Преподобни Сисоје Велики

[JESSY]

                                      

 

 

Измалена заволевши Бога, преподобни Сисоје узе на себе јарам крста и са усрђем последова Христу, проходећи испосничке подвиге у египатским пустињама. У равноангелном живљењу свом он смирењем и молитвом побеђиваше огромне војске невидљивих непријатеља. Боравиште блаженог Сисоја налажаше се у пустињској гори, у којој се преподобни Антоније Велики подвизавао, и сам преподобни Сисоје бејаше подражавалац Антонијева живота.

За своје смиреноумље блажени Сисоје доби од Бога толику благодат, да је и мртве васкрсавао, што се види из Патерика, где о њему пише ово. Једном приликом један мирјанин крену са својим сином, малим дечаком, ка ави Сисоју у Антонијеву гору ради благослова. Али путем дечко се разболе и умре. Међутим, отац се његов не узнемири због тога, него са вером однесе мртвог сина к старцу. Ушавши у келију к преподобноме, он му паде пред ноге, уједно ничице положивши мртвог сина крај старчевих ногу као да проси благослов и молитву.

Пошто старац сатвори молитву и даде благослов, дечаков отац изиђе напоље оставивши мртвог сина крај старчевих ногу. А старац, не знајући да је дечко мртав и мислећи да он ничице лежи очекујући благослов и молитву, рече му: Устани, чедо, и изађи! - И тог тренутка мртви дечак устаде и изиђе за оцем својим. А отац, угледавши свога сина жива, поврати се са њим к старцу и, помоливши се, одаде му благодарност. Старац пак, дознавши да је васкрсао мртваца, веома се ожалости, јер није желео да чини чудеса да га људи не би славили, и запрети томе човеку да никоме не прича о томе све до смрти његове.

Овог богонадахнутог оца упиташе једном братија: Ако брат падне у грех, је ли му доста једна година за покајање? - Сурова је та реч, одговори старац. На то братија рекоше: Значи, потребно му је шест месеци да се каје? - Старац одговори: Много је. Тада братија поново упиташе: Можда му треба четрдесет дана на покајање? - И то је много, одговори старац. Затим рече: Верујем у милосрђе Човекољупца, да, ако се човек покаје свом душом, Бог ће му примити покајање за три дана.

Брат неки упита аву Сисоја: Шта да учиним, оче, јер падох у грех? - Устани, чедо, и спашћеш се, одговори старац. На то брат рече: Али ја, пошто устадох, поново падох. - Поново устани! узврати старац. Тада брат упита: Докле ћу онда падати и устајати? - Старац одговори: Док ти не дође крај, и затекне те или у добру или у злу; стога треба стално исправљати себе, да би те у томе и смрт затекла.

Једном неко поклони мех вина братији на Антонијевој гори. Један монах нали од тог вина у један мали суд, и са чашом у руци оде код аве Сисоја; напуни чашу и даде је ави, и он је попи; затим нали и другу, ава попи и њу; али кад он нали трећу и понуди је светом ави, он одби, рекавши: Доста, брате! зар не знаш да је трећа од Сатане?

Један монах би напуштен од свог друга саподвижника, и дође к ави Сисоју и рече му: Мене је напустио мој друг сажитељ, и ја желим да му се осветим. - Старац му на то рече: Хајде да се помолимо Богу! - И док се мољаху, свети старац рече у својој молитви и ово: Господе! одсада нам није потребно Твоје старање о нама, јер ћемо се ми сами светити за себе! - Када брат чу ове речи, паде пред ноге старцу и рече му: Одсада се нећу прети са тим братом. Опрости ми, оче! - И тако ава Сисоје излечи свога брата.

