Počinje rehabilitacija Milana Nedića

[Guest]

Pred Višim sudom u Beogradu će 12. decembra ove godine biti održano prvo ročište u postupku rehabilitacije generala Milana Nedića, saznaje Danas.

 

 

Podnosioci zahteva za rehabilitaciju su Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.

Prema rečima Aleksandra Nedića, praunuka Milana Nedića proces pred Višim sudom će doprineti da se otkrije "prava istina" o njegovom pretku. Porodica Nedić je zahtev za rehabilitaciju podnela još 2007, ali se zbog pravnih nedoumica odlagalo sa početkom postupka.

 

Naime, sud je dugo odbijao da započne proces rehabilitacije argumentujući to tvrdnjom da ne može da bude rehabilitovan neko ko nije bio osuđen. Stoga će podnosioci zahteva pred sudom pokušati da ospore uredbu FNRJ kojom je Nedić, bez presude, proglašen za ratnog zločinca. 

Eventualna rehabilitacija Milana Nedića bi bila pravna uvertira za postupak restitucije njegove imovine. Porodica Nedić je pre Drugog svetskog rata, između ostalog, posedovala plac na Slaviji na kojem se danas nalazi zgrada Narodne banke Srbije, kao i polovinu Zemunskog parka. 

Milan Nedić je bio predsednik srpske Vlade u periodu nacističke okupacije. Zemlju je napustio krajem 1945. godine, ali je ubrzo uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Nediću nikada nije suđeno, zbog toga što je, pod kontroverznim okolnostima, 4. februara 1946. godine izvršio samoubistvo skokom sa prozora istražnog zatvora.

 

Izvornik http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=10&dd=08&nav_category=12&nav_id=1049133

[Баба]

Недић је српска мајка или нациста?

[Баба]

Мирјана Бобић-Мојсиловић: Ђенерал Милан Недић

 

 

У новинама је пре неколико дана осванула вест да ће почетком децембра у Вишем суду у Београду бити одржано прво рочиште у поступку рехабилитације генерала Милана Недића, човека који је проглашен народним издајником због сарадње са окупаторском немачком влашћу, и који је уз помоћ Удбе извршио самоубиство 1946. године. Подносиоци захтева за рехабилитацију су Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, као и породица Недић.

Претпоставимо да већина грађана нема времена да се бави историјом, поготово не њеним редефинисањем: Милан Недић је за већину који су учили историју у последњих педесетак година био вођа марионетске владе која је капитулирала пред немачком окупацијом, човек који је заговарао сарадњу са окупатором. Да ли је то чинио из кукавичлука, због издајничке природе или зато што је покушавао да, што тврде његови браниоци, као велики српски патриота сачува српски народ од стравичних страдања којима је био изложен у Другом светском рату, биће, сигурно, у данима који долазе једна велика тема.

Оно што је, међутим, далеко занимљивије од приче о Милану Недићу и његовој евентуалној рехабилитацији, јесте како су на вест о потоњој расправи у Вишем суду реаговали у овдашњој јавности. Лако је приметити да су се највише згрозили и успротивили они који данас са поносом и великом агресијом раде за добробит актуелних окупатора Србије, све користећи управо недићевску аргументацију о користи Србије уколико буде кротка и не скрене са правог пута, уколико се сврста уз силе које господаре светом, чак и када те силе отворено и без икакве анестезије раде против интереса ове земље.

Не слушамо ли непрестано исту музичку матрицу са којом се овде пева да Србија, у име сопствене будућности, треба да удовољава владама других држава, али и мултинационалним корпорацијама, инвеститорима из иностранства, идеолошким центрима за правилно размишљање и глобалним медијима којима треба да се свиди? Туђи интереси се проглашавају нашим националним интересима, док се свим расположивим средствима српској јавности непрестано усађује идеја да је једини интерес Србије да стане под скуте оних који је покоравају, јер је то једини начин да сачува своје (крње) границе, да се спасе од евентуалног рата и међународне изолације и сигурне економске пропасти.

Запрепастило ме је кад сам ових дана пронашла реферат Милана Недића који је поднео новембра 1940. после чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан. Овај реферат је деценијама био крунски доказ његовог германофилства и издаје.

