Jump to content

Препоручена порука

Манастирска радионица или средњовековне технике на савремени начин

Традиција православне цркве брижљиво чува радове монаха и миријана у дуборезу, на стаклу, малтеру, на платну, у камену... Наравно, реч је о црквеним и библиским мотивима који и данас задивљују све нас. Доста од ових техника сам и сам пробао али ни један милиметар нисам отишао даље у напредовању и разоткривању ове тајне. Недостајало ми је вере и правих учитеља. У нади, да ћу их овде пронаћи, отворио сам ову тему, не бих ли бар мало напредовао или бар обогатио своје скромно знање. Како год, интересује ме и увек задиви када видим прелеп дуборез наших средњевековних дуборезаца, или пак вињете Мирослављевог јеванђења, односно мурале, фреске на малтеру одолевају по више стотина година, вез који су радиле свете руке, који се виђа по нашим музејима - заправо целокупно наше  црквено благо потекло је из ове мале црквене радионице.

Од "средњовековног црквеног блага" и предмета који су нам свима за узор, направимо скок  и кренимо са првим и најбитнијим питањем које, наравно, не би требало да буде и најважније на теми. Али је свакако јако битно. И логично је да нас оно највише занима и заокупља. Јер, како ћемо нешто сами радити ако немамо одговарајући алат?

 

Како наћи добар алат?

Највеће питање које себи постављам пре него што почнем са неким радом. Када је у питању уметност: нарочито дуборез, гравирање на стаклу, пирографија, калиографија, гравирање камена или пак нека друга техника увек се постави питање доброг алата. Пошто овде има доста људи који могу помоћи и дати свој савет, при куповини  доброг алата ево теме на којој сви ми можемо нешто научити. Наравно, ако још увек има оних који ће са нама поделити своју мајсторску тајну?! Овде можете постављати и туторијале на ову тему: описе алата са ју туба, цене алата и где се могу купити па и ваша лична искуства у раду са неким од заборављених манастирских техника које су се преносиле хиљадама година у манастирима са колена на колено и које су брижљиво чуване а које су данас потпуно заборављене.

Шта стављати на тему?

Савети за рад. На другом месту по важности, ставио бих савете за рад у техникама којима се бавите. Наравно, увек је могуће комбиновати више техника за рад.

Ваши радови. И наравно, на трећем месту, оно зашто смо и овде: стављајте ваше готове радове.

Средњовековни примери. Да би тема била жива, требало би да има и узоре на којима ћемо учити и оне радове који су истакнути као примери.

Линкови са занатских уметничких блогова. - наравно везани за технике црковне средњовековне уметности.

Духовни описи црквених радова, Икона, фресака, гравура на стаклу и свих оних прелепих предмета које носе велику духовност а које је могуће доживети унутрашњим оком душе. Ставите познате описе али  и оно што лично доживљавате размишљајући на пример о фрески Бели анђео из Милешеве, о икони хиландарске Тројеручице, фрески Света Тројица Светог Александра Рубљова, Рафаилов крст у Рилском манастиру и слично као и савремене ауторе као што је отац Војислав Билбија (хиландарски кивот Светог Симеона Мироточивог и рељеф у камену истог)  и други. 

 Ево, ово нека вам буду смернице. Тема је лепа. А колико сами можемо да кажемо о истом? Надам се да нећемо подбацити?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, PredragVId рече

Ставите познате описе али  и оно што лично доживљавате размишљајући на пример о фрески Бели анђео из Милешеве,

Имала сам прилику да више пута посетим манастир Милешеву, и да се дивим гледајући чувену фреску " Бели анђео ". Није димензионо толико велика на зиду цркве , колико се стиче утисак  гледајући копије исте. Заиста је предивна и јединствена . Зуб времена је апсолутно није дотакао. Кажу да је у пигментима који су се користили за ову фреску коришћен  дијамант у праху.Док гледате  ову фреску имате утисак да је време стало, да је  ова чувена фреска једноставно ван  времена.Просто је немогуће сврставати је у неке одређене уметничке категорије и давати јој сходно томе неке земаљске  вредности.Изнад је свих категорија уметничких вредности.Из чувеног  париског  музеја Лувр, је нуђено да је све са зидом и малтером пренесу у исти, претпостављам за огромне паре. Наравно да предлог није прихваћен , јер фреска  је над временска, над вредносна.  

Стојиш, гледаш и немо се дивиш, и бар за тренутак  и ти си ван времена, ван простора  у некој вишој мистичној димензији.       

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Лепа керамика која се израђује у манастиру Каћ. Хвала ти Дрвце на првом посту и теби Рапсоди за опис Белог анђела.