К ави Сисоју дође један човек који је желео да постане монах. Старац га упита, да ли има какво имање у свету. Човек одговори: "Имам једнога сина". Старац, желећи да испита да ли он има способности за послушност, рече му: "Иди и баци сина у реку, па онда дођи да се замонашиш". Човек одмах оде да то изврши. А када он оде, старац посла једнога брата за њим да га спречи у томе у последњем тренутку. Дошавши кући, човек узе сина, и кад хтеде да га баци у реку, брат монах му рече: "Немој га бацати!" Човек му на то одговори: "Отац мој рече ми да га бацим". Монах му онда рече: "Мени отац наложи да га не смеш бацити". После тога овај човек дође к светоме старцу, и својом послушношћу постаде изврстан монах.

Један брат упита аву Сисоја, говорећи: "Реци ми једну реч, по којој бих могао живети". Старац му на то одговори: "Зашто ме тераш, брате, да ти речем бескорисну реч? Што видиш да ја чиним, чини и ти".

Неко од отаца упита аву Сисоја, говорећи: Када ја живим у пустињи и варвари изиђу против мене да ме убију, смем ли ја, ако располажем снагом, да убијем једнога од њих? - Старац му одговори: Не! Повери себе Богу, и препусти то Њему. Јер ма какво искушење снашло човека, он треба да рекне себи: оно ме је снашло због грехова мојих. А кад му се што добро догоди, он треба да говори себи: догодило ми се по промислу Божјем.

Ава Амон се жаљаше ави Сисоју, како не може да упамти прочитане мудре изреке, да би их могао поновити у разговору с људима. Свети Сисоје му одговори: То није нужно. Нужна је једино чистота срца. Задобије ли њу, човек треба да говори из ње без сувишне бриге.

У преподобног оца Сисоја беше ученик Аполос. Под утицајем вражје лукаве силе код Аполоса се, поред других жеља и искушења, појави и жеља за свештеничким чином. У сновиђењима њему се јављаху беси у облику светитеља који га хиротонисаше за епископа. Пробудивши се од сна, он стаде молити старца да му нареди да иде у град код архијереја да прими свештеничко рукоположење. Но старац му забрањиваше, и саветоваше му да не тражи чин кога није достојан. Огорчивши се на многе поуке и савете старчеве, Аполос кришом побеже од старца и упути се у Александрију к својим сродницима по телу, да би уз њихову помоћ што пре добио презвитерски чин.

Када Аполос иђаше путем, срете га ђаво у облику веома високог човека, потпуно наг и црн, одвратна лица, са дебелим уснама и гвозденим ноктима; имајући изглед звери и женске груди, он беше и мушко и женско у исто време; страховито смрдљив, он пред очима Аполоса показиваше тако велику бестидност, да је срамно описивати је. Обиснувши се о врат Апостолу, ђаво га грљаше и често целиваше. Аполос ограђиваше себе крсним знаком и отимаше се из његових руку. Но ђаво му говораше: "Зашто бежиш од мене? Знај, ти си мој, и ја те волим, јер ти испуњујеш моје жеље. Ради тога ја и дођох теби да те пратим, док не испуним све твоје жеље". - Аполос пак, не могући трпети његов смрад и бестидност, подиже очи к небу и громко повика: "Боже, ради молитава оца мог Сисоја помози ми и избави ме од ове напасти!"

И одмах ђаво, одступивши мало од њега, претвори се у дивну нагу жену, и рече му: Ходи и задовољи своју жељу, јер си ме много пута одморио у срцу твом помислима твојим. - Затим опет рече: Ја сам желео да те начиним попом и епископом, али ме молитве лакомог старца Сисоја одгоне од тебе. - Рекавши то, ђаво постаде невидљив.

Обузет силним страхом, Аполос се врати к старцу, и припавши к ногама његовим исповеди му све шта се догодило, и мољаше за опроштај. Исто тако он и братији исприча шта све претрпе он заведен од ђавола, и како му помогоше молитве преподобног оца Сисоја. И заиста, молитва његова беше силна на прогнање бесова. Она и од другог ученика његовог, Авраама, одагна нечистог духа који га је мучио. И сви зли дуси бежаху од светог Сисоја, не смејући се приближити храбром и непобедивом војнику Христовом.

