Српска Историја

[Sofija_]

Ne vredi, ne uspevam bilo sta da prikacim sa jutjuba, molim moderatora da ubaci(sa jutjuba) emisija Kvadratura kruga-gvozdeni puk traje 27minuta

unapred hvala

[Данче*]

На данашњи дан (16. новембар) 1914. године, почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43 000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. Аустроугарски генерал Поћорек непосредно после завршетка Колубарске битке замолио је Врховну команду да га разреши активне службе. Та молба је прихваћена. Према казивању једног официра Поћореку је предложено да изврши самоубиство. Он је наводно одговорио: „Хоћу. Убићу се, али ћу се убити тек када ма који други аустријски генерал победи српску војску.“

Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света. Колубарска битка је трајала од 16. новембра до 15. децембра 1914. године на ширем северозападном подручју тадашње Краљевине Србије на фронту од 200 километара. У Колубарској бици су погинуле 22 000 војника Србије и 27 216 непријатељских војника и подофицира, као и 1080 официра балканске војске Аустро-Угарске монархије. Прочитајте више о Колубарској бици на http://bit.ly/WdWZZN.

https://www.facebook.com/Meet.the.Serbs/photos/a.10150460039364968.459018.53552959967/10154458020009968/?type=3&theater

https://www.facebook.com/Meet.the.Serbs/photos/a.10151468314504968.589094.53552959967/10151604886964968/?type=3&hc_location=ufi

[Данче*]

Ne vredi, ne uspevam bilo sta da prikacim sa jutjuba, molim moderatora da ubaci(sa jutjuba) emisija Kvadratura kruga-gvozdeni puk traje 27minuta unapred hvala

 

[Данче*]

Logori za decu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, dubina zločina
Ove godine navršilo se sedam decenija od zatvaranja poslednjih koncentracionih logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj koja je jedina u svetu imala i logore za decu.

U dečjim logorima u Sisku, Jasenovcu, Jastrebarskom, Staroj Gradiški i Metajni na Pagu stradalo je 23.500 srpske dece čija je imena, prezimena, mesto rođenja i poreklo popisao Dragoje Lukić i sam dete logoraš. Lukić je 40 godina istraživao ustaške zločine nad srpskom decom a taj njegov spisak ubijene i umorene dece u logorima u NDH danas se čuva u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.Autor emisije Kvadratura kruga, Branko Stanković, kroz tri emisije pod nazivom "Dubina zločina" (koje će se emitovati u 18 sati i 30 minuta 31. oktobra, 7. i 14. novembra), otkriva na koje su sve načine stradala deca sa Kozare i Potkozarja u ustaškim logorima.

Za šest meseci koliko je trajalo istraživanje, Stanković je pronašao mnoštvo fotografija, dokumenata, čak i snimaka iz filmske arhive NDH koji svedoče o zločinima nad srpskom, jevrejskom i romskom decom koje su sprovodile ustaše za vreme Drugog svetskog rata.Tokom snimanja Stanković je, između ostalog, posetio i Donju Gradinu najveće srpsko stratište i najveće dečje groblje na svetu. Donja Gradina je bila likvidacioni centar logora Jasenovac, Uštica i Mlaka u kojima je stradalo 19.432 dece, od čega je 12.113 srpske nacionalnosti.

Ante Dumbović aktivista Crvenog križa NDH tokom 1942. godine u dečjem logoru u Sisku načinio je 800 fotografija umorene srpske dece, koje svedoče o paklu kroz koji su prošli srpski mališani zatočeni u tom logoru.Autor ovog serijala uspeo je da pronađe i preživelu decu iz svakog od tih logora u NDH koja su danas starci ali su njihova sećanja na stradanja u tim logorima još sveža i bolna.

Broj stradale srpske dece u ustaškim logorima tokom Drugog svetskog rata bi sigurno bio veći da nije bilo Diane Budisavljević, Austrijanke udate za Srbina, koja je uspela da spase 12.000 dece iz dečjih logora u Sisku, Jastrebarskom, Jasenovcu i Staroj Gradiški. Dianinoj akciji spasavanja srpske dece, Stanković posvećuje poslednju emisiju u serijalu "Dubina zločina", u kojoj otkriva šta se nakon Drugog svetskog rata dogodilo sa većinom te dece koju je spasla Diana.

[Данче*]

U trećoj epizodi serijala "Dubina zločina", koji govori o logorima za decu u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, saznaćete gde su završili i kakvu su sudbinu doživeli srpski mališani koje je iz tih logora izbavila Diana Budisavljević.

Nakon završetka rata mnoga od te dece nisu imala gde i kome da se vrate jer su im domovi bili porušeni, a roditelji pobijeni.

