Jump to content

Комунисти 1944. у Панчеву стрељали 72 пилота Краљевине Југославије


Препоручена порука

Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић

83866467-640x565.jpg

Споменик Стратиште 

Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног од убијених пилота, надаo се да ће формирање владине Комисије за проналажење масовних гробница у којима се налазе жртве комуниста из времена Другог свјетског рата, допринијети да се коначно сазна истина о судбини његовог оца, али ни та комисија  није урадила ништа по овом питању.

Након капитулације Краљевине Југославије, Иса Мандарић, пилот краљевског ваздухопловства, успио је после многих перипетија да се настани у Земуну, само дан прије него што овај град постао дио Независне државе Хрватске. Ту су Мандарићи преживјели четири тешке године окупације и дочекали ослобођење Београда. А само три дана касније, 23. октобра 1944, партизанска команда је позвала све старе пилоте краљевског ваздухопловства да се јаве у команду у Панчеву и помогну у ослобађању земље од окупатора.

fac35ba32ea2ab15a5700043b41caad0-214x300.jpg

Иса Мандарић

 

– Као човјек који је читав живот посветио авијацији, отац је био пресрећан. После четири године поново му се пружала прилика да лети. Био је 25. октобар када смо га мајка, брат и ја испратили за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су отац и још 71 пилот у ноћи између 29. и 30. новембра са рукама везаним жицом одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић, који је тада имао осам, а његов брат десет година.

Душанова мајка Десанка три пута је одлазила у Панчево, али за партизанску команду пилоти као да никада нису постојали. А онда је у кућу Мандарића дошао један човјек и рекао: „Немојте више трагати за мужем. Те ноћи кад је одведен на стрељање, био сам с њим у соби. Био је уплашен и уплакан јер код куће има жену и двоје мале деце. Ја сам се преко везе спасао.“

Више од шест деценија касније, јула 2007, Душан Мандарић је посјетио Историјски музеј у Панчеву и поднио захтјев да му се омогући увид у сву документацију из октобра 1944. Речено му је да Музеј о случају стријељаних пилота краљевске авијације не посједују никакву документацију. А након формирања владине комисије која је требало да прегледа архиве и утврди спискове убијених без суђења од 1944. до 1946, државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен изјавио је да ће се помно радити на случају стријељаних пилота, али од тога није било ништа.

За утврђивање пуне истине о судбини 72 пилота залаже се и предсједник Ваздухопловног савеза Србије Лабуд Булатовић. А иницијатор читаве акције, падобранац и новинар Данко Васовић каже:

– Позивам Владу и Парламент да учине све да се овим честитим људима барем обележи гроб и посмртно врате професионална и грађанска права. Да би створили једног пилота потребно је 24 године. А овде је ликвидирана читава класа. То ниједна земља није у стању да надокнади. Срамно је да се 73 године ћути о тако великом злочину.

Ко је одлучивао о њиховом животу или смрти описује пилот Коста Аћин у свом дјелу „Споменица палих Срба ваздухопловаца 1941-1945″ страна 262. издато у Вашингтону године 1975. То је било Вијеће у саставу: Фрањо Пирц, пуковник Краљевског ваздухопловства, касније генерал Павелићеве НДХ а потом генерал и први командант ваздухопловства Титове Југославије; Божо Лазаревић, пилот, касније Титов генерал; Милан Симовић Зека, ваздухопловни наредник, касније генерал; те извјесни Гавро Шкриванић.

У  тој књизи још пише да су крајем 1944. официри краљевског ваздухопловства позвани да се јаве на дужност у Команду ваздухопловства у Земуну, одакле су пребачени на помоћни аеродром Лисичји јарак гдје су саслушавани и стријељани у близини Јабуке код Панчева. На том мјесту се данас налази споменик Стратиште посвећено Србима, Јеврејима и Ромима који су убијени од стране Њемаца, али никакво обиљежје не постоји за стријељане пилоте.

 

Извор

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Grizzly Adams рече

Шта рећи... Комунистичке звери.

И нико никада није одговарао за сва та злодела.

Није баш све црно-бело и докле год будемо прихватали повијест тако и бавили се и писали ју за потребе које год идеологије, дотле ће бити и оваквих текстова...

Дакле, стрељања је било. Из идеолошких побуда, због тога што се за неког знало нпр. да је био сарадник окупатора, освете - чега год... Мсм, било је тога код комунра то знамо...

Стрељана су спровођена у Загребу за северни део земље и у склопу Ваздухопловног војног училишта у Панчеву.

Наиме, одмах након ослобођења земље и доласка Групе ваздухопловних дивизија са Украјинског фронта, на основу споразума Тито-Толбухин, наша војска се суочила са недостатком летачког кадра. Врло брзо је из партизанских јединица "покупљено" оно бораца који су пре рата били у Југословенском краљевском ваздухопловству, а после тога били обични борци у партизанима. Јер НОВ и ПОЈ без обзира на причу о партизанској авијацији (мсм. она јесте постојала, али је све то било симболично. Већи прилив летачког кадра долази у партизане након капитулације Италије 1943. из састава НДХ. Било је ту и доста Срба) Главнина ваздухопловаца је ипак била у немачким логорима, један део у саставау ЈВуО, један мањи део код Британаца у састава Балкан Ер Форса (две ескадриле), нешто код Совјета, те код Американаца (око 50 летача на 4 "Либератора" у саставу 15. ваздушне армије САД ангажоване у операцији Ретвик). Такође, један део се крио у илегали и инису се прикључивали покрету отпора-ни једном, ни другом.

