Да ли ви уопште схватате како је вас тешко волети, ако ви сами себе не волите?

[JESSY]

                                               

 

Да ли ви уопште схватате, да ли бар на секунду можете себи представити, како вас je тешко волети, ако ви сами себе не волите? То је као да на себи носите дупли терет: љубав према вама и своју сопствену неувереност у себе. Осећање, као да главом покушавате да пробијете дебели зид: неуверености, страха и самоуништења.

Искомплексирани, неуверени у себе људи, склони к жестокој самокритици… Некима од нас, посебно онима код којих је јако развијена емпатија и „синдром спасиоца“, изгледа, да су такви људи – најбољи објекти за нашу неистрошену љубав и нежност, и да се управо са њима се могу изградити дуги и стабилни односи, основани на благодарности и узајамној подршци. Но није увек тако…

[JESSY]

Ево и зашто:

1. Партнер незадовољан собом, може покушавати да помоћу вас попуни своју унутарњу пустоту. На почетку је то чак и пријатно – сви ми волимо када смо неком потребни, – но ако то оде исувише далеко, његова зависност од вас може да постане претерана. Почећете несвесно да осећате, да он не цени вас као личност, него то што ви за њега можете учинити: утешити, подићи самооцену, окружити га комфором.
2. С таквом човеком је тешко комуницирати. Као правило, он неадекватно схвата наше речи и види у њима тајни негативни смисао, зато што на нас пројектује своју нељубав према себи. И ви морате строго да пазите на то шта говорите, или да се просто затворите у себе, зато што било каква комуникација на крају постаје фрустрирајућа и бесмислена. На пример, такав партнер може негативно да се односи према одобравањима с ваше стране, или да одриче похвалу („Ма не, ја се у то не разумем“), или је претерано умањује („Овај пут ми је успело, но не значи да ће опет успети“). Он може и сасвим да пребаци разговор на другу трему („Наравно, но погледај, колико ти то боље радиш!“).
3. Он не прихвата вашу бригу, помоћ. Ваш партнер може да откаже вашу помоћ, када му је она очигледно потребна. Он може да се осећа недостојним ваше помоћи и да себе сматра теретом за вас у неким областима ваших односа. Парадокс, но притом вас може сводити с ума својим прозбама по другим поводима. Он требује од вас помоћ, ви покушавате да помогнете, а он одбија ту вашу помоћ. Као разултат ви се осећате криви и хендикепирани у тим односима.
4. Када ваш блиски човек плански унижава и разрушава самог себе, то се за вас претвара у постојан источник бола. Ви трошите време и енергију да би надахнули партнера за нови живот, а он о том не жели ни да чује, него и даље продужава са својим самобичевањем.

[JESSY]

ШТА РАДИТИ, АКО ЈЕ ВАШ ПАРТНЕР ВЕЧНО НЕЗАДОВОЉАН СОБОМ И НЕ ПЛАНИРА ДА СЕ МЕЊА?

Ако ваши односи трају већ неко време, ви сте вероватно веома брижан и трпељив човек, шта је само по себи веома добро. Но, ви не бисте требали да заборављате на сопствене потребе.

Вама можда представља огромно задовољство помагати свом партнеру, као додатак љубави и благодарности, којом вас он награђује. Ако његови комплекси вама нису посебно досадили и ви их прихватате као неку слатку чудљивост, посебност, то је просто чаробно.

Но, ако ви осећате да сувише много жртвујете ради партнера, да ваш труд (усиље) одлази као вода у песак, да су ваше сопствене наде увек на задњем плану, нешта треба мењати.

Као прво треба започети дијалог и озвучити своје беспокојство. Ма шта ви радили, не смете дозволити партнеру да пренебрегава ваше потребе и да осећате кривицу за то што га не можете извући из блата. Ма како се ви бринули о њему, ви не носите одговорност за њега и његов живот. Имајте то на уму.

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2017/04/18/tesko-voleti/

[srema]

Oduvek me je zanimala ta tema ljubavi prema sebi. Ali mislim da svaki covek vec voli sebe. Kad je tuzan, trazi spokoja. Gde ga nesto svrbi, on se tu i cese. Pre gleda da ispuni svoju volju nego li tudju. I kada sam sebe vredja, veoma je svestan da ce sam sebi oprostiti. Kad treba da izdrzi uvredu od drugog, e to je vec druga prica...

A ovo gde je covek teret drugima, pa i krajnje nezadovoljan samim sobom i zivotom mislim da je posledica toga sto covek nema Boga. Kad bi smo mi bili uz Boga, u Bogu, kad bi ziveli sa njim i u njegovom prisustvu svakodnevno ne samo da bi bili raspolozeni, vec bi umeli da volimo druge ljude, ne bi od njih samo "krali" ljubav, vec bi imali neku ljubav da preusmerimo na njih. To smo mi, ogledala, koja mozemo da preusmerimo ljubav Boziju na druge, jer on je na kraju krajeva jedini izvor istinske ljubavi. I kad se covek nadje u Bozijem narucju, kao dete kad se vrati kod roditelja nakon sto je zalutalo, oseca se beskrajno voljeno, oseca se veoma bitnim. Zapravo ta potreba coveka da se oseca sigurnim jeste ljubav prema sebi.

[елТорнеро]

[Grizzly Adams]

То је љубав према животу који осећаш у себи. Није себичност или нарцисоидност, већ радост што си жив, разуман, што осећаш тај "дух животни" од Творца изнутра.

Ко се томе не радује, он стварно не може да воли ни друге људе... Јер то је исто што у другим људима волиш, зашто им се радујеш.

[srema]

To je vec nesto drugo

[JESSY]

пре 3 часа, srema рече

i mislim da svaki covek vec voli sebe. Kad je tuzan, trazi spokoja. Gde ga nesto svrbi, on se tu i cese. Pre gleda da ispuni svoju volju nego li tudju. I kada sam sebe vredja, veoma je svestan da ce sam sebi oprostiti

na zalost, nije uvek bas tako...

[Теолог]

То о чему Ви пишете највише подсјећа на комплексе а комплекси су јаако незгодна појава и много се тешко лијече. Наравно за све је рјешење љубав она саможртвујућа али и то има своје границе, не љубав наравно али морамо мислити и на себе.

Sent from my SM-J7108 using Pouke.org mobile app