"Више се не може и не сме говорити о нашој неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: - Хоћемо ли у антикомунистички блок, тј. са Немачком и Италијом или против њих?

Напашће нас: Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? - Не, категорички не! Бићемо плен свих силних непријатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

Немачка је заузела европски континент и неограничени је господар. Са својих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њој, она ће бити дуго и дуго њен господар. Поред тога Немачка је била и биће наш силан сусед. Па је природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добијамо: прво продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на крају крајева ипак изгубимо извесне делове земље за компензацију суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били непријатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославије највише платити."

Лако је, наравно, рећи да је политика Хитлерове Немачке била злочиначка, па је утолико лакше згражавати се над Недићевим предлозима.

Али, каква је данас политика САД, НАТО и ЕУ, не треба да нам објашњавају глобални медији - довољно је питати милионе несрећника у Либији, Египту, Сирији којима је нови светски поредак донео "демократију" и расуло сваке врсте.

Издаја је много релативна ствар, данас неупоредиво релативнија него икада. Тим пре што на челу светске силе која малим народима диљем планете доноси само ратове, беду, глад и агонију, седи човек који је и пре него што је ступио на престо добио Нобелову награду за мир.

(Вечерње новости) 

[Партибрејкер]

"...Али ја ћу летећи ка рају , не ка паклу , видети бар милион Срба , који ми дубоко захваљује, јер их је у животу оставила — 'моја издаја'."

Милан Ђ. Недић

 

Такође препоручујем представу по режији Синише Ковачевића која објашњава у којој се позицији он налазио. 

 

Слава му!

[Ћириличар]

Јасна је потпуно његова позиција. Радио је нужно зло, служио је отворено окупатору. Али небитно је зашто је он то радио, битно је да је то радио. 

 

Са Дражом и четницима је била друга прича, јер су четници у основи антиокупаторски покрет. Зато је полемика у вези њих и оправдана, лаи у вез Недића и Љотића није. Квинслиг је квинслиг.

[Ћирило]

Својевремени председник српске владе ђенерал Милан Недић није био издајник исто као и љотићевци:

Све треба схватити у своме времену:

"Морамо се ослободити комунистичке пропаганде о томе ко је домаћи издајник. Није било издајника... нису ни Љотићевци били издајници, Равногорци још мање. Комунисти су имали своје идеје, како су знали и умели, и све треба да их схватимо у њиховом времену и пред огромним изазовима тог времена", објаснио је Епископ бачки Г. Иринеј присутним гостима на свечаност 26. јануара у Матици српској, посвећеној 100. годишњици рођења Патријарха српског Павла.

[Ћирило]

Познати четнички војвода из Другог светског рата и славни предратни (за време Краљевине Југославије) свештеник, просветитељ (довео воду цевима у село у оно доба), народни трибун, краљевски пчелар и постаратни аниматор изградње многих храмова у САД Момчило Ђујић објективно о ђенералима Милану Недићу и Дражи Михаиловићу:

[Solomon Kane]

Комунисти су имали своје идеје

Јесу...и оне су на овим просторима увек биле уперене против Срба и њиховог националног интереса.

 

 

 

...како су знали и умели...

...су их спроводили.

[Agnostik]

Protiv sam rehabilitacije Nedica. 

 

Nista nije uradio da spase srpske Jevreje, naprimer. 

[zuti car]

Ne treba zaboraviti da su Nedicu nemci ubili sina pri napadu na jugoslaviju . On je jednostavno , kao covek koji je u potpunosti shvatio situaciju pristao da saradjuje sa nemcima ne bi li spasio sto se spasiti moze . Sve ostale price su komunisticko podmetanje i lazi , Nedic je veliki covek i zrtva vremena i okolnosti u kojima se nasao . 

