Реля Рашович: Трнов венац преображења

[Тања1]

Koja se rec koristi u originalnom grckom tekstu kada Isus u Jevandjelju po Marku predvidja Njegovu buducu patnju i smrt? Da li ova rec?

παθεῖν (pathein)

[Огњен]

 

"По изласку на слободу, прочитао сам веома једноставну књигу француског католичког писма, који је рекао да Бог није дошао у свет да објасни страдање; Бог није дошао у свет да оконча страдање, већ је Бог дошао у свет да испуни људско страдање Својим присуством. Због тога, тамо где је велико страдање, тамо је Бог, тамо је Христос у нама."  

Потрудио сам се мало да пронађем цитат али мислим да вреди. Ово су речи оца Георгија Каличиуа, румунског исповедника који је прошао пакао експеримента Секуритатете преваспитавања верника у преваспитача. Препоручујем свима које интересује тема хришћанског схватања страдања да прочитају књигу о румунским новоисповедницима "У борби Бога и ђавола". Сам назив мене је прво одбио јер сам мислио да је неко штиво .... не знам ни сам како да га назовем, али оно шта је у књизи изнешено је по мени оправдало наслов. 

Ево још једног дела:

"-Након што сте мучили оне који су вам били најближи, и након што у они мучили вас, да ли сте, пошто је преваспитавање обустављено, били у стању да се опоравите?

-Постепено. Биле су ми потребне године.

-Можете ли нам рећи како сте у томе успели?

-Као прво, почео сам да се молим. Поново сам открио молитву.

-Поново сте открили молитву?

-Била је то сасвим посебна молитва. Молитва коју сам ја сачинио. Нисам имао храбрости да понављам молитве које сам знао (тј. црквене молитве). Нисам желео да их скрнавим.

- Пошто сте осећали да сте оскрнављени, нисте желели да скрнавите молитве?

- Да, из тог разлога сам саставио своје сопствене молитве. У почетку, још сам био у сукобу са Богом, прекоревао сам Га због онога што нам се догодило. Постепено, поново сам почео да схватам да је Он добар, да је велики, али ми је за то било потребно неколико месеци."

Навео сам овај други део јер показује да човек није био свестан онога о чему говори у првом цитату, да је Христос у тренуцима страдања био у њему, док су страдања трајала. Није било говора о умањењу бола ни физичког ни духовног. Да не дужим даље, препоручујем књигу.

 

[Снежана]

 

ZAKLETVA životu: Nikada te neću izdati sasvim, mada sam te izdavao i izdavaću te na svakom koraku. I kada sam te mrzeo, nisam mogao da te zaboravim. Preklinjao sam te da te podnesem. 

Zvao sam te ali nisam dolazio; urlikao sam ali mi se nisi ni osmehnuo. Bio sam tužan a nisi me tešio. Plakao sam a nisi mi zasladio suze. Pustinja si bio mojim molbama, grob mome glasu. Tišina si bio mojim mukama a pustinja mojim samoćama. Ubijao sam u mislima prve trenutke života a zagrmeo tvoje početke. Hteo otrov tvojih korena, htedoh da presuše voćke i presuše izvori; žudela je moja duša.

No zahvalna ti je duša moja za osmeh koji je videla samo ona, a niko drugi, zahvalna za susret koji niko nikada nije saznao, taj susret se ne zaboravlja već tajnom verom u tebi odjekuje u tišini, ozelenjava pustinju, zaslađuje suze i razvedrava samoće.

Zaklinjem se da nikada nećeš saznati za moju veliku izdaju. Zaklinjem se svim najsvetijim – tvojem osmehu, da se neću rastati od tebe.(...)

 

 

***

 

A kakvu vrednost i može imati činjenica da se lomim, patim ili mučim mislima? Moje prisustvo u svetu uzdrmaće - na moju veliku žalost – neke bezbrižne živote remeteći nesvesnu ljudsku naivnost drugih na moju još veću žalost. Mada mi se čini da je moja tragedija najveća u istoriji - veća i od pada careva ili ko zna kakvog stradanja na dnu nekog rudnika - ipak, implicitno, imam osećanje svoje totalne bezvrednosti. Uveren sam da sam apsolutno ništa u vaseljeni, ali osećam da je moj život samo moj. I kada bi trebalo da biram između postojanja sveta i mog postojanja, odrekao bih se svega zajedno sa svim svetlostima i zakonima, spreman da sam lebdim u apsolutnom ništavilu. Premda je život za mene patnja, ne mogu ga se odreći, jer ne verujem u apsolutnost transvitalnih vrednosti da bih se žrtvovao za njih. Kada bih bio iskren trebalo bi da kažem da ne znam zašto živim i zašto ne prestanem da živim.(...)