Пошто проживе у пустињи шездесет година, преподобни Сисоје се приближи својој смрти. Када је имао да се престави, и крај њега беху монаси, лице његово засија као сунце, и он им рече: "Ево, дође ава Антоније". Мало затим он опет рече: "Ево, дође лик пророка. Лице му поново засија још јаче, и он рече: "Ево, дође лик апостола". И лице његово заблиста двоструко јаче, и он разговараше с невидљивим лицима. А братија га молише, говорећи: Оче, кажи нам, с ким разговараш? - И он им рече: Ево, анђели дошли да ме узму, а ја им се молим да ме оставе још мало овде, да бих се покајао. - Братија му рекоше: Теби, оче, није потребно покајање. - На то им старац одговори: Заиста не знам, да ли сам уопште и почео да се кајем. - Међутим сва братија знађаху да је он савршен. После тога он још силније засија, и лице његово постаде као сунце, и сви се уплашише. Тада им старац рече: Гледајте, гледајте! ево Господ долази, и говори: Донесите ми изабрани сасуд из пустиње! - Рекавши то, преподобни одмах предаде дух свој Господу. Утом блесну муња и келија се испуни миомира. Таквим блаженим завршетком завршивши свој временски живот, преподобни Сисоје се пресели у живот бесконачни. Сада он обитава са Христом и наслађује се гледањем лица Његова заједно са оним зборовима светих које виде при својој кончини. Молитвама преподобног оца нашег Сисоја нека се и ми удостојимо те насладе благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек. Амин.

• Вера
•  
• http://www.spc.rs/sr/prepodobni_sisoje_veliki 

|

View full Странице

[JESSY]

АКАТИСТ преподобном СИСОЈУ ВЕЛИКОМ 
празнује се 06. (19.) јула 
(заштитник мајки и деце)

Кондак 1.

Изабрани праведниче, дивни житељу Антонијеве пустиње и молитвениче наш који стојиш пред Богом, Преподобни оче Сисоје; величајући Господа који те је прославио, ми ти узносимо похвале. А ти, имајући смелост пред Богом, заштити нас од свих опасности како бисмо ти клицали кроз векове:

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Икос 1.

Творац Анђела и Господ сила изабра те да животом својим, у монашком чину, прославиш име Пресвете Тројице, јер се ти ваистину показа небески човек и земаљски анђео. А ми, гледајући жртве твоје, са побожношћу и радошћу певамо ти овако:

Радуј се, украсе Цркве Христове!

Радуј се, јер си окићен венцем подвига својих!

Радуј се, изворе трпљења и доброте сваке!

Радуј се, пошто си правила Светих Отаца испунио!

Радуј се, јер тебе хвале сви који имају љубав према монашком чину!

Радуј се, усрдни молитвениче за све хришћане и њихову децу!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 2.

Сведржитељ Господ, Који гледа све што је створено, видећи чистоту срца твога, преподобни оче Сисоје, испуни срце твоје благодаћу својом још од утробе мајке твоје, да би могао прослављати Христа Бога певајући Му непрестано: Алилуја!

Икос 2.

Подари ти Бог разум небески, преподобни Сисоје. Од младости своје, не престајући размишљати уопште о небеском, ти остави дом и родитеље своје ради Царства Небеског. Славећи Господа, Који је тебе прославио да чиниш чуда и блажиш болове свима који клече пред ћивотом твојим, просвећујући нас животом својим, прими од нас ове похвалне песме:

Радуј се, јер си се одликовао монашким смирењем!

Радуј се, учитељу монаха и пустињака!

Радуј се, јер си тело своје умртвио подвизима ради спасења душе своје!

Радуј се, исцелитељу немоћи људских!

Радуј се, заштитниче мајки и деце!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 3.