[Solomon Kane]

Сувише времена проводимо око рехабилитација ове или оне личности а притом заборављамо оно најважније - осудити пошаст звану комунизам која и даље не дозвољава објективно преиспитивање прошлости и самим тим онемогућава било какву рехабилитацију јер последице истог би биле катастрофалне по њу. Једино што би требало урадити, а то ће се, наравно, тешко десити, јесте да се комунизам званично осуди као де факто злочиначки покрет чији је примарни задатак на овим просторима био на све начине сузбити реализацију српских националних интереса и права, и да се ти непорециви циљеви комунистичке варијанте на овим просторима зване титоизам, једном за свагда обелодане, озваниче и да се исти једном за свагда званично осуди и прогласи злочиначким. Сви они који су, још од пре другог рата, током рата и све до данас, радили и раде на културно-политичком, територијалном, духовном и физичком маргинализовању и затирању српског народа, док су истовремено фаворизовали или фаворизују све оно што директно иде на уштрб српским националним интересима и правима, требају бити јавно именовани и званично осуђени.

 

"Рехабилитација" у суштини оредставља само доказ да и даље комунистички оквири омеђују српску реалност и да титоистички ставови и схватања, као директно и искључиво антисрпски, представљају примарни садржај нашег друштва и надасве наше културно-идеолошке и политичке елите (од којих су једни директни потомци некадашњих моћника, други су они који и данас из сенке управљају нашом стварношћу а били су на високим комунистичким положајима, док су трећи "духовни ученици" истих) која се ни по чему не разликују од своје титоистичке "браће по самозатирању". Да имамо мало мозга и надасве образа, као што немамо, да смо иоле способни да памтимо, као што нисмо, да смо људи које не мотивише и којима не руководи искључиво лични и себични интерес, већ свест о неопходности општег и целосног добра народа коме припадамо, тиме би се позабавили а не првенствено рехабилитацијама.

[Ћириличар]

Сувише времена проводимо око рехабилитација ове или оне личности а притом заборављамо оно најважније - осудити пошаст звану комунизам која и даље не дозвољава објективно преиспитивање прошлости и самим тим онемогућава било какву рехабилитацију јер последице истог би биле катастрофалне по њу. Једино што би требало урадити, а то ће се, наравно, тешко десити, јесте да се комунизам званично осуди као де факто злочиначки покрет чији је примарни задатак на овим просторима био на све начине сузбити реализацију српских националних интереса и права, и да се ти непорециви циљеви комунистичке варијанте на овим просторима зване титоизам, једном за свагда обелодане, озваниче и да се исти једном за свагда званично осуди и прогласи злочиначким. Сви они који су, још од пре другог рата, током рата и све до данас, радили и раде на културно-политичком, територијалном, духовном и физичком маргинализовању и затирању српског народа, док су истовремено фаворизовали или фаворизују све оно што директно иде на уштрб српским националним интересима и правима, требају бити јавно именовани и званично осуђени.

 

"Рехабилитација" у суштини оредставља само доказ да и даље комунистички оквири омеђују српску реалност и да титоистички ставови и схватања, као директно и искључиво антисрпски, представљају примарни садржај нашег друштва и надасве наше културно-идеолошке и политичке елите (од којих су једни директни потомци некадашњих моћника, други су они који и данас из сенке управљају нашом стварношћу а били су на високим комунистичким положајима, док су трећи "духовни ученици" истих) која се ни по чему не разликују од своје титоистичке "браће по самозатирању". Да имамо мало мозга и надасве образа, као што немамо, да смо иоле способни да памтимо, као што нисмо, да смо људи које не мотивише и којима не руководи искључиво лични и себични интерес, већ свест о неопходности општег и целосног добра народа коме припадамо, тиме би се позабавили а не првенствено рехабилитацијама.

Комунизам је одавно осуђен. Одавно је познато колика је пропаганда комунистичког режима. Све то стоји. АЛи овдје није тема "комунистичке репресалије" него рехабилитација званичног сарадника окупатора. Французи не оправдавају Петена, који је био далеко угледенији у Француској него што је Недић био у Југославији. А зашто? Јер је био званични сарадник окупатора. Похвале Петену и Недићу гдје заиста и требају бити похвале, али и осуда гдје је треба бити.

 

Квинслиг је квинслиг. 

[Ћирило]

Недић је био прави Србенда и православни верник достојан канонизације, проглашења за мученика.

