Тамна ноћ Цркве

[Радич Радичевић]

Смрт Цркве као заједнице, кома Цркве као институције

 

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, тј. сабрања читаве Свете Православне Цркве Васељене. Први пут после скоро 1300 година! Велики, највећи догађај за Православну Цркву у њеној историји. Али, тако је само на папиру. Бојим се, само у мртвом слову.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а верници, клир, хришћани, оно познато „Тело Христово“ спава у коматозном и анестетичком сну, у мртвилу до којег је Цркву довело њено епископство, њени „надзиратељи, оци и учитељи“.  Њени пастири.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а саборност Цркве је потпуно незаинтересована, необавештена, скрајнута у страну. Ни једна информација, ни један научни (теолошки) скуп на тему Сабора, ни једна јавна размена мишљења. Ништа. Ништа осим фамозном, тајног и прикривеног већања на „СА Сабору“, већања о коме нико ништа не зна, нити треба да зна.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, нико од нас не зна ставове, погледе, мишљења са којима СПЦ наступа на Сабору. Знају се имена учесника, и то само делимично, али не зна се шта је исте квалификовало да тамо присуствују и у име пуноће Цркве гласају и доносе одлуке.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а теолошка елита СПЦ-а је више него икада скрајнута, на маргини, бачена на сметлиште подсмеха и карикатуре. Православни Богословски факултет није одржао ни најмањи симпозион о Сабору, нигде се о томе не пише. Нико не мисли. Забрањено је мислити када су ту „пастири“ да мисле уместо теолога. Теологија (не само по овом питању) ћути. Теологија је на умору. Затворена. Бајата. Мртва.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а обични вернице не знају о чему се уопште ради. Пастири се нису побринули да растумаче, објасне, разјасне. Влада пометња о Сабору као сатанско-ватиканском-екуменистичком скупу нечестивих, о издаји Православља. И они ретки који уопште знају да се Сабор одржава, на њега гледају сасвим негативно. Црква као заједница је еутанизована. И још много тога.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а чини се да је таман пут пред Црквом. Не зна се ни куда идемо, ни коме, ни како. Јасан став и правац Цркве у будућности је замрачен. Политика и национализам изједају Православље. Као и стара добра воља-за-моћ, та рак рана Цркве, њена болест на смрт. Проблеми се не решавају, питања се не постављају, живот одмиче све даље од Цркве која живи у стакленом звону, у бајци и Дизниленду загушљиве религије.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, а православци су уморни од Православља и вере. Чамотиња и досада све опседа. Досадно је епископима, досадно је поповима, досадно је народу у цркви. И Бог нам је постао досадан. Мртво море Цркве.

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора и као никада раније на нашим уснама дрхтави шапати и неизговорива спознаја: Црква је мртва као заједница, а коматизована као институција. Само нас Бог може спасити.

Радич Радичевић, теолог

[Радич Радичевић]

Naravno, ovo nije monološka dekleracija, pozvani ste da se složite ili ne složite sa ovim, ali argumentovano.

Mislim da je važno.

Prvi sam za to da su forumi za opuštanje i zabavu i razonodu od teškog života, i da ovde ne treba biti preozbiljan, ali čini mi se da i ovaj ŽRU forum klizi ka zamorenosti i nezainteresovanosti za ono što nas je sve ovde najpre privuklo, a to su: Bog i Crkva.

[Дијана.]

Prevelik je broj ljudi. Kvantitet tek treba da se pretvori u kvalitet. U svakoj grupi ljudi, hrišćani su manjina, malo stado. među hrišćanima, 'oni koje izjede revnost za dom Tvoj' su valjda opet manjina manjine. Pa entropija. Puni entuzijazma, čitali psaltir za narod i crkvu. Grupa se osipa. Pa intelektualno zahtjevne teme većinu plaše, ali i one koje zahtijevaju srčanost i bolnu iskrenost. (Što se tiče foruma).

Ovo je teška tema, bolna. Muka duhu. Za nas, laos, narod Božiji. Crkvu potresaju unutrašnji (etički) potresi i nejedinstvo. Ostaje nada: "Vrata je adova neće nadvladati". Svijet u zlu leži, u patnji i grijehu. A mi smo ovde salonski hrišćani, oni tamo na istoku i sad svoju vjeru svjedoče svojim životom. Mi smo mlaki, bljutavi. Prošli su ratovi i komunistički progoni, i ohladili smo, obljutavili. 

Dobro nam došao Radiču! 

[Радич Радичевић]

Потписујем све што сте написали. Хвала пуно на добродошлици!

[Guest]

dobrodosao Radice...

 

P.S.

Isto ime i prezime kao cuveni prota Radic iz Bgd

[Радич Радичевић]

Управо сада, R2D2 рече

Isto ime i prezime kao cuveni prota Radic iz Bgd

Знам, не могу целу академску годину да се отарасим питања колега о томе  Тако се потрефило, али нисмо род.

