Други брак (удовице, удовци, разведени)

[Снежана]

1 minute ago, Јанко рече

Написао што-шта, срећом комп ме издао па избрисао.

Како не мислите на мене, када Снежана пише о "наклону до пода и скидању капе" (дакле ЛИЧНО цитирање) а ти се надовежеш са "убоде га" и после буде "нисмо мислиле на тебе већ на друштво"... Није фер...

ево да се не осећаш усамљено и Зоске је исто рекао да се клања до пода, јел сад фер ?

[Vladan :::.]

Ја мислио тема обудовела кад оно она отишла ка неком другом правцу :-)

Молим вас без претераних екскурзија јер они који ово читају, а ја бих волео да читају нешто што би им користило у размишљањима о својој ситуацији, могу и на другим темама наћи све што треба о дискриминацији, јачим половима, патријархалном окружењу и осталом.

 

Даље, ја нисам (хтео да будем) тема ове теме и волео бих да се то и оствари.

Ипак, ако ме неко пита или постави мишљење о мени одговорићу, опет, ради оних који читају а у сличној су ситуацији, да виде како ја и други размишљамо.

 

Хвала ти Јанко за подршку и за пример са Јосифом, такви примери су управо циљ ове теме. Ево сада ми је стигла дозвола једне девојке са мреже да поставим две различите приче из њеног окружења па их стављам после ове поруке када их припремим.

6 hours ago, Јанко рече

му је та и таква пуноћа веома "далеко" од срца. Бол је свежа, помоћ преко потребна

Све је ово истовремено и тачно и није. Тешко је то објашњавати и ближњнима у разговору а камоли пишући. Укратко пуноћа није "далеко" јер желим да је ова породица опет има и немам ниједан разлог да то не желим. Бол је сада прејака реч, али туга због (превременог (како се мени чини) и привременог) растанка је још ту. Ту је, међутим, и велика утеха због јаке вере у њено спасење тако да туга није дефинишући фактор у свему што мислим и радим. Помоћ већ имам у ближњима са више страна и ту је углавном све ок, деца су добро, то сам већ писао у једном од одговора. Наравно било би много боље и лакше све то носити са још неким у заједници али за сада смо добро.

Писао си за старију ћерку. Она већ доста помаже али јој ја не дам да се превише оптерећује, осим неких ситних кућних задужења која обично имају деца, јер хоћу да се бави игром и школом а остало успут. Осим тога ја сам већ дуже време и домаћин и домаћица и за њу има времена када ће више да се укључи.

6 hours ago, Јанко рече

брига за децу коју ставља испред сопствене личности по цену заједнице (брак као светиња и једност две личности у њему). Дакле, мајка се одриче себе у мужу

Ово сам начео негде на почетку а сада ћу додати још само пар речи. Ако брак улази у вечност онда ово све стоји али ако не онда није да не стоји али ја, да тако кажем, гледам блаже на ту заједницу. Да ли то што су двоје једно тело (суштина брака) престаје смрћу (једног од) тела? Ако да, онда брак не улази у вечност (јер су тамо као анђели који се не жене и не удају) и (зато) није проблем да се опет склопи брак (иако је блаженије остати удов/девствен).

Имамо, међутим, пример св. Адера који ова расуђивања доводи у питање. Ево шта пише у расуђивању у Прологу за 9. јул (по старом):

