Шта је то депресија?

[Чунга Лунга]

 

[sanja84]

Pa ima malo i jednog i drugog

[Dragi]

Gitarista je u klub 27....

I meni se danas nekako plače.

 

[Dragi]

Stigla me depresija, ponovo, kao onomad 2018. 

Početkom godine prestao sam sa antidepresvivom (fluoxetin), misleći da sam preboleo depresiju. Ionako se godinama nije javljala, ni 2021 kada mi je umrula majka. Sutra počinjem novi posao, i umesto da se radujem, našla me je jedna nervoza. Staro radno mesto toliko sam uživeo u sebi, tj. celo preduzeće, da ne znam kako ću sad da se snađem na novom radnom mestu. Ali znam da mora da ide. 

Juče je umro Alain Delon. Iskreno, nisam gotovio lika. Dok je bio mladi i lep, svakog je koristio, a sumnjam da je nekome bio lojalan. U film je, tako govore, došao preko ljubavnice, čiji je suprug bio režiser. Taj, koji je sve imao, i sve uzimao što je mogao da uzima, na kraju života bio je teško depresivan. Uplašio sam se! Šta će da bude sa mnom? U decembru punim 50. Imam još 20, 30 godina da živim, i to je to.

Verujem u Boga. Ali zar moram da pijem tu gorku čašu? Rado bi hteo da je izbegnem, ali ne znam kako.      

I onda ovi protiv rudnika. Narode, vi imate osnovno demokratsko pravo da branite sebe, svoje interese, svoje pravo i slobodu. I ja ne znam sve, i polazim od trenutnog stanja, što sada znam, ili mislim da znam. Sutra ću možda drugačije da mislim. 

Ali sve ovo može objektivno, i ljudski, da se porazgovara. Ne kod nas Srba. Lažemo, varamo, rugamo se i vređamo, psujemo jedni druge, još smatramo da je to junački, jedino Švabonja od metar i po drži do neke finoće; smišljamo sve moguće klevete i teorije zavere. Ljudi su spremni na svako zlo da urade, samo da bi dospeli svoje ciljeve. Zar su ovo dela Svetog Duha?

To je porazujući za mene. Srbi, umorio sam se vas. Gubimo na sve strane, i taman kada vidim neko svetlo na kraju tunela, vi ustajete da svom snagom sve poništite.
 

[Violetta Valery]

Čuvaj dušu i raduj se novom početku. Novim izazovima, novim ljudima i prilici da od samog početka sve postaviš na zdrav temelj.

Sad nije vreme da se zamara i posustaje. Nemam televizor, ne znam šta političari rade, van onoga što načujem u svom okruženju, ali verujem da će Bog čuvati Srbe, bez obzira na eventualne nedostojne postupke pojedinaca. Samo molitva i bez osuđivanja.

[Ralex]

On 19. 8. 2024. at 21:35, Dragi рече

Stigla me depresija, ponovo, kao onomad 2018. 

Početkom godine prestao sam sa antidepresvivom (fluoxetin), misleći da sam preboleo depresiju. Ionako se godinama nije javljala, ni 2021 kada mi je umrula majka. Sutra počinjem novi posao, i umesto da se radujem, našla me je jedna nervoza. Staro radno mesto toliko sam uživeo u sebi, tj. celo preduzeće, da ne znam kako ću sad da se snađem na novom radnom mestu. Ali znam da mora da ide. 

Juče je umro Alain Delon. Iskreno, nisam gotovio lika. Dok je bio mladi i lep, svakog je koristio, a sumnjam da je nekome bio lojalan. U film je, tako govore, došao preko ljubavnice, čiji je suprug bio režiser. Taj, koji je sve imao, i sve uzimao što je mogao da uzima, na kraju života bio je teško depresivan. Uplašio sam se! Šta će da bude sa mnom? U decembru punim 50. Imam još 20, 30 godina da živim, i to je to.

Verujem u Boga. Ali zar moram da pijem tu gorku čašu? Rado bi hteo da je izbegnem, ali ne znam kako.      

I onda ovi protiv rudnika. Narode, vi imate osnovno demokratsko pravo da branite sebe, svoje interese, svoje pravo i slobodu. I ja ne znam sve, i polazim od trenutnog stanja, što sada znam, ili mislim da znam. Sutra ću možda drugačije da mislim. 

