Свештеника 2.500, монаха све мање

[Guest]

Да ли у епархијама Српске православне цркве у Србији и региону има довољно свештенослужитеља. Бригу задаје образовање и преданост клирика

Зграда Патријаршије СПЦ у Београду

ГДЕ год има православних Срба, служе и наши свештеници. Молимо се да што пре буде више и једних и других.

Овако, у најкраћем, у београдској Патријаршији одговарају на питање има ли Српска православна црква довољно свештеника и монаха. Последњих година често се чују примедбе верника да су цркве у одређеним деловима Србије остале без клирика, па обреде обављају свештеници из других, удаљених парохија.

У седишту СПЦ не негирају да у појединим крајевима, углавном слабије насељеним, недостаје свештенослужитеља, али објашњавају да црквени “кадровски план”, упркос нешто слабијем тренду прилива нових људи у мантијама, генерално одговара потребама верника.

- Већина епархија СПЦ у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини добро је попуњена свештенством - наводе у Патријаршији. - Ситуација је нешто неповољнија у појединим деловима Босне и Херцеговине, као и у Хрватској. У тамошњим парохијама мање је верника, па у помоћ прискачу колеге из околних.

Духовне службе у СПЦ, према расположивим подацима, обавља више од 2.500 свештеника и око хиљаду монаха. Највећи број њих је у епархијама у Србији, где је уз олтар око 2.000 клирика, као и већина монаштва.

Упућени у црквена збивања наглашавају да је број свештеника задовољавајући, али да је већи проблем њихово образовање и преданост задужењима. Већина клирика има завршену тек средњу школу, док је диплома Богословског факултета привилегија само ужег круга, чије су парохије махом у већим градовима - Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Подгорици...

Образовању свештенослужитеља у Цркви последњих година поклања се све већа пажња. Необразовани попови, са другим или трећим степеном стручне спреме, оличавали су време комунизма, када је потреба за кадром била већа него што је било кандидата. У већим и угледнијим епархијама, каква је на пример Архиепископија београдско-карловачка, данас готово сви новорукоположени клирици имају високо образовање. Међу њима није мало ни магистара, као ни доктора наука.

Монашење у манастиру Бешенову 2016. године, прво после више од 80 година,Фото: Д. ДОЗЕТ

Свештеничко звање често се преноси са колена на колено. Међу младим богословима велики део чине деца из свештеничких породица. Постоје чак и фамилије са дугим богословским педигреом који датира у прошлост и по стотину година.

- Све је видљивији проблем са монаштвом, будући да све мање младих долази у манастире - каже саговорник “Новости” из врха СПЦ. - Међу њима је мало образованих и калуђера са искуством, који би могли да преузму важне црквене задатке. То би могао да буде велики проблем, јер се епископи који истински управљају Црквом бирају из круга монаха. Епископ би требало да има највише теолошко образовање, да има искуства са цивилном администрацијом и законима, говори стране језике, али и да има потребну ширину и општу културу. У монашком реду, међутим, таквих је све мање.

Колико мањак монаштва може да прерасте у велики проблем говори и чињеница да се у врху СПЦ већ размишља шта треба учинити са манастирима који остану без обитељи. Једна од могућности јесте и њихово прерастање у неку врсту духовно-историјских центара, али без монашког братства као главног стуба манастира.

Божићна литургија у Саборној цркви Фото: З.Јовановић

- Није први пут да прилив монаштва опадне - објашњавају у Цркви. У прошлости се то дешавало више пута, а у појединим моментима овај проблем је доводио у питање и сам опстанак значајних манастира. Хиландар је примера ради после Другог светског рата остао готово без калуђера, а слично се крајем осамдесетих година догодило и са манастирима на Косову и Метохији. 

ДРЖАВА ПЛАЋА ДОПРИНОСЕ

МАТЕРИЈАЛНИ положај свештеника СПЦ, као и других конфесија, поправљен је 2012. године када је држава преузела плаћање доприноса за пензијско осигурање, чиме је решен један од њихових највећих проблема. Он је посебно оптерећивао клирике у сиромашним епархијама и на селима, који су често треће доба дочекивали на рубу егзистенције. Доприноси за пензије свештеницима традиционалних цркава државу кошта око три милиона евра годишње.