"Многи се питају зашто Бог узима из овог живота младиће, девојке и децу, и зашто не остави, да сви остаре, па тек онда да кроз смрт иду на онај свет? То је Божји план домостројства, то је света воља Његовог Промисла. Но има неких примера у огромном искуству цркве, да понекад Бог то чини тако по жељи и молитви Својих угодника у оном свету, или сродника. Св. Адер (у монаштву Атанасије) јавио се својој жени, коју је изненадно оставио са троје деце и отишао у манастир, где је и умро. Када жена дође до очајања, једно због бриге за нејаком децом а друго због бриге за мужем, јер не знађаше где се он налази, тада јој се јави на сну муж из онога света, са светлим лицем и хаљином белом и светлом, и рече јој: „престани плакати и вапити против мене; ево ја ћу ти узети децу (двоје од њих) к себи, а ти ако хоћеш постарај се за спасење своје душе.“ У исто време и на исти начин јави се он и Теодосију Столпнику и рече му: „кроз три дана отићиће ка Господу стара испосница, која је у оближњем манастиру, а ти стави на место њено моју супругу, да се подвизава као инокиња у оној келији. Нека с њом остане и најмлађе дете док не порасте: оно ће ићи мојим стопама и биће наследник апостолског престола у Јерусалиму.“ И у истини све се то зби како је и речено. Стара испосница умре трећега дана, исто тако и два старија детета Адерова, а жена му заузме келију оне старице, заједно са најмлађим сином, који кад порасте би патријарх у Јерусалиму."

Цела прича је још упечатљивија и драматичнија у пуној верзији која се налази у оквиру житија Св. Теодора еп. Едеског. Ако желите ставићу и то.

 

6 hours ago, Јанко рече

да се у тај други брак никако не улази због "добра деце"

Супруга је имала на уму и моје добро и добро деце и полемично је да ли се та два могу дугорочно раздвојити. То је све врло индивидуално и осетљиво да мислим да нема рецепата као што сам и написао у једном од ранијих одговора у вези емотивног и свеобухватног гледања на све ово.

 

6 hours ago, Јанко рече

мора бити резултат слободног односа хришћанске љубави две личности

По мени, до овога се стиже а ретки, ретки од овога почињу. Та нека жена мора да "кликне" са мном и децом и ја са њом (и њеном децом ако их има, а волео бих да их има) а онда полако да видимо идемо ли ми у правцу пуноће хришћанске љубави или не.

6 hours ago, Јанко рече

А до такве ситуације ће још пуно воде Дунавом протећи

Иако и ја мислим тако нешто ипак се надам да ово није пророштво :-)

 

4 hours ago, Дијана. рече

Ne mozemo se rukovoditi istim principima koji su vladali u vrijeme apostola Pavla

Хајде и ја да кажем нешто на тему ап. Павла и дискриминације удовица. Ако је данас на снази дискриминација удовица у нашем некаквом патријархалном друштву онда је некада била још јача. Видимо да се свуда у текстовима НЗ помињу удовице а не удовци. Вероватно да су се они аутоматски поново женили и ту није имало шта да се пише док су жене подносиле све оне муке које су чланице форума оправдано истакле. Ако је све ово овако онда испада да је Павле био ултра либералан за оно време и удовицама дао иста права као и удовцима и не само то него још и младима заповедио да се удају, рађају децу итд. Ако је то тако онда је либералан и за наше патријархално друштво где су удовице (најчешће) дискриминисане (са чим се слажем, понављам: моја ташта је удовица).

 

5 hours ago, GeniusAtWork рече

6 hours ago, Јанко рече

Владан је млад, и ако му Господ да утеху у виду неког анђела у телу који ће га волети и бринути и о њему и о деговој деци, а његова супруга га за свог  живота унапред не да није осудила већ га и благословила - ко смо ми да судимо?

Владан има 44

Владан је млад = Владан има 44 :-)

 

26 minutes ago, Снежана рече

јеси ли се ти Владану поклонио

Шта да напишем а да више не долазим у ситуацију да читам овако нешто?

Молим вас...

[Јанко]

46 minutes ago, Нифада рече

Није ми јасно у чему се огледа или чиме се мери  јачина,мислим на то јачи пол-слабији пол.

Тако су кренуле и јереси.

На почетку нико није разматрао у ситна цевца шта и како него су ЖИВЕЛИ (у) Христу. 

Кад се кренуло са класификацијом - маст у пропаст, а хришћански етос у историју.

