Jump to content

Nespojivost ideala nebeskog carstva sa zemaljskom realnošću zla i patnje, naročito patnje dece


Препоручена порука

31 minutes ago, zuti car рече

Ono ,kad ti kazu ne mozes svojom pamecu da mislis ,jer ako to uradis drzak si i bezobrazan...pa kojom cu da mislim? ja drugu nemam ...

A ko ti je i gde to rekao, ako nije tajna?

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kaže djurović doći će smrt i imaće tvoje oči.

Niti Bog nešto dopušta, niti je Bog stvarao patnju, nego je prosto proces Oboženja takav kakav je, jer se desi u čoveku zlo na kojeg do Oboženja nije imun.

Ajde da pogledamo Božje Reči i da vidimo šta čovek čini. Ako jesmo svesni da imuni na zlo nismo, zašto onda zlu dopuštamo ponekad da vlada nama? Ako mu dopuštamo zašto se onda pitamo zašto postradoše deca? Zašto postradosmo mi? Zašto ubijamo bližnje,zašto su nam ubili bližnje? Zašto smo pustili virus iz laboratorije,zašto pijani gazimo stotine i stotine nevinih,zašto na kraju krajeva u ime Boga ubijamo,uništavamo,palimo ljude,životinje.biljke.planetu na kojoj živimo?

 

Gde je ovde koncept pravde? Gde je ovde smisao ako jesmo svesni a jesmo, da se zli ne radjamo nego da zlo slobodnom voljom puštamo u sebe, gde je smisao govoriti i pitati, pričati o bilo kakvom Božjem dopuštenju ili Boga povezivati sa našim sopstvenim zlom kojeg činimo u bilo kakvom kontekstu osim našeg stida i pokajanja za svaki i najmanji trag zla kojeg smo pustili u sebe?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 hours ago, zuti car рече

Pa ti , ja sam samo uprostio to sto si ti uvio u oblande .

Svako vidi svet oko sebe kroz prizmu svoje duse, brate, sta drugo da ti kazem...

"Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Поздрављам све у теми :-)

Правда у овом свету не постоји! Животиње нисмо да бисмо правду под обавезно искали! Наш је задатак да правду творимо!

Какос хватам, имамо два одабира:

-да иштемо Своју правду - негативно, узрок сваког зла у свету, линија мањег отпора.

-да творимо правду- љубав. Веома храбар и тежак избор! 

Бог никада не може крив бити за наше личне одабире! Бог једнако воли све нас. Неизмерно поштује "слободу воље" коју нам је дао! 

Васпитање, средина у којој одрастамо и стечене навике у детињству су у већини случајева велики непријатељи када се ступи на пут љубави. 

Утопија је у овоме свету маштати о рају! Јагње поред лава може лећи само у Христу, обрнуто никада.

Ђаво је реална и древна личност, много је стар, а да би му се одупрео треба ти Господ наш Исус Христос! Сами по себи ништа не можемо против зла које иако није у нашој природи, јесте постало саставни део наше природе! А сами смо му се дали у власт те сваким новим искањем своје правде му се опет својом вољом дајемо у власт!

За страдање и љубав је потребно много вере, храбрости, а нарочито трпљења! То траје и траје, на крају изгубиш сваки смисао увек изнова преживљавајући страдање, како од ближњих, тако и од страсти које су у нама! 

Шта са човеком који нема Христоса за пример поред себе "канибал" на пример? За њега је канибализам нормална природна ствар! 

Сумњам да је Творцу мило да све то гледа, али опет поштује достојанство сваке личности и не брани јој избор!

-"Можеш чинити шта хоћеш, али не и докле хоћеш!"

-"Не судите, да вам се не би судило"

-"Каквим судом судиш, онаквим ће ти се судом судити"

Ишчитавајући св. Оце пре више од 20 година, а управо из страха од грешке поимања правде  заиста се одрекох ставова, а опет сам на много поља грешио, те горко због много тога жалим! Ето само сам навику издвојио, а она је несвесна радња, а колико је кроз мене, мојим небдењем и небригом зла учинила, па све то пута 6 милијарди!