Ђаци са професором у дворишту Богословије у Призрену

ПЕТ БОГОСЛОВИЈА
 

СВЕШТЕНИЦИ СПЦ образовање стичу у средњим богословским школама. У Србији ради београдска Богословија Светог Саве, нишка Света Три јерарха, карловачка Свети Арсеније Сремац, крагујевачка Светог Јована Златоустог и Богословија Светих Ћирила и Методија у Призрену. Богослови се школују и у средњим школама на Цетињу, у Фочи и манастиру Крка у Далмацији. Дипломе ових образовних установа сваке године стекне више стотина младића, од којих већина бира свештенички позив.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:647346-Svestenika-2500-monaha-sve-manje

[Guest]

Текст вредан сваке пажње! 

[александар живаљев]

Како је некад било, сада је стање добро, бојим се са изузетком Београда коме треба много више свештеника.

[Guest]

пре 47 минута, александар живаљев рече

Како је некад било, сада је стање добро, бојим се са изузетком Београда коме треба много више свештеника.

Видим претргоше се од рукополагања

Зато је оваква вест добар виц 

 

Но, истина је да сада много мање људи уписује Факултет. 

[PredragVId]

Велики број људи се одлучи за монаштво али само  ретки од њих доживе да буду замонашени. Манастири превише бирају. Велики број манастира има само по једног монаха а већина их има око 10. У суседној Румунији стање је другачије. Доста је манастира са и по 200 монаха а познато је и монашко село Света Агапија са 450 монахиња. Боље стоје од нас и Украјина и Русија. 

Не знам да ли сте знали податак да на југу, првенствено на Косову и у Македонији као пандан православљу, многа села имају и по 5 џамија које су у време молитве препуне верника. Само у Скопљу их има стотинак наспрам 10ак православних цркава! Скоро све муслиманке носе дуге хаљине а на улици су честе и буле, које имају потпуно покривено лице.

Ко је имао прилику да иде и у Албанију изненадио се! У Албанији је, захваљујући њиховом председнику Енверу Хоџи (запази презиме!)  дуги низ година било забрањено исповедање било које вере! Можда је баш то највећи разлог миграције становништва на Косово и Метохију као и у Македонију где Албанци чине већинско становништво. У овим земљама је ислам у експанзији, можда чак и највећи по броју албанског становништва у свету! Заиста, у Албанији скоро да и неможете да видите џамије а у време боравка ни једно кече (верска капа) нећете видети. Занимљиво је и то, да се велики број Македонаца одлучује да одмор проведе у Албанији због ниских цена услуга. Махом се одлучују за Охридско језеро и Јадранско море. Албанија није сиромашна земља, бар сам такав утисак стекао, али духовно сиромаштво је тамо велико. Сигуран сам да је разлог великих миграција на Косово и у Македонију искључиво верске природе јер нигде толико велики број муслимана верника у свету немате као на Косову и Метохији и у Македонији. Зашто у Албанији не граде џамије и зашто имају потребу за верском миграцијом, суштина је питања које се само намеће?

Све у свему, проблем је велик!

Дефинитивно је сигурно да наше комшије у Албанији имају велики верски проблем и да би требало да се фокусирају на њега.

Још један парадокс који запањује је однос вере и морала! Обично вера изграђује морал и образ у човека. Међутим, на Косову и Метохији видимо један  не мали верски парадокс. Са увећањем исламске вере, морал верника се рапидно смањује у односу са хришћанством, то јест са нама. Са друге стране верници су спремни на све не би ли заштитили свога Пророка, не би ли му сачували част. Зар се Косовари не угледају на свога Пророка? Пише ли у Курану "убиј!" и "укради!" Силне верске интернет беседе не говоре о томе. Напротив морал им је до танчина изражен и истакнут. Шта више доминирају верски термини на хебрејском језику у жељи да се сачува морална чистота и чврстина вероисповедања. Да будем искрен, и сам их понекад послушам, задивљен садржајем и пратећом музиком.

Дакле, да закључимо, зашто се монаштво смањује а ислам увећава? И да ли се ислам заиста увећао или се морално умањује својим физичким увећањем?Закључак препуштам вама. 

 

[Баба]

Кад се упореди руски сабор епископа и наш стиче се неколико утисака.

Први је да је наш епископски сабор неки геронтолошки центар.

Други је да код над на сабору не влада устав и закон већ кланови са својим интересима.

И трећи, који происходи из првог је да се увек касни са одлукама и решењима кључних проблема.

 

 

Што се тиче свештенства ово је смешна прича.

 

[Justin Waters]

пре 18 минута, Жељко рече

Кад се упореди руски сабор екископа и наш стиче се неколико утисака.

