Srbija i Izrael: zajednička sudbina

[Ignjatije]

Srbija i Izrael: zajednička sudbina

Da Srbija i Izrael imaju mnogo toga zajedničkog podsetili su ih nedavno i članovi Izvršnog saveta Uneska u Parizu. Na prošlonedeljnom sastanku ove organizacije UN usvojeno je nekoliko rezolucija koje prkose istoriji, logici i poštenju, a većina učesnika je očigledno demonstrirala sramotnu sklonost ka predrasudama protiv Beograda i Jerusalima.

 

Izjašnjavajući se za to da se Kosovo priključi članstvu Uneska, njegovo rukovodstvo je stalo na stranu aktuelnih pokušaja Prištine da rasparča Srbiju. Takođe, usvajanjem posebnih mera koje predviđaju da se dva judaistička sveta mesta – Rahilin grob u Vitlejemu i Pećina patrijaraha u Hebronu, u kojima su sahranjeni biblijski očevi osnivači jevrejskog naroda – smatraju muslimanskim svetinjama, Unesko daje podsticaj palestinskim pokušajima prepravljanja istorije. Srbi i Jevreji su se dakle još jednom suočili s nerazumevanjem i lošim tretmanom od predstavnika međunarodne zajednice.

 

Kao osnivač i predsednik Udruženja izraelsko-srpskog prijateljstva, smatram da sramotno ponašanje Uneska treba da posluži kao signal za okupljanje naših dveju zemalja u cilju izgradnje što bližih i snažnijih veza. Uostalom, paralele između naša dva naroda su neverovatne. I Izrael i Srbija su male zemlje, nalaze se u zapaljivim područjima, i rekao bih da su okružene nedobronamernim snagama. Ni jedna od naših dveju zemalja ne dobija priliku da bude pošteno saslušana pred međunarodnim forumima ili u svetskim medijima, a istovremeno smo podvrgnuti nemilosrdnim pritiscima kako bismo pristali na zahteve svojih protivnika.

 

Veliki deo sveta, nažalost, pritiska Srbiju da se odrekne svoje otcepljene pokrajine Kosovo, bez obzira na to što ona predstavlja kolevku srpske civilizacije. Takođe se i na Izrael vrši stalni pritisak da se povuče iz Judeje, Samarije i delova Jerusalima, srca naše drevne otadžbine. No upečatljive sličnosti nisu samo u našim sadašnjim neprilikama. I naše istorije su duboko isprepletane – i u trijumfu, i u tragediji. U 14. veku Jevreji su bežeći od progona u Ugarskoj pronašli utočište među Srbima. Čak i nakon što su Turci Osmanlije porazili Srbiju na Kosovu 1389. godine a zatim je i pokorili, Srbi su pružili dobrodošlicu španskim i portugalskim Jevrejima proteranim vek kasnije sa Iberijskog poluostrva. Sredinom 19. veka, jedan od očeva osnivača cionizma, rabin Jehuda Alkalaj služio je kao rabin u srpskom gradu Zemunu, u neposrednoj blizini Beograda.

 

Skoro vek kasnije, tokom Drugog svetskog rata, u koncentracionom logoru Jasenovac, kojim je upravljao hrvatski fašistički ustaški režim, Jevreji i Srbi su se, kao meta za istrebljenje, našli zajedno. Upravo zbog toga što su naša istorijska iskustva toliko slična, Jevreji i Srbi uživaju tako snažan odnos uzajamnog prijateljstva i razumevanja. I zaista, tokom mojih periodičnih poseta Beogradu, imao sam priliku da razgovaram s mnogim Srbima, od taksista do vladinih zvaničnika, i svi do jednog su izražavali divljenje prema Izraelu i njegovim dostignućima. I, za razliku od mnogih drugih evropskih prestonica, nisam se osećao nimalo nelagodno lutajući ulicama Beograda i noseći jarmulku, jevrejsku kapicu, na svojoj glavi. U očima mnogih Izraelaca, Srbi su neustrašiva duhovno bogata nacija koja stoji između istoka i zapada, i koja je doživela da joj teritorija mnogo puta bude okupirana i narod proteran, a njeno časno ime ocrnjeno. Mi Jevreji smo isto to iskusili tokom većeg dela naše istorije i lako se identifikujemo s takvom situacijom. I upravo zbog toga su Srbija i Izrael prirodni saveznici.

