Све што сте хтели да знате о феминизму...

[Снежана]

пре 3 минута, Ћириличар рече

Нпр., монаштво је дио хришћанске културе и оно само по себи ограничава одреене људске нагоне као културни образац

ово је ноторна глупост, монаштво је добровољно превазилажење нагона, а не наметнут културни образац (свакако да има и тога)

[Juanito]

пре 35 минута, Ћириличар рече

Други случај гдје више нагињем "биолошком есенцијализму" ( илити речено нормално - биологији ) је код интересовања, тј. некако ми је логично и очигледно да се мушкарци у просјеку више занимају за техничке ствари а жене за људе.

Компликована је ово ствар и питање је кад ћемо добити неке дефинитивније научне одговоре. Мени је стварно смешно с коликом дозом смелости обе стране у дебати износе тврдње о мозгу на запањујућем нивоу детаља...

Лично ми се из искуства чини да постоји разлика у интересовањима између полова, али 1) та разлика није толика као што је разлика у заступљености жена и мушкараца у појединим ”мушким областима”; 2) Често се не ради о томе да се мушкарци и жене интересују за различите ствари, него се интересују за исте ствари, али на различите начине. Каже ми жена да је највећа грешка феминисткиња то што су својим активизмом створиле окружење (мисли на пословно) у коме су сада жене прихваћене, али само ако се понашају као мушкарци. Значи свађају се, гурају, лактају, вичу, деру се, облаче као мушкарци итд. Уместо да се боре за то да женски начин буде подједнако прихватљив и вреднован као мушки. Али како да се боре ако одбијају да прихвате да женски и мушки начин уопште постоје? 3) Оно што ме додатно збуњује је да су мушкарци природно заинтересовани за фудбал, а жене га мрзе. Осим ако нису из САД где се ситуација знатно компликује... Тако да шта знам. И коначно 4) Статистика нам говори много о групи, а ништа о појединцу. Другим речима, ако имаш сто жена, можеш, на пример, да очекујеш да ће две или три (лупам) бити математичарке или тако нешто. Али кад сретнеш једну (на пример своју ћерку), не знаш апсолутно ништа о њој. Било који приступ тој жени осим као људском бићу потенцијално заинтересованом и талентованом за било шта је ужасно нељудски. 

[Branka62]

пре 39 минута, Ћириличар рече

да не видим зашто се не би такве разлике манифестовале и на психолошком или карактерном нивоу

Te razlike i nisu nešto značajne  http://psycnet.apa.org/record/2005-11115-001

 

[Paradoksologija]

пре 3 минута, Juanito рече

Каже ми жена да је највећа грешка феминисткиња то што су својим активизмом створиле окружење (мисли на пословно) у коме су сада жене прихваћене, али само ако се понашају као мушкарци. Уместо да се боре за то да женски начин буде подједнако прихватљив и вреднован као мушки. Али како да се боре ако одбијају да прихвате да женски и мушки начин уопште постоје?

Mislim da nije fer, recimo, 'empatični, kooperativni, podržavajući' ili štaveć način nazivati ženskim, neka je i statistički tačno da ga žene na poslu i/ili u prijateljstvima možda češće koriste. Konstruktivnije je graditi model i za život i za posao sačinjen od pozitivnih elemenata koji se pripisuju i ženama i muškarcima. Zašto se svi ne bismo trudili da budemo i racionalni, snažni, hrabri (ali ne i agresivni, nasilni, bezosećajni), i nežni prema drugima, podržavajući, otvoreni sa emocijama (ali ne i kmezavi, preosetljivi, pasivni)?

[Paradoksologija]

пре 8 минута, Juanito рече

3) Оно што ме додатно збуњује је да су мушкарци природно заинтересовани за фудбал, а жене га мрзе. Осим ако нису из САД где се ситуација знатно компликује... Тако да шта знам.

Da, ako u SAD voliš nogomet onda si devojčica...

