Одговори Предрагу Стојадиновићу

[Александар Милојков]

 

[Guest]

Aco, moraces da krenes da snimas vlogove...

 

[Guest]

Поједе се човек жив, јер не зна шта да очекујемо у будућности...

Сад, шта ћеш... човек наравно појма нема ко је Савелије, о чему је говорио, а с друге стране не зна ни ко су Григорије Богогслов и Августин.

Но, то није ни битно. Његов начин излагања ми говори да би он без проблема клао и убијао телоге, јер "уништавају децу". Деци је, по њему, проблем што Августин и Григорије мисле исто о, за хришћане веома битној ствари - да Бог није самац клоји глуми улоге, већ Света Тројица.

 

Дакле, Пеђони, мало би клао? А? Као и твоји идеолози у прошлости? Само да достигнете критичну масу? То је суштина атеизма?

 

[Александар Милојков]

У овом видеу Пеђа критикује један од мојих статуса на тему Светог Августина и Светог Григорија Богослова. То је тема моје дисертације и окачио сам пуно постова, где сам презентовао неке налазе својих истраживања. Елем, Стојадиновић то нити разуме, нити жели да разуме. Али, жели да блати и сакати. Овде је избацио прави правцати straw man fallacy. Наиме, критикује нешто што се у посту уопште не тврди (највероватније то није учинио намерно, већ због суштинског неразумевања написаног). Он из овог поста извлачи закључак како ја тврдим да је нешто тачно зато што то тврде Августин и Григорије, насупрот Савелију. Наравно, оваква небулоза се потпуно уклапа у Пеђину представу о нама, "глупим" теолозима и "квазинаучној" установи какав је Богословски факултет. Свакако, он мисли да ја размишљам на тако ретардиран начин. Али, морам да га разочарам. Наведени пост нема благе везе са његовим разумевањем. Пост се односи на контекст анализе схватања личности, у онтолошком смислу, код Августина. Августин се често, од стране православних теолога, сматра за есенцијалисту. Чак и да умањује стварност личности блиско савелијанизму (Зизијулас). Са друге стране, Григорије се узима као персоналиста, односно као онај који јасно истиче личност као биће. Овај пост је један у низу који показује да то није тачно. Показује да се Августин супротставља савелијанству једнако као и Григорије. То значи да његов појам личности има онтолошку тежину, што је потпуно супротно савелијанству (зашта га малтене оптужују). У прилог томе иду ова два идентична исказа код двојице отаца. Ако неко тврди да тројица заиста јесу (тројица), онда је то супротност у односу на Савелија. Тај који то тврди не може се оптуживати да, попут Савелија, умањује или укида стварност личности. То је поента горњег поста, а не никако ова будалаштина о којој Стојадиновић говори.

.

[Александар Милојков]

И колико год то Стојадиновићу било иритантно, то ће ипак бити научни рад, са апсолутном применом научне методе (у првом реду историјско-критичка метода, компарација текстова, лингвистичка анализа...)

За моју тему је, драги Стојадиновићу, потпуно небитно да ли Бог постоји. Ја се бавим мишљењем двојице људи. Тачније, њиховим схватањима онтологије, појма бића, суштине и личности, односа једног и мноштва у онтологији. То мишљење итекако постоји. Пред собом имам античке текстове на којима радим.

Исто као што је потпуно небитно да ли заиста постоји трансцендентни свет идеја, за оног ко се бави мишљу Платона и о њему пише дисертацију.

[Александар Милојков]

15 minutes ago, R2D2 рече

 

 

Дакле, Пеђони, мало би клао? А? Као и твоји идеолози у прошлости? Само да достигнете критичну масу? То је суштина атеизма?

 

Мислим да је код њега проблем аутизам а не атеизам.

[Grizzly Adams]

Мен` се чини да он дечко ту ништа не капира...

Штета да троши време, мого би нешто корисно да ради.

[Александар Милојков]

Оно што је смешно јесте да овакав кардинални straw man извали човек који је писао књигу о логичким грешкама.

[Arsenija]

Kakav lik . 

[Александар Милојков]

Још једно појашњење горњег поста које сам дао једном од чланова АС, покушавајући да им покажем да критикују нешто чега нема:

 