Сила вишњега хранила те је силом са висине и сачувала од греха, јер оставивши све земаљско, пошао си за љубављу Христовом. Због тога из тебе непрестано истичу реке благодати Божије, да исцељујеш свакога ко ти са вером притиче и пева Богу: Алилуја!

Икос 3.

Пун ревности за подвиг монашког равноангелног живота, ти похита у свету пустињу. Орошен росом благодати Божије, као верни слуга Христов помогао си свима који су долазили теби, а ми доживљавајући и гледајући чудеса твоја певамо ти овако:

Радуј се, јер си нам пример кротости и трудољубља!

Радуј се, јер си смирењем својим победио демонска искушења!

Радуј се, пошто си Царство Небеско наследио!

Радуј се, јер лицем гледаш Пресвету Тројицу!

Радуј се, јер си на небу и на земљи прослављен!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 4.

Утишавајући буру опаких искушења и тешких болести код људи, ти си, оче Сисоје, прешао сав уски и мучни пут монашког подвига, носећи јарам пустињачког живота, затвореништва, ћутања, и молитвеног слављења Господа. И тако благодаћу Божијом пењући се из силе у силу, преселио си се у обитељи небеске, где се са Анђелима молиш за нас певајући Богу: Алилуја!

Икос 4.

Слушајући и видећи свето живљење твоје, преподобни оче Сисоје, сва се твоја братија дивљаху теби и, долазећи теби, они добијаху поуке кроз речи и дела твоја, славећи Господа у светима својим. И ми те, оче преподобни, славимо овако говорећи:

Радуј се, јер си самога себе принео на жртву Господу!

Радуј се, јер си се уздигао на висину бестрашћа!

Радуј се, цвете Антонијеве пустиње!

Радуј се, верни слуго Христа Спаситеља!

Радуј се, јер си сачувао оно што су нам свети оци предали!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 5.

Ти си живоносни извор благодати Божје. Примивши чин монашки, управљао си ум свој Христу Спаситељу и служећи Му верно, уздигао си се на висину блаженства славећи Бога са хоровима Анђела, певајући непрестано: Алилуја!

Икос 5.

Видећи твоје чисто и свето живљење, преподобни оче наш Сисоје, ученици се твоји удивише и животом својим трудише се да подражавају живот твој. И ми, дивећи се животу твоме, певамо ти овако:

Радуј се, изабрани сасуде благодати Божије!

Радуј се, јер си се испунио духовним врлинама!

Радуј се, учитељу монаха!

Радуј се, Цркве радовање и похвало!

Радуј се, обитељи своје славо и украсе!

Радуј се, јер си се у кротости и смирености на Христа Бога угледао!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 6.

Пустиња Антонијева, проповеда подвиге и трудове твоје, оче преблажени, јер си је осветио молитвама и сузама својим; сличан си био Пророку Илији и Јовану Крститељу и угледавши се на њих, спасаваш верне од напада злих духова, а ми благодарни Богу на оваквом дару певамо: Алилуја!

Икос 6.

Богоозарени Христов светитељу, ти си ново сунце вере које нам је засијало неугасивом светлошћу Еванђелских врлина, којом обасјаваш душе наше. Стога озарени и обасјани твојом светлошћу ми ти кличемо овако:

Радуј се, јер си од Господа прослављен даром чудотворства!

Радуј се, искоренитељу сваког неверја, маловерја и сујеверја!

Радуј се, звездо која нам показујеш пут ка Христу Богу нашем!

Радуј се, јер си смирени и кротак наставник монаха!

Радуј се, јер си највећи заштитник деце Божије!

Радуј се, јер си све земаљско ради небеског оставио!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 7.

Човекољубиви Господ, желећи да у теби, преподобни оче Сисоје, покаже своје неисказано милосрђе према људима, дарова нам те као велико свтило, јер речима и делима својим све приводиш Богу. А ми, науком твојом просвећени, благодаримо Богу на Његовом промишљању о нама певајући Му: Алилуја!