Krupni koraci ostvareni su u proteklih nekoliko godina u cilju podsticanja trgovine, investicija i turizma, i zahvaljujući dvojici talentovanih ambasadora – izraelskom Josiju Leviju u Beogradu i srpskom Milutinu Stanojeviću u Tel Avivu – bilateralni odnosi neprekidno jačaju. Od ukidanja viznih restrikcija između dve zemlje u septembru 2009. broj srpskih turista koji posećuju Izrael više se nego utrostručio. Izraelske kompanije investirale su više od milijardu evra u različite sektore ekonomije, počev od nekretnina do novih tehnologija.

 

Na diplomatskom frontu, Izrael se odupire žestokom pritisku iz inostranstva i nastavlja da odbija bilo kakvo priznanje jednostranog i nelegalnog pokušaja Prištine da proglasi nezavisnost. U vreme jačanja islamskog ekstremizma širom sveta, koji ugrožava sve ono do čega je stalo našim dvema zemljama, Izrael i Srbija treba da sarađuju suprotstavljajući se ovoj ozbiljnoj pretnji. Srbija i Izrael možda nisu teritorijalno velike zemlje, ali zajedno predstavljamo kolevke velikih civilizacija. Delimo mnogo toga iz naše prošlosti i, zato, trebalo bi da se pobrinemo da okupljeni zajedno budemo spremni za suočavanje s budućnošću.

 

Osnivač i predsednik Udruženja izraelsko-srpskog prijateljstva 

 

Majkl Frojnd

 

http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Srbija-i-Izrael-zajednicka-sudbina.lt.html

[Дијана.]

10 činjenica o jevrejsko-srpskom prijateljstvu

I. H. / M. P. / V. F. | 03. 12. 2014. - 22:28h  18:22h | Komentara: 46

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu ukazao je tokom susreta sa svojim srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem na dugu istoriju jevrejsko-srpskih veza. Netanijahu je spomenuo cioniste iz Srbije i Jehudu Alkalaja, a Srbe i Jevreje povezuju i druge značajne ličnosti i događaji, a naročito zajedništvo i borba protiv okupatora.

Rabin Jehuda Alkalaj (desno)

1. Koreni cionizma potiču iz Zemuna

Jehuda Alkalaj, sefardski rabin i pisac čije se ideje smatraju pretečom cionizma, rođen je u Sarajevu, a 1825. godine preselio se u Zemun. Tamo je sagradio sefardsku sinagogu i začeo ideju o povratku Jevreja u Izrael. Društvo za povratak u Izrael, prvo te vrste na našim prostorima, Alkalaj je osnovao 1840. godine, a njegovi članovi okupljali su se u Beogradu i Šapcu.

 

Alkalajeve spise je kasnije nastavio i razradio Teodor Hercl, Jevrejin čija porodica se iz Zemuna preselila u Budimpeštu, a koji se smatra zvaničnim osnivačem cionizma.

 

2. Davičo spasao život knezu Milošu 

- Izvesni Jevrejin po imenu David bio je miljenik srpskog kneza Miloša Obrenovića. Turski paša pozvao je Miloša da ga poseti u Kalemegdanskoj tvrđavi. David je upozorio kneza da je bolje da ne ide. Miloš ga je poslušao, što se kasnije ispostavilo kao dobra odluka, jer mu se spremao atentat od strane Turaka. Od tada, knez je Davida od milošte zvao Davičo - priča za "Blic" dr Milan Koljanin, naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu..

 

Davidovi potomci su kasnije usvojili prezime Davičo. Koljanin dodaje i da je knez Miloš bio poznati zaštitnik Jevreja, koji je njihovim trgovcima davao posebne povlastice i prava, uprkos negodovanju domaćih trgovaca.

 

3. Prijateljstvo iz Drugog srpskog ustanka

Drugi srpski ustanak

- Koreni srpsko-jevrejskog prijateljstva sežu u doba vladavine Miloša Obrenovića i Drugog srpskog ustanka. Obrenović je gajio simpatije prema Jevrejima, a s druge strane, Jevreji sa Petrovaradina davali su snažnu podršku ustanicima. Zajednička istorija puna sukoba ih je zbližila i ojačala veze među njima - objašnjava za "Blic" dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština u Srbiji.