[Solomon Kane]

Комунизам је одавно осуђен.

Напротив...комунизам је и те како, у свом специфичном антисрпском деловању званом титоизам само преобучен у друго рухо боје еврофилства,  наставио да живи, делује антисрпски и да суверено влада.

 

Како је другачије могуће схватити везу између садашње позиције и садашњих ставова , на пример, једне Латинке Перовић ( мастера културно - политичког превредновања и испирања мозга, неоспорне перјанице и духовног гуруа апсолутно свих "демократско - либералних снага" у Србији, тј. апсолутно свих пређашњих и садашњих владајућих структура), са свим оним што је говорила, мислила, радила и представљала у комунистичкој хијерархији и власти (секретар ЦК СК Србије)? Та веза је искључиво антисрбизам...и то је небројено много пута доказала. Како схватити Соњу Бисерко, Наташу Кандић, покојног Војина Димитријевића, покојну Биљану Ковачевић Вучо (сви потекли из комунистике идеологије и служби), или деловање покојног Живорада Ковачевића (некадашњег члана комунистичке партије, градоначелника Београда, члана СИВ-а, али и, невероватно, председника "Европског покрета у Србији"...некадашњи борац против "трулог запада" постаје заступник "западних вредности")? Како схватити могућност даљњег деловања једног Рајка Даниловића, садашњег адвоката породице Ђинђиђ и заступника европских вредности, једног од ткз. "секуларних свештеника", који је својевремено као  члан Секретаријата ГК Београда захтевао забрану књига "Кад су цветале тикве" од Драгослава Михаиловића и "Друга врата десно" од Александра Поповића јер заузимају, по речима дотичног "друга": "Позиције националне (југословенске) и класне издаје" (Политика - 16. октобар, 1972.стр.6). Како схватити огроман број новинара, академика, књижевника, публициста, политичара и многих других који су не само преживели, већ и, преобучени у рухо "европских вредности" наставили да са невидљивих али добро утврђених положаја тихо затежу одавно набачену омчу око омраженог врата сопственог српског народа? Да ли треба помињати огроман антисрпски допринос Ивана Чоловича ,Боре Ћосића, Радомира Константиновића, Видосава Стевановића и других чија имена и недела бих могао да набрајам до сутра и назад?Антисрбизам у својој најдубљој основи..титоизам не само да је преживео, већ и даље суверено влада умовима скоро целокупне наше ткз. "елите". То је чињеница коју свако ко је истински упућен у ову проблематику несумњиво зна.

 

 

 

 

Квинслиг је квинслиг.

Управо стога требамо решити проблем везан, када је у питању српски народ и његови интереси и права, за највеће међу највећим квислинзима, издајицама, убицама, моралним наказама, затирачима сопствене прошлости, историје и сопственог бића, чудовиштима која јединственом и несхватљивом страшћу прождиру искључиво све оно што је српско - требамо решити проблем и даље владајућег титоистичког секуларног свештенства. Тако да...то је примарни проблем у овој земљи чије ће решење (решење свих његових видова - од титоистичког до еврофилског), ако икада дође до њега, имати истински ослобађајућу и васкрсавајућу снагу по српски народ, његов дигнитет и силу да се на адекватан начин супростави свим оним силама које огромно дуг временски период имају апсолутно исту, смртоносну и убитачну политику (на свим нивоима - од културне до секуларне политике) према нашем народу, дотле...дотле се и даље можемо заваравати и живети у илузији да је "решење проблема" на "дохват руке".

[Ћириличар]

Напротив...комунизам је и те како, у свом специфичном антисрпском деловању званом титоизам само преобучен у друго рухо боје еврофилства,  наставио да живи, делује антисрпски и да суверено влада.