А ево и пар лепих примера за дуборез. Жеља ми је да вас заинтересујем да се и сами пробате нешто да издуборежете.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево и линкова са ју туба које не могу да ископирам а које можете погледати на следећим адресама. Дат је туторијал на руском језику о изради геометријских облика украјинца Адолфа Јурева. Реч је о полусатним емисијама.

https://www.youtube.com/watch?v=AFe9iTtIbb8

https://www.youtube.com/watch?v=SUNHYIelLDg

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

 

 

Пример израде дубореза Распећа Исуса Христа:

 

 

Пример израде иконе Нерукотворени образ Господњи:

 

примери дуборезаних икона:

 

 

 

 

Филмован процес целе израде иконе (филм од 1 сат и 15 минута!):

 

 

 

 

пример израде рама за огледало:

 

 

Пример машинског дубореза, израда фрезером:

 

 

Причи никад краја а тек смо почели са темом. Надам се да су вам се свидели примери? Имате ли ви неке идеје везане за ову прелепу тему?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Емисија Квадратура круга са прилогом о Византијском дуборезу

 

 

Документарац о Зорану Бајкићу Матејићу, самоуком дуборесцу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дрво живота
Published on Jun 4, 2014

Дрво живота" назив је изложбе дуборезних радова Епископа Јустина, која је отворена 24. маја у галерији Етнографског музеја у Београду. Изложби је присуствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са Епископима, званице и бројни посетиоци. Говорећи у уводном делу о изложби, директор Етнографског музеја г. Мирослав Тасић увео је посетиоце у дугогодишње уметничко стваралаштво Епископа Јустина, изразивши посебну радост што музеј у својој поставци има ову изузетну изложбу.

Присутне званице и посетиоце поздравио је и директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама г. Милета Радојевић, уз жељу и надање да ће Епископ Јустин и у наредним годинама својим уметничким радом обрадовати све поштоваоце његовог стваралаштва новим изложбама.

Изложбу је отворио Патријарх Иринеј говорећи о изузетном дару који уметници имају и потреби да га остваре и изразе кроз стварање уметничких дела истакавши да је у историји наше Цркве било много уметника па и оних који су се бавили резбарством.
Више од три деценије Епископ Јустин се бави дуборезом и дрворезбарењем и из тог надахнутог рада произашао је велики број уметничких дела. У његовом стварању огледа се потреба да духовност и љубав према Господу изрази кроз уметност резбарећи у дрвету.

На велики број присутних посетилаца изложена дела оставила су изузетан утисак, као спој духовног и створеног материјалног, показавши како дрво које је „престало да живи започиње нови живот у делима Епископа Јустина."

Изложба је отворена до 08. јуна и представља јединствену прилику да заинтересовани виде уметничка дела у дуборезу која одишу топлином, смиреношћу и стваралачким складом.

Епископ Јустин је до сада излагао у Музеју примењене уметности у Београду 1995. године као и на самосталним изложбама у Народном музеју у Зајечару 2012. године и у Дому културе „Стеван Мокрањац" у Неготину 2013. године.

http://issuu.com/timepsite/docs/episk...
http://eparhija-timocka.org/izlozba-d...

Текст на ју тубу испод филма Дрво живота.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прелепи дуборезани радови: ПРЕДРАГ ЛАЗИЋ - ИКОНЕ И ДУБОРЕЗИ 

Заправо најлепши црквени дуборезани радови које сам видео на ју тубу. Прелепа орнаментика али због мекшег дрвета, вероватно није ни било могуће детаљније одрадити део са иконама. Тешко је спојити просторни волумен са тврдоћом дрвета, јер би дрво онда било врло тешко обрађивати. Али, ипак, имењаче, свака ти част.  Предраг Лазић, живи и ради у Јагодини, и многе своје радове делимично израђује фарбари, у тренуцима када у продавници нема купаца. А шта тек рећи о издуборезаним мотивима и дубокој православној симболици? Заиста, без премца и конкуренције, бар за оно што сам и сам могао да се уверим.

У ТРЕЋЕМ ДЕЛУ ПОКАЗАНА ЈЕ ИЗРАДА ДУБОРЕЗА БИЈАКСОМ.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пар корисних информација како да почнете да дуборежете бијаксом са сајлом

Предраг Лазић своја дела ствара бијаксом са сајлом. Реч је о апарату сличном зубарској бушилици који сам први пут имао прилике да видим пре нешто мање од 5 година, у дуборезачкој радионици манастира Буково крај Неготина. Њихов Бијакс био је од неких 600 вати и користили су га за украшавање црквеног намештаја. Бијакс са сајлом који сте видели у предходном прилогу, који користи Предраг Лазић, има око 135 вати и користи се за израду најситнијих детаља на минијатурама. Такође, горе сте могли да видите и фиксирану увеличавајућу лупу за вид, која му помаже да се дотерају и најситнији милиметарски, (па и ситнији!) детаљи.