Ali sve ovo može objektivno, i ljudski, da se porazgovara. Ne kod nas Srba. Lažemo, varamo, rugamo se i vređamo, psujemo jedni druge, još smatramo da je to junački, jedino Švabonja od metar i po drži do neke finoće; smišljamo sve moguće klevete i teorije zavere. Ljudi su spremni na svako zlo da urade, samo da bi dospeli svoje ciljeve. Zar su ovo dela Svetog Duha?

To je porazujući za mene. Srbi, umorio sam se vas. Gubimo na sve strane, i taman kada vidim neko svetlo na kraju tunela, vi ustajete da svom snagom sve poništite.
 

Posao i sve drugo u životu možeš da radiš s voljom ili s mrzovoljom, s mukom, 

Razlika je da kad radiš s voljom osećaš radost dok radiš a kad te uhvati mrzovolja nije ti ni do čega. 

A da bi se svemu prilazilo s voljom to nešto mora da ima smisla. 

Život sam po sebi nema smisao nego mi svom životu damo smisao tako što ga smislimo. 

Kažeš sam sebi: Kakav bi smisao mogao da dodelim ovome šta radim, I čekaš odgovor od Boga.

Odvojiš petnaestak min dnevno da razmišljaš u tom pravcu, i za desetak dana će se već pojaviti neka ideja koja izazvati oduševljenje u tebi i poželećeš da je primeniš u svom životu, neki cilj ili šta već. Drugi to ne mogu da urade za tebe, to je posao nas kao božanskih bića.

Nauči da budeš gospodar svog života jer za to smo od Boga pozvani, da nasledimo Carstvo i uređujemo svoj život.

Kada pronađeš dobru ideju onda se čvrsrto drži za nju i nedozvoli svom intelektu da je omalovaži i pobedi te tako što te vrati u depresiju.

[Ralex]

@Dragi kod svakog čoveka depresija se manifestuje na drugačiji način, Da li bi hteo da nam molo podrobnije opišeš kako se kod tebe to ogleda. Šta te muči ? Nedostatak smisala, neke brige, nedostatak volje, tuga zbog nečega. Nedostatak životne radosti, Neko sivilo duše koje možda i ne umeš da opišeš? Možda nezadovoljstvo samim sobom, ili okruženjam?

Mi imamo potrebu da se dokazujemo pred drugima da vredimo nešto pa kad ne uspemo u životu mi osećamo kao da nam je život bezvredan, pa to zna takođe da bude uzrok depresije? Neko svoj uspeh ogleda u deci pa kad ostane bez deteta onda mu je ceo život propao pa padne u depresiju? Ti nemaš decu pa možda setu nešto kuva u tebi?

Ako nam ispričaš svoju muku možda ti možemo svojim savetima pomoći kako smo mi svoje muke prevazišli

[Dragi]

пре 2 часа, Ralex рече

@Dragi kod svakog čoveka depresija se manifestuje na drugačiji način, Da li bi hteo da nam molo podrobnije opišeš kako se kod tebe to ogleda. Šta te muči ? Nedostatak smisala, neke brige, nedostatak volje, tuga zbog nečega. Nedostatak životne radosti, Neko sivilo duše koje možda i ne umeš da opišeš? Možda nezadovoljstvo samim sobom, ili okruženjam?

Mi imamo potrebu da se dokazujemo pred drugima da vredimo nešto pa kad ne uspemo u životu mi osećamo kao da nam je život bezvredan, pa to zna takođe da bude uzrok depresije? Neko svoj uspeh ogleda u deci pa kad ostane bez deteta onda mu je ceo život propao pa padne u depresiju? Ti nemaš decu pa možda setu nešto kuva u tebi?

Ako nam ispričaš svoju muku možda ti možemo svojim savetima pomoći kako smo mi svoje muke prevazišli

Strah od starenja, tuga za mladosti, da vreme prolazi, za vremena koja su bila. Ne da su bila lepa vremena, ali ne želim da ih gubim. Ni jednu sekundu ne želim da gubim, ma god da je bilo gorko. Kao da želim da sve imam oko sebe, i danas, i sutra i juče. Plus i dismorfobija do jednog stepena.