 

Brojna svedočenja iz Drugog svetskog rata, uključujući i knjigu Jaše Almulija "Živi i mrtvi", pokazuju da je srpsko-jevrejsko prijateljstvo bilo snažno i u tom periodu.

 

4. Zajedničko stradanje od ruke austrougarske vojske

Jalija (Donji Dorćol) nakon razaranja od strane austrougarske vojske

 

Kada su prve granate iz austrougarskih topova zasule Beograd, ponaviše je stradala Jalija, jevrejska mahala na donjem Dorćolu. O iskrenom prijateljstvu Srba i Jevreja, razvijenom u trenucima najužasnijih zločina koje su činili austrougarski okupatori, svedočio je u svojim spisima jevrejski rabin beogradske aškenaske opštine Ignjat Šlank.

 

"Srbi i Jevreji su u tim trenucima bratski delili skolonište i hranu. Pokazivali su izuzetnu povezanost u tim teškim trenucima", piše rabin Šlank.

Srbi i Jevreji u austrougarskom zarobljeništv

 

Srpski Jevreji delili su patnju srpskog naroda u tim teškim godinama. Borili su se uz Srbe, ginuli na Mačkovom kamenu, jurišali na Kajmakčalanu, prešli Albaniju i umirali od tifusa.

 

5. Odbrana Beograda i hrabrost majora Beraha

Danilo Albahari je bio ponosan što je srpski Jevrejin

Neobična je priča o Danilu Albahariju, špediteru iz Đevđelije. On je već bio jako star i bolestan, a Austrougari su mu ponudili da se predstavi kao bugarski Jevrejin, čime bi automatski bio pošteđen ropstva. Svedočenja kažu da se, onako bolestan, sa teškoćom uspravio i ponosno im odgovorio: "Ja sam srpski Jevrejin!"  

 

Nedugo posle napada Austrougarske počelo je organizovanje građana u odbrani grada. Jevrejska omladina revnosno se organizovala u zgradi stare sinagoge, odakle su se pridružili srpskoj vojsci. Uz parolu: "Obraz Beograda je svetao!", bez kolebanja poleteli su u redove srpskih vojnika.

 

U oktobru 1915. godine, u trenutku kada je treća ofanziva Austrougarske uveliko bila u jeku, srpski Jevrejin, major Avram Berah, preuzeo je vođstvo pukom srpske vojske koji je herojskom borbom odbranio teritoriju i odbio nalete znatno brojnijeg neprijatelja.Za svoje ratne podvige Berah je odlikovan Karađorđevom zvezdom. 

 

6. Jevrejin koji je spasao Miroslavljevo jevanđelje

Avram Lević

Načelnik u Ministarstvu finansija Kraljevine Srbije bio je srpski Jevrejin Avram Lević. Kada je veliki deo trezora u kojem su se čuvale rezerve srpskog zlata, novca i važnih dokumenata preseljen iz Beograda u Kruševac, na njegova vrata zakucali su narodni poslanici Ljubomir Davidović i Vojislav Marinković.

 

Oni su mu na čuvanje predali srpsko blago, među kojim se nalazio i originalni rukopis Miroslavljevog jevanđelja iz 12. veka. Avram Lević je prešao Albaniju i bezbedno dopremio jevanđelje na Krf. Kada je blago nakon toga ukrcano na brodove u San Đovaniju, austrougarska vojska je poslala avion da te prodove potopi. Pilot je bio Srbin iz Austrije, a nijedna granata čudom nije pogodila brodove.

  7. Dr David Albala, čovek koji je izdejstvovao milionski ratni kredit za Srbiju

Dr David Albala

Kapetan srpske vojske u borbi protiv okupatora bio je dr David Albala, još jedan Jevrejin nosilac Karađorđeve zvezde. Albala je radio kao lekar na brodu, što je tada bio veoma isplativ posao. Po početku prvog Balkanskog rata, napustio je taj posao i dobrovoljno se pridružio srpskoj vojsci, gde je kao lekar i srpski oficir učestvovao u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu.