Занимљиво је и то, да професионални Дремеров бијакс са сајлом можете купити у Woby house по цени од 15.000,оо. Прва три нивоа скоро су нечујна, тако да практично, професионални дуборез можете радити и у стану. Потребно је да купите и додатке, мала глодала, са дијамантским врхом, која могу прилично повољно да се нађу у овој радњи. И практично можете почети! Липове припремљене и обрађене даске за израду сликаних икона јако добро могу послужити и за дуборез а исте можете купити и код кинеза али и у специјализованим радњама за продају сликарских прибора. Липа је веома меко дрво које се најлакше дубореже. Обично при изради, лепо је и на неки начин украсити рад. То можете најпростије урадити фирнајзом тако што ћете пре почетка даску намазати истим. И када почнете да радите, добићете две боје, једну белу у којој дуборежете, и другу природно жуту, од фирнајза, на местима која нису дуборезана. И добићете једну предивну шару, на веома лак начин.

Осим овог професионалног Дремеровог бијакса са сајлом, постоје и знатно јефтинији, по цени до 5.000,оо. Наравно, као ког предходног, глодала са дијамантским врхом требате одвојено купити. Мислим да комплет глодала нећете платити више од пар хиљада. Управо овакав бијакс са сајлом сам и сам годинама користио. И то не само за дрво, већ и за глинене посуде, па чак и за стакло. Али, најбољи ефекат се постиже са дрветом. Код кинеза можете купити дрвене кутијице са поклопцем по цени од 200,оо до 700,оо динара које можете да претворите у прелепе ручне радове. Само водите рачуна о тврдоћи годова на дрвету, јер  може доћи до разлиставања сајле услед отпора материјала. Мада су цена сајле приступачне. Такође, мој вам је савет да користите само природно дрво јер је много лепше и мекше од медијапана и сличних пресованих тврдих материјала. Ето, пар савета, како најлакше да почнете да дуборежете.

Па, сретан почетак вам желим.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прелепа емисија Слободна тема о дуборесцу Бошку Ћелићу. У кадру, међу Бошковим радовима можете видети и један потпуно издуборезан ормар. Међутим, оно што плени, је таленат наратора, који све време емисије, о теми говори у прелепим стиховима. Заиста вреди послушати ове прелепе стихове.

Иначе овај дуборезац, своје иконе у дуборезу продаје на свом сајту православнеиконе.инфо па радове на истом можете разгледати. Ту сам прекопирао и његову краћу биографију:

Boško Ćelić

Rođen je 1959. u Tenju kod Osijeka. Živi i iz hobija se duborezom bavi u Sremskoj Kamenici. Umetničkim duborezom se bavi od 1995. godine. Radovi su mu izloženi u velikom broju pravoslavnih crkava i pravoslavnih domova.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Будимир Башовић за ТВ Атлас из Црне горе истиче разлику. За уметност изнад дубореза, заправо њен узвишенији део, Будимир назива Вајање плитких рељефа. Будимир се спрема да уради дуборез на површини од 3 квадратна метра, са најситнијим детаљима, што је заправо и једно животно дело овог једног уметника. Од почетка рада, користи фејс бук као рекламу, и можете га наћи на следећој страници https://www.facebook.com/budimir.basovic?fref=ts

Његови радови достижу цену од 200 до 1.200 евра.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дуборезачка прича породице Павловић

о човеку који је по многима оцењен као један од најбољих Војвођанских дуборезаца.

 
 
 
Published on Mar 15, 2012

Павловићи из Зрењанина заиста заслужују причу. Прадеда Милутин, капиталиста - хранио пук војске. Деда Александар - оборио немачки авион 5. априла 1941, за то био осуђен на стрељање (зато што смо са Немачком били склопили пакт, па је авион тада био савезнички!!!), а онда у ослобођеној земљи одбио статус првоборца, пошто му га нису признавали од 5. априла (јер је рат званично почео 6. априла 1941.). Отац Милан - сналажљиви, предузимљиви рокер који је свирао, правио звучне кутије, па апарате за коцкање и радио озвуке за највеће рок групе свог времена, човек коме је срце услед исувише динамичног живота буквално експлодирало, а онда се у ту рупу уселио тромб, зачепио је и сачувао Миланов живот док нису стигли до операционог стола у Сремској Каменици. И коначно, син Александар-Саша - млади рокер, који је са својом рок групом певао о ставу читаве генерације: „Ја желим да одем, само да одем...", а ипак је на крају остао. Питао се, ако тако сви мисле, „ко ће и шта ће остати уопште овде!?", и дошао до закључка да „ако то радим у некој другој земљи, једноставно ћемо остати избрисани". Можда је ипак печат на одлуку да остане у родној земљи ударило нешто ново што је покренуо вечито немирни отац Милан: почели су да резбаре велике иконе у бојеном дуборезу, у барељефу. За оца и сина то није посао, него духовни дуг вертикали Павловића, чему прилазе са великом страшћу и посвећеношћу.

Уредник, сценариста и редитељ: Владимир Перовић

Прича је преузета са ју тјуб канала Александра Павловића.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...