У овом ресторану НЕМА ЦЕНА, свако плаћа колико жели, а ОТВОРИЛИ СУ ГА МОНАСИ

[Guest]

ИЗВОР: http://pricesadusom.com/u-ovom-restoranu-nema-cena-svako-placa-koliko-zeli-a-otvorili-su-ga-monasi/

 

 

 

 

Preko puta manastirske crkve, na levoj obali Tumanske reke, desetak kilometara od Golupca nalazi se gostoprimnica manastira Tumane. Smeštena je u nekadašnjoj vodenici koja je posle Drugog svetskog rata osposobljena za dobijanje električne energije, uz pomoć potoka koji je pokretao vodenični točak.

 

 

 

Budući da je gostoprimstvo jedno od osnovnih načela svih pravoslavnih naroda, a posebno monaških zajednica i naših manastira, bratstvo manastira Tumane želelo je da se njihovi gosti ne opterećuju novcem i plaćanjem, već da im boravak probudi radost i utehu. Zbog toga u gostoprimnici ne postoje cene, već ljudi prema svojoj želji za hranu ili piće mogu ostaviti dobrovoljni prilog, koji služi za obnovu manastira.

 

 

Naziv gostoprimnica saglasan je sa drevnom manastirskom praksom gostoljublja, jer svaki veliki manastir ima svoju gostoprimnicu i gostoprimca

Jela su uvek u skladu sa crkvenim pravilom, te se u dane posta služi isključivo posna hrana, a može se uvek pojesti kuvano jelo, pastrmka iz manastirskog ribnjaka, hrana koja se u manastiru služi toga dana i jednostavni slatkiši poput pita i kolača spremljeni po starim monaškim receptima.

Tu su i proizvodi sa manastirske ekonomije: vina i rakije, domaći sir i kajmak, domaći sokovi i drugi proizvodi vrednih monaških ruku. U kuhinji kuvaju dva profesionalna kuvara koji se nesebično trude da posetioci osete svu lepotu domaćinskog gostoprimstva.

 

 

Iguman ovog manastira Otac Dimitrije ispričao mi je da je vodenicu nagrizao zub vremena i neiskorišćenosti i da je dolaskom monaškog bratstva s jeseni 2014. godine počela obnova. Nakon uređenja crkve, konaka i porte, počelo se razmišljati na koji način najadekvatnije obnoviti nekadašnju vodenicu i prostor oko nje, koji je bio zarastao u korov i šiblje.

 

U razgovoru sa ocem Dimitrijem, igumanom manastira

– Unutrašnjost vodenice bila je u izuzetno lošem stanju, a dotrajao krov pretio je svakoga trenutka da se sruši. Dobro procenivši situaciju, uz blagoslov nadležnog episkopa vladike braničevskog Ignjatija bratstvo se latilo velikog posla – kaže Dimitrije.

 

 

Kako se broj gostiju uvećavao, a bratstvo nije stizalo da ugosti sve ljude, osmišljena je funkcija gostoprimnice, po uzoru na drevnu monašku i manastirsku praksu gostoljublja. Manastir Tumane je kao i većina srednjovekovnih manastira imao svoju gostoprimnicu, pa čak i gostionicu u Golupcu.

Sličnu gostoprimnicu imaju i manastiri Studenica i Mileševa, a odskora i Draganac na Kosovu i Metohiji.

 

 

 

– Ideja bratstva koja je naišla na izuzetan prijem kod naroda, sastojala se i do danas se sastoji u tome da posetilac može da se okrepi hranom i pićem u jednom duhovnom ambijentu, uz divan pogled na manastirsku crkvu, koji nas u svakom trenutku vraća kroz vekove i oživljava drevno predanje o Milošu Obiliću i njegovom susretu sa Svetim Zosimom. Tumanski svetitelji i drevno predanje postaju sastavni deo i njihovih života i porodica, te se svetinji sa radošću vraćaju – priča mi za Priče sa dušom.

Neposredno pored manastira protiče tumanska reka, koja kod gostoprimnice napaja manastirski ribnjak. Sada je u toku oblaganje korita reke kamenom i formiranje dva mala jezera ispred gostoprimnice.

U manastirskoj gostoprimnici obično rade prijatelji manastira, imajući želju da svojim boravkom u svetinji budu i od praktične koristi i pomoći. Kao i sam manastir, gostoprimnica je otvorena od 7 do 20 časova. Mesta se ne moraju rezervisati (osim za velike grupe) i svi su uvek dobro došli. Na insistiranje mnogih koji se krštavaju i venčavaju u manastiru može se prirediti i ručak, uz poštovanje poretka manastirskog života, ne remeteći mir svetinje.

Mini zoo-vrt otvoren je tokom čitavog dana i u njemu se mogu videti: emu ptice, nojevi, poniji, lame, magarci, mini-koze, kornjače, zečevi, pripitomljeni jazavac, mufloni, crnoglave ovce, guske, patke, labudovi

Posetioci manastira, prema Dimitrijevim rečima na prvom mestu su vernici i hodočasnici, turisti i mnogi drugi ljudi dobre volje, koji žele da sebi priušte sticanje duhovnog blaga i u naše vreme preko potrebnog boravka u nedirnutoj prirodi.

– Tu su srednjovekovna svetinja sa moštima dvojice svetitelja i čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice, kao i mini-zoo vrt i pastrmski ribnjak. Nadasve najlepša i najznačajnija svetinja i prirodno zaštićeno dobro jeste isposnica Svetog Zosima nekoliko stotina metara od manastira, u gustoj bukovoj šumi. Zbog mnogobrojnih čudesnih isceljenja koja su se u njoj dogodila, molitvama Svetog Zosima, narod ovu svetinju naziva Đerdapskim Ostrogom – završio je iguman i pozvao moje čitaoce da navrate do manastira.

 

 

Opširniji tekst o petočlanom bratstvu koje je obnovilo ovaj manastir i mojoj poseti Tumanu pročitajte OVDE.

 

[Мали Лазар]

Диван крај, двино братство, диван манастир.... Посетили смо га са групом од око 120 људи 26.02.:

ФОТОГРАФИЈЕ

 

А  уплану је и 28.05. на пресвлачење моштију Св.Зосима.