Kako ste sreli svoju zenu/muza? Ispricajte na vasu pricu!

[Trifke]

Eto otvaram ovu temu da bi se oni koji su ozenjeni prisetili a oni koji su neozenjeni odusevili. Znam da su to neke stvari koje ste zaboravili a bile su tako lepo. Opisite svoje leptirice u stomaku, sum uzburkane krvi u glavi, ludosti koje ste tada napravili i sve ostale kreativne trenutke i stvari koje ste napravili kada ste ugledali svog sadasnjeg supruga/suprugu. Podelite sa nama ono sto je sigurno bilo lepo i jedinstveno!

[Trifke]

Ja verujem da vam samo treba vremena da napisete i necu da verujem da se stidite da opisete ono sto je bilo najlepse u vasem zivotu. I da znate ako necete vi opisacu ja iako vise nisam zenjen!  

[JESSY]

баш лепа тема....

ево, ја ћу прва да почнем....

мој супруг и мој брат су заједно служили војску...баш су се дружили...по повратку из Загреба ( где су служили) мој супруг је дошао код нас и тако смо се упознали...била је то љубав , не на први, али на други поглед.... 

након 6 месеци смо се венчали....

[Trifke]

пре 1 минут, JESSY рече

баш лепа тема....

ево, ја ћу прва да почнем....

мој супруг и мој брат су заједно служили војску...баш су се дружили...по повратку из Загреба ( где су служили) мој супруг је дошао код нас и тако смо се упознали...била је то љубав , не на први, али на други поглед.... 

након 6 месеци смо се венчали....

Opisi kako si se osecala kada si ga prvi put videla? Kako si reagovala? A on? Kako te je osvojio?  Bas sam radoznao zar ne? 

[JESSY]

пре 1 минут, Trifke рече

Opisi kako si se osecala kada si ga prvi put videla? Kako si reagovala? A on? Kako te je osvojio?

хахах...први пут онако....само заинтересовано да упознам друга мог брата....други пут сам већ била готова...

оно најлепше осећање заљубљености, кад лебдиш, када ништа не говориш а све је јасно...радо се сећам тог тренутка...

освојио ме својом појавом и посебним шармом...

[Trifke]

Ajmo ljudi, nemoj samo da je Jessy hrabra! Sta je sa bracom? Kao i uvek zene su hrabrije od muskaraca! 

[Снежана]

Нисмо се срели, одрасли смо заједно нервирајући једно дедруго. 

Ја не верујем у љубав на први поглед, верујем у љубав на прво живцирање.

Љубав је прошла, живцирање остало...

[александар живаљев]

Била рестрикција струја новембара 1994. Мој друг и крштено кумче од 2м каже ајд да те поведем увече код неке две сестре (у нашој Борчи). Он је као машински инг. лако се сналазио у мрачној згради јер је укапирао да има 2 пута по осам степеника у међуспратовима.

Уђемо на врата: ја прозборих, садашња жена ме одмах упита: Ти си онај "кад моја бака меси колаче"? Јесам, кажем. Па сваке године причам са другарицама о теби, вели она. Она је ишла у другу, стару, борчанску школу и дошли су код нас у нову школу на приредбу "Мајска песничка штафета". (Дакле то је мај 1981), ја сам на часу био написао песмицу:

                            "Кад моја бака меси колаче,

                             Тад цела кућа од радости скаче,

                             И Сунце тада греје јаче,

                             Кад моја бака меси колаче."

Рефрен је био: "Сунце сија ко тепсија,

                         Ја те волим Тортексија".

И била је још једна строфа: "Какве виршле, какви роштиљи, кад замиришу слатки и мили!".

Песма је победила на школском али и општинском такмичењу, вероватно зато што се допала председнику жирија песнику Драгану Лукићу.

Међутим ђацима је било смешно и упечатљиво што неко један нестандаран текст за то време, чита дубоким гласом и то дечју песмицу висок клипета коме су израсли први бркови.