 

Nikola Pašić ga je poslao u srpsku diplomatski misiju u SAD 1917. godine, a najzaslužniji je za kredit u iznosu od milion dolara koji je Amerika dala Srbiji za kupovinu oružja.

 

- David Albala je veoma značajna ličnost i za srpsku i za jevrejsku istoriju. On je u diplomatskoj misiji radio na propagiranju srpskih ratnih ciljeva, pretežno u jevrejskim krugovima. To je Albala i potvrdio u svojoj biografiji - za "Blic" objašnjava dr Milan Koljanin.

 

Dr Koljanin naglašava da je pored Davida Albale, veliku ulogu imala i njegova supruga Paulina Lebl Albala, koja je u to vreme bila na čelu organizacije "Univerzitetski obrazovanih žena" u Beogradu.

 

- To pokazuje da se tada nije gledala nacionalnost, već obrazovanje - kaže dr Koljanin, i dodaje da je umnogome doprineo i tadašnji vrhovni verski poglavar Jevreja Srbije i Jugoslavije, rabin Isak Alkalaj, koji je jedno vreme boravio u misiji u SAD, prikupljajući pomoć za srpsku vojsku i narod.

 

8. Kraljevina Srbija je druga zemlja na svetu koja je podržala ideju stvaranja Izraela

Pismo Milenka Vesnića, ambasadora kralja Petra u Vašingtonu, upućeno dr Davidu Albali, u kojem se izražava podrška Srbije u ponovnom stvaranju jevrejske države. 

Samostalna država Izrael proglašena je 14. maja 1948. godine, a važnu ulogu u ovom događaju odigrala je i Srbija.  Prva vlada, nakon britanske, koja je eksplicitno podržala formiranje države jevrejskog naroda te 1917. bila je vlada Kraljevine Srbije koja je potpisala Balfurovu deklaraciju, i to u trenucima kada je bila pod žestokim udarom okupatora.

 

Milenko Vesnić, srpski ambasador u Vašingtonu tada je, u svom pismu podrške jevrejskom narodu, između ostalog napisao:

 

"Kako da ne učestvujemo u težnjama i patnjama jevrejskog naroda, kad su se naši zemljaci Vašeg porekla i Vaše vere borili za svoju srpsku otadžbinu isto tako hrabro kao i naši najbolji sinovi?....Nama će biti žao, ako nas i jedan od naših sugrađana Jevreja bude napustio i vratio se u svoju obećanu zemlju, ali ćemo se tešiti nadom, da će nam oni ostaviti zamašan deo svojih srdaca i postati najjača veza između slobodnog Izraela i Srbije".

  9. Patriotski čin Stanislava Vinavera

Razbesneo Bugare: Stanislav Vinaver

Stanislav Vinaver je dobrovoljac u balkanskim ratovima, u kojima je nekoliko puta ranjavan, a sa majkom Ružom, poljskom Jevrejkom preživeo je albansku golgotu i došao na Krf.

 

On je predvodio poslednju četu jugoslovenskih dobrovoljaca vozom iz Rusije. Pre ulaska u Srbiju, voz je prolazio kroz Bugarsku, gde je pravljena dvočasovna pauza, ali je srpskim vojnicima izričito zabranjeno da izlaze iz vagona.

 

Koristeći bugarsku nebudnost, Vinaver je poveo četu u grad. Naredio je strojeni korak kojim su išli do crkve Svete Nedelje, gde je sa svim vojnim počastima odata pošta moštima kralja Stefana Uroša Milutina.

 

Kada su Bugari saznali šta se desilo, četa je već bila blizu Niša. Ovo je shvaćeno kao velika arogancija pobednika nad poraženom Bugarskom, koja je tražila kaznu zbog "teškog kršenja mirovnih odredbi." uz diplomatski intervenciju, bugarski zahtevi ostali su neispunjeni.

 

10. Hor "Braća Baruh", nastariji jevrejski hor u Evropi

 

Hor "Braća Baruh" 

Formiran u vreme emancipacije Jevreja u Srbiji, ovaj hor postoji i dan-danas i izvodi pesme na hebrejskom, jidiš i ladino jeziku.