Decu, čiji su roditelji preživeli logore u Nemačkoj i NDH posle rata bilo je teško vratiti i povezati sa svojima jer je hrvatska OZNA uništila deo Dianine kartoteke sa ključnim podacima na osnovu kojih bi se mogao pronaći trag i utvrditi identitet te dece.

Većina tih mališana je nakon izbavljenja iz logora smeštena u katoličke porodice u kojima su dobili nova imena i prezimena. Neki od njih otkrivali su svoj identitet i srpsko poreklo tek posle 15 ili 20 godina nakon rata, kao na primer glumica Božidarka Frajt ili Zorka Delić Skiba i Brigita Knežević koje o tome svedoče u ovoj emisiji.

[Снежана]

VEK OD NAJSUDBONOSNIJE ODLUKE U SRPSKOJ ISTORIJI: Ovako je počela Albanska golgota

 

'Država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, i ako na tuđem zem­lji­štu, dokle god je tu vlada­lac, vlada i vojska, pa ma koliko njena jačina bila.'

 

 

 

Stešnjena od neprijatelja sa svih strana, sama i iscrpljena posle ogromne borbe i velikih gubitaka tokom prve godine u Velikom ratu, do 1915. Srbija je imala samo još jednu opciju – povlačenje.

Posle neuspelog pokušaja da se vojska povuče dolinom Vardara i nakon iznenadnog napada Bugarske, srpska vojska je do novembra 1915. godine uspela da izbegne okruživanje, ali se vojni i državni vrh našao pred verovatno najvećom dilemom u srpskoj istoriji - šta dalje.

Upravo na današnji dan, pre tačno 100 godina, to pitanje je dobilo odgovor! Vrhovna komanda srpske vojske u Prvom svetskom ratu donela je odluku o povlačenju trupa preko Crne Gore i Albanije.

 

 

Načelnik Štaba Vrhovne komande Vojske Kraljevine Srbije, vojvoda Radomir Putnik izdao je 25. novembra u Prizrenu svoje, ispostaviće se, poslednje naređenje:

„S obzirom na sadašnju situaciju, dalje povlačenje naše vojske mora se izvršiti kroz Crnu Goru i severnu Albaniju, na Jadransko more, a na liniju Drač-Skadar, ostavljajući potreban deo snaga za zatvaranje pravaca koji od Peći, Đakovice, Prizrena, Debra i Struge vode kroz Crnu Goru i severnu Albaniju na Jadransko more. Na ovoj liniji naša vojska ima da se reorganizuje, snabde hranom, odelom, oružjem i municijom, kao i svim ostalim potrebama. Dalja naša akcija zavisiće od stanja naše vojske, kao i od opšte političke i vojne situacije kod naših saveznika."

 

Tako je počela Albanska golgota. Prva kolona u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor krenula je 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.

 

 

 

Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi. Cifra koju uzima najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.

Ipak, još jedno naređenje, izdato komandantima operativ­nih trupa istog dana kada i ono prvo - na današnji dan pre tačno 100 godina, skoro vizionarski je proreklo sudbinu Srbije u Velikom rat

 

“Nastao je trenutak, kada se sticajem prilika moramo povlačiti kroz Crnu Goru i Albaniju. Kod naše vojske su moral i di­s­ciplina popustili, a vera u spas Otadžbine izgubljena. Stanje voj­ske je u opšte nepovolj­no. Bojimo se, da sada pri povlačenju kroz Albaniju i Crnu Goru na Jadran­sko Primorje ne nastupi još ve­ća klonulost i ra­sulo kod trupa, kao i ra­sturanje i predavanje neprijatelju u većim razmerama. Da ne ­bi do ovoga došlo potreb­no je, da se vojnicima objasni cilj ovoga našega povlačenja i da se oni ubede o njegovoj potrebi. Kapitulacija bi bila naj­go­re reše­nje, jer se njome gubi država, a naši saveznici bi nas sa svim na­pustili, i onda ne bi imao ko o nama da vo­di računa, da nas snab­deva nov­cem, oružjem i svima potrebama, niti da zastupa naše interese. Mi bi bili sasvim izgubljeni. Jedini je spas iz ove te­ške situacije, povlače­nje na Jadransko Primorje. Tu će se naša vojska reorganizovati, snabdeti hranom, oru­žjem, municijom, odelom i svima ostalim potrebama, koje nam šalju naši savez­ni­ci, te ćemo opet predstavljati jednu činjenicu, sa kojom će naši saveznici morati računati. Država nije izgubila svoje biće, ona i dalje postoji, i ako na tuđem zem­lji­štu, dokle god je tu vlada­lac, vlada i vojska, pa ma koliko njena jačina bila. Gotovost savez­ni­ka, da nas do kraja izdrže i neiscrpna njihova snaga na kraju će slo­miti za­jed­ničkog ne­prijatelja, a naša će Otaxbina opet biti slobodna i uveća­na. Ubedite sve, da je ovo povlačenje državna potreba, spas države, i da je u ovim teškim danima naš spas u is­t­r­aj­nosti, strpljenju i krajnjem po­žrtvovanju sviju nas, sa verom u ko­načan us­peh naših sa­veznika i da s to­ga treba istrajati do kraja.”

