Зоран Ђуровић: Јављење светаца у есхатолошким телима

[Никола Ђоловић]

Како ја видим овај проблем чија се тематика умножила на много страна?

Умирем, васкрсавам и поред мене видим моје највољеније и збуним се: "Откуд ви овде, ја малопре умро а ви већ поред мене?!"

Они су могли имати искуство мог одсуства у времену када сам умро, да годинама осећају пропуст мог неегзистирања,  али осећање протока времена за мртвог не постоји.

Зато је за мртвог смрт блиц ускакања у васкрсло тело.

Ајмо у СФ: човек на ратишту. Пуцају у њега, кољу га, пада бомба,...како год. Док пада на земљу и умире за њега се расецају небеса. Он већ улази у Тајну Васкрсења јер од момента смрти до Другог доласка за њега време не постоји.

Ајмо психолошки: као што не знаш тренутак у којем си заспао у постељи не знаш ни тренутак када си умро, и као што се будиш изненађен новим даном, изненађење буђења из мртвих ће бити још револуционарније.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Јесте са њиме и унутра у смислу да ју је обожио и сјединио са собом (кроз енергије); није са њиме у смислу да не дели исту природу са Три лица. Бог је љубав, а то значи да се дели (само у том смислу се може прихватити твоје расуђивање).

 

Nemam dilemu da smo deljivi od Boga po prirodi. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

 То не значи да ћемо учествовати у божанској природи као Тројица нити да ћемо моћи да владамо њоме. 

Da, sve je jasno, hvala.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Како ја видим овај проблем чија се тематика умножила на много страна?

Умирем, васкрсавам и поред мене видим моје највољеније и збуним се: "Откуд ви овде, ја малопре умро а ви већ поред мене?!"

Они су могли имати искуство мог одсуства у времену када сам умро, да годинама осећају пропуст мог неегзистирања,  али осећање протока времена за мртвог не постоји.

Зато је за мртвог смрт блиц ускакања у васкрсло тело.

Ајмо у СФ: човек на ратишту. Пуцају у њега, кољу га, пада бомба,...како год. Док пада на земљу и умире за њега се расецају небеса. Он већ улази у Тајну Васкрсења јер од момента смрти до Другог доласка за њега време не постоји.

Ајмо психолошки: као што не знаш тренутак у којем си заспао у постељи не знаш ни тренутак када си умро, и као што се будиш изненађен новим даном, изненађење буђења из мртвих ће бити још револуционарније.

Mislim, da nije to vaskrsenje u nama, nego je u Hristu, malo me buni ta spoznaja, da je put do vaskrsenja nama poznat, ako si to hteo da kazes.

[Никола Ђоловић]

ps.

 

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1669320723289617&id=1660892507465772

[Дидим]

Аво, ви да сте физичар а не свештеник и теолог, ви бисте есхатон научно доказали!

 

О овим истим питањима односа простора и времена говоре савремени физичари, као и свети оци о односу света и времена. И одговор је запањујуће исти: простор је настао заједно са временом и свет је створен заједно са временом. Бесмислено је питање "Шта је било пре великог праска", бесмислено је питање "Шта је Бог радио пре него што је створио свет".

 

Пазите само да терајући зеца не истерате вука, па да вам тумачећи есхатолошки свет не падну на памет неки модели којих се физичари још нису досетили!

[Zoran Đurović]

Аво, ви да сте физичар а не свештеник и теолог, ви бисте есхатон научно доказали!

 

О овим истим питањима односа простора и времена говоре савремени физичари, као и свети оци о односу света и времена. И одговор је запањујуће исти: простор је настао заједно са временом и свет је створен заједно са временом. Бесмислено је питање "Шта је било пре великог праска", бесмислено је питање "Шта је Бог радио пре него што је створио свет".

 

Пазите само да терајући зеца не истерате вука, па да вам тумачећи есхатолошки свет не падну на памет неки модели којих се физичари још нису досетили!

Има чудних идеја ава, али за сада мудро ћути Још да као млад нисам бежао са часова математике...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Има чудних идеја ава, али за сада мудро ћути Још да као млад нисам бежао са часова математике...