[Paradoksologija]

пре 9 минута, Juanito рече

Али кад сретнеш једну (на пример своју ћерку), не знаш апсолутно ништа о њој. Било који приступ тој жени осим као људском бићу потенцијално заинтересованом и талентованом за било шта је ужасно нељудски. 

Ovo je ključno.

[Ћириличар]

пре 7 минута, Снежана рече

ово је ноторна глупост, монаштво је добровољно превазилажење нагона, а не наметнут културни образац (свакако да има и тога)

Наравно да није глупост. То је својевољно прихватање културног обрасца ( који већ постоји дакле, са својом структуром која ограничава те нагоне ). Нисам ја говорио нужно само о тиранском наметању ставова, него и о својевољном прихватању културних образаца. Небитно је значи како су они прихваћени, већ је битно да многи од њих ограничавају наше нагоне и жеље, са или без нашег слободног пристанка на њих. И тако матер се брине о великом дјетету јер се културни образац да то не треба њој или не намеће или јој се није усадио као став којег она својевољно прихвата. ( наравно, може бити да је ни то некад не може зауставити  )

пре 6 минута, Juanito рече

Често се не ради о томе да се мушкарци и жене интересују за различите ствари, него се интересују за исте ствари, али на различите начине

Е то! Па се тиме такође може објаснити разлика између полова у СТЕМ областима, између осталог. Нпр., социолгоија, психологија и сл. су по својој природи окренуте људима и онда је можда због тога лакше жене заинтересовати за њих, док се за СТЕМ професије и факултете користи стриктно механички приступ или се више о њима прича у некаквом "мушком" контексту. Нпр., ја не бих се уопште занимао за оружја да не волим ратне филмове, игрице, историју и сл., а са друге стране сам више пута нашао неке области занимљивим тек након што сам их почео гледати на неки начин који је мени битан и занимљив.

пре 11 минута, Juanito рече

Уместо да се боре за то да женски начин буде подједнако прихватљив и вреднован као мушки. Али како да се боре ако одбијају да прихвате да женски и мушки начин уопште постоје

Управо то. Главна грешка им је у ставу да се не смије рећи да је нешто различито, јер то ( по њима ) увијек значи "маргинализацију" или "дискриминацију". А са друге стране воле мултикулурализам О.о Хух...

пре 12 минута, Juanito рече

Оно што ме додатно збуњује је да су мушкарци природно заинтересовани за фудбал, а жене га мрзе. Осим ако нису из САД где се ситуација знатно компликује

У међувремену сам сазнао да поента фудбала није око гањања лопте него око трибализма. Тако да мислим да то објашњава доста, макар што се Европе тиче 

пре 13 минута, Juanito рече

И коначно 4) Статистика нам говори много о групи, а ништа о појединцу. Другим речима, ако имаш сто жена, можеш, на пример, да очекујеш да ће две или три (лупам) бити математичарке или тако нешто. Али кад сретнеш једну (на пример своју ћерку), не знаш апсолутно ништа о њој. Било који приступ тој жени осим као људском бићу потенцијално заинтересованом и талентованом за било шта је ужасно нељудски. 

Мене баш занимају те групне разлике, пошто на појединачном нивоу мораш увијек приступати "од случаја до случаја".

[Branka62]

пре 45 минута, Ћириличар рече

некако ми је логично и очигледно да се мушкарци у просјеку више занимају за техничке ствари

Veliki broj studija pokazuje da dečaci i devojčice imaju podjednako interesovanje za matematiku i prirodne nauke ali da se  dečaci u tome podržavaju a devojčice retko.

https://www.nytimes.com/2015/02/07/upshot/how-elementary-school-teachers-biases-can-discourage-girls-from-math-and-science.html?smid=tw-share&abt=0002&abg=1&_r=1

[Juanito]

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Mislim da nije fer, recimo, 'empatični, kooperativni, podržavajući' ili štaveć način nazivati ženskim, neka je i statistički tačno da ga žene na poslu i/ili u prijateljstvima možda češće koriste. Konstruktivnije je graditi model i za život i za posao sačinjen od pozitivnih elemenata koji se pripisuju i ženama i muškarcima. Zašto se svi ne bismo trudili da budemo i racionalni, snažni, hrabri (ali ne i agresivni, nasilni, bezosećajni), i nežni prema drugima, podržavajući, otvoreni sa emocijama (ali ne i kmezavi, preosetljivi, pasivni)?