Ponekad kažem sebi: To što želim da budem, biću po vaskrsenju.

Ali danas to nisam. Danas, sada, samo sam stariji, u budimo iskreni: U svetu, ili za svet, manje smo vredniji što smo stariji.
 

[Dragi]

Želim da budem mlad, tako 28, 30. 

Ali ne žalim za ovu omladinu danas. Moja je generacija odrasla sa Beatles, Elvis, Tomijem i Džeri, Miki Mišem i Paja Patkom iz 1940-ih, Alain Delon, Star Trek i Star Wars i kada je iPhone bio naučna fantastika 23. veka. Ova omladina danas ne zna ko je bio pop zvezda pre deset godina. Toliko je siromašna. Ali zato znade da je ona najbolja.
 

#Otd 29 years ago: Windows 95 launched to the tune of "Start Me Up."...

WWW.FACEBOOK.COM

---

#Otd 29 years ago: Windows 95 launched to the tune of "Start Me Up."

 

[Ralex]

пре 2 часа, Dragi рече

Strah od starenja, tuga za mladosti, da vreme prolazi, za vremena koja su bila. Ne da su bila lepa vremena, ali ne želim da ih gubim. Ni jednu sekundu ne želim da gubim, ma god da je bilo gorko. Kao da želim da sve imam oko sebe, i danas, i sutra i juče. Plus i dismorfobija do jednog stepena.

Ponekad kažem sebi: To što želim da budem, biću po vaskrsenju.

Ali danas to nisam. Danas, sada, samo sam stariji, u budimo iskreni: U svetu, ili za svet, manje smo vredniji što smo stariji.
 

Život iz tvoje perspektive ne izgleda sjajno, Plus taj osećaj da ne izgledaš najbolje. 

Koliko ja vidim ono šta je tebi potrebno je da promeniš perspektivu, Perspektiva je mesto odakle posmatraš okoliš, a mesto odakle čovek posmatra svoj život i svoje telo je istina, Kakva je čija istina tako čovek sudi o svemu u svom životu. 

A istinu si uglavnom dobio kroz vaspitanje, onda ide obrazovanje, pa su tu razna ubeđenja i uverenja, pa onda razna iskustva, pa uticaj medija i na kraju tvoja istina je ispunjena zabludama koje tvoj život jako loše oslikavaju. Zabluda je pogrešna istina.

Da bi promenio perspektivu tebi je potrebna promena istine, a tu može da ti pomogne jedino Bog jer On je Istina.

Evo ja ću da ti predložim neke stvari kako da počneš ali svakako molitve Bogu da te pouči su najdragocenija stvar.

Tvoje muke su uglavnom tu jer bi ti da se dopadneš ljudima, i tu je već greška, Ti prvo treba da se dopadneš samome sebi a to ćeš postići kroz izgradnju dostojanstva. 

Ti sebe poistovećuješ sa telom u kojem živiš kao Um. Ali telo nisi ti, telo je samo prevozno sredstvo za um, Ima ljudi koji nemaju udova kao Nik Vujičić, pa su srećniji i zadovoljniji životom od tebe. Ako ne znaš ko je Nik kucaj na jutubu pa ćeš videti koliko si ti u boljoj poziciji od njega a nezadovoljan si. 

Što se tiče starenja ja verujem da je život večan i da ako čovek vodi računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju ( o svojoj istini) može da živi zdravo i preko 120 god. Ja trenutno imam 57 i budući da je moja perspektiva život od najmanje 120 god zdravog života uopšte u ne razmišljam o starosti. 

Vidiš kako promena perspektive menja odnos prema životu. 

Kad pomenuh dostojanstvo ono se gradi kada čovek čini dobre stvari. tada on prestaje da vrednuje sebe kroz ono kako izgleda telesno već kroz ono kakav je čovek. Onaj ko radi ono šta je Hristos govorio izgrađuje dostojanstvo i počinje na sebe da gleda drugačijim očima, počinje da se sviđa sam sebi jer vidi da malo ljudi može to i shvata da je njegova vrednost velika i Božijim očima. Tada njemu više nije važno šta ljudi misle o njemu već šta će Bog da misli o njemu. I budući da zna da su Bogu mili dobri ljudi to on oseća da nešto vredi i ta vrednost se zove dostojanstvo.