Правда на овом свету постојати не може! Можемо се трудити да је творимо и тако себе оправдамо милошћу Господа нашега Исуса Христоса који нам дође и примером показа куда и како без трунке лажи са конкретним обећањем које је кроз свете и испунио :-) 

Још ово! Док не прођемо своју Голготу и распеће, џаба је за страдањем невиних плакати! 

То је оно како јесте у овом свету који ми људи творимо и другачије бити не може.Зато и треба омрзнути овај свет и узети крст свој и са радошћу за Господом Христом на голготу ићи :-) а свет Богу оставити!

Тако ја мислим, а опет превише грешим :-(

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zdravo svima, nova sam ovo mi je prvi post ovde. Ne znam zašto baš ova tema, ali mi je privukla pažnju naslovom.

Jer ova tema je upravo ono što odvaja čoveka od vere. Isčitala sam nekoliko postova, odmah mi je bilo jasno da je tema krenula u duboku filozofiju.

A vidite, ja sve te velike teme pojednostavim verom u beskonačnu Božiju mudrost koju nismo sposobni da razumemo... Kako neko ko nas voli više od nas samih može dozvoliti da se toliko patimo?... A opet: ko sam ja, da dajem odgovore sebi na takva pitanja...?

Mnogi bi rekli da je ovo linija manjeg otpora.

A ja mislim da je ovo suština vere, ustvari - suština osećaja beskrajne Božije ljubavi koja se ne može ni nametnuti, ni opisati tako lako... da može - svi bi verovali, zar ne? Bog nas vodi trnovitim putevima do Sebe Samog i nemamo prava da se uplićemo u Njegovu mudrost, promisao.

Đavo stvara patnju, a ne Gospod. Istina, kroz Božiju promisao, i Bog ima svoje razloge za to.

U velikim temama, najbolje je baviti se plastičnim primerima ili samo pojednostaviti... :)

Evo plastičnog primera (brutalan je i hipotetička je situacija, ali da pojednostavimo):

- žena, koja se moli, redovno ide u crkvu, a pre svega je dobra duša, žena za primer... biva silovana od petorice muškaraca. Užas. Pakao. Čime je to zaslužila bre!? Ona ima tri izbora:

1. da se oslobodi agonije, da se nekako samoubije, da se "izbavi"

2. da nakon toga abortira, prestane da veruje i ostane u depresiji do kraja života

3. da izdrži sva mučenja, i ukoliko je zatrudnela: da rodi dete.

 

Ukoliko se samoubije, čini veći greh nego što su njoj učinili.. greh za koji nema čak ni pokajanja.

Ukoliko abortira, upadne u depresiju i prestane da veruje u bilo šta, opet greh, i opet čamotinja i opet mrak.

Ukoliko rodi dete, to dete može biti budući Nikola Tesla. Stevan Mokranjac. Nadežda Petrović.

Ukoliko rodi dete (jer dete je blagoslov, ma kako začeto), zar neće i ona biti srećna obasuta dečijom ljubavlju?

Poenta je jasna: mi NE MOŽEMO I NE SMEMO postavljati pitanja tipa: "čime je ona to zaslužila i ima li Boga"... jer Gospod zna. Zna i zašto, i kad, i kako, i zašto je đavolu dopustio da uživa u našim patnjama... a najmanje se smemo pitati zašto baš na taj način... Ima dobrih onih tzv. zen priča na ovu temu.

Ako se oko sebe osvrnete i krenete da posmatrate stvari iz ovog ugla, da prosto postoji neki kosmički, nama neshvatljiv - lanac, u kome svako ima svoju ulogu, možda nam patnje oko nas postanu podnošljivije, a mi bolji ljudi....