[Џуманџи]

1 hour ago, Радич Радичевић рече

Два дана је до почетка Свеправославног Сабора, тј. сабрања читаве Свете Православне Цркве Васељене. Први пут после скоро 1300 година! Велики, највећи догађај за Православну Цркву у њеној историји. Али, тако је само на папиру. Бојим се, само у мртвом слову.

Слажем се са свиме, али морам да приметим да ничему не би требало приступати емотивно. Сабор ће бити Велики онда када се православни заиста саберу, а то не зависи ни од помпе која прати најаву, нити од очекивања која имамо, као ни од година. Мислим да је СПЦ дала најбољи предлог

наша Црква осећа тешкоћу да учествује на сазваном Светом и Великом Сабору и

предлаже његово одлагање на неко време, с тим што би се наше скоро, уз помоћ Божју, сабрање на Криту сматрало за предсаборско међуправославно саветовање у циљу допунске припреме Сабора и побољшања његових текстова, или, највише, као почетна фаза читавог саборског процеса, који треба довршити у продужетку, у следећој фази, након што буду уклоњене несугласице и буду постигнути и једномислије и консензус Цркава.

зато што очигледно нисмо спремни. На страну то што је ова чињеница и превише жалосна, сматрам да заваравање и самозаваравање не води апсолутно ничему (да би се решио, пре свега проблем се мора детектовати), а то што су ПЦркве пропустиле многе прилике да верујуће сабирају (уместо што их гурају у страну) се сада највише осећа и нико, па чак ни Црква, не може да избегне последице свог досадашњег деловања.

[Panthera Leo]

Овај текст теолога Радича изражава озбиљну забринутост и добро је да је неко овако искрено рекао.Заиста православне цркве би требало пре свега да се баве спољашњом и унутрашњом мисијом.Али како да се баве било чим када се баве саме собом.Погледајмо и теме које су активне на форуму.Бар седамдесет посто нема никакве везе са вером.Ко је најлепши,нешто о љубави и браку,монахиња о еманципацији жена,дајте нам своју слику.То нема везе ни са чим а камо ли са вером.Што нису активне теме о молитви и вери.Да нажалост Радич је у праву.

[Nebojsa]

Iz ovog teksta provejava svasta.
Prvo Crkva niti jeste niti je bila niti ce biti INSTITUCIJA 
Neka tamo organizacija demokrtaski izabranih ljudi koji eto u ime demokratije zastupaju nekog tamo ?Moje je pitanje koga i pred kime ?
Mislim da niti sam birao Episkope niti rukopologao popove ,dakle oni u moje ime ne donose odluke !
Problem vece ili manje zastupljenosti vernika u POLITICKOM ZIVOTU Crkve je smesan .Moze Sabor da donese odluku kakvu hoce CRKVA i dalje prozeta DUHOM SVETIM  tu odluku moze samo da uzme i pod noge da baci .Da ne citiram sada Crkvenu istoriju ko je ucio zna o cemu pisem  ko nije neka pita googl za unijatska trvljenja ,monotelite i Ikonoboracke budalastine .

 

[Panthera Leo]

Драги Небојша Црква није само или пре свега институција али јесте и институција.Не дао Бог да није институција и да нема никакву организацију.

То да је Црква увек прожета Духом Светим тачно је али ти закључци нису тачни јер може и да се одвоји од Цркве да отпадне.Такав Твој оптимистички поглед на Цркву прилично је наиван.

[Радич Радичевић]

Тешка је ово тема ...

[utopija]

+!                                                                                                                                                                                                                              Teško je čovječanstvo od Adama i Eve pa sve do svršetka svijeta u vremenu i prostoru.
Čovječanstvo se nalazi u školi Ljubavi, a pojedinci tijekom svoga školovanja različito djeluju.
Bez obzira kako se koji pojedinac odnosi prema sv. Vjeri, svi razumni ljudi prolaze školovanje.
Završetak ovozemaljskog prolaznog školovanja je kada nastupi neprolazna Zora i započne trajno i vječno školovanje.

Noć ima svoju svrhu.

Ova molitva se pripisuje sv. Thomasu Moreu:

“Daruj mi dobru probavu, Gospodine, pa i nešto za probavu!

Daruj mi tjelesno zdravlje, zajedno s potrebnim smislom da ga što bolje sačuvam!

Daruj mi svetu dušu, Gospodine, koja u oku zadržava ono što je dobro i čisto, kako se na pogled grijeha ne bi prestrašila, nego našla sredstvo da stvari opet sredi!

Daruj mi dušu kojoj je dosada tuđa, koja ne pozna mrmljanja, ni uzdisanja, ni tužbe, i ne dopušta da se odviše brinem za ovo nešto koje se šepuri, a koje se naziva ‘Ja’!

Gospodine, daruj mi smisao za humor!

Daj mi milost da razumijem šalu, kako bih upoznao malo sreće u životu – i od nje dijelio drugima!

Amen!

Radujmo se u Ljubavi (OtacSinDuhSveti)!

P.s.
- Kako je tek Ljubavi s nama 'pilićima' sve ove tisuće godina?