Мило Ђукановић: Амфилохије је политичар у мантији, СПЦ ће добити своју "нишу"; Митрополит: Одговарам Светом Петру Цетињском а не НАТО-у

[александар живаљев]

Говорећи у емисији "Жива истина", 22.04. лидер ДПС јеназвао митрополита Амфилохија ополитичарем у мантији и запријетио да ће ускоро СПЦ у Црној Гори добити своју "нишу". Интервјуоом у данашњем дневнику ДАН, митрополит му поручује да одговара једино Светом Петру Цетињском, а не шефовима НАТО, као г. Ђукановић.

Amfilohije političar u mantiji

Komentarišući izjavu poglavara SPC Amfilohija da se mora baviti politikom, sve dok Crnu Goru vode izdajnici, Đukanović je kazao da uopšte nije iznenađen.

''To je zapravo samo priznanje mitropolita da se on bavi politikom u mantiji. To prvo. Drugo, nije on usamljen u naporima da zaustavi Crnu Goru, prije svega da ostane nezavisna država, a ni u naporima da Crnu Goru odvrati od puta usvajanja evropskog sistema vrijednosti. Danas se to pokazuje otvoreno i bahatije, jer iza njega stoji jedan moćan sistem kakava je ruska država'', kazao je Đukanović i dodao da se Crna Gora ne da impresionirati ni porukama mitropolita ni porukama iiz Kremlja.

Saopštio je da je započet posao sistemskog uređenja odnosa države i crkve.

''Kroz donošenje zakona, crkvi će se dati ona niša u crnogorskom društvu koja je sleduje, i baviće se onim poslovima koji se pretpostavljaju za tu nišu, da ne bi, poput mitropolita, pomislili kako je njihova niša čitava Crna Gora i da treba da rade posao koji im ne pripada. Ja vjerujem da ćemo imati uskoro taj Zakon u Parlamentu, jer je to jednostavno jedan od sistemskih zakona koji ova država mora donijeti'', saopštio je lider DPS-a.

Đukanović je govorio i o Vladi Duška Markovića, hapšenju istaknutih članova DPS-a, izborima u Podgorici i mogućim partnerima, privatizaciji luke Bar, mogućnosti da se kandiduje za predsjednika Crne Gore.

Митрополит Амфилохије: Ја одговарам Светом Петру, а Мило НАТО пакту

Од Дан -27 априла, 2017

 

 

 

Митрополит црногорско приморски Амфилохије казао је, у интевјуу за „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.

Митрополит је сугерисао политичарима власти да прије доношења одлуке о НАТО пакту приупитају Светог Петра Цетињског да ли то подржавају сви грађани Црне Горе.

Одговарајући на поруке Ђукановића да ће Митрополија црногорско-приморска добити своју нишу, митрополит је оцијенио да предсједник ДПС-а не зна шта говори и да нема појма о цркви.

Како коментаришете оптужбе дугогодишњег премијера и предсједника ДПС-а Мила Ђукановпћа да сте политичар у мантији?

-Господин Ђукановић је био главна личност у свим историјским збивањима у Црној Гори од деведесетих година прошлог вијека. Између осталог, њега називају и Мило краљ. И заиста, очигледно се он и понаша тако, као краљ. Да ли му је ствојствен онај апсолутизам краља Николе првог Петровића, то није моје да судим. Међутим, постоји једна суштинска разлика између нашег црногорског краља и краља Николе. Краљ Никола је био крштен човјек, човјек цркве и у његово вријеме Митрополија црногорско приморска је била државна вјера. Наш нови краљ био је овдје и код Ћивота Светог Петра. Морам да признам није умио да се понаша. То му не замјерам, таква му је била школа кумровачко брозовачка. Пришао је ћивоту и климнуо главом, као што сада климају у џамији, тако некако. Онда је после чак и ложио бадњаке. Међутим, нијесу Цетињани заборавили да је Мило наопако наложио бадњаке. Ја сам у међуврему схватио да то није било из поштовања према цркви и из вјере, него из чисто политичких разлога. Он је искористио Цркву да би утврдио власт и да би остварио своје политичке циљеве. У том духу, ево и сада у најновије вријеме он наставља ту причу, коју је радикализовао 1997. године када је почео другачије да се понаша према цркви и почео да подржава такозвану ЦПЦ. Ђукановић ме је оптужио да сам политичар у мантији и најавио да ће закон о вјерским заједницама бити донијет у догледно вријеме, а да ће црква, односно Митрополија добити своју „нишу“. Не знам шта подразумијева под тим.. Он смјешта Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког у нишу?! Није свјестан шта говори, а опрашта му се јер у Бога не вјерује, па може да каже и нешто што је дјетињасто и неразумно. Он хоће сву историју да смјести у нишу. Очевидно је да Римокатоличка црква није добила нишу, с њом је склопљен темељни уговор, а тако је учињено и с Исламском заједницом и с јеврејском заједницом. Све је то за поштовање, али не знам колико је за поштовање да МЦП на крају свега тога заслужи неку нишу, док су друге заједнице добиле сва своја права.