Исто, док су жене и мушкарци испуњавали своју улогу у Телу Христовом по даровима - све је бивало по Божијем. Чим је кренула класификација без испуњавања... "Вера без дела је мртва".

Лично, сматрам ПРАВЕ хришћанке јачим полом. Оно што је чинила Пресвета, мироносице итд нису (што могли што смели) апостоли.

А савремена жена... Хоће да води и државу, фирму, да се пита о свему и на сваком месту... Па у просвети је преко 90% кадра у непосредном раду са децом женског рода, од вртића до средње школе. Резултати? "По плодовима њиховим познаћете их". (Е ал` ћу тек сад да награбусим...  )

2 minutes ago, Снежана рече

ево да се не осећаш усамљено и Зоске је исто рекао да се клања до пода, јел сад фер ?

Јеси ли ДОБРО прочитала шта сам написао - ЧЕМУ се клањам?

Понављам, немам проблем са усамљеношћу. Нека сам једини, тако осећам и сведочим. Једино што се упитам пре него што напишем је - шта би Господ рекао на ово што говорим.

Не мешајте лично и опште. Не изађе на добро. Дефинитивни крај спамовања.

[Драшко]

3 minutes ago, Јанко рече

Па у просвети је преко 90% кадра у непосредном раду са децом женског рода, од вртића до средње школе. Резултати? "По плодовима њиховим познаћете их". (Е ал` ћу тек сад да награбусим...  )

Prošarano se slažem sa tobom Prezime  ali zašto ovo nije "dobro"?

U vezi sa tih 90%.... pa ko od muškaraca "vapi" da ide u prosvetu?

Žena je duuugo bila potisnuta ko "feder" i sad taj feder odskače ko klovn iz kutije (zaustavite kamenje pliz) i onda naravno da imamo žene koje bi i da vladaju i da se pitaju za sve....ali opet imamo i prirodu, žensku, mušku, individualnu, koja bi "tela" nešto...i to je život! Život se uči u toku života, nema recepta ko za puding. 

6 minutes ago, Vladan3 рече

Шта да напишем а да више не долазим у ситуацију да читам овако нешто?

Молим вас...

Brate, tek ćeš da vidiš gde si došao  samo će ti se kasti da ne možeš ništa da napišeš da ne dođe do ...iznenađenja!

 

[Драшко]

Inače, ako već Crkva dozvoljava, jesam za drugi brak, ako čoveku treba toplina, nežnost, oslonac.

Da nije bilo nekih "drugih brakova" znam primere....mnoga deca bi bila gladna, ko zna šta bi bilo sa mnogim ljudima, muškarcima.

Imajmo srca

 

[Нифада]

10 minutes ago, Јанко рече

Тако су кренуле и јереси.

На почетку нико није разматрао у ситна цевца шта и како него су ЖИВЕЛИ (у) Христу. 

Кад се кренуло са класификацијом - маст у пропаст, а хришћански етос у историју.

Исто, док су жене и мушкарци испуњавали своју улогу у Телу Христовом по даровима - све је бивало по Божијем. Чим је кренула класификација без испуњавања... "Вера без дела је мртва".

Лично, сматрам ПРАВЕ хришћанке јачим полом. Оно што је чинила Пресвета, мироносице итд нису (што могли што смели) апостоли.

А савремена жена... Хоће да води и државу, фирму, да се пита о свему и на сваком месту... Па у просвети је преко 90% кадра у непосредном раду са децом женског рода, од вртића до средње школе. Резултати? "По плодовима њиховим познаћете их". (Е ал` ћу тек сад да награбусим...  )

Јеси ли ДОБРО прочитала шта сам написао - ЧЕМУ се клањам?

Понављам, немам проблем са усамљеношћу. Нека сам једини, тако осећам и сведочим. Једино што се упитам пре него што напишем је - шта би Господ рекао на ово што говорим.

Не мешајте лично и опште. Не изађе на добро. Дефинитивни крај спамовања.