 

Srpsko-jevrejsko pevačko društvo osnovano je 1879. U početku je to bio muški hor, a danas je sastav mešovit. Naziv "Braća Baruh" preuzet je 1952. godine, a interkulturni dijalog je ostao ideja vodilja ovog hora.

 

http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/516104/10-cinjenica-o-jevrejskosrpskom-prijateljstvu

 

 

[Juanito]

1. Koreni cionizma potiču iz Zemuna

 

СалимЈеру конза, бате!

[Agnostik]

Kod tih prica uvek ima pozadina. 

 

Naprimer Aleksander Karadjordjevic i Mihajlo Obrenovic su bili antisemiti. 

[nana]

..e što Život zna da sklopi kockice i priredi, neverovatnim spletom okolnosti, čudo....dirljivo i lepo čudo

***

Veličanstveno delo profesora Rota

Gospodine Rot, dajući vam dozvolu da prevedete knjigu na nemački jezik, ja sam prekršila svoju zakletvu da neću nikada imati veze sa vašim narodom i jezikom. Sada sam vam dala pravo za prevod jer sam ubeđena da profesor humanista kao vi, 70 godina posle holokausta, mora biti jedna izuzetna osoba koja zaslužuje da ja ostavim iza sebe prošlost, napisala je Reli Pardo Alfandari, koja živi danas u Izraelu, Andreasu Rotu, profesoru Nemačke škole u Beogradu.

Reč je o njenoj knjizi sećanja "To je bio samo piknik". U pitanju je potresna ispovest ove beogradske Jevrejke koja je kao devojčica godine Drugog svetskog rata provela pod lažnim imenom Rada Jovanović, u Dečanskoj ulici broj 21, sakrivena u stanu čoveka koji je radio kod njenog teče trgovca Jovana Jovanovića u prodavnici auto-delova. Dane je provodila u malom špajzu u kojem je čitala knjige.

- Sasvim slučajno, moja supruga koja je inače Irkinja, dala mi je da pročitam članak Dragoslava Simića o beogradskoj Ani Frank, objavljen u "Politici". Odmah sam kupio knjigu i to je bila prva knjiga koju sam pročitao na srpskom jeziku, i to na ćirilici - sa neskrivenim ponosom kaže Andreas Rot (48), rodom iz Esena, koji tri godine živi i radi u Beogradu.

Lekcija iz istorije

Prvo što je pomislio kada je zaklopio korice knjige bilo je da ona mora biti prevedena na nemački jezik, sa željom da u taj poduhvat budu uključeni učenici kojima predaje istoriju i nemački jezik. Na to ga je navela poseta Starom sajmištu i iznenađenje kada je primetio da đaci priču o holokaustu doživljavaju kao nešto sasvim obično.

- Bio sam razočaran što nisu imali saosećanje ni svest da se nalaze na mestu užasnog zločina. Posle toga sam stalno razmišljao kako da to probudim kod njih. Nakon mesec dana, pomenuti članak me je odveo do knjige koja mi je darovala recept kako će učenici najbolje učiti i razumeti istoriju - rekao je Rot.

Zabrinulo ga je to što je Reli Alfandari na jednom mestu u knjizi napisala da nikada neće imati ništa sa Nemcima i njihovim jezikom.

- Za ovaj poduhvat nisam morao da tražim autorska prava jer je to školski rad. Čak ni to nisam želeo da uradim bez njene dozvole, jer u glavi su mi stalno bile reči koje je 8. maja 1985. izgovorio Rihard fon Vajczeker, predsednik Savezne Republike Nemačke, a povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata: "Mladi ljudi nisu odgovorni za to što se desilo, ali su odgovorni za to kako će, ako se ima u vidu prošlost, istorija dalje teći." Tada sam, kao 17-godišnji gimnazijalac, bio jedan od tih mladih ljudi. Znao sam da nisam kriv, ali da nosim odgovornost i nisam želeo da napravim ni najmanju grešku - ispričao je Rot.

S ovom idejom upoznao je svoje kolege koje su ga podržale. Uključio se i i Miloje Todorović, deda jednog učenika, koji je rado pristao da u okviru svoje jevrejske zajednice porazgovara sa prijateljima koji bi mogli da pomognu.