 

 

***

Sve sam ubeđeniji da je čovek nesrećna životinja: napušten, sam na svetu, prisiljen da pronađe sopstveni način života, nepoznat prirodi pre njega. Zbog takozvane slobode pati više nego pod najnemilosrdnijim jarmom prirode. Zbog toga se i ne čudim što je čovek došao dotle da zavidi cvetu ili biljci. Živeti kao biljka, imati želju da rasteš ukorenjen, cvetajući i venući u savršenoj nesvesti pod suncem, biti intimni deo plodnosti zemlje, želeti da budeš anonimni izraz životnog strujanja, znači očajavati zbog smisla života. A zašto se ne bismo menjali sa cvetom? Znam šta znači biti čovek, stremiti idealima i živeti u istoriji. Šta još mogu da očekujem od takve stvarnosti? Nema sumnje da je biti čovek nešto posebno: doživljavaš jednu od najozbiljnijih tragedija, kolosalnu dramu, biti čovek znači živeti u potpuno novom, potresnijem i komplikovanijem egzistencijalnom poretku nego što je prirodni. Što se dublje spuštamo u neproduhovljeno carstvo prirode, dramatičnost sve više popušta, dok se sasvim ne izgubi. Čovek je sve skloniji da preuzme monopol na dramu i patnju. Zato je izbavljenje za njega gorući i nerešiv problem. Ne mogu se prsiti što sam čovek, jer sam taj fenomen proživeo sve do njegovog prauzroka. Samo oni koji to nisu spoznali mogu sa žarkim intenzitetom da se hvale što su ljudi, i skloni su to da budu. Ako se tako posmatra, njihovo oduševljenje je razumljivo. Ima među ljudima i onih koji nisu sposobni da se uzdignu iznad animalnih ili biljnih životnih formi, pa je prirodno da čeznu za ljudskošću i obožavaju je. Ali oni što znaju kako s tim stvari stoje, teže za bilo čim drugim samo ne za tim da budu ljudi.(...)

***

Nedostatak svih ljudi je što čekaju da žive, jer nemaju hrabrosti svakog trenutka. Zašto ne bismo uz svaki trenutak stavili toliko strasti i toliko topline da postane apsolut, večnost? Svi učimo da živimo pošto nemamo ništa više da očekujemo, a kad čekamo, ne možemo ništa da naučimo, jer ne živimo u konkretnoj i živoj sadašnjosti, već u bezbojnoj i dalekoj budućnosti. Trebalo bi da ništa ne čekamo osim neposrednih sugestija trenutka; da čekamo nemajući svest o vremenu. Spas može biti samo u ponovnom osvajanju neposrednostii. Jer, čovek je biće koje je izgubilo neposrednost. Zbog toga je indirektna životinja...

***
 

Emil Sioran

[Relja Rasovic]

Dok bi Niche bio pisac koji lomi ljudima vilice , pravi modrice , razbija arkade dok ga citaju , rekao bih za Emila Siorana da je u tome dostigao takvu prefinjenost da onaj koji bi ga citao izgledao bi kao da je izasao iz frizerskog salona dok bi u sebi imao gomilu unutrasnjih podliva , krvarenja i kontuzija. Secam se da je Sioran rekao jednom da su Nicheove ideje pomalo detinjaste.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 10 часа, Огњен рече

јер показује да човек није био свестан онога о чему говори у првом цитату, да је Христос у тренуцима страдања био у њему, док су страдања трајала.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 15 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne znam, boli me krvarim ali verujem... verujem ne zbog bola i krvi nego zato što sam narkoman te večne delatne ljubavi koja i bol čini zaista bolnim, koja je nenašminkana, koja nije laža kad rana krvari. Boli strašno a ljubav koja je prisutna bol ne umanjuje ali je neprestano prisutna i nastavlja biti tu i kad bol prođe. Zato verujem.

 

[елТорнеро]

пре 23 часа, Zoran Đurović рече

Радо, кад не бих био болан... Нисам ни јео ни пио данас... Ава ван употребе...  

Сажето, кратко, јасно, узроковано болешћу. Умире Ава, васкрсава Зоран. Предивно, свештениче, желим ти свако добро у Христу Исусу, Љубазном Богу нашем.

[Тања1]

пре 38 минута, елТорнеро рече

Сажето, кратко, јасно, узроковано болешћу. Умире Ава, васкрсава Зоран. Предивно, свештениче, желим ти свако добро у Христу Исусу, Љубазном Богу нашем.

Da li znae sta rec  "Авва"  znaci?

[елТорнеро]

пре 4 минута, Тања1 рече

Da li znae sta rec  "Авва"  znaci?

Да то је , латинично, музичка група из Шведске.

[Тања1]

пре 20 минута, елТорнеро рече

Да то је , латинично, музичка група из Шведске.

Neozbiljni ste. Segacite se bez veze.  Latinicno iz Svedske je Abba.  Sta cirilicno "Авва"  znaci?

[елТорнеро]

пре 2 минута, Тања1 рече

 Sta cirilicno "Авва"  znaci?

Значи да свештеник зна шта му мислим, чак и да то нисам написао. А ако сам те повредио чиме, опрости.

[елТорнеро]

On 21.3.2017. at 18:20, Zoran Đurović рече

Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак.