У реду,ако су хришћани јачи пол,онда ту нема фаворизовања мушког или женског пола,надам се

 

 

[Снежана]

9 minutes ago, Vladan3 рече

Шта да напишем а да више не долазим у ситуацију да читам овако нешто?

Молим вас..

 нема потребе Владане да ме молиш, извини ти,  волела бих да се укључиш у разговор и на  другим темама.

 

[Дијана.]

1 hour ago, Јанко рече

Па да после будем као Прлаиновић???  Добро, нека буде... Али да се зна да је ово моје и само моје мишљење, не догматика.

 

Како је историјски почело са попуштањем (а ту су својевремено прво почели цареви да снисходе себи), тако смо временом и дошли до данашњег времена.

Ми као хришћани данас НИСМО СПРЕМНИ да поступимо по Писму било по овим питањима било по питању милосрђа (други образ, Самарјанин...), али ЈЕСМО СПРЕМНИ пре другом главу скинути под оправдањем одбране ближњег него за ближњега дати главу... Ма боље да ћутим. Нисмо ми ни х од хришћана, а под тим пре свега мислим на православне...

Brate, nisi mi odgovorio, nego samo uopsteno. Ja sam sve vrijeme i ukazivala bas na to, da smo mi nikakvi hriscani spram hriscana tog vremena, da mi ne bismo mogli izdrzati epitimije onako duge, nije slucajno sto se nama odobrava cesce pricescivanje. Hiljadu puta sam vas cula, uzeti u obzir istorijske drustvene okolnosti, hermenutika... Ni drustvenog morala nema onako strogog, na vjeri zasnovanog, radi se o borbi za svaku dusu. Jel' treba mlade koji su imali predbracne odnose kazniti odlaganjem vjencanja, epitimijom? Isto tako kako je ap. Pavle bio vidovit pa iskoracio izvan drustvenih determinizama onog vremena, sadd treba njegova mudrost i revnost crkvneim uciteljima i pastirima da 'kakogod  svaku dusu spasu'. U par dana, jedna zena je zaklana, a druga pretucena do smrti. Jel Crkva ne treba da u slucajevima ekscesnog maltretiranja odobri razvod, i da im ne dopusti ponovno vjencanje? Znaci, ocaj i/ili blud...

Feministicka prica, narocito u emotivnim i pausalnim generalizacijama zasnovanim na licnim psiholoskim faktorima stvarno nije konstruktivna za raspravu, i u osnovi je u koliziji sa hriscanskim moralnim kodeksom.

[Vladan :::.]

Прва прича једне пријатељице са мреже:

Moja baka, pokojna, zivela je 95 godina. Imala je sestoro dece, jedno se upokojilo kad je bilo beba, sve sinovi, ostalo joj je petoro. Moj deda, njen muz, upokojio se kada je ona imala oko cetrdeset godina. Ostala je sama sa petoricom sinova koji jos uvek nisu izasli na svoj put. Ona je verovala u Boga i do same smrti ona je postila postove i ispovedala se i pricescivala. Nije se ponovo udavala. Ja nju iz postovanja nikada nisam pitala zasto se nije ponovo udavala. Provela je jos 55 godina od smrti svog muza sama. Nikada se nije ni na sta pozalila. Secam se da je moja majka isla tajno da joj kupi pizame i neku odecu jer je videla jednom prilikom da su baki sve  stvari stare jako...i shvatila je da se baka stidi da trazi od sinova da joj kupe te stvari...i ona joj je sve to kupila tako da niko od sinova ne sazna. Toliko se moja baka ni za sta nije zalila. Bila je sto se mene tice i vise nego pobozna. Svi bakini sinovi su se ozenili, svi dobili decu. Ona nas je sve cuvala. Dakle, sve je bilo u redu. Uz boziju pomoc i sa tobom ce sve biti u redu i sa tvojom decicom, ne brini jer Bog brine za tebe garantovano, kao i za tvoju decu. Mozes misrno da nastavis sa zivotom jer je zivot najveci dar koji imamo od Boga, da ga ne upropastis tugovanjem. Moja baka nije tugovala i zaista je tako jer od mene ne bi mogla da sakrije da je tugovala. Uostalom bila je prava Hriscanka tako da se tugovanja nije drzala nego zivota. Decu nije opterecivala svojim tugovanjem kao ni nas unuke, jer bi to zaista bio teret svima nama. Ona ne samo da nije pokazivala nego stvarno nije tugovala. Donosila je odluke svesno o svom daljem zivotu. Bila je jako lepa zena i dobra, sigurno da je mogla ponovo da se uda. Ona je svoj krst nosila bez zamerke iakakve. najvaznije u celoj toj prici je da je ona izabrala zivot i radost, mada je bila i ozbiljna i odgovorna zena. Ali za nju je bio zakon to sto Crkva kaze da tugovanje nije dobro. I nije. Eto 95 godina dozivela i praunuke docekala :-) Hocu da ti kazem, tuga je u redu ali ima svoje granice. Kada ta tuga ugrozava nastavak zivota onda je granica predjena. Gospod te ne bi ostavio u zivotu da ne treba da ga nastavis i da nemas jos posla ovde. A koja su to sve posla saznaces vec. A cak i da ostanes sam, sto se nadam se nece desiti posto vidim da zelis da imas ponovo zenu..ali cak i da ostanes sam, eto da znas jedan primer gde je zena ostala sama i sve je bilo u redu. Nadam se da neces protumaciti da ti ja sad savetujem da ostanes sam..samo zelim da ti kazem da je vec sve dobro tako kako je Gospod odredio, vec sada, sve je sasvim dobro.

Друга прича исте пријатељице:

Moj pokojni deda sa majcine strane, ozenio se ... ... Razveo se od nje i ozenio se sa mojom bakom, to mi je sa mamine strane. I ta baka je bila jako pobozna. Sa njom sam zivela, ona me je ucila Oce nas i druge molitve, ona mi je citala Jevandjelja, ova druga baka nije umela da cita nego me je ucila kroz pricu...Ta druga baka i moj deda su imali troje dece i sva deca su stupila u brak i sva dobila svoju decu i sve je bilo u redu. Ta moja baka nije imala brak pre dede. Ona je isto bila pobozna i eto odlucila da se uda za coveka koji je bio razveden. Dve potpuno razlicite price zivotne, ali je u obe sve bilo dobro Bogu hvala, a ja mislim da je sve bilo dobro jer su obe bake mnogo verovale u Boga. Moj pokojni deda je verovao samo nije toliko pricao i bio covek nepismen. Meni je pricao kako je jednom video svetog Iliju u kocijama kad se vracao sa njive..uvek su mi pricali te price o svetima i o Bogu i andjelima, a ti stari ljudi nisu bili skloni da lazu i da nesto tumace sami i da uvijaju..kako im se dogadjalo tako su govorili. Zahvaljujuci njima ja sam uvek verovala.

[Дијана.]

@Vladan3 Brate, cini mi se da sam napomenula da bi raspravu o opravdanosti drugog braka uopste trebalo izuzeti na drugu temu. Ti si prvo rekao neka, pa onda da bi trebalo, a sad si vec uvidio sta znaci razvoj teme u svim mogucim i nemogucim pravcima. Nakon duzeg proucavanja ovakvih tema i upoznavanja forumasa, stvari postanu predvidljive. To ovako mora i treba da ide; kad ti nesto ne odgovara, kazi, zatrazi, sve sto je razumno bice ispostovano, koliko mi postizemo sa kontorlom, bice svako zasticen od povredjivanja. To je to...

[Јанко]

33 minutes ago, Vladan3 рече

Све је ово истовремено и тачно и није. Тешко је то објашњавати и ближњнима у разговору а камоли пишући.

Веруј да те много боље разумем него што могу да напишем. 

Да, мислио сам на тугу, само за мене је туга=бол.