- Ubrzo mi je javio da su spremni da uspostave kontakt sa Reli u Izraelu i da će pokušati da je uvere da ima smisla da njenu knjigu na nemački jezik prevedu učenici. Tako sam od Reli na kraju dobio zeleno svetlo za prevod - priseća se profesor Rot, koji je u predgovoru knjige zapisao svaki detalj ovog poduhvata.

Poseta logoru

U projekat prevođenja uključilo se 18 učenika Nemačke škole, uzrasta od 11 do 16 godina, uz profesorku Julijanu Kušević, Rota i njegova suprugu Dirdru. I njihove dve kćerke su učestvovale u ovom projektu. Svako je dobio po jedno poglavlje da prevede.

- Bila je to zanimljiva i poučna avantura u svet prevodilaštva za učenike među kojima ima i Srba i Nemaca, i Austrijanaca i Mađara... Knjiga je ugledala svetlost dana zahvaljujući mom prijatelju Radoslavu Nedijalkovu iz Sofije, kojem se dopala ideja i finansirao je ovo nemačko izdanje u tiražu od 500 primeraka - kaže Rot.

Arhiv duše

- Ja nisam pisac. Knjigu sam pisala za moju decu, a posvetila sam je svojim roditeljima i bratu koji su nastradali u logoru - rekla je skromno u našem prvom razgovoru Reli Pardo Alfandari, koju sam nazvao beogradska Ana Frank. Ana je rođena u Frankfurtu na Majni 1929, a Reli iste godine u Beogradu. Porodica Frank se 1942. krije u tajnom skloništu gde Ana počinje da piše dnevnik. Reli se te iste 1942. skriva u Aranđelovcu, a potom u Beogradu, u tajnom skrovištu u kojem zapisuje svoj arhiv duše - kaže za "Vesti" novinar Dragoslav Simić, autor sajta njnjnj.audioifotoarhiv.com, čiji je prikaz ove knjige bio glavni "krivac" za Rotovu ideju o živom učenju istorije kroz prevođenje.

Kako ovo nije komercijalno izdanje, sav prihod od prodaje biće, po dogovoru sa njenom autorkom, uplaćen Jevrejskoj opštini u Beogradu gde je 26. novembra održana svečana promocija ove knjige koja na nemačkom jeziku nosi naslov "Poslastica" ("Zuckerschlecken").

. Proletos, kada su završili prevod knjige, ponovo su otišli do nekadašnjeg jevrejskog logora na Starom sajmištu gde su među ubijenima bila tri člana porodice Alfandari. Ovog puta, učenicima su se pridružili i roditelji, profesori, i Relina sestra od tetke Mirjana Vuisić, kćerka trgovca Jovana Jovanovića.

- Deca su ovog puta razumela važnost i poruku sa tog mesta - ispričao nam je profesor Rot, kojem je Reli Pardo Alfandari čestitala rečima:

"Poštovani gospodine Rot, Knjiga je imala sreću da je stigla u Vaše ruke. Zahvaljujući Vašem radu, 'Piknik' je 'progovorio nemački'. Vi ste sada moj prijatelj."

Prevario ih naslov

Učenici Anastasija Stojanović (12) i Marko Gonja (14) učestvovali su u prevođenju knjige "To je bio samo piknik".

- Obradovala sam se tom projektu. Kada sam počela da čitam knjigu, u početku mi je bila zabavna jer je glavna junakinja naša vršnjakinja, ali kako sam odmicala sve više sam bila tužna - kaže Anastasija, a Marko dodaje da ga je privukao naslov knjige:

- Reč piknik tako veselo zvuči. Očekivao sam potpuno drugačiji sadržaj, a onda sam ostao zatečen jer je reč o surovom zločinu tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.

Inače, ovakav naziv knjige, Reli je dala slučajno posle susreta sa jednom gospođom u Tel Avivu. Kada su se raspitale gde je koja bila za vreme rata, Reli je pomenula Beograd i "svoj" špajz. Žena je odgovorila: "To je bio samo piknik, ja sam bila u Aušvicu."

http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/536740/Velicanstveno-delo-profesora-Rota

[zuti car]

Razlika je samo u tome sto Izrael ima potpunu zastitu amerike i moze da uradi bilo sta a sa nama to bas i nije slucaj