Реля Рашович: Трнов венац преображења

[Zoran Đurović]

Реля Рашович: Трнов венац преображења

 

 

 

Овде ћу говорити о нечему о чему већина Хришћана не воли да говори и забија главу као ној у песак. Ако говорим истину онда ме заиста не занима ако некога због његове слабости саблазним. Христос јесте увек Онај који јесте и Таворском светлошћу којом се сам преобразио не престаје да обасјава оне који га траже и димензије јединства са Богом превазилазе сенку овога што називамо својим земаљским животом, барем по сведочењу Св. Отаца и јаких молитвеника (Где само јединство по себи не гарантује спасење човека већ му драстично повећава ризик пропасти, мислим да би црква ту била поштенија када би, као и свака војска која држи до одговорности, набрајала не само своје најбоље и успеле хероје, већ и све случајеве оних војника који су погинули у покушају пробоја фронта и изгубили себе постајући сушта супротност онога за шта су се борили, и под којим се све то условима дешавало, мислим да би доста људи које занима аскетика били врло изненађени да сазнају да је тај број можда и много већи него што се мисли).

Свако кога је Бог једном загрлио зажалио је хиљаду пута у свом животу. Заиста се питам има ли јаднијег створења од пале творевине која види своје лице забијено у блато а при томе је упућена на луче тако ваздушастог творца који је свугде присутан а толико језиво тих. Са једне стране духовности левог пута које као фалсификат обећавају човеку боголикост кроз себе самог а доносе само продубљење пада и унутрашње смрти, а са друге стране Христос који је пљујући своју крв рекао задњим речима на крсту Оче, Оче зашто си ме оставио, спаситељ који је човека позвао да у свему на њега личи и да узме идући ка њему, свој крст.

Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере. Пре пар дана сам чуо како ће један духовник код кога сам отишао у посету манастира да изгуби ногу, мораће да му је секу због шећера, човек је иначе изузетно јак молитвеник, са друге стране Владика са којим сам разговарао, годинама полако умире од тумора на мозгу и узима морфијум да не би урлао од болова, а човек је исихаст. Онда се сетим мог првог духовника који сваког дана трпи агоније због шрафова у кичменим пршљеновима и не пристаје да узима паин киллере, јер би му наркотици обрисали осећај благодати на коју је навикао, исто врло јак молитвеник... Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 

 

Трагикомично ми је посматрање хришћана који са толиком слаткастом еуфоричном утопијом говоре о православном путу као да се налазе на неком лепом плишаном јастуку уместо реалности хода по минским пољима. Присутно је такво одушевљење свим Светитељима као да они нису никакву цену платили нити брутално страдали јер ето све је лепо када је човек са Господом... То ме некако подсећа на покушај приче о есхатону логорашима који се налазе у СС кампу а онда им рећи да то тек иде коју деценију после, наравно ако се издржи, што из есхатолошке перспективе вечности и није заправо ништа... Био је додуше Виктор Франкл, који је своја страдања заиста поднео у том хришћанском стоичком духу, његове мисли треба читати. Гледајући све те духовнике које сам поменуо, а има их колико хоћете (мало ко заправо жели да стане и размисли мало о томе), стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе? Можда је трагедија колико и благослов то што молитвеник увек остаје наркоман таворске светлости (која са собом јако често носи велику цену страдања и пљувања крви).

[Bokisd]

Evo oce, ja se skoro 100% slazem sa ovim sto si tako lepo napisao. 

Samo bi dodao ono sto sam ja licno procitao i verujem da je tako i na tragu je ovog tvog rasudjivanja, ....kaze se kod otaca ....Daj krv i primi Duha....ili.....nemojte gledati samo na plodove podviga otaca, gledajte i na njihov put i napor i samoodricanje koje su morali da prodju da bi dostigli takva blazenstva.

 

[елТорнеро]

Уз дужно, нелицемерно, поштовање твоме труду, дару, и истрајности, упитао бих те нешто: Мислиш ли да крст мање боли оне који неће, или не знају да га носе, него нас који хоћемо и знамо, обзиром да га сви носимо. И мала корекција:

пре 18 минута, Zoran Đurović рече

већ је створио

Није то Христос створио, него грех, Христос је допустио.

[Relja Rasovic]

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

[Рапсоди]

пре 19 минута, Zoran Đurović рече

Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 

Да,  живот ће твој бити крст, али процветао крст.

Свети Николај Жички, не би мењао логорске тренутке ни за какаве слободарске, јер управо ту у логору Дахау Бога виде...

Битна је благодат,  то осећање свиприсуства Божијег, па како год....оно лепше би било  у свили и кадифи,  али реткима се даје....  

[Relja Rasovic]

Tu bih isto postavio temu za razmisljanje , tema slobodne volje.

Jedan svetitelj bi tako nesto svakako rekao , a postavlja se pitanje koliko ljudi stenju pod svojim krstom. Sta bi bila covekova slobodna volja osim prihvatanja svoje patnje ili pak odbijanja iste dok se ona jos uvek trpi ali bez duhovnih plodova ?

