Jump to content

Kao neka tema u kojoj može svašta da se piše


Avocado

Препоручена порука

On 31.8.2021. at 20:46, mirko1929 рече

Изворни јудаизам је Петокњижје.

И сама та синтагма "изворни јудаизам" већ своди вјеру на религију, на један затворен религијски систем, који тако и дефинишеш онда, као Петокњижје. Међутим, изворни јудаизам не постоји, та изворна вјера је вјера Авраамова, заснована на завјету Божијем Аврааму, прије него што је била написана иједна од тих књига.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 24.8.2021. at 23:02, Bokisd рече

Pa farisejima (i knjizevnici i staresine) se jedino obraca Isus, za njega su oni jedini legitimni tumaci SZ i Mojsijevog zekona.

Mislim da su ovi u zagradi upravo sadukeji... :)

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, slovoA рече

И сама та синтагма "изворни јудаизам" већ своди вјеру на религију, на један затворен религијски систем, који тако и дефинишеш онда, као Петокњижје. Међутим, изворни јудаизам не постоји, та изворна вјера је вјера Авраамова, заснована на завјету Божијем Аврааму, прије него што је била написана иједна од тих књига.

 

А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од онијех народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, slovoA рече

И сама та синтагма "изворни јудаизам" већ своди вјеру на религију, на један затворен религијски систем, који тако и дефинишеш онда, као Петокњижје. Међутим, изворни јудаизам не постоји, та изворна вјера је вјера Авраамова, заснована на завјету Божијем Аврааму, прије него што је била написана иједна од тих књига.

Зар је уопште битно како дефинишеш шта? Веровања се мењају временом. Свети Василије Велики никада није назвао Светог Духа Богом, свети Јован Златоусти никада није назвао Богородицу Богородицом, итд. а за нас су то данас неке фундаменталне ствари, без којих си жешћи јеретик.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Avocado рече

Mislim da su ovi u zagradi upravo sadukeji... :)

Pa sadukeji su posebna grupa u okviru judaizma, kao i fariseji, knjizevnici su bili grupa poznata kao oni koji izucavaju i tumace pisma, staresine su cinili svestenici, i onda su se delili svi na osnovu toga da li su na strani sadukeja ili fariseja i njihovog verovanja... itd..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, mirko1929 рече

Зар је уопште битно како дефинишеш шта? Веровања се мењају временом. Свети Василије Велики никада није назвао Светог Духа Богом, свети Јован Златоусти никада није назвао Богородицу Богородицом, итд. а за нас су то данас неке фундаменталне ствари, без којих си жешћи јеретик.

Ne menjaju se verovanja, samo se vremenom nadogradjuje ono kako su verovali u starini, ima dobro objasnjeno kod sv.Vikentija Lerinskog :

https://www.newadvent.org/fathers/3506.htm

https://azbyka.ru/otechnik/Vikentij_Lirinskij/pelegrin/

https://azbyka.ru/otechnik/Vikentij_Lirinskij/o_veroizlozheniyah/

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Vikentije_Lerinski.htm

To je sv.Vasilije vise po ikononomiji pisao, ali da li je verovao da je Sveti Duh jednak sa Ocem i Sinom, jeste, kao i svi oci pre njega, i kasnije je crkva to verovanje uoblicila i razjasnila kako treba da verujemo u Svetoga Duha.

Slicno i sa sv.Jovanom Zlatoustom i Bogorodicom, da li je Jovan verovao da je Marija rodila Boga, jeste, samim time i jeste Bogorodica, i samim time bi se Jovan i slozio sa crkvom koja je kasnije nazvala Mariju Bogorodicom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 2.9.2021. at 9:11, mirko1929 рече

Веровања се мењају временом.

Та вјеровања што се мијењају временом могу бити било шта, почевши од читавих религијских система, до крајњег атеизма и вјеровања у самога себе као јединог бога. Али то све нема никакве везе са Божијим откровењем - ту би та вјеровања само могла сметати. Па ипак тако приступамо вјери: умјесто као откровењу, приступамо јој пуни убјеђења, на којима би нешто да градимо. Наравно, сами, јер та убјеђења и јесу само наша вавилонска кула и немају баш ништа са откровењем Божијим. И вјером као плодом тог откровења, једином која није сама себи циљ.

