Jump to content

Препоручена порука

Најтеже је почети. Ако имате нове идеје за нове стихове, преточите их у риме па поставите овде, без обзира на тему, садржај или стил песничког писања. Најлакше је почети од опште теме. Тек касније, би могли стварати и отварати теме, са разним занимљивим и савременим жанровима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

***

Срце заигра моје,  кад драгог,

прочитах  ја стих.

Сновиђење рече ми тада

драги  твој, биће он сада

А вечност дошапну смело

обучена у рајски  бело

та он је тај, коме се нада, 

ком душа отвори

најнежнији цвет,

и прелете најсмелији лет,

да слети у сигурну луку

где  кормила анђели вуку,

ка вечности преидивној сјајној,

ка љубави небеској трајној.

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

***

Прође и овај дан

сунчан и диван 

помало досадан

али и посебан,

малкице тесан

притајено бесан

гротескним дахом

мисао ми збуни,

слуђена стојим,

откуцаје бројим,

нису исти ко јуче,

емоција збуњено

јауче, али не ко јуче

не ко јуче........

 

 

 

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 ***

 

    Чух вечерас једну ноту,

     мир мој она  сасвим смути

     дотаче ме у дно срца  

     раскрвари и помути .

 

     Какв у мени мисо луда,

     од ње  уплашене    

     срне  беже,

     анђеоска она није

     кад мир мој она реже

               

     Каква је то дивна нота

     тужнија и од де мола

     дал је љубав њози име 

     или име непребола 

     

     Сонатица једна ноћас

     грешна.....чедна у

     истом  ткању

     поруши ми све истине

     у том болноме сазнању.

     

     

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Шшшшш...

Застани.

 

Слушај....

 

Тишином дишем.

 

Моје мисли су се свиле

Крај твојих,

И завукле се

Под топло крило

Значења,

Потпуно јасно

Неизговореног.

 

Шшшшш...

Саслушај.

 

Као што ја чујем

Твоје ћутање

Мени даровано.

 

Познајем твоју тишину,

Утиснуту као путоказ.

 

Ћутањем отворени,

Рекли смо све.

Речи више ништа

Не могу покварити.

 

Шшшшш...

Застани.

 

Слушај....

 

Тишином дишем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ниједан ме физички бол

не може више везати

да не летим ка Теби,

и да највише висине грабим

док настрашније падам.

Квргавих стопала, искривљена,

дрвених ногу, крвавих колена,

ходам.

Нећу стати.

Ниједна рана ме неће заболети,

ниједна бол ме неће ранити,

више,

толико да заборавим

како да стигнем до Тебе

када се случајно изгубим успут.

 

Дете сам Твоје.

Знам да је светло

које видим у мраку

Дом.

И исцепаћу сигурно

још много корака

и гране ће гребати моје лице

и рукама ћу склањати камење

и исплакаћу песак из очију

и вадићу трње и себе из себе

да не потонем.

И нећу стати.

 

Знам,

знаш све.

А ја сада желим све то и да Ти кажем.

У твојој Љубави постоји место за мене.

Да се у Теби шћућнем.

Да се у Теби одморим.

Да се у Теби утврдим.

 

Све своје,

предајем Теби,

Господе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не плачи...

- шапнуо ми је анђео.

Након толике борбе, не...

Не плачи, то је твој бол.

Тај терет који ти је поверен,

мораш да носиш.

Не плачи. Не ропћи.

Само препознај

да си под притиском,

и повуци се у пустињу

пред тугом коју призиваш.

Не плачи. Не. Ја са тобом идем...

Ми ћемо се држати. И спознаћеш радост.

Љубав и вера вратиће нас кући.

Дани пролазе,

а ти плачеш, ридаш,

због нечега што одавно

више не постоји.

Плачеш, и с мојих уста

молитва лети ка теби.

Знај, није узалуд.

Тешко је.

Само силно веруј.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Учини само
да се осмехнем,
ништа више не тражим
од тебе,
ништа више не могу
да ишчупам
из себе,
само осмех
осмехнут...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

...између нас ми
стојимо јаки
у својим слабостима
тврдоглави у опростима
ослобођени стегама
одлучни у неодлучностима
претварамо камен у дах
покушавајући
да се присетимо
када смо ти и ја
постали ми
између нас....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И када не мрдамо

помало мрдуцкамо

и када ћутимо

помало шапуцкамо

шуњамо и луњамо

скитамо и питамо

и опет се изнова

као роман читамо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Само једна слика