Ђукановић очигледно има харизму као политичар, али с друге стране појма нема о цркви. Он не зна каква је улога Цркве. С обзиром да Црква није увијек у сагласности с његовом политиком и његовим начином остваривања циљева, онда он једноставно сматра да Цркву треба елиминисати.

Ја све људе доживљам као пријатеља, па и Ђукановића. Но и поред тога, његово схватање је другачије од мог, као и одговорност. Његова је одговорност привремена и за Црну Гору и народ. Ја одговорам пред Светим Петром Цетињским, а он одговара пред шефовима НАТО пакта. И ту је велика разлика између нас.

У петак се организује протест на Цетињу поводом гласања о НАТО пакту?

-Што се тиче протеста, који организује ДФ, то је њихов политички скуп, црква нема везе с тим. Црква обавља свој посао вечерас, подстакнута временом када је било бомбардовање Црне Горе. Служићемо за упокојену литиргију и помен у Цетињском манастиру за све оне који су пострадали од тог насиља. Ја сам дужан пред Богом, пред својом савјешћу и ћивотом Светог Петра Цетињског да данас поводом тог насиља и злочина НАТО пакта одржим заупокојену литургију и помен свима пострадалим и у Србији, и у Црној Гори, као и жртвама од Украјине до Азије. Исто то ћемо урадити и 7. маја за око 2.000 побијених у Подгорици. НАТО бомбардовање Црне Горе, Србије и некадашње заједничке државе је директни наставак нацифашистичке тираније из времена Другог свјетског рата. Носилац такве тираније је НАТО пакт. Када би се тај НАТО пакт сада покајао пред Богом и пред људима и обновио оно што је уништио, онда би то било добро.

Кад је у питању доношење одлуке власти о НАТО пакту на Цетињу, добро је да се она доноси на Цетињу, јер је то престони град који је био и остао темељ Црне Горе. Међутим, када бих ја био на њиховом мјесту, као што нијесам, онда бих ја дошао код Светог Петра Цетињског да га приупитам како они раде и усмјеравају Црну Гору, је ли то у његовом духу. Приупитао бих ја и Петра другог о томе. Било би добро када доносе ту одлуку да приупитају је ли то из главе цијелог народа или је из главе само једне групе људи, и да ли та група људи има право пред Богом и Светим Петром Цетињским и историјом Црне Горе, да преузима такву одговорност на себе. Бојим се да они користе ту власт и хоће пошто-пото да донесу једну такву одлуку, не питајући народ на референдуму, како је то требало да буде. Ово је први пут да се на такав начин доноси пресудна одлука. Требало би да се запитају каква је будућност такве одлуке. Да ли се тиме та група људи одриче и Светог Петра Цетињског и краља Николе, и Петра другог? Они сада форсирају тзв. западне вриједности. Шта се под њима подразумијева? Вратила се та Европа оном начелу због којег је пропала велика римска империја хљеба и игара. Томе теже ови властодржци. Њима је лијепо. Како су се обогатили, то они знају.