Први је да је наш епископски сабор неки геронтолошки центар.

Други је да код над на сабору не влада устав и закон већ кланови са својим интересима.

И трећи, који происходи из првог је да се увек касни са одлукама и решењима кључних проблема.

Што се тиче свештенства ово је смешна прича.

Ti pratis ruske crkvene medije i upoznat si sa nacinom rada MOSPAT-a. Da li u Ruskoj Crkvi ovako razmisljaju, kao u Srpskoj. Gdje ima Rusa tu si i Ruski svestenici da im sluze? 

[PredragVId]

Нажалост прогнозе нам нису баш повољне. Недавно сам слушао једно предавање у цркви Светог Александра Невског на Дорћолу, нашег врсног професора и исламолога који је за тему свога предавања, изабрао тему "Андрић и ислам". Наш највећи познавалац ислама, Иво Андрић, изузетно обрађен у поменутом делу  др Мирољуба Јевтића, "Исламска визија света код Иве Андрића", а издавач је Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2013. о чијем је предавању и реч. Међутим тражећи име аутора предавања о Андрићу и исламу наишао  сам исту на исту такву тему, само на хрватском форуму www.index.hr 

Чинењице су да се православље смањује док у исто време ислам изузетно буја, у нашем окружењу. Ево нешто о исламу од горе поменутог професора др М. Јевтића. Остатак на ту тему потражите на ју тубу. Многи американци радо слушају његова предавања и гостовања у САД на тему ислама па ево, да га и ми послушамо.

Окрени, обрни: једна вера расте а друга се рапидно смањује.

 

 

[RYLAH]

пре 3 часа, PredragVId рече

Сигуран сам да је разлог великих миграција на Косово и у Македонију искључиво верске природе јер нигде толико велики број муслимана верника у свету немате као на Косову и Метохији и у Македонији.

 

Немој да си сигуран. Разлог је био искључиво економске природе, јер су у време Енвера Хоџе јели траву и камење по Албанији. Ни сад није нешто боља ситуација, зато се скоро четвртина Албаније после рата 1999. преселила на Косово. Ти оно што видиш, то је сиутација у Тирани и у пар летовалишта, али у већини по Албанији је беда, и то тешка беда. Питај ове наше што доводе Албанке. Кад оду на неку нашу чуку код неког оцвалог момка да му рађају децу, зину до пода у колико су богатство дошле кад виде да кућа има фрижидер, бојлер, веш машину и све остало.

Од краја Другог св. рата, Југославија је имала сулуду идеју да Албанију укључи у себе као седму републику и отворила је границе за Албанце, који су, бежећи од стаљинистичке репресије и тешких услова живота, долазили у Македонију и на КиМ.

Значи, разлози су били искључиво економске природе, мада ни политички фактор није занемарљив, али политички фактор не значи превише обичном човеку, сем кад га пушком или парама подстакну да се негде сели, а и то се дешавало.

[PredragVId]

Свако има право на своје мишљење. Можда сам проблем сагледао и пропратио из верског угла, па Вам је теже да га пропратите, а он се такође осликава и у економском погледу. Духовна глад изазвала је низ поремећаја па и економску кризу. Верујте, Албанија није ни приближно оно као је ми доживљавамо. Тирана има око 1.500.000 становника а ту је и 10-ак градова са по око 100.000 становника. Експанзија вере и огроман наталитет на Косову је у неодвојивој спрези. Огроман верски контраст између Албаније и Косова је главни узрок и последица следа догађаја од 1974. до данас. Већина верника на Косову и у Македонији иду у цркву 5 пута дневно. Да ли сте некада видели како изгледају њихове молитве?

   

Снимак од 2.1.2017.

 

Видите са каквим поштовањем се клечећи слуша предавање у џамији и колико је верника окупљено на првом снимку? Такође пада у очи, број хебрејских термина у оквиру једног предавања које би слушалац требало да разуме. Чињенице су, да скоро нимало не познајемо ислам. А с обзиром на ситуацију, требало би га упознати. Занимљиво је, такође, колико је то морално изграђена религија. Међутим, говорник у овом предавању поставља питање "има ли жена за хришћане душу?" Испаде, по предавачу, да ми учимо да жена нема ни душу - а да је у исламу жена уздигнута на централно место. Изузетно интересантна религија. Изузетно добро сагледан и уочен проблем у практичној верској равни. Изузетно концентрисана религија на породицу и на увећање исте. Шта више стичем утисак да је све подређено породици.

