Jump to content

Одговори Предрагу Стојадиновићу

Оцени ову тему


Препоручена порука

  • Одговори 123
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

1 minute ago, Arsenija рече

Debata tog tipa nema smisla ... 

Извини, нисам разумео да питаш у вези дебате. Мислио сам да питаш за Стојадиновићеве клипове које ћу да постављам. :) Тема дебате је била о религији и науци. Да ли је религија као мишљење превазиђена.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

14 hours ago, Ћириличар рече

Не знам, мени изгледа да јесте у духу нашег језика, али опет, као што си рекао, има и тај случај да смо "посудили посуђеницу" па је почели изговарати германски. 

Али и ту опет морам истаћи да је германски изговор ближи словенском неголи грчки, јер су и народи и језици Германа и Словена сроднији и блискији међусобно него са грчким - па опет се можеш вратити на тврдњу да је филоЗофија ближе нашем језику, иако је дошло од Нијемаца.

Но, овдје већ сам дошао на границе мог знања око језика.

У граматици нема апроксимације, нити има "отприлике", нити има "може да буде мада не мора да значи".

ФилоЗофија није у духу нашег језика, нити је у складу са правилима наше граматике, и то је то. Да ли је у складу са правилима неког другог језика, то је друга ствар. 

Углавном, не може се бранити се бранити аргумент да је филоЗофија икако у суху нашебг језика или правила наше граматике. Евентуално, могло би се бранити да су Војвоџани након првог св. рата уводили германско схватање језика и израза које се код неких одомаћило, али не може се рећи икако, по било ком правилу, да по правилима српског језика може да се каже филоЗофија и да то буде правилно. Ове комуњаре после рата које су биле помодарци и уводили опет овај израз а да нису знали ни што га уводе нећу ни да коментаришем. 

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, RYLAH рече

У граматици нема апроксимације, нити има "отприлике", нити има "може да буде мада не мора да значи".

ФилоЗофија није у духу нашег језика, нити је у складу са правилима наше граматике, и то је то. Да ли је у складу са правилима неког другог језика, то је друга ствар. 

Зашто није такав изговор у складу са духом нашег језика? Небитно сад да ли је граматички исправан ( јер је то релативно лако утврдити - постоји званични ауторитет који то утврђује ), него је питање да ли је такав изговор стране ријечи својствен нашем језику? Да ли је грчка "философија" само попримила словенскији ( или германскији ) изговор као филозофија? Мени се чини логичним да јесте, јер природно је да се стране ријечи другачије изговарају у страном језику, јер може постојати разлика у начину акцентуације или изговарању гласова, група гласова или гласова на тачно одређеним мјестима унутар ријечи. Иста таква разлика код нас, између изговореног гласа и писаног слова, постоји у многим ријечима а да је нисмо ни свјесни ( јер смо навикли да те ријечи изговарамо са измијењеним гласом, па и да је онда пишемо са гласом којег мислимо да изговарамо ). Додуше, ту се јесу одиграле гласовне промјене које постоје код нас, док не знам шта би се могло одиграти да би се дошло до "филозофије", јер не сјећам се да се сугласник икад мијењао када је сам између два самогласника. Али да је "филозофија" лакша за изговор и да природније звучи унутар српског језика је истина. Граматички неисправна истина, али истина.

Уосталом, већ су људи навели да су философија и филозофија равноправни по важећим правилима. Дакле граматички ауторитет је рекао тако и то је то. Али зашто је тако рекао? Прво, ваљда због распрострањености "филозофије" ( а постоје лингвисти који су мишљења да језикословље не треба бити прескриптивно, него дескриптивно, па онда чак и ако народ користи неку ријеч погрешно - поштује се воља народа, која додуше не мора бити граматички исправна ). А друго, што мислим да је важно имати на уму, у ријечи "филозофија" се заправо не налази "з" ( чек, да објасним до краја :D ), него је то историјски глас "с" који се другачије изговара. И сад, код нас је то ваљда почело вући јако на глас "з" и неко се досјетио да се пропише да се може  писати и са "з", што је, слажем се, неправилно - што због недостатка одвијања гласовне промјене по граматичким правилима, што због промијењеног значења саме ријечи ( исто као са стирополом и скалпером које сам навео ).

Али... народ је рекао своје... буквално, и мислим да су лингвисти који то узимају у обзир донекле у праву :)

А да не говорим о хелиХоптеру, сендвиЋу, палаЋинци... Али опет, "vox populi, vox Dei".

Edit: Од сад ашутим. рекло се шта е имало рећи за ту Пеђину неосновану примједбу. Идемо даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

2 hours ago, Александар Милојков рече

Извини, нисам разумео да питаш у вези дебате. Мислио сам да питаш за Стојадиновићеве клипове које ћу да постављам. :) Тема дебате је била о религији и науци. Да ли је религија као мишљење превазиђена.