Сасвим јасан плод откровења су сами догмати, који управо и служе томе да човјек не одлута у својим вјеровањима. Међутим, ми догмате примамо посредно, преко Светих Отаца, а тумачимо их ослањајући се на свој разум. И у којој мјери их онда разумијемо? Зар то није опет питање откровења и саме вјере као такве, откровењске и светоотачке?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 2.9.2021. at 21:12, Bokisd рече

e menjaju se verovanja, samo se vremenom nadogradjuje ono kako su verovali u starini, ima dobro objasnjeno kod sv.Vikentija Lerinskog :

Како се не мењају, па бре оци су се хватали за гушу око тога да ли је фирмамент флуид или круто тело, а ми одавно не верујемо да фирмамент уопште постоји.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, mirko1929 рече

Како се не мењају, па бре оци су се хватали за гушу око тога да ли је фирмамент флуид или круто тело, а ми одавно не верујемо да фирмамент уопште постоји.

Pa ne menjaju se osnovi nase vere, znaci najbitniji dogmati i ispovedanja, ovo oko firmamenta je drugostepena stvar i stvar licnih opservacija i interpretacija svetitelja, kao neki licni teologumeni.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

yahweh.jpg.93e51c1d41b0b6447ee0033f6d88e708.jpg

Маркионизам је ранохришћанска јерес која у потпуности одбацује Јудаизам и Стари Завет, и држи Павла за јединог истинског апостола. Маркион од Синопе син је апостола Филолога од Синопе, једног од седамдесеторице. Црквену каријеру је започео у Риму, пре него што је екскомунициран због својих ставова. Пошто Нови Завет још увек није постојао у то време, по црквама су се провлачили разни списи и претече новозаветних књига. До Маркионових закључака се мало теже може доћи из данашњег новозаветног канона, јер тај је канон је управо и настао као одговор на маркионизам. Наиме, Маркион је саставио први новозаветни канон. Иако је немогуће из православног канона доћи до докетских позиција (да Христос није био телесно, рођено биће, да се само спустио на земљу, и онда узнео када је завршио мисију, те да није било смрти и телесног ускрснућа, просто јер није било ни тела), други стуб маркионитске доктрине се и даље може назрети. Често боде очи опозиција између Новог и Старог Завета, између гњева и љубави. Немогуће је помирити око за око - зуб за зуб, са окрени други образ (оваквих примера супротности је мали милион, због чега је Маркион написао дело посвећено томе звано Антитеза)! То је боло очи и раним хришћанима. Старозаветно божанство ствара зло (Исаија 45:7), сатана није непријатељ већ један од слуга тога божанства (Јов 1:6). Свуда се Јован 8:44 преводи као Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи, међутим, природно читање старогрчког оригинала је Ви сте од ђаволовог оца (овде је јасно зашто се преводи онако, ово нема смисла, ко је отац ђаволу?); и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи. Јасно, Маркион је сматрао да је ђаволов отац Јахве, те да је змија у књизи постања била позитивац, јер је желела да се људи обоже, а Јахве негативац, јер то не жели, а притом и лажов, јер Адам и Ева, иако окусише, не умреше тога трена, као што им јер речено (поприлично је очигледно да је Маркион био буквалиста). Апостол Павле говори о победи над поглаварствима и властима овога света. Стога, Маркион је сматрао да Јахве није Бог Отац, већ само одметнути сераф, мада највећи и најмоћнији од свих серафима, будући да је створио свет. Маркион не занемарује описе у Старом Завету, те Маркионов Јахве очигледно није омнибеневолентан (већ малеволентан), али није ни омнисцијентан (Адаме, где си?), ни омнипрезентан (мора да иде од места до места, када је у светињи над светињама, није другде, шета по Едемском врту, итд.), ни омнипотентан. Огромна већина хришћанских мученика страдалих у римским прогонима су заправо били маркионити (што није уопште чудно, маркионизам је брзо растао, и у одређеним деловима Римског царства маркиониткса црква је била једина хришћанска заједница на том простору). Чак и у житијима многих мученика видимо то типично маркионитско понашање. Нпр. света Перпетуа напушта мужа и новорођенче и одлази у смрт. Наиме, маркионити, поред тога што су били фанатици, су били и буквални у својим схватањима не само Старог, већ и Новог Завета, па су били врло анти-породично настројени. Деце ако су имали, то је било из периода пре ступања у веру. Маркионитска црква је расла искључиво путем катихумената. Упркос великим сличностима са гностичким групама, маркионити нису били гностици. Мада, мора се признати да су се многе иначе правоверне групе (нпр. јевстатијевци) понашале исто, што је Синод у Гангри покушао (неуспешно) да сузбије, прогласивши их јеретицима.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E Mirko ovaj tekst bas odgovara imenu teme.... bas svasta ima.... svetitelji su se borili protiv svih tih jeretika koji su tvrdili da je Stari Zavet plod gneva 'zlog' Boga i slicno.... na prvu se secam da je sv.Avgustin pisao o tome....

