Проблем попова

[Милан Ракић]

33 minutes ago, Zoran Đurović рече

Ускоро још један мој прилог на ову тему

Уффф. Има добрих тема. Рецимо статус клирика београдско-карловачких у самој архиепископији и чекање на посао годинама

[Драшко]

12 minutes ago, Рапсоди рече

Ене и ја се са свима слажем.....не ударам контру

Miracolo!

La Rapsodi e con noi!

[Zoran Đurović]

Управо сада, Technokrator рече

Opasan je ovaj tekst. Dobro sročena istina. Toliko je dobro da felera jednog nećemo dobiti od njih za server  

Ја навијам за Трампа и рекламирам га. Када постане председник, тражићу му паре за овај сајт!

[Guest]

37 minutes ago, Technokrator рече

Opasan je ovaj tekst. Dobro sročena istina. Toliko je dobro da felera jednog nećemo dobiti od njih za server  

Боље да се прочита овде и да ово схвате као гест људи из Цркве и да учине корак да се ствари доведу у ред.

Сигуран сам да о. Зоран не позива на револуције већ на поштовање личности свештеника, а самим тим и верника...

Црква смо сви: Владика, свештеник народ. 

Владикино је да благослови и да каже шта да чине свештеници, свештеникво је да слуша и да вољу Епископа каже народу, али да све то постоји у синергији.

 

Иначе, интересантно ми је ово да се види како неки владика иде на пијацу да купи поврће за ручак.

 

Ја бих то много волео да видим. Да видимо владике са народом, да се не сведе све на намештене представе кад дође да служи у некој парохији.

[Zoran Đurović]

Драги моји, ево да се јавим поводом срамног напада на о. Рашу Поповића, јер сам из неколико извора добио поуздане информације, али не могу све да кажем, и то ће остати за мој постхумни дневник. Сви ми који познајемо лично о. Рашу, не можемо а да немамо речи похвале. Човек је једноставно модел свештеника. Свима од нас може нешто да се замери, њему пак ништа. Наравно да и Раша има својих слабости, јер ко их нема, а у једном случају се и огрешио о моју маленкост јер је попустио на наговор једног владике, па су испитали неког зилотског студента кога ја нисам хтео да пустим да полаже испит, јер није задовољавао услове (то су сви студенти знали и онда није било шале, јер су укапирали да је Ава професионалац; њима се то обило о главу), и ја сам прешао преко тога. Међутим, са протом, ја сам увек имао више него лепе односе, и могу само да га хвалим по коректности и хришћанском духу.

Скоро два дана да нисам свој кад сам чуо за ово блаћење. Зато сам и написао онај текст „Проблем попова“. Јер попови бивају жртве бескрупулозних људи, чак мантијаша, а нико се не обазире да не би и сам пострадао. Ја пак нисам од таквих.

Патријарх је демантовао ову сатанизацију проте Радомира, мада немамо још званични извештај. Ни Б92 који имају инсајдера поред Патријарха нису пренеле ову бљувотину.

Моја смиреност је навикла на сличне ствари, јер за нашу сатанизацију је било довољно само то што смо студирали у Риму, али како је то било мало, онда су неки сумрачни ликови измислили причу као ме је супруга напустила и одвела децу за Србију. Можда ја живим са неким матриксомJ))) Да не помињем шта су све измислили на мој рачун. Како сам фрањевац језуита (то је код ових психопата исто, а реч је о различитим редовима), и онда их мучим мојим објавама на фејсу како служим редовно у свим православним црквама. Ми живимо само од наших руку дела, јер од цркве не бивамо плаћени, и живот нам је јако тежак. И на све смо наредни. Но, људи као прота Поповић нису, тако да су их ови тролови дубоко ранили, па је и трудна ћерка о. Раше завршила у хитној помоћи.

Ликови из мрака су покушали да увуку и мени блиске особе, као и неке не баш мени миле. Из тог круга је потекла и бува како Митрополит Амфилохије има ванбрачну ћерку, што је само још једна од гнусоба које су сервирали не би ли се лакше докопали Академије за рестаурацију и црквену уметност у Београду. Раша покрао злато, Амфилохије правио децу по Београду за време бомбардовања... Иста кухиња. Ни сам Митрополит није свесан како га ти из његовог најближег круга вуку за нос и манипулишу.

Само се надам да не сретнем мозга који размишља уместо Митрополита, јер бих се заборавио за моменат да сам поп, и из мене би проговорио стари црногорски поп, па бих на брзака изгазио лика. У мом житију ће писати о коме је реч, мада људи из цркве већ знају ко је тај. Но, велим, детаље о овој гнусној причи не могу да износим сада.

