"DA SVI ZNAJU DA JE SRPSKI BOŽIĆ" Kada vidite kako slave Srbi u američkom gradiću, krenuće vam SUZE RADOSNICE (VIDEO)

[JESSY]

Policijski auto na čelu kolone blješti sa uključenim svim rotacijama, iza njega džip sa velikim zvučnicima sa kojih odjekuju srpske božične pesme. Potom kolona automobila. Bruje sirene, svetle baklje. Sa prozora, iz dvorišta, Amerikanci koji su proslavili Božić pre dve nedelje, pozdravljaju svoje komšije Srbe. Od sirena jedva se probija uzvikivanje: “Meri krismas“, „Srećan Božić“!

 

Foto: RAS SrbijaOvako je počelo: Crkvenjak Majk sprema se za božićnu gozbu u Midlandu

Na Badnji dan i Božić zatekli smo se sa Srbima u Midlandu. Varošici u Pensilvaniji na 40 kilometara od Pitsburga. Danas ovde živi oko 150 porodica, i iako ima mešovitih brakova deklarišu se po veri – pravoslavlju. Žene poreklom Srpkinje u šali kažu da ih muževi slušaju pa se većina pokrstila i danas su Irci, Nemci, Italijani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

 

 

 

 

 

Ako neko iz Amerike očekuje slavljenje Badnjeg dana i Božića kao usputnu stavku, davno zaboravljenu tradiciju predaka, prevario se. Kao malo gde, poreklom Srbi u Midlandu, danas sa imenima po kojima se nikada ne bi pretpostavilo da su iz Šumadije ili Like, žive tradiciju i običaje države u kojoj nikada nisu bili. Vole tu na mapi daleku Srbiju iako je ne znaju, iako nikada nisu bili, iako tamo nikoga nemaju.

Foto: RAS Srbija

- Izvinite, kuda treba da vozim, prvi put sam u koloni. Znam da obilazimo ulice, ali koje? Inače, danas mi je rođendan – kaže mladi policajac Kajl, šef stanice.

[JESSY]

Foto: RAS Srbija

Nikola, predsednik crkvene opštine nutka okupljenima ispred crkve „čaj“, za koji se na metar oseti da je kuvana rakija. Eto obilazimo ceo Midland, uostalom kao i svake godine. Kao i „džedo“ i „pradžedo“ nekad.

Foto: RAS Srbija

Preci mindlandških Srba došli su u ameriku početkom prošlog veka, gotovo svi pre Drugog svetskog rata. Sagradili su crkvu posvećenu Svetom Đorđu kasnije, pedesetih godina. A tada su uveli tradiciju koja ne prestaje oko 70 godina. Na Badnje veče bruji ceo Midland. Kažu: „Da svi znaju da je srpski Božić“.

Foto: RAS Srbija

Srpsku kolonu otpozdravljaju sirenama i trubama i iz drugih automobila. Božićna parada, kako je zovu, traje oko sat koliko treba da se obiđu sve ulice u centralnom delu Midlanda. Završava se kod srpsko-američkog kluba.

 

[JESSY]

"Srbi su OK narod"

Foto: RAS SrbijaMajkl voli pesmu "Pevaj mi sokole"

Stefani na džuboksu pušta srpsku muziku. Nikada nije bila u Srbiji, još je njen deda došao u Ameriku. Ipak zna svako kolo, muzika počinje sa „Hajde Jano“. Pije se šljivovica, viski, pivo. U drugom mirnijem delu kluba deca čekaju Božić batu.

Srpsko – američki klub je jedino mesto na koje smo naišli u Americi, a da je pušenje dozvoljeno. Kao i svi Amerikanci i naši Amerikanci vole zagrljaj. Tako se pozdravljaju kada se susretnu, isto se pozdravljaju kada se rastaju. Sa svih strana se čuje Krajst born!

Foto: RAS SrbijaDžu boks sa srpskom muzikom

- Ovaj klub su naši očevi i dedovi sagradili 1941. godine. I od tada radi svaki dan i otvoren je za sve. Malo je srpskih zajednica koje su uspele ovako da se sačuvaju. Ja volim što sam Srbin, ponosan sam zbog toga – priča nam Majkl Drakulić i nazdravlja šljivovicom.

Foto: RAS SrbijaI naravno - kuvana rakija

Majklu je deda došao u Ameriku još pre Drugog svetskog rata. Voli da otpeva pesmu svoje pokojne majke „Pevaj mi sokole“. Na srpskom uz osmeh rado kaže ono što zna, „Ako Bog da“ i „mene nije briga“.

Paul, Sindi, Dajen, Majkl, Dejvid, Majk, Gugu, Ken, Džoržd, Debra, Stefani, Alfred, Tom, Tutsi, Evi, Kerol, Elejn, ali i Mara, Jelena...i još njih... Zahvaljujući kojima za sve druge Amerikance u Midlandu „Srbi su ok narod“. Oni skromno međutim, kažu: „Mi se samo trudimo da naša crkva ostane otvorena“.

 

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-svi-znaju-da-je-srpski-bozic-kada-vidite-kako-slave-srbi-u-americkom-gradicu/bmh7jll