Када је Броз у јесен 1944. године позвао све припаднике Југословенске војске - ваздухопловце (јер требало је летети на тих неколико стотина авиона добијених од Совјета који су били ангажовани на северном правцу ослобађања земље-Сремски фронт и даље...), многи су се одазвали...

Е сад је ту била "квака". Нпр. у Загребу су била стрељања оних авијатичара, који се нису прикључили након `43 из НДХ, него су били нпр. у саставу Усташке зракопловне легије на Источном фронту. Ту је био заиста велики број осведочених усташа, који су "покушали" да се "аболирају"...

И у Панчеву је било слично. Забележено је доста случајева фолксдојчера који су такође покушали да се "оперу". Међутим, "будном оку" Аркановог оца, који је био "безбедњак" у ВВУ у Панчеву, такви нису могли да промакну. Ипак, успео је испред носа да му збрише нпр.Мато Дуковац, хрватски зрачни ас са Источног фронта, који је буквално пред хапшење успео да "мазне" авион у панчеву и побегне за Италију, а потом у на Запад...

Дакле, посао историчара треба да буде да утврде тачан број и зашто су ти људи стрељани, а не да се кроз овакве текстове провлачи теза да су они, цитирам: "стрељани безз икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини", крај цитата.

Не кажем да је немогуће да је било и таквог неког случаја, нпр. због неког личног обрачуна, анимозитета, освете и чега све не, али тлапити да су стрељани зато што су служили Краљу и Отаџбини просто НИЈЕ ИСТИНА.

Из разлога што је просто костур послератног југословенског РВ и ПВО чинио предратни кадар. Чак и када су из Русије дошле прве генерације тамо (и идеолошки) одшколованих ловаца, јуришника, бомбардера, транспортера, штурмана, техничара, инжењера и метеоролога; чак и када је ВВУ у Панчеву "избацило" прве класе нових пилота - одшколованих бораца из рата, ипак је предратни кадар чинио костур РВ и ПВО и по правцу и по ширини...

Па команданти РВ и ПВО су до 1982. године, сви редом били школовани ваздухопловци и активни (и резервни) припадници Југословенског Краљевског ваздухопловства. Редом, почев од Мила Павичића, преко Франца Пирца, Зденка Улепића, Виктора Бубња, Милана Симовића, Енвера Ћемаловића, па до Стевана Роглића...

Зато тенденциозно звуче овакви текстови, јер оно што је најмање, везе са простом логиком немају...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Разумем то да је можда текст пристрасан према њиховој "кривици".

Али без обзира на могућу кривицу, чак и да су били на некој од супротних страна - овакво стрељање без оптужбе, одбране и суђења је ужасан злочин. Не видим да њихова припадност некој од стран зараћених страна ту пуно мења ствар.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Grizzly Adams рече

Разумем то да је можда текст пристрасан према њиховој "кривици".

Али без обзира на могућу кривицу, чак и да су били на некој од супротних страна - овакво стрељање без оптужбе, одбране и суђења је ужасан злочин. Не видим да њихова припадност некој од стран зараћених страна ту пуно мења ствар.

Из прича "панчеваца", из те прве две класе које су биле сведоци тога (последњи је преминуо јесенас-Мидо Миликић), није сад било калсичног суђења "као у филмовима", али је спровођена истрага и утврђивање кривице за сваког појединачног човека. Нпр., покојни Мидо је оспоравао ову причу (која се иначе већ годинама провлачи по интернету). Тврдио је дас просто није тачно. Поменуо је, мени барем, неколико појединачних случајева (све су у питању били фолсдојчерии усташе), углавном бројка од 72 човека по њему није истинита. Он нпр. Ису Мандарића није познавао (Мидо је био на редовном школовању у првој класи ВВУ, а Исо је као предратни пилот требао у Панчеву да буде само на "освежавању" знања-краткој летачкој обуци)

Иначе, ево званичног Исиног досијеа са сајта Министарства правде-па тај део за утврђивање "тајних гробница", гдепише да је стрељан зато што је био "колаборант"

118.jpg

http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/okrug/00/70246/16077.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОК, хвала брадер. Ја сам незналица за ту тему па могу само да читам и учим.

Мој коментар односи се генерално на начин на који су комунисти "спроводили правду". Нека је човек био и "колаборант", ал` опет није у реду. Није сваки припадних неке од других страна био ратни злочинац.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Grizzly Adams рече

ОК, хвала брадер. Ја сам незналица за ту тему па могу само да читам и учим.

Мој коментар односи се генерално на начин на који су комунисти "спроводили правду". Нека је човек био и "колаборант", ал` опет није у реду. Није сваки припадних неке од других страна био ратни злочинац.

Слажем се. Као што и рекох на првом јављању на теми.Стрељања је било и тоје неоспорно. Али је сам текст тенденциозан и оповргава га све оно што се касније десило. А да треба утврдити тачан број и разлоге зашто се десило-треба

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Sinisa&Julija рече

Ima li negde spisak streljanih pilota?

Sent from my 9010X using Pouke.org mobile app
 

Колико знам не

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...