 

http://www.dnevno.rs/ekalendar/zanimljivosti-iz-istorije/76046/vek-od-najsudbonosnije-odluke-u-srpskoj-istoriji-ovako-je-pocela-albanska-golgota

[Grizzly Adams]

Kapitulacija bi bila naj­go­re reše­nje, jer se njome gubi država

 

Јес, боље је било изгубити трећину народа него фотељу...

[Снежана]

Јес, боље је било изгубити трећину народа него фотељу...

А шта је требало да раде, када су већ били у рату?...тако онда  можеш да кажеш и за Лазара.

[Кратос]

Јес, боље је било изгубити трећину народа него фотељу...

Bolje da ih potomci mrtve pamte nego da ih žive zaborave.

[Grizzly Adams]

А шта је требало да раде, када су већ били у рату?...тако онда  можеш да кажеш и за Лазара.

 

Па могли су да избегну рат. Лазар је бар имао шансе, а ови су знали да ће Србија бити прегажена. Исто као кретен Слоба.

 

Треба ми пуно да радимо на историји, не само да певамо хвалоспеве, него да све лепо из почетка преиспитамо.

 

 

Bolje da ih potomci mrtve pamte nego da ih žive zaborave.

 

Шта ли ово уопште значи...

[Кратос]

Па могли су да избегну рат. Лазар је бар имао шансе, а ови су знали да ће Србија бити прегажена. Исто као кретен Слоба.

 

Треба ми пуно да радимо на историји, не само да певамо хвалоспеве, него да све лепо из почетка преиспитамо.

Шта ли ово уопште значи...

Po tvojoj logici trebali smo da uđemo u trojni pakt sa Hitlerom?Ti bi i satanom ušao u koaliciju samo da sačuvaš život?

Znači da su živeli životom dostojnim Čoveka žrtvujući sopstvene živote za slobodu svoga naroda i države.I to se pamti.Konformisti su nedostojni bilo čijeg sećanja ljudi bez kičme,časti i dostojanstva. 

[Снежана]

Па могли су да избегну рат. Лазар је бар имао шансе, а ови су знали да ће Србија бити прегажена. Исто као кретен Слоба. Треба ми пуно да радимо на историји, не само да певамо хвалоспеве, него да све лепо из почетка преиспитамо.

Причаш о ситуацији шта би било кад би било...није ово никакво певање хвалоспева, него подсећање на нашу историју срамну или не, како год је неко схвата, а ето и прилике за преиспитивање.

[Grizzly Adams]

Po tvojoj logici trebali smo da uđemo u trojni pakt sa Hitlerom?Ti bi i satanom ušao u koaliciju samo da sačuvaš život?

 

Па Хитлер је Краљевини Југославији понудио да буде неутрална, нешто као Швајцарска. Онда су нас британски и комунистички шпијуни гурнули у рат да би добили три дана предности. Ја би све урадио да сачувам народ, а посебно не би свој народ жртвовао за Британце и Русе.

 

Причаш о ситуацији шта би било кад би било...

 

Не сејо, причам о ситуацији где је АУ дала Србији ултиматум и неко је одлучио да је боље да жртвује народ него своју фотељу. Или је можда ипак сарајевско убиство могло да се повеже са некима у српској власти, па су чували своје д... по сваку цену. За такве је кукавица мала реч.

[Данче*]

Мала Госпојина 21.септембар 1931.године.Слава цркве Ружице када је одржан помен изгинулим браниоцима испред костурнице која се у то време налазила у пролазу под Калемегданском терасом
Фотографија Светозара Грдијана са изложбе Огледало историје

https://www.facebook.com/209476649188946/photos/a.246104505526160.1073741825.209476649188946/702987176504555/?type=3&theater

[Данче*]

Војвода Јован Стојковић-Бабунски прима орден Француске легије части од генерала Гијома у околини Преспанског језера, марта 1918.године

https://www.facebook.com/209476649188946/photos/a.453519984784610.1073741859.209476649188946/701575419979064/?type=3&theater