A dok radi ono šta je Isus govorio čovek u svom umu opravdava ta dobra dela i tako se Hristos useli u jega u njegov um kao istina koja je u njemu. Bog počne da živi u takvom čoveku. I ta nova istina polako potiskuje zablude kojie su od našeg života napravile pakao(depresiju).

Ja te ohrabrujem da što pre kreneš tim putem jer i ja sam imao svoj sivi preiod u životu ali me je Bog izbavio od toga i sada je moj život ispunjen radošću. 

Znam da je teško jer mi izgradimo svoj identitet u društvu i kada pravimo tako velike promene u svom životu uvek nas plaši šta će drugi da kažu. Do sad si se predstavljao ovako a sada odjednom promena, Budi hrabar jer tvoj život je u pitanju. 

Dobra je stvar kad čovek potone do dna, onda samo može na gore dole više ne može. 

Neka ti Bog bude milostiv i pomogne ti da uspeš 

 

[Dragi]

@Ralex

Пре сат времена, Ralex рече

 

 

Koga inače imam osim Boga?

1.276 Aufrufe · 9.872 Reaktionen | #busterkeaton #this #silent |...

WWW.FACEBOOK.COM

---

#busterkeaton #this #silent. Silvio Blonde & His Invisible Orchestra · Makin' Whoopee

 

[Ralex]

пре 8 часа, Dragi рече

@Ralex

Koga inače imam osim Boga?

1.276 Aufrufe · 9.872 Reaktionen | #busterkeaton #this #silent |...

WWW.FACEBOOK.COM

---

#busterkeaton #this #silent. Silvio Blonde & His Invisible Orchestra · Makin' Whoopee

 

Ma pusti to "koga inače imam sem Boga?" 

Ti da se stvarno oslanjaš na Boga ne bi imao problem koji imaš, ti imaš formu vernika ali sile Njegove nema kod tebe, zato i dospeo tu gde jesi.

Svaka Bolest bilo fizička bilo duševna je odraz nedostatka Boga, nego radi onako kako sam ti rekao ako želiš da ozdraviš.

[Bokisd]

Ma bre Rale covece pusti decka da malo dise sta si zapo ko lud.

Jednostavno Dragi kada shvatis da moras da se boris i da nema padanja, onda si na dobrom putu.

I ne ide to ekspres i odmah, to je proces koji treba vremena, kako je polako vremenom dosla depresija tako polako treba i da se pobedi.

Nisi jedini koji se bori sa depresijom, ja vec oko 7 godina imam neuralgiju trigemini desna polovina glave, u Americi je zovu bolest samoubica, vrlo teska bolest, prosle godine u ovo vreme oko septembar sam imao veliku krizu, za oko 20 dana popio sam 6 trodona, od tada mi se smanjio prag boli, u velikom sam problemu, kada sam u krizi imam jake prevelike bolove 1,2 dana, jedva izdrzavam, mnogo padnem psihicki u tim trenucima.

Ali, sta da radim, moram da se borim, moram da tako uredim zivot da ne dodjem u krizu, nema druge, ne sme da bude psihicki i empcionalno padanje, to mora da se smanjuje borbom. Jos sam slomio nogu udario me auto jedva ziv osto, 5 meseci i jos se nisam oporavio, tezak prelom, imam i sada strah od automobila, ali proci ce vremenom.

Tako da ne postoji opcija osim borbe i nema padanja, to je cilj, i onda to napraviti sebi da polako realizujes.

Ajd pozdrav.

[Ralex]

пре 8 часа, Bokisd рече

Ma bre Rale covece pusti decka da malo dise sta si zapo ko lud.

Jednostavno Dragi kada shvatis da moras da se boris i da nema padanja, onda si na dobrom putu.

I ne ide to ekspres i odmah, to je proces koji treba vremena, kako je polako vremenom dosla depresija tako polako treba i da se pobedi.