https://www.newadvent.org/fathers/140604.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Bokisd рече

E Mirko ovaj tekst bas odgovara imenu teme.... bas svasta ima.... svetitelji su se borili protiv svih tih jeretika koji su tvrdili da je Stari Zavet plod gneva 'zlog' Boga i slicno.... na prvu se secam da je sv.Avgustin pisao o tome....

https://www.newadvent.org/fathers/140604.htm

Маркион је само био буквалиста. Августин је вероватно писао против неке од гностичких група. И сам је претходно био манихејац. Маркионити нису били гностици. Али нису били ни правоверни, попут енкратита. Енкратити, горепоменути јевстатијеваци, и друге групе су били иначе правоверни, али су забрањивали једење меса, пијење било чега осим воде, и свако полно општење, па су стога били проглашени јеретицима. Међутим, као што знаш, енкратитске (па чак и гностичке, кад се пређе у отворену мржњу према материјалном) тенденције су вавек опстајале и биле присутне у хришћанству. Знаш и сам како си се чудио што је Јероним Стридонски писао за апостола Петра да Петрово оскврњење браком ни његова мученичка смрт није могла да спере. У апокрифним Делима Павловим, апостол Павле крштава [џиновског] лава, и лав када сретне своју лавицу након свог крштења, побегне од ње! Упркос томе, апокриф је изразито анти-гностичког карактера и вероватно је дело неке од оваквих група, попут јевстатијеваца.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 часа, mirko1929 рече

Маркион је само био буквалиста. Августин је вероватно писао против неке од гностичких група. И сам је претходно био манихејац. Маркионити нису били гностици. Али нису били ни правоверни, попут енкратита. Енкратити, горепоменути јевстатијеваци, и друге групе су били иначе правоверни, али су забрањивали једење меса, пијење било чега осим воде, и свако полно општење, па су стога били проглашени јеретицима. Међутим, као што знаш, енкратитске (па чак и гностичке, кад се пређе у отворену мржњу према материјалном) тенденције су вавек опстајале и биле присутне у хришћанству. Знаш и сам како си се чудио што је Јероним Стридонски писао за апостола Петра да Петрово оскврњење браком ни његова мученичка смрт није могла да спере. У апокрифним Делима Павловим, апостол Павле крштава [џиновског] лава, и лав када сретне своју лавицу након свог крштења, побегне од ње! Упркос томе, апокриф је изразито анти-гностичког карактера и вероватно је дело неке од оваквих група, попут јевстатијеваца.

Naveo sam Avgustina u odnosu na ono od Markiona u vezi SZ, tu je ta jeres slicna jeresi gnostickih grupa, u sustini ako je Avgustin bio ranije u mladosti clan manihejaca, ali to mu kasnije pomoglo u pisanju protiv svih takvih jer ih je dobro poznavao i ucenje i praksu.

Pa sigurno su postojale te tendecije i u okviru crkve, ali su bile razoblicavane i osudjivane kada su se pojavljivale. Koliko se secam nisam se cudio, nego mislim da to kod Jeronima ima svoj kontekst i duhovno znacenje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Bokisd рече

Naveo sam Avgustina u odnosu na ono od Markiona u vezi SZ, tu je ta jeres slicna jeresi gnostickih grupa, u sustini ako je Avgustin bio ranije u mladosti clan manihejaca, ali to mu kasnije pomoglo u pisanju protiv svih takvih jer ih je dobro poznavao i ucenje i praksu.

Pa sigurno su postojale te tendecije i u okviru crkve, ali su bile razoblicavane i osudjivane kada su se pojavljivale. Koliko se secam nisam se cudio, nego mislim da to kod Jeronima ima svoj kontekst i duhovno znacenje.

Осврт на маркионизам је био битан за ову тему зато што показује да су у ранохришћанском периоду постојали хришћани који су делили мишљење данашњих атеиста о Старом Завету. За разлику од маркионита који су били буквалисти, правоверни хришћани су прибегавали алегоризацији Старог Завета, како би изврдали чињеницу да је ентитет ту описан зао. И тако имамо Посланицу Варнавину, ранохришћански документ који је правоверан, али говори да је јудаизам скроз погрешна религија, да они ту ништа нису добро схватили и реинтерптретира цео Закон на духован начин.

Јеси се чудио, још си тражио да ти дам извор. Има свој контекст, али нема духовно значење, само обелодањује његова убеђења и предрасуде. Кругови њему блиски су га упозоравали да то не објављује, није да није било проблематично.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...