Поента мог писања уопште није доказивање постојања Бога, Тројице. Такође, није ни поента да тврдим да је Августин у праву а Савелије није. Нигде не тврдим да Тројица постоји зато што је то рекао Августин, нити да је Савелије погрешио зато што то каже Августин. Ово што сам написао треба ставити у одговорајући контекст много тога што сам раније написао, а што прате људи које та тематика интересује. Наиме, чиме се бавим у истраживању? Не доказивањем егзистенције Тројице већ Августиновом мишљу. Тачније његовом онтологијом, његовим схватањем појединчаног и општег у бићу. Поредећи га са Григоријем Богословом желим да покажем да код њих постоје врло слична схватања – из разлога што постоји врло јако мишљење међу (нашим, православним) истраживачима да Августин заступа тзв. есенцијализам у онтологији, наспрам грчког персонализма. Ја желим да покажем да то није тачно, управо кроз њихово (Августиново и Григоријево) тумачење учења о Светој Тројици. Не да бих доказивао постојање Тројице већ да бих показао како њих двојица разумевају биће, односно какав појам бића имају. Тачније, однос личности и суштине (појединачног и општег) у онтологији. Ово што си поставио само је један пост у низу и зато сам за себе не говори пуно. Тај део је важан зато што, ако је неко есенцијалиста (а тврде многи наши ауторитети да Августин јесте есенцијалиста и да готово негира стварност постојања личности у онтологији), како онда каже да су тројица заиста тројица, а не пројава једног и истог (како је тврдио Савелије, који јесте био есенцијалиста)? Како га доводити у супротност са Григоријем ако, као што видимо, имају готово истоветне конструкције реленица на ту тему? Дакле, неко ко тврди стварност личности не може бити суви есенцијалиста, он не схвата биће само као суштину. То је поента онога што пишем. Дакле, хоћу да покажем да у Августиновој мисли постоји, као и код Григорија (којег православни јако поштују као учитеља Цркве, док се према Августину односе са крајњом резервом), како сам га ја назвао, двоструки онтололошки исказ – схватање бића у равни ко питања (личност) и шта питања (суштина или природа, општост). Значи, за моје истраживање потпуно је небитно да ли Бог постоји или не. Исто као што је за оног ко истражује Платоново учење о идејама небитно да ли идеје заиста постоје (како је Платон тврдио). Бавим се нечијом мишљу, његовим схватањем појма личности – а тај неко је оставио велики утицај на потоњу европску мисао, па и на појам личности. Декартово „мислим, дакле постојим“, Хајдегерово „биће за смрт“…. Све то потиче од Августина….

[Александар Милојков]

О горњем straw man-у, из преписке са њима:

 

"Сламати човек" се прави из два разлога. Када ти нечије излагање није јасно, па га погрешно интерпретираш или када ти је јасно али намерно изврћеш ствари да би постигао крајњи циљ - унижење нечијег кредибилитета као таквог. Пошто си ти интелигентан млади човек, нема сумње да ти је након мог појашњења оног мог поста савршено јасан смисао написаног. Међутим, не пада ти на памет да то кажеш. То значи да је "сламнати човек" направљен из лоших намера, а не из неразумевања. Видиш. ја зато нећу да водим никакву дискусију више са вама из АС. Не примам се ја лично, већ ви (у првом реду ти и Пеђа) ударате на личност, невиђеним и намерним "сламнатим људима". То је јадно, гурати некоме да је рекао нешто што није рекао. И о чему онда да дебатујемо/дискутујемо? О вашим пројекцијама мене? Не, заиста, хвала вам. После таквог пљувања (психички злостављач деце, залудна егзистенција и сл.) ја могу само да се повучем из било какве даље дискусије. А са неистомишљеницима ћу увек дискутовати, што активно и радим. И немам никакав проблем са тим. Са примитивним вређањем и подметањеима не желим да дискутујем.

[Аурор]

1 hour ago, R2D2 рече

Дакле, Пеђони, мало би клао? А? Као и твоји идеолози у прошлости? Само да достигнете критичну масу? То је суштина атеизма?

Ne verujem da bi on to zeleo, da ne preterujemo, ali tako se obicno zavrsi sa takvim poimanjem sveta i ideologijom u cijem je osnovu.

 

[Александар Милојков]

Свакако да не би. Колико год да лупета глупости, Стојадиновић није агресиван и сигурно није неко ко би примењивао насилне методе борбе против религије. Међутим, све почиње од идеологије. Оваква прича може да буде веома добра инспирација и подстицај онима са "кратким фитиљом". Сатанизација вере и верујућих људи је врло опасна идеологија. Оно што недостаје да се то заиста и деси је критична маса и полуге моћи. Сада је ова прича потпуно безазлена, јер је мало ко узима за озбиљно.

[Guest]

On 9/27/2016 at 11:06, Александар Милојков рече

Свакако да не би. Колико год да лупета глупости, Стојадиновић није агресиван и сигурно није неко ко би примењивао насилне методе борбе против религије. Међутим, све почиње од идеологије. Оваква прича може да буде веома добра инспирација и подстицај онима са "кратким фитиљом". Сатанизација вере и верујућих људи је врло опасна идеологија. Оно што недостаје да се то заиста и деси је критична маса и полуге моћи. Сада је ова прича потпуно безазлена, јер је мало ко узима за озбиљно.

Морам да признам да уопште нисам сигуран у то. Проблем је што он и слични њему немају политичку (а ни другу) снагу.

 

[Дијана.]

On 8/27/2016 at 22:20, Човек Жоја рече

I šta kaže peđijanizam, žena nije čovek?

Treba razumjeti sta znaci 'razlikovanje pojmova po opstosti' da bi se shvatilo kako je i zena covjek.