 

Како је другачије могуће схватити везу између садашње позиције и садашњих ставова , на пример, једне Латинке Перовић ( мастера културно - политичког превредновања и испирања мозга, неоспорне перјанице и духовног гуруа апсолутно свих "демократско - либералних снага" у Србији, тј. апсолутно свих пређашњих и садашњих владајућих структура), са свим оним што је говорила, мислила, радила и представљала у комунистичкој хијерархији и власти (секретар ЦК СК Србије)? Та веза је искључиво антисрбизам...и то је небројено много пута доказала. Како схватити Соњу Бисерко, Наташу Кандић, покојног Војина Димитријевића, покојну Биљану Ковачевић Вучо (сви потекли из комунистике идеологије и служби), или деловање покојног Живорада Ковачевића (некадашњег члана комунистичке партије, градоначелника Београда, члана СИВ-а, али и, невероватно, председника "Европског покрета у Србији"...некадашњи борац против "трулог запада" постаје заступник "западних вредности")? Како схватити могућност даљњег деловања једног Рајка Даниловића, садашњег адвоката породице Ђинђиђ и заступника европских вредности, једног од ткз. "секуларних свештеника", који је својевремено као  члан Секретаријата ГК Београда захтевао забрану књига "Кад су цветале тикве" од Драгослава Михаиловића и "Друга врата десно" од Александра Поповића јер заузимају, по речима дотичног "друга": "Позиције националне (југословенске) и класне издаје" (Политика - 16. октобар, 1972.стр.6). Како схватити огроман број новинара, академика, књижевника, публициста, политичара и многих других који су не само преживели, већ и, преобучени у рухо "европских вредности" наставили да са невидљивих али добро утврђених положаја тихо затежу одавно набачену омчу око омраженог врата сопственог српског народа? Да ли треба помињати огроман антисрпски допринос Ивана Чоловича ,Боре Ћосића, Радомира Константиновића, Видосава Стевановића и других чија имена и недела бих могао да набрајам до сутра и назад?Антисрбизам у својој најдубљој основи..титоизам не само да је преживео, већ и даље суверено влада умовима скоро целокупне наше ткз. "елите". То је чињеница коју свако ко је истински упућен у ову проблематику несумњиво зна.

 

 

 

 

Управо стога требамо решити проблем везан, када је у питању српски народ и његови интереси и права, за највеће међу највећим квислинзима, издајицама, убицама, моралним наказама, затирачима сопствене прошлости, историје и сопственог бића, чудовиштима која јединственом и несхватљивом страшћу прождиру искључиво све оно што је српско - требамо решити проблем и даље владајућег титоистичког секуларног свештенства. Тако да...то је примарни проблем у овој земљи чије ће решење (решење свих његових видова - од титоистичког до еврофилског), ако икада дође до њега, имати истински ослобађајућу и васкрсавајућу снагу по српски народ, његов дигнитет и силу да се на адекватан начин супростави свим оним силама које огромно дуг временски период имају апсолутно исту, смртоносну и убитачну политику (на свим нивоима - од културне до секуларне политике) према нашем народу, дотле...дотле се и даље можемо заваравати и живети у илузији да је "решење проблема" на "дохват руке".

Наводиш личности са екстремним другосрбијанским ставовима. Заиста мислиш да су сви српски еврофили антисрпски оријентисани? Наравно да нису. Српско еврофилство само по себи не носи антисрпство. Зато та прича да је комунизам само пресвучен у еврофилство није тачна. Истина, сви бивши апаратчици КП су данас једни од најгласнијих еврофила, али то не значи да су сви еврофили антисрби као многи од бивших апартчика, нити да је европејство нешто противно Српству. 

 

А са друге стране не смета ти званична рехабилитација званичне издаје државе коју је Недић урадио? Не мисли да забрављам да је неко морао бити на том мјесту, да је Недић радио што је мислио да је најбоље по српски народ, не мисли да заборављам да је ту било родољубивих побуда, али тако је поступио и Петен. А какав статус данас Петен има? Квинслига и издајице државе. Зашто? Јер је издао званичну француску власт, француску државу и служио окупатору ( који је касније окупирао и Вишијевску Француску ).

 

Понављам, Дража и четници су један друга прича јер су они званично, од почетка до краја, били антиокупаторски покрет, лојални југословенској власти и југословенској држави која је окупирана. Паралеле између Драже и Недића нема у том смислу. Дража се званично борио за окупирану државу. Недић је званично издао ту окупирану државу.