Свети Сава, први Архиепископ и просветитељ српски

[Васијан]

On 27.1.2017. at 18:52, Sofija_ рече

Sveti Savo moli Hrista Boga da pomiluje i spase toj gresni narod srpski!

Амин!

Цитат

Srbi, moj narod, Hristov, a ne papin! "   Sveti Sava

Ово нису речи Св. Саве већ, чини ми се, Владе Димитријевића.

Праштајте на опасци.

[Sofija_]

пре 1 минут, Васијан рече

Ово нису речи Св. Саве већ, чини ми се, Владе Димитријевића.

Праштајте на опасци.

Moguce, u jednoj od mojih knjiga o Svetom Savi, pise da je on to rekao u jednoj od svojih beseda na Saboru 1224. bas cu potraziti  

nema sta da ti prastam, hvala na opomeni, bas cu potraziti.

[Васијан]

пре 22 минута, Sofija_ рече

Moguce, u jednoj od mojih knjiga o Svetom Savi, pise da je on to rekao u jednoj od svojih beseda na Saboru 1224. bas cu potraziti  

nema sta da ti prastam, hvala na opomeni, bas cu potraziti.

Богу хвала.

Ево шта каже сам Димитријевић у вези тога:

"Често нам се дешава да, и у најбољим намерама, покажемо незнање или површност. Тако и данас има Срба који верују да је „Завештање Стефана Немање“ заиста писао Стефан Немања, а не Миле Медић (наравно, Медићево дело је читко и лепо писано, са много вредних запажања и поука; но оно није настало крајем 12. и почетком 13. века, него у 20. столећу). И потписнику ових редова десило се нешто слично; наиме, у тексту „Срби и папска јерес“,објављеном у књизи „Папа у Србији-да или не?“ (Горњи Милановац, 2000.), написао сам реченицу: “Свети Сава је, одлазећи у Никеју, и и добијајући автокефалност Мајке – Цркве Цариградске, презирући моћ папе који је у то време, преко Латинског царства, владао већим делом Византије заувек ставио до знања Риму: “Срби, мој народ, Христови су, не папини“. Ово НИЈЕ реченица Светог Саве, него моје уобличење суштине његовог односа према латинској јереси (о коме је изврсно писао др Миодраг Петровић, у свом тексту „Свети Сава на Жичком сабору 1221. и латинска јерес“). Касније сам видео да се та моја реченица цитира као реченица Светог Саве. "

[Sofija_]

пре 3 минута, Васијан рече

Ево шта каже сам Димитријевић у вези тога:

E super, ako im je Sv.Sava dao do znanja da nismo papini vec Hristovi, onda je sigurno to i mislio  

[Чунга Лунга]

Свети Сава 

Ко удара тако позно у дубину ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

* * *

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

(Војислав Илић)

 

[Чунга Лунга]

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/12/20/6998222_stope-tjpg

Место где су остале стопе Светог Саве

WWW.RTS.RS

---

У селу Горачићи недалеко од Гуче где је најстарија црква у драгачевском крају по предању остале су стопе Светог Саве. Верници, планинари и туристи често обилазе то место.

 

[Božena]

 

[Rašo]

Jedno predanje kaže da kod Mišlјena, u Bančićima, devet kilometara jugozapadno od Ljubinja, postoji jedan čudesni dub (hrast) koji je tokom čitave godine zelen i kojeg lјudi prozvaše „dubom Svetog Save“. Ova prirodna rijetkost je oduvijek bila predmet interesovanja, pa i dan danas publicisti, novinari i turisti dotiču se ove tajanstvenosti.

Visoko hrastovo stablo, staro je više stotina godina. U narodu živi predanje o blagoslovu Svetog Save, koji je svojevremeno putovao ovim područjem i tom prilikom se odmarao u hladovini duba kog je blagoslovio.

Predanje o vječno zelenom dubu glasi: „U stara vremena, krenuo je Rastko Nemanjić lјutim kršem iz Stona prema sjeveru Hercegovine. Hodeći pod ognjenim avgustovskim suncem, osjeti kako mu u nogama ponestaje snage. Sjede pod jedan dub da se odmori. Kako mu je njegova hladovina prijala leže i utonu u san. Probudi se nekoliko sati kasnije, potpuno svjež i čio. Zahvali se dubu što ga je osvježio blagodatnom hladovinom i vratio snagu. Potom reče: I ja ću tebe nečim darovati: budi dovijeka svjež i zelen!“

Taj dub postoji i danas. On je stalno zelen, zimi i lјeti. Prema naučnim podacima to je rijedak mješanac makedonskog hrasta (Quercus macedonica i Quercus sesilisa) i jedini endem takve vrste na Balkanu koji nema plodova.

Mještani sela stogodišnjaka (kako mnogi nazivaju selјane Bančića zbog svoje dugovječnosti) kažu da se grane tog drveta ne daju posjeći, jer se odmah neki neprirodni vjetar naduva!

Piše: Velibor Šipovac  /Leutar.net/

[Božena]

[Projekat Rastko] Narodne legende o Sv. Savi

WWW.RASTKO.RS