Jer i bolesna deca, i ratovi, i muka i beda - sve su to iskušenja oko nas koja čekaju da se pokažemo kakvi smo i prema drugima i prema sebi, i da na tom teškom (ali zaista teškom putu) pokušamo da damo drugima najviše od sebe a da pri tom sebe ne izgubimo, da se više približimo Bogu i sigurna sam, ali hiljadu miliona posto sigurna da bi svet postao daleko,daleeeko lepše mesto.

Eto tako ja to vidim...

Edit: ObiWan, svaka čast na postu!!

 

"Lepota je u oku onog ko gleda, tako nas i Bog vidi s one strane neba." - Marčelo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Molila sam Gospoda da mi oduzme oholost.

Gospod reče: "Ne.

Nije na meni da ti je oduzmem, već na tebi da odustaneš od nje"



Molila sam Gospoda da isceli moje hendikepirano dete.

Gospod reče: “Ne.

Njegov duh je zdrav,telo je samo prolazno"



Molila sam Gospoda da mi podari strpljenje.

Gospod reče: “Ne.

Strpljenje proizlazi iz iskušenja; to nije dar, to je zasluga"



Molila sam Gospoda da mi podari sreću.

Gospod reče: “Ne."

Ja ti dajem blagoslov.Sreća zavisi od tebe.



Molila sam Gospoda da me poštedi boli.

Gospod reče: “Ne.

Patnja te odvlači od briga sveta i dovodi te bliže k meni"



Molila sam Gospoda da mi duh učini večim.

Gospod reče: “Ne.

Rasti moraš sama,ali ja ću te obrezivati tako da budeš plodna"



Molila sam sve u čemu bih mogla uživati u životu.

Gospod reče: “Ne.

Ja ću ti dati život tako da možeš uživati u svemu"



Molila sam Gospoda da mi pomogne VOLETI druge, onoliko koliko On voli mene.

Gospod reče…: “Ah, napokon si shvatila!”

"Lepota je u oku onog ko gleda, tako nas i Bog vidi s one strane neba." - Marčelo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...

Ne volim citatologiju niti kopiranje cijelih članaka. Izdvojiću par misli, pa koga zanima, može da pročita: http://www.prijateljboziji.com/_Stradanje-ce-napuniti-zemlju/65176.html

 када је створен овај свет, у њему није било страдања. Бог није створио страдање. Како се оно појавило? Неки кажу: „Бог је знао да ће Адам сагрешити. Зашто није створио Адама тако, да овај не сагреши?“ Одговор је прост: Бог нас је створио слободне. Нисмо попут машина испрограмирани на добро. Почетак страдања, почетак греха се састоји управо у томе да човек у својој слободи може да бира пут зла.

„А зашто Бог, на крају крајева, не заведе ред?  - Ради  се о томе да живимо у времену које представља пут у Вечност. Живот који сада живимо, није прави живот, онај за који нас је Бог створио. У свету у коме се налазимо, ми смо изгнани из раја после пада у грех. Наше пребивање овде је привремено. . То је пут који ће се једном завршити. Бог чека крај историје да подвуче црту. Јер, ако сад почне да утврђује ко је у праву, а ко није, бојим се да неће на добро изаћи. Свако од нас има грехове, ни ја нисам свет човек. Ако је неко свештеник, или иде у цркву, не значи да је светац, како неки мисле. Да би се извршио суд, треба завршити са светом, зауставити време и испитати сваког ко је живео и ко још живи. То ће се свакако догодити, али Бог чека, када ће се покајати и они који још увек нису свесни својих грехова.

 Међутим, како Он трпи толико зло? Зашто се не меша? Сувише суров Бог, рекли бисте. Где Он гледа? Где је Он? Ту долазимо до најважнијег.

Један мудри свештеник је, када су га упитали где је Бог, једноставно одговорио: Бог је на Крсту. Бог се спушта на земљу, постаје човек и живи људски живот са свим тешкоћама, примивши на себе чак и последице првородног греха, иако је чистији и безгрешнији од новорођенчета. Читали сте „Идиота“ Достојевског? То је био покушај да се прикаже лик светог човека у нашем грешном свету. Чиме се завршио? Херој је једноставно полудео.