Очевидно, је мој став против учлањења Црне Горе у НАТО доспио до њиховог сједишта. Ја се ипак надам да ће и сва ова искушења која носимо проћи и да ће сазрети свијест и сазнање. Не може бити сведена одговорност за будућност Црне Горе на 40-ак људи, које је вријеме избацило, а да се игнорише 650.000 Црногораца, без обзира на то којој они вјери и нацији припадају. Свести рјешевање кључних питања Црне Горе и њене будућности на 40ак људи, мислим да тога никада досад није било у Црној Гори.

Митрополија је уградила себе у биће Црне Горе, у непрестаној борби за, како бисмо народски рекли, крст часни и слободу златну, у борби за слободу Цјрне Горе, не само физичку, већ и за слободу прије свега од насиља, тирјанства… Дакле, та борба цркве за слободу није само физичка, него је то свеукупни напредак људског бића, сваког човјека.

Да ли држава покушава да дисциплинује цркву?

– Сматрам да покушава. Неки чак кажу да је у новије вријеме исфорсирана и ова такозвана ЦПЦ да би њоме уцјењивали православну цркву у Црној Гори и да би је дисциплиновали на начелима која су од њих усвојена, док су били скојевци, Титови пионири… И за вријеме комунизма, било је и крштених комуниста, људи који су знали шта је црква и признавали Српску православну цркву.

Како данас гледате на дешавања 16. октобра?

–Морам да признам да се прибојавам на основу свега што се десило носиоцима „државног удара“ да је то још тужнија прича од оне за вријеме краља Николе о бомбашким аферама. Чини ми се да је ова прича још тужнија, примитивнија, незрелија и нездравија. Прије свега начин на који је спреман наводни државни удар личи на дјетињарију. Друго, је ли се догодио државни удар, је ли се нешто догодило 16. октобра, да ли је некоме фалила длака с главе? Је ли неко напао Ђукановића? Зашто замајавају Црну Гору и ову сиротињу која нема хљеба да једе? Покренут је процес који није увјерљив ни за њих саме, а камоли за народ и Европу.

Све чешћа су убиства, насиља… Како то објашњавате?

– Не да сам забринут само због тога, већ и тужан. Видим и осјећам да је то најозбиљнији проблем садашње Црне Горе. То је последица обезбожене идеологије, која је све друго сем људскости, поштења, чести, образа и вјере. Идеологија која је подређена дебелом цријеву. Ђукановић и остали требало би да усмјере све снаге на духовни и морални препород и да ме пусте да радим свој посао. Онда нећу да им се бавим оваквом политиком. А с друге стране, нека они не уводе морал или духовност који нијесу никада била својствени Црној Гори, а послије тога мене оптужују што против тога протестујем.

Не би ме чудило да ме Стијеповић преда тужиоцу

Новорећи о недавној пријави коју је против митроплита поднио градоначелник Главног града Славољуб Стијеповић, митрополит је казао да га не би чудило да га први човјек Подгорице по командној дужности преда јавном тужиоцу.

–Ако му је за утјеху, то није први пут. Имао сам три пријаве. Оптужен сам и због цркве на Румији гдје су ме казнили опоменом, а онда зато што смо обновили Горњи манастир у Остругу и нијесмо питали ову модну креаторку (Анастазију Мирановић, директорка Управе за културна добра). Умјесто да нам помогну да сачувамо вриједности , они хоће културу без култа, истакао је митрополит.

Он је објаснио да је донесена одлука да се на Конику, гдје је некад била пијаца, гради вјерски објекат и на основу тога је прикупљено 7.000 потписа како би се на тој локацији саградио храм Светог Василија Острошког.

-Ми смо на тој локацији ставили крст који су недавно вандали скинули, као и икону Светог Василија. Ти који то раде нека се са Светим Василијем обрачунају, а не самном. Такво скрнављење Светог Василија није запамћено у ових 350 година, од када је Свети Василије својим сузама гријао хладне стијене, додао је митрополит.

Одговарало им је кад сам критиковао друге

– Политичарима је мјесто у цркви, а не цркви у политици. Када сам свирао у пиштаљке против Милошевића, онда су многи били пресрећни због тога, али када сам после тога довео у питање њихову политику, односно не политику него њихово рјешавање судбинских питања народа, било је другачије.