Када кораци престану
да одзвањају зеленим улицама
и када се уморе од пута
у непознато
смех ће умрети.
Понеки јецај седеће мирно
у удобном наслону
неудобног живота
и незаинтересовано
читаће старе новине.
Прсти ће дрхтати
на последњој страни
укориченог романа савести
звона ће певати у звездама
поворка ће се отегнути
без краја
и дечак на челу поворке
кришом ће се смејати
смехом неозбиљности.
Цвеће ће венути
и дан бежати, ноћ долазити
и ноћ ће бежати, дан долазити
осмех ће сушити сузе
на рубу пропасти.
Живот ће банкротирати.
Понека свилена кошуља
лелујаће на ветру
и мирис ће голицати ноздрве.
Дечак на челу поворке
кришом ће плакати
сузама човека.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молитва последњег FLY

Прљавштина на мислима
зарђале руке
покрети шкрипе.
Поцепани поступци
бескрајна туга
уз хистеричан смех
и страх од себе.
Са ногама у блату
чучим
погнуте главе
са косом у устима.
Крај мене странац
и човек
и животиња
и непријатељ
и нико ништа нигде,
прича,
ваљда са мном
али ја не постојим
он троши речи
на погрешном месту
у погрешно време.
Чучим а летим
и пашћу.
Пружам руку
хоћу да се придржим,
да се ухватим за руку
тог странца,
не знам шта му је рука,
можда ће и он пасти
док својим речима
лакира моје
и оне се лепе
и постају круте
и тако стоје
у ваздуху и мојој глави.
Склапам риму глава-трава
и смејем се крицима
који излећу из мојих очију
свесна да само глава и трава
у том тренутку постоје.
Странац устаје
ја не могу
он има године мог оца
и тражим заштиту
а он одлази.
Блато пружа пипке
и чврсто држи моја стопала,
страх пушта канџе
и кида ме
и ровари по мени
претварам се у страх
и блато
и канџе и пипке
и плачем.
У главу ми улази белина
и страх и кошмар
кошмар у простору
простор у космосу
космос у глави
глава без тела
немам више тело
ја сам само глава
само очи уши мозак
и понеки покрет уснама
без речи
као љубав без речи
са обе своје стране
као смрт без речи
као живот без речи
као реч без слова,
тако сам глупа
и празна и лака
а тако тешка
и не желим то
али хоћу опет
и још
и још и не знам докле
до краја ваљда,
али сваки крај је и почетак
и онда стварно
до када
до ког успона или пада
до ког неба
до које кризе
кризе тела
душе
кризе живота
или тржишта
или пара
до ког пепела
пепео пепелу
живот смрти
то је неправда
све је неправда
и то што је странац отишао
и то што је уопште и био
и то што чучим
а трчим
и летим
и падам
и пливам у својим сузама
и својој прљавој
и болесној крви.
Грч тела
као последица
грча осећања,
а мени остаје
блато
и коса у устима
и крик
да би се странац вратио
а неће.
Овде сам сама
у неком блату
и нико не зна да сам овде,
зна странац
али ни он више не зна
он трчи крај реке
и можда ће се удавити
и онда нико неће знати где сам.
И шта ми остаје
ово проклето парче
картона
и коса у устима
и живе ране
свугде.
О Боже,
спаси ме
помози
ако ништа друго
лупи ме по руци
и узми ме себи
овакву
блатњаву
са косом у устима
прљавштином на мислима
и зарђалим рукама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разговор

Она каже: Све си ми даље, бежиш, сама сам.
Он је гледа и мисли – волим те.
Она каже: Груб си, повређујеш ме, хладно ми је.
Он је гледа и мисли – потребна си ми.
Она каже: Одлазиш и све ми се ређе враћаш.
Он је гледа и мисли – недостајеш ми.
Она каже: Оптужујеш ме а кривице нема, тако је.
Он је гледа и мисли – извини.
Она га погледа и остаде без речи.
Он јој пољуби очи.
Она помисли – умрећу ноћас.
Он је ухвати за руке и одведе са собом у свој дом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У ветру који увек исто мирише
када дан одлази
поново нас препознајем.
Све подсећа и враћа ме
теби због тебе уз тебе ка теби.
Траје од трена у вечности
до вечности у трену.


Ту си и када тек треба
да будеш.


....кроз ветар шапућу године
које су нас испратиле
и које тек стижу да се догоде.
 

Траје а тек треба да потраје
све наше кроз нас од нас ка нама.
Јесмо, упркос свему.

Нико ме не може повредити
ништа ме не може зауставити
нигде не могу залутати,
јер ти си ту и када тек треба
да будеш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, ana čarnojević рече

rapsodi u ovoj poslednjoj pesmi preovladava osmerac i zvuci skladno. imas par stihova koje samo malo treba doterati da sve bude kako treba. u drugoj i cetvrtoj strofi...

ili si tako namerno htela. malo disonantno.

Када пишем, скоро и да не размишљам о форми. Е сад.... да стварам музику , пазила бих да не звучи какофонично. Мада Рапсодија у плавом /моје старо форумско име/  од Гершвина је скроз какофонична. Бар ја тако доживљавам дотичну композицију.Тако да....:)

Мада ми се свиђа твој предлог, мораћу мало да порадим на форми.    

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...