Мислио сам данас о овоме тексту, и хтео да те питам јеси ли имао у виду какву циљну групу, а сада се вратих да га прочитам поново и остадох на првој реченици. Реља, по мојим сазнањима, на десет хиљада крштених Срба једва да их педесетак показује озбиљнију ревност за своје спасење. Остатак бежи од крста, и за то му није потребан никакав подстрек. Остаје нам оних педесетак, они се труде за себе, за мене, за тебе.

 Зар није штета одвраћати их од тога, када већ нисмо расположени да им се придружимо?

[Драгана Милошевић]

Јона је бежао и није се сакрио.

Јов је страдао иако у свему праведан. Недокучиви су судови Божји.

Обрни, окрени, с неке стране страдам, док при том мислим да сам се сакрила и да ми је добро.

Има ли логике? Нема.

[Јелена011]

Dobaaaar

Mene zanima avino misljenje koje cekam  kad se oporavi i dobije inspiraciju...

S jedne strane imamo glorifikaciju patnje, patnja je uzviseno stanje jelte, pa zamislite i bogati placu, pa tugovati je nekako "plemicki", tuguje se sto bi rekli s povecerja u tajnosti i to je neki simbol uzvisenosti ljudske duse sposobne da oseca, da preuvelicava...pa se pati jelte za ovim onim, izgubljenim nadjenim, ali nekako sve to mora da bude grandiozno i puno nekog "smisla", velikih ideja i cudesa...

Sa druge strane imamo onu paganstinu tj starozavetno misljenje ako ti je dobro u zivotu onda si "dobar", onda je to sto ti je dobro pokazatelj da si "ispravan" i da te Bog voli, ako ti ne ide mnogo si care gresan, ako i ne znas zbog cega poveri se hriscanima nacice ti hiljadu grehova.

Sa neke trece imamo vecita pitanja zasto "Bog daje patnju", zasto pate i stradaju "nevini". Ne stavljam nevine pod znake pitanja zato sto mislim da nisu nevini, nego sto ne vidim vezu izmedju necije nevinosti i stradanja tj povezanost izmedju te dve stvari. Ali nemamo reciprocitet u zahvaljivanju Bogu na dobrom, mi to prosto podrazumevamo - da smo ziv, zdravi, da imamo dve noge, dve ruke, i tako dalje. To je kao ok, pa sta sad oces, ali ako izgubimo nesto odmah bude gde je taj Bog sto dozvoljava da patim kad ja nisam zao...

I taj sindrom dobrog sina kojeg svi nekako zaborave u prici o bludnom sinu, jer koliko god se odusevljavali (avinim recnikom onanisali na bludnog sina), nekako zaboravljamo da je vecina ljudi u realnom zivotu upravo taj dobri sin. A bre Boze kako si mogao ovo da uradis, da dopustis, kako Pera zika mika ima ono, vidi ovog sta radi a ide mu onako...zavidimo, bunimo se, podrazumevamo i ne kontamo vezu sa nama.

Sta tu meni nije jasno zapravo. Odakle poticu sve te fore bolest je Bozija poseta, patis jer te Bog voli i slicno...jasno mi je da je primitivan covek u odsustvu svesti i nauke i svega bio sklon mistifikaciji, pa je bilo "prirodno" da bude paganin...pa onda sve gledao ako ja ovo ti onda ovo a Bog ce onda ono. I kontam da je nekim ucenim sedim glavama prosto takvo shvatanje islo na ruku da kontrolise masu, da se ne lazemo, za dalje Dostojevski je to lepo u inkvizitoru objasnio...ali men nije jasno dokle ce tako  dokle ce i dalje pretezno misljenje biti - jaoj ti patis Bog te voli i neka vrsta sadomazohizma ka stradanju. Nema nista lepo u tuzi, osim slina, telesnih tecnosti i ostalog, koji su prosto zivotne stvari. To je zivot, radjanje, umiranje i sve pratece fizioloske pojave pride. A sa neke desete strane, ljudi rapidno gube sposobnost empatije ka drugom coveku, empatije upravo za te svakodnevne "fizioloske" odnosno "sasvim obicne stvari". Sve mora da bude na nivou ili scenarija za film, il nije vredno nase paznje. Da li to ljudi u globalu boluju od megalomanije ili su izgubili osecaj za neke sasvim jednostavne stvari. Ne mora sve da bude dubokoumno, da ima skrivenu poruku sa kodom koji treba da se desifruje tako dugi niz godina neke stvari su jednostavno proste i u tome jeste njihova lepota. Jer cik zivi ga i tako prostog i voli i postuj i zivi srecan jelte onako detinje radostan i zahvalan na svakom trenutku. Zivot prosto nije projekat koji treba da zavrsimo, zivot je zivot, savrseno jednostavan i jednostavno savrsen. A projekti se pisu za pare

 

[Снежана]

пре 20 минута, Јелена011 рече

pa zamislite i bogati plaču

...aл' од среће