33 minutes ago, Vladan3 рече

Ако брак улази у вечност онда ово све стоји али ако не онда није да не стоји али ја, да тако кажем, гледам блаже на ту заједницу. Да ли то што су двоје једно тело (суштина брака) престаје смрћу (једног од) тела? Ако да, онда брак не улази у вечност (јер су тамо као анђели који се не жене и не удају) и (зато) није проблем да се опет склопи брак (иако је блаженије остати удов/девствен).

Као што знаш, све ово могу бити само теологуменони, твоји као и моји. Лично, сматрам да брак улази у вечност, али у сасвим другачијој, не-људској конотацији. Јер, сви постајемо једно Тело (шта тамо онда посебно значи да су двоје једно тело? То је било битно за овоземаљског живота. Ипак, мислим да ће то значити тесну (или тешњу?) повезаност у Телу, лупам - као што су блискији срце и плућа од срца и ока), и односи ће бити за нас незамисливи са садашњег људског аспекта. Љубав према првој супрузи неће бити нимало умањена љубављу према другој, свака ће имати своје значење а све ће бити једно у Христу. Нема ту таквих препрека формално-јуридичког типа. Суштина је да је Бог Љубав, и ко Љуби једно је са Њим. Ту неће бити места за било какву завист, све ће бити испуњено Њим (замислимо у рају две жене са једним мужем или обрнуто, и прва/први завиди другој/другом или обрнуто??? Потпуно ишчашено и ван сваког христолошког контекста).

 

33 minutes ago, Vladan3 рече

Иако и ја мислим тако нешто ипак се надам да ово није пророштво :-)

Амин.

 

33 minutes ago, Vladan3 рече

Владан је млад = Владан има 44 :-)

Праштај, време је релативна категорија. Човек је онолико млад колико се младим осећа. Ја сам стар...

 

33 minutes ago, Vladan3 рече

Шта да напишем а да више не долазим у ситуацију да читам овако нешто?

Молим вас...

Ех, жене, жене... Заиста имају другачији мозак, другачије виде и осећају ствари. Од нас очекују да их увек разумемо и интуитивно схватимо, али кад треба оне нас...

[Дијана.]

37 minutes ago, Јанко рече

Па у просвети је преко 90% кадра у непосредном раду са децом женског рода, од вртића до средње школе. Резултати? "По плодовима њиховим познаћете их". (Е ал` ћу тек сад да награбусим...  )

Au, brate, kakva je ovo netacna i emotivno zasnovana generalizacija. Jeste da treba muskog kadra MNOGO vise, kao sto inace treba roditeljska figura oba pola. Zasto ih nema? ne znamo.

Situacija sa podmlatkom je takva zbog drustvvene anomije, pada svih vrijednosti, raspada porodice, pogresnih vaspitnih modela 'child-centred', ljudskih prava bez obaveza, nepostovanja autoriteta prvo roditelja pa onda i nastavnika, koji nema podrsku roditelja da mju pomogne u vaspitanju njegovog djeteta...

Nikako nije tako jer ih uglavnom vaspitavaju zene, iako bi, ponavljam, bilo potrebno urpavo zbog ove situacije, da ima vise muskaraca u skoli. Zato imamo situaciju da direktor rjesava ono sto bi trebalo da rijese nastavnici i strucna sluzba, kao jedino musko. Autoritet se gradi na nesvjesnom nivou, pol igra veliku ulogu.

[Јелена011]

Janko oprosti ne mogu ti dokzati da nisam na tebe mislila kad sam pisala i da su sve stranice bile povod kao i svi licni i bliski ljudi koje znam, ali sve jedno je to tebe povredilo i oprosti mi zbog toga.