Тако да ме је жена знала много пре него ја њу.

Онда смо се интензивно виђали до априла 1995 и постали блиски пријатељи.

Тада се случајно нађемо у аутобусу, ја сам ишао на једну рођенданску журку колегиници са факса, коју су за њу спремали другови у Студењаку, иако је "рођена Београђанка". Луд плес, после се вратисмо код жене у стан, сутрадан ја преселих ствари...

[JESSY]

[АлександраВ]

пре 8 минута, александар живаљев рече

Луд плес, после се вратисмо код жене у стан, сутрадан ја преселих ствари...

Хвала Александре, каква дивна прича. А опис клипете, готово сам те замислила Дивно.

Пољуби Жену.

[Trifke]

пре 5 минута, АлександраВ рече

Хвала Александре, каква дивна прича. А опис клипете, готово сам те замислила Дивно.

Пољуби Жену.

A tvoja prica radosti moj? 

[Sanja Т.]

Ево ја ћу...баш ми је потребно да се присетим.

Другарицина сестра је спремала пунолетство.Иста другарица  је срела комшију, док смо шетале и договарали су се око журке. Нас је, наравно, упознала.

Он мангупчич са божанственим осмехом, а ја високо "на цени" ( уображена, у преводу) .

Видим ја да он мене много загледа, па се распричао, скреће пажњу...а ја ћутим ли - ћутим и мудрујем ( баш сам била смор ). 

На крају, човек, јасно пита да ли и ја идем на тај рођендан, па да идемо заједно. "Хоћу"- кажем "..само ако обучеш свечано одело". Разлог је тај, што сам ја облачила хаљину из 20-их, са све дугачким бисерима око врата и траке око главе (   ) , по договору са другарицом.

...дошао је у оделу! Нисам могла да одбијем да се дружимо то вече

Заиста је било пријатно, са пуно тема за разговор , мислим да смо се и свемира дотакли ;)....ту и остасмо- међу звездама   

Након скоро две године смо се венчали.

 

П.С. Хвала Трифке за ово дивно потсећање. 

[Војвода7]

пре 13 минута, Сања Т. рече

уображена

[Sanja Т.]

пре 2 минута, Sasa Vojvoda рече

....ма да...пусти...младо лудо...одбрамбени став ( ваљда, понекад...)

Сад ме прошло....ваљда...можда...

[АлександраВ]

1 hour ago, Trifke рече

A tvoja prica radosti moj? 

Моја (наша) прича је јако компликована.

Размишљала сам да ли да је напишем... и одлучила сам да ће можда неком бити на корист.

Ја сам била „дивље“ београдско дете. После гомиле различитих глупости, и да не давим сада с тим делом приче, спасила сам се од свега тога и „смирила“. Богу хвала. А онда упала у другу клопку. У клопку „пожељног“ додворавања свету. Касније сам све то схватила, тада ми то наравно није било јасно. Да бих вероватно показала и доказала да сам постала добра, уклопљена и да сам се стварно „смирила“, ушла сам у везу са особом која је била „добра прилика“ и коју сам „заволела“. „Фин“ младић. И патила не признајући себи да то није то,  него сам још и корила саму себе да измишљам и да је то све сасвим ОК. Та нека „љубав“ која заправо, сада знам, то није била. Све је ишло својим, нацртаним, од света препорученим путем. Завршавали смо факултете и спремали се за брак. Угушена, једину радост сам налазила у свом најбољем другу, који је такође био у сличној вези. Ноћима смо разговарали, све своје успехе, радости, туге, све смо делили, смејали се када никоме није било смешно, разумели се само погледом. Осетили „на даљину“ када онај други није ОК. Ћутали сатима. Тражили се међу гомилом људи на некаквим прославама, били нераздвојни. Волели се, а да тога нисмо били свесни. Или јесмо, али то није било могуће, нисмо то могли да пустимо, јер свет.... И тако. Тако сам се удала. И истог дана, као да ми је неко опалио шамар а затим ме убио. Направила сам ужасну грешку. Ужасну. Удала сам се за погрешног човека. После десет дана агоније, у четири сата ноћу, спаковала сам своје ствари у једну торбу, позвала такси и отишла. Попела се на други спрат и куцнула на врата. Он је отворио врата и без речи ме је загрлио. Тако смо стајали, не знам, читаву вечност. Није било потребно ништа да се каже. И ето нас. Борба коју смо тада пролазили, одбацивање од света, осуђивање, етикетирање, свашта, све је то било претешко али не и довољно да нас раздвоји.