Nisi jedini koji se bori sa depresijom, ja vec oko 7 godina imam neuralgiju trigemini desna polovina glave, u Americi je zovu bolest samoubica, vrlo teska bolest, prosle godine u ovo vreme oko septembar sam imao veliku krizu, za oko 20 dana popio sam 6 trodona, od tada mi se smanjio prag boli, u velikom sam problemu, kada sam u krizi imam jake prevelike bolove 1,2 dana, jedva izdrzavam, mnogo padnem psihicki u tim trenucima.

Ali, sta da radim, moram da se borim, moram da tako uredim zivot da ne dodjem u krizu, nema druge, ne sme da bude psihicki i empcionalno padanje, to mora da se smanjuje borbom. Jos sam slomio nogu udario me auto jedva ziv osto, 5 meseci i jos se nisam oporavio, tezak prelom, imam i sada strah od automobila, ali proci ce vremenom.

Tako da ne postoji opcija osim borbe i nema padanja, to je cilj, i onda to napraviti sebi da polako realizujes.

Ajd pozdrav.

Moje iskustvo je da nema polako već odmah, Bog pokaže čoveku gde greši i on ako hoće može odmah da se odluči hoće li tim putem ili ne. 

Problem predstavlja što ko hoće prijatelj svetu da bude neprijatelj Božiji postaje. Bog kroz ideje natukne ljudima kojim putem i kako, ali ljudi onda naprave svoju računicu, da li im se to isplati ili ne, Koliko gube ako prestanu svetski da žive a koliko dobijaju, I pošto smo izgradili svoj identitet u svetu, svoj ego, to se plašimo da će nas svi ismevati ako se promenimo i onda rađe ostajemo da patimo nego da se promenimo i spasimo se.

Ja znam kada me je Bog pozvao na promenu koliko je to bila teška odluka. ali moja računica je bila pošto sam siromašan prost čovek da više dobijam nego što gubim.

Koliko vidim Dragi ima puno toga da izgubi i rađe ostaje u patnji nego da izađe iz nje.

Borba traje dok je čovek neodlučan, ali onog trenutka kada čvrsto reši na koju će stranu borba prestaje i nema je više.

Doduše kad malo razmislim nisam sve borbe lako dobio, Od početka sam video da pravoslavlje stoji na lošim temeljima, i da me Bog zove da izađemiz njega. Ali budući da samizgradio identitet pravoslavca plašio sam se šta će okolina da kaže, Hoće li me svi odbaciti. 15  god mi je trebalo da skupim hrabrosti i  izađem iz njega. Posle sam video da su moji strahovi bili bezrazložni i da me je strah od nepoznatog toliko dugo držao u mestu.

Nije lako doneti jednu tako veliku odluku ali čovek na kraju mora da odabere kome će da ugađa svetu ili Bogu inače nema spasenja.

 

 

[Dragi]

Još kao dete, kao tinejdžer, imao sam tu neku sliku sebe kao ptice feniksa, žar ptice mi Sloveni bi rekli, koja sagorava u lepoti i slavi, ali onda iznova i iznova vaskrsava. Veoma je romantično. Ali je fantazija. A najviše je fantazija ono o slavi i lepoti. U decembru punim 50. Ali izgledam mlađi. Prošli petak imao sam instalatera u stanu, on 42 a misli da sam mlađi od njega. Kad stavim naočare da čitam (od 2018), izgledam stariji. Da sam bogat, pa hajde nekako da smuvam godine; mada i bogati pate, duševno, ne materijalno. Nije ni njima lako. Nikome nije lako kad dođu godine. Kažem ovo, jer sam imao koleginicu na poslu, 30 godina stara, a ja se šalim da bi mogla da mi se svidi, a druga me pita koliko godina imam, ja tada 47 ili 48, a ova će: Star si ti za nju! (možda glupa izjava od nje, jer baš ona ima deset, petnaest godina mlađeg muža; ali možda se tad bila i kajala) Tako se i ja sada nekako osećam, kao zvezda koja se polako gasi, samo što nikad nisam imao slavu i lepotu kao one prave zvezde, jedna mala, beznačajna zevzda. Tu jednu depresiju mislim da sam imao uvek. I uvek sam bio malo zaljubljen u zaljubljenost. Možda sam se baš zbog toga sakrivao, zatvarao, da ne izgorim. Ali vreme prolazi, umoran sam a ne znam šta me još čeka, ili bolje: da li me nešto čeka.