 

Да не би пали у страст да осуђујемо, и негде залутамо у размишљању, ево, једночасовног тумачења светски уваженог професора др Мирољуба Јевтића на тему "Истина или лаж" - а везано за питање "Исламске државе" у оквири теме Његош и ислам.

[александар живаљев]

пре 12 часа, R2D2 рече

Видим претргоше се од рукополагања

Зато је оваква вест добар виц 

 

Но, истина је да сада много мање људи уписује Факултет. 

По Календару "Црква" за 2017. у 2016 (неки истина и у 2015, али да не ситничарим) у Архиепископији београдско-карловачкој рукоположено је 8 ђакона и 8 свештеника. Према шематизму који је објављен у џепном календару за 2015. у БК архиепископији је било активно 174 парохијска свештеника (не рачунам духовнике у Цркви Свете Петке на Калемегдану који су по традицији са БФ, службеници Синода, као и духовнике у болницама, који су углавном пензионери).

Поређења ради:

- епархија жичка има 211 активних парохијских свештеника,

- епархија шумадијска 209,

- епархија зворничко-тузланска 198,

- епархија банатска 175 активних на 211 парохија,

-- епархија сремска 158,

- епархија шабачка 123,

- епархија ваљевска 98,

Подаци су још упечатљивији кад се пореде епархије са много мањим бројем вјерника:

- епархија врањска преко 50 активних парохијских свештеника,

- митрополија црногорско-приморска (по најновијем шематизму): 54

(Сви подаци преузети са сајтова, поменутих епархија, упражњене-опслуживане парохије нијесу рачунате).

Када се узме у обзир застарјелост организације црквених општина у Београду и нпр Земуну стање није добро у АБК ни у увођењу лаиката у мисију.

ПС: Што се тиче ове насловне стране јучерашњих Новости, питам се да ли су "извори из Патријаршије" свјесни колико могу да буду злоупотребљени?

Када је у питању БФ чињеница је да сад једва у два уписна рока упише буџетске студенте. Разлоге малог интересовања за студије теологије, требало би најпре да најозбиљније размотре сами професори БФ.

[Justin Waters]

пре 31 минута, PredragVId рече

Занимљиво је, такође, колико је то морално изграђена религија. Међутим, говорник у овом предавању поставља питање "има ли жена за хришћане душу?

Islam kao i hriscanstvo ima svoje postulate koji se deklerativno drze u javnosti kod mnogih, ali se u tajnosti krse i prevoladjuje drustveni obrazac ponasanja, a trpi vjera. Ima li zena dusu u islamu? To treba pitati sve pacenice sirom islamskog svijeta, koje su zloostavljane na raznoj bazi, od toga kako se trebaju oblaciti, da toga da su krive za seksualno zloostavljanje, da se imaju razne predrasude prema njoj samo sto je zena itd....no idemo of topik. 

[PredragVId]

Ово су подаци о свештенству за наше највеће епархије.

Али, што се тиче монаштва, рецимо, епархија Тимочка, у свих 3-4 манастира у епархији нема ни 20 монаха и монахиња заједно. Дакле, говоримо о броју за целу епархију што је, сложићете се, проблематично мали број монаштва. А сразмерно непокретној имовини, могуће је скупити бар 100 монаха у исте манастире. Иста ситуација је у целој Србији. Неминовно се примећује несразмера непокретности са бројем монаха. Још би требало рећи, да је по многима, данашње време време процвата и обнове вере код срба, тако да је ситуација алармантна.  

[PredragVId]

Лично мислим да је смањење монаштва у обрнутој сразмери са огромним јачањем ислама на Косову и у Македонији. По многима, жена је и стуб вере, односно, Мале цркве - што је и наш други назив за хришћанску породицу. Нема вере без жене - нити породице којој је стуб жена-мајка.

[Баба]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Ti pratis ruske crkvene medije i upoznat si sa nacinom rada MOSPAT-a. Da li u Ruskoj Crkvi ovako razmisljaju, kao u Srpskoj. Gdje ima Rusa tu si i Ruski svestenici da im sluze? 

Ruski su sveštenici u većini gde ima Rusa, ali to nije pravilo.

U Amerikama ima svašta nešto, recimo.

Dijaspora je problem što se tiče organizacije za sve PC, ne samo za Srbe.

Što se tiče same Rusije i ruske crkve u Rusiji, sveštenici su tu u 80% Rusi ali recimo ima u Moskvi pravoslavnih sveštenika Jevreja, Gruzina, Nemaca i drugih.