Икос 7.

Видећи у теби новога изабраника Божијег, блажени оче Сисоје, верни народ са свих страна прибегава теби у својим и своје деце невољама и болестима, јер нас притиснуте мукама и невољама не одбацујеш, већ све нас исцељујеш и утеху нам дарујеш. Глас о теби проноси се по свој земљи и сви верни славе те говорећи овако:

Радуј се, пастиру наш добри!

Радуј се, јер немоћи наше исцељујеш молитвама својим!

Радуј се, у невољама и опасностима помоћниче брзи!

Радуј се, милосрдни заштитниче деце!

Радуј се, оче милостиви и кротки!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 8.

Видећи да је приврженост само земаљским стварима погибија за душу, ти преподобни оче, подиже сав свој ум и срце ка небу. Ко ће исказати патње твоје у борби против ђавола, кога победи смирењем својим, певајући непрестано Богу: Алилуја!

Икос 8.

Целога себе испунивши божанском љубављу, постао си станиште Светога Духа: прорицао си о догађајима далеким као о нечему нама блиском. А ми, гледајући у чудеса твоја, која се не могу избројати као звезде на небу, певамо ти овако:

Радуј се, неућутна трубо Православља!

Радуј се, јер грешне приводиш покајању!

Радуј се, јер си пламену љубав према Господу показао!

Радуј се, јер си огњем молитве стреле демонске уништио!

Радуј се, светилниче који светлиш даровима духовним!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 9.

Анђели са неба се удивише великим подвизима твога слуге, Господе, који угледајући се на Тебе носаше крст свој са надом на васкрсење и придруживши се небеским силама, заједно са њима Ти клицаше: Алилуја!

Икос 9.

Речи мудраца не могу исказати многа чудеса твоја, преподобни Сисоје, нити описати сву топлину љубави твоје према Богу, која се у подвизима твојим показивала. Ми, дивећи се животу твоме, овако ти певамо:

Радуј се, јер си незлобивошћу небо наследио!

Радуј се, јер си се због љубави своје према ближњима, Царства Божијег удостојио!

Радуј се, пастиру добри, јер си душу своју за људе дао!

Радуј се, јер си благи јарам Христов на себе узео!

Радуј се, ризницо велике милости!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 10.

Дошавши до краја овоземаљског живота свога, преподобни оче Сисоје, ти предаде душу своју Господу своме, Коме си верно служио. Твоју чисту душу носили су Анђели у наручје Христу, Коме у хору са бестелесним силама непрестано певаш: Алилуја!

Икос 10.

О, свети Сисоје, пустиња Светога Антонија беше ти молитвено уточиште, где си се непрестано молио и сузе проливао и кроз молитву са Богом разговарао. И када дође време твога преласка у вечност, ти се показа достојан храм Светога духа, јер си љубав према Богу и ближњима имао. Видевши овакав свети живот твој ми ти кличемо:

Радуј се, проповедниче вере Христове!

Радуј се, јер је живот твој раван животу Светог Антонија великог!

Радуј се, ти који враћаш децу мајкама, коју су демони запоседнули!

Радуј се, оче Сисоје, јер си многе пале подигао!

Радуј се, Богом прослављени, јер си био сличан свима светима!

Радуј се, јер си многе спасао од демона!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 11.

Непрестану молитву узносећи, Пресветој Тројици, преподобни оче, ти си се целокупним животом својим показао велики подвижник побожности; на уразумљење заблуделима и на исцељење болеснима. А ми, захвални Господу за такву милост Његову према нама, стално Му певамо: Алилуја!

Икос 11.

Као велико светило животом својим био си на земљи; и по смрти си засијао целоме свету, јер од чесних моштију твојих теку реке чудеса свима који ти са вером и љубављу долазе. Стога ми, као топлом молитвенику нашем, кличемо ти:

Радуј се, искрени слуго Пресвете Богородице!

Радуј се, свећо која светлиш у тами неверја!