Uzmimo slucaj one cerke ludog austrijskog oca koji ju je drzao u podrumu 20 godina i zlostavljao. Da li se njoj javila tavorska svetlost , i da li bi ona istog razuma rekla tako nesto puna blagodati i ushicenja , ili pak sastavljanje njenog verovatno tesko unistenog razuma moze da ocekuje tek posle ovog zivota ?

[Bokisd]

пре 9 минута, Relja Rasovic рече

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

Narocito ono dopustenje sa mnogostradalnim Jovom. Kako da sve to lepo i bogodolicno shvatimo i razumemo itd.

 

[Relja Rasovic]

Slazem se , ljudsko bice je uvek ono koje se pita dok je zivo , nije dron ili robot, barem duhovnost ne bi trebala da ga u to pretvori.

[елТорнеро]

пре 7 минута, Bokisd рече

Kako da sve to lepo i bogodolicno shvatimo i razumemo itd.
 

Тако што ћемо се трудити да испуњавамо заповести, покренути вером и надом, и кашће нам се само. Наш однос према Богу није слика Бога, већ нас самих, не може се разумети Бог без Бога.

[Рапсоди]

ТРАГОВИ У ПЕСКУ

Сањах једне ноћи, како шетасмо морском обалом, мој Господин Бог и ја.Пред мојим очима појави се брзином филма мој живот. За сваки одсек мог живота, како ми се чинило, открих трагове стопала у песку. Један пар трагова припадаше мени, други мом Господину.Кад и последња слика пред мојим је очима прелетела, осврнух се натраг и видех, како је у песку често остао само један пар трагова,а други је исчезнуо. Ти трагови означаваху одсеке мог живота, мени понајтеже. То ме збунило. Окренух се Господину и упитах га:"Кад сам ти ономад све што имах предао, да те могу следити, тада си ми рекао да ћеш увек бити уза ме. А сад видим да најдубље кризе мог живота прати само један пар трагова у песку. Зашто си ме оставио управо тада, кад сам те, сав очајан, највише требао?"Господин ме узе за руку и рече: "Драго дете, никад те нисам оставио самог, а поготово сам био уза те у време твојих патњи и боли. Тамо где видиш само један пар трагова у песку, тамо сам те на својим рукама носио."

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne znam, boli me krvarim ali verujem... verujem ne zbog bola i krvi nego zato što sam narkoman te večne delatne ljubavi koja i bol čini zaista bolnim, koja je nenašminkana, koja nije laža kad rana krvari. Boli strašno a ljubav koja je prisutna bol ne umanjuje ali je neprestano prisutna i nastavlja biti tu i kad bol prođe. Zato verujem.

[елТорнеро]

пре 28 минута, Relja Rasovic рече

Boksid , upravo to sto si rekao.

Tornero , sve sto se rodilo ovde strada , samo pitanje je kako i koliko , ka cemu i zasto. Bozije dopustenje , eto i to bi bila dobra tema unutar ove teme. Bog koji je dopustio ne samo pad i zlobu Satanaila , vec i 1/3 andjela koju je poveo sa sobom , pa onda celo covecanstvo kome su vrata raja bila zakljucana , pa do danas , sado mazohisticke tamnice , lanci pedofila i mnoga zla. Bozija ljubav koja voli gresnika a prezire greh i koja voli i prestupnika i zrtvu , njegov promisao koji nama moze delovati suvise grub a prevazilazi svaki razum i u slucaju spasenja i patnju jer je eshatoloski.

Опусти се, брате, и веруј. Васкршњи је пост.

[Рапсоди]

СОНЕТ РАСПЕТОМ ХРИСТУ

Непознати аутор XIV ВЕК

 

То, да те љубим, Боже,  по све дане ,
не тера мене слава другог свијета,
нити ме тера страх од пакла клета,
да гријехе,своје напуштам и мане.

Ти ме на љубав тераш, јер ме гане,

када те видим на Kрсту распета
тера ме мука  твоја и смрт света
и терају ме твоје љуте ране.

Љубав ми Твоја такву снагу ствара,
да бих те волио и да неба није ,
плашио те се и без пакленог јара.

За љубав моју ја не тражим дара,
па и да нема наде што ме грије,
љубио бих те са једнако жара.

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Bokisd рече

Evo oce, ja se skoro 100% slazem sa ovim sto si tako lepo napisao. 

Samo bi dodao ono sto sam ja licno procitao i verujem da je tako i na tragu je ovog tvog rasudjivanja, ....kaze se kod otaca ....Daj krv i primi Duha....ili.....nemojte gledati samo na plodove podviga otaca, gledajte i na njihov put i napor i samoodricanje koje su morali da prodju da bi dostigli takva blazenstva.

 

Реља је аутор... 

[елТорнеро]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

стварно се питам када би им Христос ставио пред очи све кроз шта ће пролазити овде поред те слатке првобитне благодати при уласку у веру и молитве која би озарила душу, да ли би и колико њих изабрали такав пут за себе?

Исправно, слично томе се и сам питам: Како бих поднео да ми је Бог одједном показао сву моју наказност? Знам одговор, пукло би ми срце од бола.