Зато што ти начини очигледно јесу углавном узроковани хормонима. Прилично ми је очигледно да брдо тих пословних жена из петних жила покушавају да имитирају мушкарце у свему уместо да најбоље од својих особина ненаметљиво наметну околини. То ми је потпуно еквивалентно овим мојим мекушцима од колега који сваки дан једу сендвич за ручак, а то никад нису радили док нису дошли у Хлебенландију.

[Branka62]

пре 49 минута, Ћириличар рече

норвешки документарац

Nisam sigurna na šta misliš ali mi se čini da smo, na forumu, o ovome već pričali - razlika je toliko mala da je ispod "greške merenja".

[Снежана]

пре 4 минута, Ћириличар рече

Наравно да није глупост. То је својевољно прихватање културног обрасца ( који већ постоји дакле, са својом структуром која ограничава те нагоне ). Нисам ја говорио нужно само о тиранском наметању ставова, него и о својевољном прихватању културних образаца. Небитно је значи како су они прихваћени, већ је битно да многи од њих ограничавају наше нагоне и жеље, са или без нашег слободног пристанка на њих. И тако матер се брине о великом дјетету јер се културни образац да то не треба њој или не намеће или јој се није усадио као став којег она својевољно прихвата. ( наравно, може бити да је ни то некад не може зауставити  )

наравно да је глупост јер хришћанство није никакав културни образац, и даље не разумеш, хришћанство не ограничава и не намеће.

[Ћириличар]

пре 7 минута, Branka62 рече

Te razlike i nisu nešto značajne  http://psycnet.apa.org/record/2005-11115-001

 

Али да ли су биолошки узроковане, онда када их има? То мене занима. Рецимо, у апстракту каже:

Цитат

Gender differences can vary substantially in magnitude at different ages and depend on the context in which measurement occurs

Зашто? Да ли је један од тих контекста везан за биолошку узрокованост?

А и опет има толики број ствари да се мјери да све зависи и од тога шта и колико се мјерило у ових 46 радова који су мета-анализирани. Могле су се мјерити потпуно небитне ствари које су само повећавале удио сличности у односу на разлике. Но вјерујем да то није случај ипак. Али хајд, може бити примједба.

[Branka62]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Да ли је један од тих контекста везан за биолошку узрокованост?

E pa mnogo pitaš.

[Branka62]

пре 8 минута, Ћириличар рече

Па се тиме такође може објаснити разлика између полова у СТЕМ областима, између осталог

https://www.nytimes.com/2015/02/07/upshot/how-elementary-school-teachers-biases-can-discourage-girls-from-math-and-science.html?smid=tw-share&abt=0002&abg=1&_r=1

a tek ovo

http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1111/j.0956-7976.2005.00799.x

[Paradoksologija]

пре 6 минута, Ћириличар рече

матер се брине о великом дјетету јер се културни образац да то не треба њој или не намеће или јој се није усадио као став којег она својевољно прихвата.

Ja mislim da se ovde nismo razumeli. Kad kažem 'briga o velikom detetu' mislim na odevanje, hranjenje, razgovor sa detetom između 2 i 6 godina, koje može da obavlja roditelj bilo kog pola. Ne mislim na kuvanje i pranje punoletnom čoveku, to mi ni na umu nije bilo. Eto šta su kulturne razlike i njihov uticaj