Радуј се, јер те Господ мноштвом чудеса прослави!

Радуј се, јер си љубављу својом све крајеве земаљске обухватио!

Радуј се, венцем бесмртности од Бога овенчани!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 12.

Знајући за велику слободу твоју пред Богом, ми се, преподобни оче, молимо теби: моли се усрдно Господу, да Свету Цркву своју чува од неверја и раскола, опасности и напасти, а нарочито децу нашу од свих невоља и несрећа, те да с тобом увек радосно певамо Добротвору нашем Богу: Алилуја!

Икос 12.

Славећи твоје прослављење, богомудри Сисоје, ми те величамо као моћног молитвеника, утешитеља и заступника, и са љубављу ти кличемо овако:

Радуј се, војниче Цара над Царевима!

Радуј се, слуго Господара над господарима!

Радуј се, отаџбине наше штите и тврђаво!

Радуј се, јер си сва лукавства ђаволска победио!

Радуј се, Православне Цркве похвало!

Радуј се, преподобни оче наш Сисоје, монашка славо и похвало!

Кондак 13.

О, преподобни и славни оче наш Сисоје, велики чудотворче, прими ово мало мољење наше као похвалну песму, и стојећи пред Престолом Божијим, моли се за нас да добијемо милост Његову у нашем животу и у дан Страшног Суда, да бисмо Господу певали у векове: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА прва преподобном СИСОЈУ ВЕЛИКОМ

Клањам ти се, свети и преблажени Сисоје! Славим и хвалим велику силу твоју, коју задоби благословом Божјим, да можеш ловити нечисте бесе! Славим ти име свето, јер ти си задобио милост Божју постећи и Богу се молећи; примио си дар Духа Светог, да можеш лечити болне и мртве подизати. Клањам ти се и, као праведнику Божјем, најискреније молим: у борби овој сачувај ме од немила удеса, огњене стреле, копља, мача и сваког смртоносног оружја. Ти си велики и моћан, Богом си благословен и узми ме у крило своје и помоли се за мене Господу, нека ми подари снагу и силу, да сатрем непријатеље у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

У Оца се уздам, Сину прибегавам, Дух Свети ће ме заклонити, Света Тројице, слава ти!

МОЛИТВА друга преподобном СИСОЈУ ВЕЛИКОМ

О, чудесни оче Сисоје, велики чудотворче, свима који ти прибегавају брзи помоћниче, погледај са небеске висине на нас немоћне и слабе, оптерећене многим гресима и невољама.

Помилуј нас милосрђем својим и помози нам да заповести Божије беспрекорно извршавамо, да веру православну чврсто држимо, да покајање за грехе своје усрдно Богу приносимо, да у побожности хришћанској напредујемо, и да достојни будемо твог молитвеног заузимања за нас пред Богом.

Посебно те молимо велики светитељу Сисоје, да нашу децу чуваш од свих зала и невоља, да помогнеш да узрастају здрави телесно и духовно, да им никаква сила овога света не науди, те да буду просвећени Духом Светим, на радост и понос својим родитељима, Цркви и отаџбини на корист. Посебно те молимо дивни светитељу да уразумиш мајке да не убијају децу у утроби својој, већ да пород свој донесу здрав на овај свет.

Услиши нас светитељу Божији, који ти се са вером и љубављу молимо, и не презри нас који тражимо твоју заштиту; сада и у часу смрти наше помози нам и заштити нас молитвама својим од злобних нападаја демонских, да њихова сила не завлада нама, него да се твојом помоћи удостојимо наследити блаженство рајских обитељи.

Сву своју наду полажемо на тебе, преподобни оче Сисоје, буди нам путовођ ка спасењу, и приведи нас ка незалазној светлости вечнога живота, богопријатним посреедовањем твојим пред престолом Пресвете Тројице, да са свим светима славимо пречасно и величанствено име Оца и Сина и Светога Духа сада и кроза све векове. Амин!