Нејасноћа у вези стиха "који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан"

[motorheadsd]

Помаже Бог драги оци и драга браћо и сестре,

 

Неофин сам и као такав наилазим на многе нејасноће које ми стварају помутњу а и страхове. Иначе сам јако анксиозан па ми то додатно прави проблем. 

Психологија ме је можда највише привела к вери обзиром да сам схватио да је обожење нешто много више од индивидуације и дијаметрално супротно.

Читајући Јеванђеље наиђох на овај стих "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан"

Да ли је то Господ дао као препоруку да томе тежимо, да нам буде циљ то да га љубимо највише од свега или је то пак грех ако не љубимо Бога који морамо да исповедимо

и због кога евентуално нећемо стећи спасење?

 

[emilija]

Pomaze Bog, dragi brate....

Ne daj se strahovima. Onaj ko krene u veru je omiljena meta necastivog, jer do ulaska u veru smo njegovi,  pa nece lako da nas pusti. Tada napada onim gde si najslabiji, kod tebe je anksioznost a to je i sinonim za njegovo ime.

 

Kao sto su sinonimi sve ono sto nam donosi losa osecanja i nemir.

Sto se ovoga tice, pokusaj da ignorises te strahove, to je najjace oruzje. Jer Bog vidi tvoj trud i nece te ostaviti na tom putu.

Ako hoces psiholosko objasnjenje - pa eto, ko za sebe misli da mora da bude savrsen u veri, tj gordo od sebe zahteva nemoguce pre vremena, taj se i slomi, jer moramo biti pre svega smireni, to znaci biti svesni da smo slabi, nemocni, gresni , da ne znamo previse , da je to jednostavno stanje nase pale prirode i kad to prihvatis, nece biti razloga za strahove.

 

Tu ti je i deo odgovora. Voleti Boga je put, trening, do toga se ne dolazi odmah i nije greh:)))

Moli se da ti Gospod pokaze put i da odgovore.

 

Sveti Jovan Katunakijski je bas o tome pisao. Kako djavo lovi nase pogreske ucinjene iz neznanja i nase grehove. A onda ih u nasoj svesti uvelica do te mere da covek padne u ocajanje. Seti se ovoga kad nemir krene:)

 

 

[motorheadsd]

Сестро, баш си ми лепо одговорила

Погледај и ову моју тему:

 

[emilija]

A kad prodje vreme predvidjeno za tebe, tj kako budes ulazio u veru tako ce se strahovi smanjivati a ljubav prema Bogu rasti. Znaces po sve vecim periodima mira bez strahova, jer Gospod je sinonim za mir.

Ljubav prema Gospodu se pokazuje kroz ljubav prema bliznjima. Pa je tu taj paradoks. Ali savrsena ljubav prema Bogu dolazi tek na kraju dugog puta usavrsavanja u veri i ne daje se svakom. Kaze "ne daje" jer i ta ljubav je nesto sto dobijamo:)

Ljudi koji to dostignu se lako odreknu bliznjeg koji se suprotstavlja njihovoj veri u Boga.

 

Ali batali to za pocetak, ne odrici se za sad nikog,  jer pred tobom je jako dug put u jacanju vere. Za tebe je dovoljno da ucis, citas, savetujes se s ljudima duhovno jacim, da volis prvo sebe tako sto se neces samomuciti i sam sebe kaznjavati strahovima (ipak je to Boziji posao, zar ne?), da volis tvoje bliznje (to ne znaci da sledis njihov put ako se ne poklapa s tvojim niti da se svadjas s njima ako ne razumeju), da cutis sto  vise dok ne uznapredujes i onda ce ti jednog dana odgovor doci sam....da li ces se odricati nekog ili ne i kako....

 

Ljubav prema Bogu kojoj tezimo je cilj. Za ostale odgovore sacekaj svoje vreme i svoju meru vere i moli se da dodjes do svih odgovora u svoje vreme. Svakako nije greh za sada i za tebe, to je kao kad bi novorodjencetu servirao tesku sarmu koju ne moze da svari. Polako:)

[emilija]

Hocu ali kasnije a tebi preporucujem da se skines s youtuba i da citas proverenu svetootacku literaturu, ima ovde i laksih psiholoskih knjiga

https://svetosavlje.org/biblioteka-index/

 

http://www.manastir-lepavina.org/kategorija.php?id=6

 

Ovo je dovoljno za pocetnike. Inace prestravljivanje raznim video klipovima je takodje jedan od nacina da se smutimo i preplasimo a ujedno nam oduzima vreme za molitvu i odlaske na sluzbe. Takodje jedan od perfidnih nacina na koje nas djavo otima od vere:)

[елТорнеро]

On 1.4.2017. at 7:37, motorheadsd рече

Да ли је то Господ дао као препоруку да томе тежимо, да нам буде циљ то да га љубимо највише од свега или је то пак грех ако не љубимо Бога који морамо да исповедимо

и због кога евентуално нећемо стећи спасење?

Тешко је шта од овога што си навео одузети, све то стоји; и да је препорука, и да ка томе треба да тежимо, и да је циљ да Га љубимо више од свега, и да због неиспуњења тога губимо спасење... ако то не постигнемо, значи да остајемо у греху, љубећи творевину више него Творца. Позвани смо да будемо деца Божија, ово је брижна препорука Сина Божијег, да би се и остварили као такви, у вечности.

[obi-wan]

On 4/1/2017 at 7:37, motorheadsd рече

Помаже Бог драги оци и драга браћо и сестре,

 

Неофин сам и као такав наилазим на многе нејасноће које ми стварају помутњу а и страхове. Иначе сам јако анксиозан па ми то додатно прави проблем. 

Психологија ме је можда највише привела к вери обзиром да сам схватио да је обожење нешто много више од индивидуације и дијаметрално супротно.

Читајући Јеванђеље наиђох на овај стих "Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан"

Да ли је то Господ дао као препоруку да томе тежимо, да нам буде циљ то да га љубимо највише од свега или је то пак грех ако не љубимо Бога који морамо да исповедимо

и због кога евентуално нећемо стећи спасење?

 

...

Jedna stvar vrlo vazna za pocetak: potrudi se da prestanes da sve gledas kroz ovakva pitanja tipa "jel ovo greh koji moram da ispovedam?", uopste nema nikakve potrebe za tim.

Bog je Roditelj, mio i brizan kao niko drugi. Verovati i ziveti po veri znaci osecati tu Njegovu roditeljsku brigu za nas ljude, i za sav svet.

Tako i ova rec o nasim ljudskim roditeljima nije nikakav paragraf koji ne sme da se prekrsi ni crticu, jer ce neko navodno da nas taba zbog toga... ovo je rec nadumne ljubavi, do koje tek treba da stignemo svi mi, a znaci da prosto malo-po-malo naucimo sebe da Boga - koji je Istina - ljubimo mimo svih i mimo svega drugog.

Takodje, na drugom mestu Pismo kaze da smo bez ostatka duzni da postujemo i volimo svoje ljudske roditelje. Kad spojis ovo, i ovo tvoje pitanje, dobijes jednu delotvornu celinu: kroz ljubav prema roditeljima, supruznicima, deci, i bliznjima uopste, ucimo se ljubavi prema Bogu. "Jer kako ces da ljubis/volis Boga koga ne vidis, ako ne ljubis coveka koga vidis?"

I opusti se malo, zivot hriscanina nije grc i stega, nego radost koja se udise i u coveku ustostrucuje snagu i zdravlje.

I iznad svega - ne zuri, ne moze sve da se sazna odma`, u pocetku, nego ide polako i postepeno, da bi bilo zdravo i trajno.