Ideja o elektronima koja će vas naterati na razmišljanje

[Justin Waters]

Ideja o elektronima koja će vas naterati na razmišljanje

Evo jednog pitanja o kom verovatno nikad niste razmišljali: zašto su svi elektroni isti? Svaki elektron u kosmosu ima identičnu masu, identično naelektrisanje, a ako bolje razmislite, nema razloga da to bude tako.

Zato je fizičar Džon Viler osmislio novu hipotezu koja bi mogla da pruži odgovor na tu nedoumicu. Vilest smatra da su svi elektroni isti zato što zapravo predstavljaju jedan te isti elektron. 

U njegovu tezu uključeno je mnogo komplikovanih proračna, ali jednostavno rečeno: moguće je da je svaki elektron u kosmosu zapravo jedan te isti elektron koji prelazi u različite delove vremena. baš kao što elektron može da se kreće prostorom kada je obasjan svetlošću, možda postoji način da se pošalje nazad u vreme. U tom slučaju, elektroni koji mogu da putuju u prošlost su pozitroni - antimaterijske komponente elektrona. Dakle, ne samo da su svi elektroni jedan te isti elektron, nego to važi i za sve pozitrone. 

To je interesantna ideja, ali još nije dokazana. Pre svega, postavlja se pitanje zašto na svetu postoji tako mnogo elektrona u odnosu na pozitrone. Takođe, ako jedan elektron može da prelazi u različite vremenske periode do beskonačnosti, zašto ne postoji beskonačan broj elektrona? 

S druge strane, ako je Viler u pravu, možda isto važi i za sve druge čestice - od protona do neutrona do egzotičnih neutrina, odnosno da je sve što nas okružuje zapravo jedan proton, jedan neutron i jedan elektron.

 

Izvor: B92.net

[Goku]

[Justin Waters]

пре 8 минута, Goku рече

Gdje staje ljudski mozak tu pocinje kvanta fizika. Ludilo bez granica. Cestice koje mogu da zauzimaju vise mjesta u isto vrijeme, ovdje konkretno zamislis da kompletna materija od koje se sastoji svemir je zapravo samo jedan elektron, jedan proton, jedan neutron koji u isto vrijeme zauzimaju jako puno mjesta tj onoliko koliko ima atoma u svemiru nesto poput 10 na 150-tu i tako nesto. 

 

[Џуманџи]

Sjajna tema, samo da se upisem.

[Avocado]

Nista to ne priznajem i ne verujem dok Milan Nikolic ne potvrdi!

[ИгорМ]

 

пре 1 сат, Justin Waters рече

jedan elektron, jedan proton, jedan neutron koji u isto vrijeme zauzimaju jako puno mjesta tj onoliko koliko ima atoma u svemiru

Свето Тројство  ...

Елем, интересантна вест.... шта би могли све када би савладали технику контролисања тог чуда... хммм 

[Juanito]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Zato je fizičar Džon Viler osmislio novu hipotezu koja bi mogla da pruži odgovor na tu nedoumicu. Vilest smatra da su svi elektroni isti zato što zapravo predstavljaju jedan te isti elektron. 

Вилер је умро 2008. 

[Sanja Т.]

пре 14 минута, ИгорМ рече

пре 2 часа, Justin Waters рече

edan elektron, jedan proton, jedan neutron 

Свето Тројство

...jeEeste...i zove se jednim imenom BOG

[Goku]

пре 17 минута, Juanito рече

Вилер је умро 2008. 

@Вилер Текс, последња посета: пре 2 часа.

[obi-wan]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Gdje staje ljudski mozak tu pocinje kvanta fizika.

A `de je kvantna fizika, tu je i kvantni pogon. Cekamo da ga urade, pa da se provozamo hipersvemirom. 

[Тихон]

   Чекај: да ли то значи да смо сви ми само један човек и један нечовек? 

[Iulianus]

Fizičar Brajan Grin se u ovim trima veoma dobrim naučno-popularnim knjigama izravno dotiče teme koju je postavio Justin Waters. Preporučujem je svakome koga interesuje ovaj topik (uključujući i tzv. teoriju struna, M-teoriju...)

(Nažalost, davno sam pročitao ove knjige i nisam beležio interesantne delove /stranice/ pošto nisam mogao ništa da izdvojim jer je sve, ali zaista sve, zanimljivo. Ako nekad budem imao vremena potražiću određene delove u knjigama  koje se tiču teme i postaću ih ovde)

[Milan Nikolic]

Стари Џон Вилер је најбоље увидео важност квантних информација. Предвидео је ('90.г.) да ће тема о информацијама бити доминантна у физици у деценијама пред нама.

Данас се то углавном свело на истраживање квантног телепортовања у вези квантних рачунара, али нема још конкретног решења за примену. Остаје нада да ће се пронаћи некакво решење.

Скептицизам није решење, јер тако су многи заговорници квантне механике некада прихватали да питање мерења квантне неодређености никада не може имати одговор. Волфганг Паули је говорио да не треба да разбијамо главу с тим питањем и упоредио то са питањем колико анђела може стати на врх игле.

Удружени - Ајнштајн, Подолски и Розен (насупрот другима) устали су против принципа неодређености користећи се филозофским и мисленим експериментима. Године 1964. физичар Џон Бел је њихову идеју преобразио из филозофске спекулације у питање на које се могло одговорити конкретним експерименталним мерењем.

Право чудо је било то што је експериментално потврђен Хајзенбергов принцип квантне неодређености. Џон Бел је предложио начин тог експеримента - тај предлог је негде окарактерисан чак као највеће откриће у физици -, а све је кулминирало почетком осамдесетих година експериманталним радом Алана Аспекта.

Овако је објаснио Брајан Грин резултат тог експеримента: ,,Čestice lebde u kvantnom limbu, u nejasnoj, bezličnoj, probabilističkoj mešavini svih verovatnoća. Jedan, konačan ishod bira se među mnogima tek u procesu merenja''.

Након анализе ових питања, у искључиво теолошком смислу рекао бих да је информација извесни резултат избора. Некаква тајна смисла воље. Сваки догађај може бити непосредно остварење Божије воље.

 

[Вилер Текс]

пре 2 часа, Goku рече

@Вилер Текс, последња посета: пре 2 часа.

Де су наврли имам још 30 и кусур до пензије. 

[Milan Nikolic]

Ако некога занима начин Беловог решења мерења неодређености, волео бих да то покренемо новом темом. Можда ће неко тиме поспешити даљи напредак у актуелним истраживањима, јер се све своди на математику и ,,довитљивост'' као што је Бел учинио.