Основно начело Цркве је жртвовање себе за друге, а не жртвовање других за себе. Ако политичари траже од мене да прихватим њихово начело, они онда траже од мене да се одрекнем Христа, Ћивота Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, поручио је митрополит Амфилохије.

 

 

[Поуке.орг инфо]

 

[Драгана Милошевић]

Па из њихових редова је неко оскрнавио Крст и икону.

[Ацо Конатар]

Надам се да ће Свети архијерејски сабор реаговати на ову изјаву о СПЦ у Црној Гори.

[Аурор]

[александар живаљев]

Отац Гојко Перовић у Вијестима, 28.04.2017.

"Političari" u mantiji

Novovjekovna crnogorska država, nastala je na temeljima one zetske srednjovjekovne. A Zeta je opet, svoj kulturni i istorijski vrhunac dostigla umješnošću nekih „ljudi u mantiji“ - koji su se, u to vrijeme, veoma, bavili politikom

 

 

Protekli vijek smo proveli preispitujući sopstveni suverenizam, prevazilazeći svoj „dvostruki identitet“, svjesni da smo „nacija sa greškom“... sugerišući sami sebi da „niđe nebo nije plavo...“... itd. Ali, reklo bi se da osim poetskog glorifikovanja tih posebnosti, nijesmo spremni da o njima govorimo razumno, analitički, sa dozom elementarne objektivnosti. I danas, na početku 21.vijeka, više pjevamo, nego što trezveno mislimo, o sopstvenoj državi, i o našim osobenostima.

Novovjekovna crnogorska država, nastala je na temeljima one zetske srednjovjekovne. A Zeta je opet, svoj kulturni i istorijski vrhunac dostigla umješnošću nekih „ljudi u mantiji“ - koji su se, u to vrijeme, veoma, bavili politikom. Uz čiju bi pomoć, i na kom mjestu, Ivan Crnojević našao skrovito mjesto da sačuva slobodu da nije bilo zetskih mitropolita Visariona i Vavile? Ivan nije tražio „nišu“ za Crkvu, na svojoj zemlji, ... nego je svoju ponosnu državicu smjestio pod voltove Crkve. U momentu kad oko njega sve plamti od rata, on u Cetinjskom polju ne gradi ni tvrđavu ni kasarnu, nego Manastir i štampariju. Eto to je - Ivanbegovina.

Nešto kasnije, zapadnoevropske vojne integracije (naglašavam „vojne“, a ne - kulturne, duhovne, trgovinske...), donijele su Cetinju rušenje Cetinjskog manastira, krajem 17. vijeka. Mlečani su, navodno, htjeli da nam pomognu, ali... Eto, sad se prisjetih jednog od prvih zapadnoevropskih vojnih manevara na teritoriji današnje Crne Gore, kada su 1421. upravo mletački topovi srušili sjedište zetskih mitropolita, manastir Prevlaku kod Tivta! Zbog toga se može reći da su temelji naše države nastali na pristojnoj distanci kako od nadolazeće imperije sa Bosfora, tako i od vojnih saveza sa Zapada...

E sad, reći će neko, da su to sve (mantije, vladike, manastiri) forme života podobne tom vremenu. Pa da vidimo, šta se dalje dešava, nekih 200 godina poslije Crnojevića, i još 200 godina poslije... Teško ćemo nekome objasniti da „niđe nebo nije plavo“ kao kod nas, ali je potpuno jasno da nigdje, u Evropi, novovjekovnu državu nijesu stvarali „ političari  u mantiji“, kao što su to radili ovdje u Crnoj Gori. U jeku najvećeg zapadnoevropskog otklona od crkve i sveštenstva, ovdje - obrise moderne države stvaraju mitropoliti. Čak i onda, kada su Danilo i Nikola razdvajali duhovnu od svetovne vlasti... barjake, sablje, olovke, pečate, prve škole - njihove države - nosili su, opet „ljudi u mantiji“... koji su se, očigledno, vrlo „bavili politikom“.