 :) Klipove ću tek da pogledam . To je zanimljiva tema .... Kako da religija kroz vreme  ostane savremena ... I kada ona postaje prevaziđena ... 

:351780:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

20 hours ago, Александар Милојков рече

Потпредседника удружења "Атеисти Србије", Предрага Стојадиновића сам имао прилику да лично упознам и да са њим учествујем у једној заједничкој дискусији у организацији њиховог удружења. Моја искуства са тог сусрета су крајње позитивна. Међутим, Предраг је изгледа личност која се не понаша исто у стварности и у виртуелној реалности. У последње време, као да је опседнут мојом маленкошћу. Ничим изазван, читајући моје статусе и конверзацију са фејсбук пријатељима, снима своје видео клипове где сам му мета ја. Зашто, не знам. Ја заиста нисам нека важна личност да би се људи мноме бавили. Но, да кренем да анализирам видео по видео и да Пеђи одговорим...

Комуникација лицем у лице увек са собом носи маску љубазности, зато се каже да са неким треба појести много соли да би се знало ко је какав. Интернет комуникација, као и оговарање :) , брзо скида сваку маску и људи врло брзо открију какви су људи , шта мисле или какви би хтели да буду. Људи се не гледају у очи па нема ни маске.

Пеђа Стојадиновић је човек који воли да се истиче, да доминира, преувеличава сопствену вредност, улогу у друштву, знање и интелект. Поштовање у друштву не стиче високим знањем, интелектом , већ покушајем да понижава и дискредитује оне којима није ни до чланка на нози. Доминантна особина му је да покушава да буде у праву по сваку цену, а то подразумева да жртвује све вредности за које се залаже као што је научна објективност.

Он је ужасно површан човек, шта рећи о човеку који на свакој трибини на сва уста хвали и потенцира Васу Пелагића. Можда зато што имају неке заједничке особине, а добар део које сам већ написао поседује и Васа, плус отворени фашизам и мржња према Јеврејима.

Шта рећи о удружењу које прави трибине само са својим истомишљеницима, сем пар трибина које сам могао да видим.

На неким трибинама сам и био уживо, снимане су али их нема на интернету. То јесте паметан потез, из неког угла, јер она брука и треба да остане међу пар десетина људи који су тамо били уживо.

Е сада, обзиром да сви волимо да се качимо за науку, овакав тип  понашања које пројектује Стојадиновић је наука  одавно објаснила и законима дефинисала :) 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Поново Пеђи неко шаље скриншот. :) Уствари, срамота га да каже да не силази са мог зида. :) Но добро, нема у томе ништа лоше. Хајде да анализирамо речено.

Из свега изложеног може се јасно видети да читава Пеђина аргументација иде у циљу оправдања за њега неупитне догме - вера је нешто лоше, вера и мишљење не иду заједно и сл. Он нигде не образлаже зашто, он дамо тврди, обрћући своје уобичајене плеоназме попут "глупе будалаштине" и сл. (питам се каква друга будалаштина постоји осим глупе?). Дакле, лупетајући плеоназме он није способан да критички промисли и ваљано формира један прост израз или просту синтагму, већ се користи плеоназмима. Коришћење плеоназама у говору је доказ да памет беш не функционише већ да језик лапрда на празно.

Следеће што бих анализирао је његов исказ да вера није последица размишљања већ да огроман број људи верује зато што је систематски изложено индоктринацији.

Индоктринација може да има важну улогу у човековом васпитању, међутим она не може утицати да неко поверује. Ако веру схватимо као СЛОБОДАН став и одлуку, искрену и слободну (а Августин има такав појам вере), не због страха од система или било чега другог и не због било каквог притиска и калкулације. У том случају оно "верујем" је плод само једног - људске одлуке. Глумити веру ради неког интереса (страха, користи и сл.) није исто што и веровати.

Августинова реченица представља један одређени појам вере - вера која је плод промишљања. Његов живот сведочи да је управо тако и дошао до вере (хришћанске). Између осталог, неоплатонска философија му је помогла на његовом путу до хришћанства. Дакле, итекако је размишљао пре тог свог "верујем". И то и јесте хришћански појам вере. Зато, ако желимо да критикујемо хришћанско "верујем" онда се прво треба потрудити да се схвати шта се под тим изразом мисли. Не потурати појам неког простог сујеверја па онда критиковати то као хришћанско "верујем" о којем Августин говори.

То је прва ствар из видеа:

Појам вере. Вера је вера само ако је слободна одлука. У противном не заслужује да се назове вером. Зато нека насилна ндоктринација, страх и сл. који терају да неко каже "верујем" не заслужују да се назову вером, у хришћанском значењу тог појма. Појам вере који Пеђа има на уму нема везе са појмом вере о којем говори Августин. Дакле, вера је слободна одлука. Слободној одлуци мора претходити промишљање, јер у противном није одлука.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Следећа ствар....