Tешко, неиздржљиво страдање. Бог га је сам доживео. То страдање и јесте оно што је Бог учинио како би се победило зло, уништила патња. Ево га пут избављења од мука. Страдање се исцељује страдањем. Смрт се побеђује смрћу. Умирући на крсту, трпећи патњу, Он је уништио снагу патње. Сада свако, ко је у муци, може се обратити Христу, бити са Њим и добити од Њега помоћ. Таква помоћ долази. Зато сада страдање није оне јачине које је било до доласка Христа. Сада има смисао. Свако ко трпи приноси себе као жртву и страда са Христом.

Јов није имао грехова. Прихватио је своју судбину, своје страдање и на крају му се Бог јавио и открио тајну. Тајна примирења са Богом се открива човеку на недокучив начин.

Не смемо се смиравати са злом. Треба да се трудимо да у свету буде мање страдања. Не смемо се повлачити у страну, морамо помагати људима.Ако се човек не слаже са тим да постоји патња у свету, он треба да се труди да је буде мање, и да више буде љубави. Треба не само размишљати, већ се трудити, молити и са саосећајношћу помагати другима да се умножи љубав у свету. У том делању и у молитви Христу, распетом и васкрслом се и открива тајна страдања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zlo je postojalo i postojace u ovom svetu, sto Đurovic divno rece Hristos nije dosao da ukine smrt ni zlo ni stradanje nego da da nadu u vaskrsenje.

Nego previse ima ljudi koji stradanje gledaju kao na "Boziju posetu" pa kao Bog daje iskusenja. Ne moze dobri Bog da da nista lose, to je suludo. Kakav bi to bio Milostivi ako gleda u tefter i zapisuje pa onda op tebi cu u desetom kolenu da lupim samar pa ces da vidis.

Ljudi cine zlo, cinjenjem il necinjenjem, Bog samo nasim molitvama, nasim delima ljubavi to zlo moze da preokrene na,dobro.

Ostalo su posledice samog zivota, onoga sto mi zovemo zivot, nasih dela i nedela, delovanja drugih, "prirode" i svega drugog, Bog s tim veze nema.

Mi obicno procenjujemo sebe na osnovu namera, a druge na osnovu akcija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Јелена011 рече

Ljudi cine zlo, cinjenjem il necinjenjem, Bog samo nasim molitvama, nasim delima ljubavi to zlo moze da preokrene na,dobro.

Ostalo su posledice samog zivota, onoga sto mi zovemo zivot, nasih dela i nedela, delovanja drugih, "prirode" i svega drugog, Bog s tim veze nema.

Онда испада да Бог само седи и гледа своја посла, само чека неку нашу молитву или добро дело како би реаговао на конкретно зло које се помиње у молитви или које покушавамо да смањимо добрим делом, а остало, па ето, није његова брига, тај сами живот који тече, живот свих нас и некакве последице нашег деловања нису предмет његовог интересовања, јер он је Бог који посматра та наша чињења и неће да се меша у "живот" јер он нема са тим везе. Има Бог тефтер, али не тај генерацијски од десет колена, него дневни, јер данас сам пао или се поправио, направио глупост и покајао се или нисам, молио и замолио, учинио или нисам учинио, а Бог итекако даје искушења и опаучи жестоко када треба, из љубави наравно, да бисмо се ми окренули на добро, а не некаква конкретна ситуација или зло дело. Зато и кажемо у молитви - не уведи нас у искушења, што заправо значи спаси нас од искушења, спаси нас од нас самих.

Не даје Бог ништа лоше. Ми то перципирамо као лоше, због тога што му не верујемо, што страдања не разумемо, због тога што смо управо за тај живот везани и њему окренути, и управо не верујемо у васкрсење него страдања посматрамо овоземаљски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...