Da nije bilo „političara u mantiji“, od 15. do 19. vijeka - ne bi bilo crnogorske države! Da nije bilo ljudi, kakav je recimo Srbin iz Hercegovine Mihajlo Miloradović, i da nije bilo ruskoga cara Petra Velikog, početkom 18. vijeka - ko zna kako bi i da li bi petrovićka Crna Gora dobila međunarodno priznanje vijek i po kasnije?! Možda bismo i mi čekali neke hatišerife, a možda ni to ne bismo dočekali. Sve ono što sa ponosom predstavljamo kao crnogorsku državu od 1700. do 1916-18. nastalo je i opstalo, zahvaljujući Rusiji (kao presudnom međunarodnom faktoru), „političarima u mantiji“ (kao ovdašnjim vladarima) i Srbima „izvanjcima“ (kao kulturnim radnicima). A ovo napominjem zato što je ovdašnja NATO-propaganda, između ostalog, formulisana i u rečenici jednog našeg „intelektualca“: „Crna Gora neće biti stabilna država, dok čizma NATO vojnika ne stane kod Prijepolja“!!!

I na kraju, radi potpune objektivnosti, ako stvari pogledamo i sa onog, ne baš popularnog aspekta - gdje osuđujemo druge za zbivanja 1918, pitam se koji međunarodni faktor je bio idejni tvorac utapanja Crne Gore u jugoslovensku državu po cijenu nestanka vladarskog trona Petrovića? Carska Rusija - koja tada više i ne postoji, ili zapadne političke i vojne sile? Ovdašnja vlast već godinama lamentira (ideološki, medijski, propagandno) nad 1918, a sada ide u vojni savez sa onima koji su projektovali i potpisali nedvosmisleno ukinuće crnogorske države prije 100 godina (Italija, Francuska i drugi sa Zapada...), dok politički „bježi“ od onih koji su tu državu stvarali, podržavali i pomagali... ne godinama, nego vjekovima? Neka mi se zamjeri da sam jutros „političar u mantiji“, ali moram reći da je dugo, baš dugo trebalo Zapadu da prizna Crnu Goru i da se dođe do 13.jula na Berlinskom kongresu! Sve do tada, a vjekovima prije toga, za njih je naša zemlja bila dio Otomanske imperije. Sa druge strane, Rusija se svojski trudila da nas pripremi da taj istorijski kongres uopšte dočekamo. I dok nas je Zapad ignorisao, Rusija nas je držala u životu!

A onda se, na kraju svega pitam, da li ste uvrijedili, ili kaznili, ili izvrgli ruglu... pravoslavnog cetinjskog mitropolita - ako mu kažete da se „bavi politikom“ ili da je „političar u mantiji“? Ili ste samo konstatovali njegov istorijski i bogomdani usud da radi i ono što nije njegov osnovni posao, a što se, sa toga trona, silom prilika, radilo ... evo od kada znamo da on postoji. Ko se tome ruga, ipak se ruga svom neznanju. Ko krivi mitropolita za to, ne poznaje sopstvenu istoriju.

(Niko ne traži da se vrati politička uprava Crkve nad državom, ali malo više poštovanja prema sebi samima, i prema navedenim posebnostima zemlje u kojoj živimo - pomoglo bi, da ne propadamo tako brzo i tako očigledno.)

Baš su „smiješna svojstva naše zemlje“ i baš je puna „ludijeh promjena“!

Kako napisa jedan od „političara u mantiji“.

Autor je rektor cetinjske Bogoslovije

[Дијана.]

Nije da bih htjela da se sablažnjavam, niti da reagujem emocionalno, ali moram da primijetim da se Njegoš zacijelo u grobu prevrće... od onog šta je iznjedrio dični i časni crnogorski narod, za svog vođu-e, i proglasio svojom nacionalnom čašću, i interesom... sva logika, zdrav razum, istorija, sve što učaše najveći sin naroda, niz vodu... Prije koliko vijekova je narod smislio,iz gorkog iskustva, 'ko neće brata za brata, hoće tuđina za gospodara'. Koje ironije, da su Kosovo priznali i 'nezavisne' CG i Mak., pa prve su one na udaru za njihove apetite... Teško nama na Balkanu ovde. Teško nama s nama, teško Bogu s nama.