Количина информација у мојој и Пеђиној глави. Да, ту могу да се сложим да те количине нису исте. У мојој глави јесу информације о теми о којој говорим, а у Пеђиној нису. Он нема знања нити о теологији, нити о философији, нити о било чему што је значајно за тему дискусије. То је безброј пута показао. Пеђа барата предрасудама. И сад, он признаје да ја имам информације али да их лоше повезујем. На основу чега то зна? Јер да би знао о квалитету веза инфрмација мора знати и саме информације, а он их не зна. Са друге стране, мом повезивању информација супротставља своје повезивање одсуства информација. Како може да расуђује човек који барата са одсуством, са шупљинама које попуњава својим предрасудама?

Не, нема Пеђа проблем са мојим повезивањем информација већ са самим информацијама. Оне се косе са његовим шупљинама и предрасудама. И зато овако и реагује.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Критичко мишљење...

Критичко мишљење је истраживачко, испитивачко мишљење које активно артикулише сумњу. Оно није гарант да ће се доћи до истинитог закључка, како то Пеђа каже. У противном, критичко мишљење не постоји јер је читава историја људске мисли, укључујући и научно, у еволуцији и промени. Не истинити закључак, већ управо постојање те еволуције и промене мишљења је доказ постојања критичког мишљења. У контексту Августина, његова вера је плод промене мишљења - и зато се базира на критичком мишљењу. Да ли се неко слаже са Августиновим закључцима, друго је питање.

Рационално мишљење, исправно мишљење и погрешан закључак....

Ако под овим подразумевамо логичку исправност суда и закључка, онда не видим шта је спорно код Августина и уопште хришћанског става "верујем"? Зашто је став - не могу знати али могу веровати - логички неисправан? Па такав став је плод управо промишљања и сазнања да се нешто не може знати. И вера ту наступа као слободна одлука.

Са друге стране, став - не могу знати (или не знам) и зато нећу да верујем - није нужан, на нужности рационалног суда донет закључак. То је поново лични, слободни став. Јер, како ћемо направити нужну импликацију између "не знам" и "не верујем"? Никако, као ни између "не знам" и "верујем". Дакле, ту имамо додир нашег разума и наше слободе. А вера (хришћанска, ова о којој говори Августин) се као слобода управо на такав начин ослања на разум, односно на промишљање. 

Пеђин став да разум нужно води до "не верујем" није тачан. Разум води до оног "не знам" а одатле наступа слобода - да се верује или да се не верује. Зато је једино разумно у овој причи - не бити искључив, тоталитаран и супротан став сматрати као легитиман. Став - немам доказа и зато не верујем је легитиман, али није логички нужан. Сасвим равноправан са њим је и онај други - немам доказа али верујем. Коначно, вера је последица управо немогућности потпуног знања. Исто као и атеизам. Важно је истаћи - ни један од ова два става не може да претендује на искључивост. Да ли ћеш веровати зато што не можеш знати или нећеш веровати зато што не можеш знати, није закључак који следи из нужних импликација расположивим премисама већ слободна, лична одлука.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Уколико би Пеђина тврдња да одсуство истинитог закључка сведочи о одсуству исправног и критичког мишљења, то би значило да људи још увек нису почели да мисле. Јер читава историја људске мисли, укључујући и научну, сведочи покрет, промену. Управо тај покрет је доказ да постоји критичко мишљење. Чврста убеђеност у властити став, упорно понављање својих догматских мантри - сведочи о одсуству критичког мишљења. Стојадиновић је живи пример некритичког, идеолошког, догматског мишљења. Пример са математиком је лош. Јер ствари у животу обично немају математичку извесност, да бисмо суд о њима поредили са математичким. Проблем код Пеђе и јесте што је он своје догме управо поставио као математичке истине. Зато и види нетачно решење код свих осталих који другачије мисле.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

47 minutes ago, Александар Милојков рече

Уствари, срамота га да каже да не силази са мог зида

Nadam se da bivše devojke ne tretira isto hahahah

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У  француском језику се слово С између самогласника чита као З, а у немачком се С чита као З,осим када је дупло С (ЅЅ),онда се чита као С,има ту још неких изузетака,но небитно. Ми смо из латинског,или,германског то преузели. Чак и ДиСелдорф(Disseldorf) изговарамо погрешно- ДиЗелдорф. А,што се тиче веселог Пеђе...ма, дајте,људи,браћо...вреди ли уопште губити време на ово(г).

Не одбаци ме од лица Твога и Духа Твога Светога не одузми од мене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...