[Трива]

Систем / друштво / околина је кредом нацратан круг из којег ми кукавице не смијемо изаћи и којег гледамо као непробојни зид. То је ријеч коју сви користимо, а не знамо шта она значи и како утиче на сваког од нас. Али је чест изговор за наш кукавичлук.

Хвала Богу има храбрих људи као што је аутор прве објаве у овој теми.

(Не алудирам на свештенике овде него на све чланове Цркве - клир и вјернике.)

[Огњен]

1:30   Како сам кукала?

[Баба]

Миша Матић: Комитет као црквена савест

• среда, 15 јануар 2014 12:55
• Written by  Миша Матић
•  

 

Броз репересијама није успео да уништи Српску Православну Цркву. Архијереји и свештеници делали су тајно, крштавали, светили водицу

 

Броз репересијама није успео да уништи Српску Православну Цркву. Архијереји и свештеници делали су тајно, крштавали, светили водицу, водили летописе и црквене књиге. Трпели разне муке, од јавних поруга до убистава. То их није скренуло са Христовог пута, да се осим вере одрекну и части и бриге за паству. Нису свештеници који су све трпели у брозним временима поклели пред силом и претњом брозних слугу, који су их мучили, исмевали, а неретко их и убијали. Свештеници и верници су имали статус дивљачи, за које није постојао ловостај. Убијен је чак и српски патријарх Викентије Проданов. Пронађен је мртав након посете једног од шефова Удбе. Није попустио пред претњама и уценама.

Многи свештеници скончали су под точковима хладњача, нису знали за страх према онима који убијају тело. Само у Белој Цркви у Банату је од 1. септембра 1944. па до 1948. ликвидирано 12 свештеника. Истражујући о страдању тих мученика, наишао сам на зид ћутања. Нисам превише инсистирао, али податке нисам добио, а разлог је био једноставан: Споменицу Српске Православне цркве у Белој Цркви, аутора Живана Иштванића, између осталих финансирала је организација Субнор, а у тој организацији има још увек живих учесника догађаја везаних за кончину 12 белоцркванских свештеника.

Очито да нема више оне храбрости која је красила страдалнике које нису поклекли ни под мукама. Дошла је Милошевићева власт и дала привилегије Цркви. Под терором у Цркви нису добродошли партијски секретари, али под привилегијама, нестаје храбрости и комитетлије постају они који се и у цркви питају за све што треба и не треба да их интересује. Мало је оних који су покушали да новопристигле православне комунисте истерају из свог окружења.

Такви свештеници данас страдају. Неретко се може чути или прочитати нека скарадна прича о неком од српских свештеника. Клеветан је један свештеник да је са другом попадијом виђен, нигде другде него у олтару, и то у ласцивој пози. Са отвореним дверима. Исти свештеник је оптуживан и за грех среброљубља и наплаћивање услуга верницим по високим тарифама. Лично сведочим, да ми је уз присуство мојих пријатеља, које није познавао, вратио пола понуђене суме за парастос мом оцу, који је служио.

Клевећу га они чије су очеви тукли чланове црквеног одбора, а за ратног и поратног свештеника смислише причу како на Велики петак једе печење, не би ли народ одвратили од вере којом је попут опијума трује Српска Православна Црква. Кад год сам слушао неку причу о свештеницима и новцу имао сам два питања: Да ли је Вама поп узео новац? И колико сте до сад, у свом животу, дали новца за своју цркву и своје попове? Добијао сам одговоре да су паре узете неком познанику говорника, а новац цркви и свештеницима говорник није дао никад.

Истина у тим причама није битна, битно је да се оклеветају и Српска црква и српски свештеници. Клеветницима није битно са које стране делују, битно је да се о Цркви шири негативна прича. И таква упорна методологија је донекле и уродила плодом. Они су се сада увукли у црквене одборе, чак и епархијске одборе и постали су незаменљиви стручњаци за верска питања и канонска правила. Без њих неби ни могла да постоји Црква, а потомке прогоњених верника, који су крштавани у тајности, сада они уче шта је Света тајна крштења. Опомињу те страдалнике да се недељом и празником мора бити виђен на литургији, јер ако ко не дође, може бити пријављен, исто онако као што је био пријављиван ако је долазио на литургију пре више од четврт века.

Такви клеветници, иако су наизглед променили страну, остали су на истој страни. И даље би да терором воде главну реч, било где, па макар то била и Црква коју су прогонили. Сада деца којима су родитељи забрањивали да уђу у црквену порту терају из цркве децу оних који су страдали због долазака у цркву. Деца оних који су јахали свештенике сада броје новац свештеницима и одређују колико је свештенику довољно. Битно је да је свештенство под њиховом контролом.