Ја знам да је то што сам урадила грех. И знам шта сам прошла због тога. Али мој човек је мој дом, и не постоји ствар коју не бих урадила за њега. Неко ће нас осудити, неко нас осуђује и даље. Ја то не могу да променим. Само знам да ми „свет“ није желео добро. Из једне туге угурао ме је у другу, а ја сам из страха да не склизнем заправо из све снаге ускочила у бунар.

И ето нас.  То је та прича.

Из те приче израсла је једна друга, коју сам већ написала овде на форуму али ћу је поновити.

Волела бих да својим младим пријатељицама, овде, на овој нашој благој друштвеној мрежи, нешто кажем. Удајте се из љубави. Верујте ми, ова одлука, да се удате из љубави, носиће ваш живот. Живот који ће бити препун изненађења, различитих тренутака, различитих искушења. Некада већих, некада мањих, а некада готово неиздрживих. Готово, али не и неиздрживих. Љубав према вашем човеку водиће вас, онако како је добро за обоје. Ако будете волелe свог човека, никада нећете бити саме, чак и када будете биле толико усамљене да ће вам се чинити да сте камен у пустињи. Ваша љубав према вашем човеку ће вас мењати, изгубићете пркос, понос, саможивост, себичност, лењост. Тежак дан вас неће ломити, напротив, даваће вам невероватну снагу. Издржаћете све. Постаћете боља особа. Кроз љубав према вашем мужу заволећете још пуно других људи. Ваша љубав ће се ширити даље, и даваће искру неким новим љубавима, неких других људи, вашим пријатељима, фамилији, колегама, познаницима.
Биће искушења малих, лаганих, свакодневних, али биће искушења која ће вас лупити у чело, оборити на под и скакaти по вама, вући ћете се поломљенe, нећете знати шта вас је снашло. Нећете знати где сте. У том тренутку, ваша љубав ће разгорети молитву, чак не ни за вас, иако ћете бити у јадном стању, него молитву за вашег човека, за ваш брак, за ваше заједништво, да траје док вас Бог не растави. То ће бити ваша молитва, да траје док вас Бог не растави. Само ваша љубав ће бити способна да изнедри ту молитву. Нико и ништа друго. Само ваша љубав, као крик ка Богу. И да, Бог ће вас сачувати. Кроз љубав према вашем човеку боље ћете разумети своју децу, више ћете волети своју децу, изградићете срећне људе који остају за вама. Гледајући вас, они ће даље ићи кроз живот љубављу. Све ће им бити много лакше јер ће их грејати љубав родитеља према њима самима, али и љубав коју ће запамтити, између маме и тате. То ће бити утеха, то ће им бити пут, то ће их грејати у леденим данима овог суровог света.
Ако се удате из љубави, ви ћете лепо старити. Волећете сваку промену на свом човеку. Волећете све боре, знаћете их напамет. Волећете седе које се појављују у његовој коси и смирено ћете се осмехнути када будете схватили да ваш човек стари. И некако, у тим тренуцима, волећете га још дубље. А волећете и себе, остарелу. Само љубав према човеку може бити добар пут у брак.  Молим вас, удајте се из љубави.  

Александра