Sto se tice zena i prosvete tu se slazem zilion posto, ja to ne mogu da objasnim ni jednom muskarcu u svom okruzenju al barem u radu sa decacima,mislim da zena nema sta da trazi u toj meri. Ne jer ne valja nego sto decak mora videti muskarca da bi izrastao u istog, zena, majka pored sve ljubavi i brige ne moze da nauci sina kaako voli musko, kako se ponasa musko, kako razmislha. I vecito ponavljam sajt muski kamp koga vodi moj poznanik inace spoj coveka sa vojne akademije i psihoterapeuta koji jedini il medju jedinima kod nas trubi o tom u svetu poznatom sindromu nedostajuceg oca. Kad nije otac tu, tu je ujak, stric, deda, komsija trener. Ja sam,cerka ucitelja, nekad ih je bilo, sad tuga i jad, decaci su od malih nogu pretezno na zene upuceni. A da ne govorim o znacaju oca i u odgajanju devojcica. Ja imam musko dete i od samog pocetka sam ga forsirala sa ocem, sad ima i trenera, ima recimo u vrticu kao ples, isto trenera, i iskreno gledam gde u okolnim skolama ima ucitelja. Mislim da to mnogo znaci. Ne zato sto ga ne volim, ne zato sto ne znam,sta, nego sto znam da ce to biti bolje za njega kasnije ma kako meni na momente padalo svakako.

Al to vec nije tema, pa se izvinjavam za off. Zao mi je sto si stekao utisak da treba da se preganjas sa mnom, i samo ti mogu reci Bogu hvala pa ne znas kakvih sve ljudi ima pri crkvi sa kakvim misljenjima. Mozda zbog zivota po bg, al mnogo puta cuh to raspustenica, polovnjaca i ostalo za divne zene kojima se ja klanjam do poda verovatno mogu tako reci, zbog svega sto jesu prezivele i uprkos pritisku svestenika da ostanu u braku u kojima ih je muz zlostavljao smogle su snage da odu i zastite i sebe i decu. Jer od vecine svestenih lica koje ja znam odgovor zenama je obicno -pa sta ces, takav je, ne ropci. I te zene su morale da se izbore sa mnogo stigme da bi bile razvedene sada. Poznajem doduse samo dve udovice, jedna je bukvalno posle mesec dana braka ostala bez supruga, udarila ga je struja na poslu i kraj, na pocetku tridesetih godina. I osim sazaljenja nije dobila nista, osim da se moli Bogu i sta ces Bog je tako hteo, pa mozda je to znak da ide u manastir. Muskarcima se takvi saveti ne daju. I sve udovice generalno koje znam nose crninu, za muzem barem godinu dana, za detetom do kraja zivota. Muskarce ne.

Moja tetka je izgubila,muza, preziveo je rak, al nije preziveo operaciju kile vec umro od sepse posle iste. Dve godine kasnije umire joj sin, vasih godina, srcka na poslu. Ona i dalje iako je proslo cetri godine neutesno place i nosi crninu koju nece skinuti do kraja zivota jer se tako oseca duznom. Ima jos jednog sina i unuka od pokojnog sina i unuku od zivog, i oni je jos zvek u cudu gledaju, i samo tiho komentarisu ma baka je vecito tuzna pusti je. I da bi ispostovala normu i obicaj koji je naucila od svoje majke ona mnogo vise cini loseg toj deci koja su ziva. Navlaci im teret tuge na vrat, a deca su jos, zasto? Jednom je bila kod nas i zahladnelo, imala sam neki crni dzemper sa nekom sarom, nije smela da ga obuce jer, kako ona to sme, to bi bio znak da ona ne tuguje vise i da joj nije stalo do deteta i muza. Pri tom nije zena sa sela, iako u godinama fakultetski obrazovana, proputovala,ceo svet, kako da kazem nije bas neuka jelte. Al ta recenica "to bi bio znak kao da sam prestala da mislim na njih" je nesto sto cesto cuh. Krivica prezivelog.