Неретко се дешава да је председник црквеног одбора некадашњи секретар комитета. Ако му не успе да уђе у црквени одбор, некадашњи секретар комитета клевета свештеника за финансијске, сексуалне и антипатриотске деликте. Догађа се да и то није довољно, па имамо случај да секретар комитета оснива и своју цркву, не би ли направио нови раскол у Српској Православној Цркви, па у своје окриље преводи оне које је закриљавао Свети Петар Коришки. Главна публика су им неофити и неостварени људи у било ком смислу. Људи иза којих неће остати никакав траг и ниједно дело.

Мета негдашњих брозних следбеника је и Српска Црква у исељеништву. Некада оптуживани свештеници за четништво и проглашавани народним непријатељима, сада су по тим клеветама склони распусном животу или проневери новца, а неретко и оба. Сваком потезу свештеника се тражи мана и грешка, не би ли се та, по њима нечасна радња, што пре обнародовала и што више облатио онај који је био мета праћења и обраде. Очекује се од свештеника партијска дисциплина какву су очекивали у својим брозним комитетима. Свето Писмо и Каноник им служи уместо Марксовог манифеста и потежу га на сваку реч архијереја, свештеника и верника који им нису по вољи. Заборавише да виде једну реченицу, која ионако, не може да им допре из комунистичких чизама у брозне главе: Сакриј грех брата свога!

Београд, о св. Василију 2014.

 

http://www.vidovdan.org/tradicija/item/50822-2015-09-23-18-25-12

[Zoran Đurović]

39 minutes ago, Жељко рече

Миша Матић: Комитет као црквена савест

http://www.vidovdan.org/tradicija/item/50822-2015-09-23-18-25-12

Све могу да потпишем!

[RYLAH]

Сад тек видех овај текст.

Превише ти овде хрватских речи имаш, попе Ђуровићу. Сумњив си ми.

[RYLAH]

1 hour ago, Жељко рече

Главна публика су им неофити и неостварени људи у било ком смислу. Људи иза којих неће остати никакав траг и ниједно дело.

Мислим да је ово заправо највећи проблем наше Цркве. Јер, у недостатку људи који нешто знају или хоће да се цимају, простор, и то огромна простор добијају разни ликови који нигде ништа нису урадили, и онда им се одједном отвори огроман пролаз у једној тако битној институцији као што је Црква. Охрабрени почетним успесима, они полако почињу да "уводе у ред" остале вернике, измишљајући нека строга правила и глумећи "велике вернике" и неретко и безгрешна бића. Редовно су строги, наравно, јер ко би их слушао да су нормални?!

Е, у овом тренутку, кад проблем већ постане препознатљив, али и лако решив, треба да наступе свештеници, али то се никада не дешава, јер свештенике заболе, да простите на изразу. Они стоје са ОНЕ СТРАНЕ, и не интересује их шта се догађа МЕЂУ НАРОДОМ. После, кад ти велики ревнитељи крену да са својом сектицом критикују и свештенике и отворено им спочитавају ствари о којима благе везе немају, обично је већ касно. Ако и успеју да их истерају из те цркве, они нађу неку катакомбу и тамо јадикују како је све отишло у Хондурас и како ће још мало Господ да сиђе опет, и да проматрају знаке Његовог другог доласка. А све је могло у старту да се реши, само да су једну будалу мало повукли за уво ил му лупили васпитну ћушку, и та би се будала смирила одмах.

[Ђорђе Р]

9 hours ago, Zoran Đurović рече

Драги моји, ево да се јавим поводом срамног напада на о. Рашу Поповића, јер сам из неколико извора добио поуздане информације, али не могу све да кажем, и то ће остати за мој постхумни дневник.

Аутоцензура? А текст о томе како свештеници треба да имају муда...

[Ђорђе Р]

Зашто су облаћени (и премештени) једни од најбољих свештеника Београда (о. Радивоје Панић - храм Св.Саве, о. Мирко Видачек - Лазарица, о. Радомир Поповић - Ружица...)?

[Zoran Đurović]

"Редовно су строги, наравно, јер ко би их слушао да су нормални?!"

Питао поп моју ташту да ли гледа телевизор... А она још узела па чула оног Рафаила Хероинца...

Иначе, ево демантија око о. Раше! http://www.spc.rs/

[Никола Ђоловић]

Ава и Жељко објаснили у два потеза. Ненад Илић такође на свом профилу.

Остаје само да видимо да ли ће бити неких значајних промена.

Сумњам да се зло завршава сада и са овим демантом на званичном сајту СПЦ  јер ће инсајдера увек бити.

И бојим се да је у многим свештеницима више разочараности него што смеју о томе говорити. Ту је главни проблем.