 

I ne, nisam feministkinja, ali da postoje razlike u tretiranju m i z postoje, a ne bi trebalo. Mi nismo rivali, nismo suparnici, mi smo jedno. Ne moze meni biti dobro ako mom muzu nije, ako se on oseti zapostavljenim, nevoljenim, nesrecnim. Mi imamo i drugacije karaktere i uloge, ali jos uvek treba da uzrastemo da se razlikujemo po tome ko je kakav covek, a ne kog je pola. Nije bitno da li je zena ovo il muskarac ono, dvoje su tu da se medjusobno nadopunjuju, podrzavaju, vole. A ne da se jos vise delimo.

[Јанко]

1 minute ago, Дијана. рече

Au, brate, kakva je ovo netacna i emotivno zasnovana generalizacija. Jeste da treba muskog kadra MNOGO vise, kao sto inace treba roditeljska figura oba pola. Zasto ih nema? ne znamo.

Situacija sa podmlatkom je takva zbog drustvvene anomije, pada svih vrijednosti, raspada porodice, pogresnih vaspitnih modela 'child-centred', ljudskih prava bez obaveza, nepostovanja autoriteta prvo roditelja pa onda i nastavnika, koji nema podrsku roditelja da mju pomogne u vaspitanju njegovog djeteta...

Nikako nije tako jer ih uglavnom vaspitavaju zene, iako bi, ponavljam, bilo potrebno urpavo zbog ove situacije, da ima vise muskaraca u skoli. Zato imamo situaciju da direktor rjesava ono sto bi trebalo da rijese nastavnici i strucna sluzba, kao jedino musko. Autoritet se gradi na nesvjesnom nivou, pol igra veliku ulogu.

Па морао сам негде да се испразним

Иначе оригинално није моја теза, већ мог учитеља (жив је хвала Богу, напунио 8 банки на Савиндан).

Има он и тезу зашто нема више мушког кадра, али није за свачији стомак

А ако извршим анализу успешности у школовању и животу ученика које је он школовао наспрам ученика било које његове колегинице (не њихова једна генерација већ укупно) не бих се нашао у колизији са реченим. Само, и тада је био он један према њих 9 колегиница у смени, у супротној иста прича... Тешка прича, бојим се потпуно радикална и дисонантна са савременим светом. Сад видех, хвала Богу па има и жена које слично мисле (ево да не буде да смо ја и Јеца на ратној нози. Наопако, мислим да смо одлични виртуелни пријатељи, али тоне значи да морамо о свему имати исто мишљење).

[Јелена011]

@Janko, nismo na ratnoj nozi, ma zasto bismo bili? Samo pricamo o drugacijim aspektima, stranama. Retki su veroucitelji i klir koji tako pricaju kao ti, ma koliko tebi mozda bilo cudno. U sustini mi se slazemo, da sve zavisi od coveka do coveka i da nema recepta. A Snezana, ja i vise ne pamtim ko sve ne, je prosto naglasio drugu stranu price, da nije uvek tako jednostavno i da se ne gleda isto kad je u pitanju musko il zensko. I prica je isla nekim uopstenim tokom, a sto su se poruke pojavile jedna iza druge to je vec brzina foruma. Ja kad nekom konkretno nesto govorim obratim mu se, a i dok sam recimo prethodnu poruku pisala pojavilo se pet novih pdgovora koje nisam mogla procitati dok nisam kliknula send.

Hot je tema, tako to ide

Nego ja se secam generacije svog oca, ne znam koliko je tacno bila skola velika tj koliko su odeljenja imali, ovde na zvezdari jedna osnovna skola, al on je bio jedan od cetvorice ucitelja, a to i nije malo. Ali i tad recimo u vreme komunizma na njih su gledali sa podozrenjem, kao to je zenski posao mora da vi "volite decu". Znam da je moja bivsa snajka svoje dete iz prvog braka premestila u drugo odeljenje jer je dete dobilo ucitelja, a kao izgledao joj je suvise cudno, pri tom nije bio covek u godinama nego neki tek svrseni student.

Mnogo predrasuda imamo vezanih za pol i za uloge, sta je tradicionalno ovo ono, i to je mnogo zla donelo svima.