Pa kad nijedan covek ne moze da te ogranici

[Zoran Đurović]

Pa kad nijedan covek ne moze da te ogranici

   

Лаку ноћ! Насмејах се поштено! 

[Milan Nikolic]

Земаљски догађаји су вечни у смислу што су у Божијој меморији вечно присутни.

 

Само што присуство мисли у Богу не значи да је то остварено. Мислим, чему се толико трудио Максим Исповедник да то разјасни.

 

Исто тако, остварење мисли Божијих као делатност логосâ твари, не значи да је кретање ка циљу већ остварено. Не можемо рећи да Бог ''види све као остварено'', јер остварење је конкретан догађај конкретних ентитета логосâ твари.

 

Нису мисли Божије сливене као замисли и створења, ни као створења и есхатон. Напротив, имамо конкретну хронологију од првог, кроз друго у трећем.

 

Бог предвечно види све што је могуће да ће бити, па чак и грех и његове последице. Међутим, такво свезнање није поистовећено са његовом актуелизацијом.

 

Као што постоји разликовање између вечне воље и актуелизоване воље, тако постоји и између историјског кретања и есхатона. Логоси твари иду из првога, кроз друго у треће и нису једнако у томе, него постоји хронологија.

 

Бог нема шта да види као дефинитивно и остварено док логоси твари не делују и не пређу у одређену категорију, из вечног у историјско и из историјског у есхатолошко. Супротно би била предестинација и гашење слободе.

 

Свако дешавање јесте дејство конкретног ентитета - логоса твари који гради историју. Бог може да ,,исправља путеве'', да утиче на дефинитиван исход, све то ,,у ходу'' (хронолошки) и у складу са човековим утицајем, тј. човековом слободом.

[Дидим]

Има чудних идеја ава, али за сада мудро ћути Још да као млад нисам бежао са часова математике...

 

Надам се да од биоскопа и најновијих филмова не бежите, има један прошлогодишњи иначе зачуђујуће интересантан који се помало дотиче ове теме... Интерстелар ("Interstellar"). Не говори, наравно, о есхатону, али укључује посматрање нашег простор-времена из једног безвременог (тачније "свевременог") постојања на један начин који ме много подсећа на идеје из ове теме.

 

Ваше теме ме одушевљавају јер не дају коначан одговор и готова прича, него инспиришу на размишљање и дуго након што се човек окрене од компјутера... Могу замислити како ли у њима ужива неко теолошки поткованији. Спајам их са укупним доживљајем света, не само доживљајем вере и одушевим се како и данас, уз све ове микроскопе и телескопе и знања о којима се сањало хиљадама година, и даље суштински не знамо више од пећинског човека који замишљено гледа у Месец.

[Milan Nikolic]

Да, још једна напомена: Свет, како понавља Јустин оно што је научио од Августина, је створен са временом, а не у времену. То све одаје ваше веровање у апсолутно време и због тога не можете да разумете како есхатон бива присутан у историји.

 

Ни оваква констатација није потпуна. Исправније је рећи да је свет створен као време.

 

Чини ми се да ви несвесно апсолутизујете време. Тумачите време као прегршт димензија које обухватају сваку Божију мисао.

 

Рекао бих да је време заправо хронологија деловања Божијих. Иако Бог зна све што ће бити, све то долази као хронолошки изрази воље.

[Плутон]

Рекао бих да је време заправо хронологија деловања Божијих. Иако Бог зна све што ће бити, све то долази као хронолошки изрази воље.

 

Па баш ти и апсолутизујеш време. Кажеш да је Бог ван времена, али ипак некако подложан неком времену, само је мало моћнији од нас и зна будућност.

[Milan Nikolic]

Природа сама је апсолутно несазнатљива и непричасна.

 

Интересантно је то колику важност има та формулација ,,непричасност'', а опет имамо речи Јеванђеља: ,,да постанете причасници божанске природе'' (2.Пт.1,4). Често се може чути о тој причасности као нечем што долази кроз сједињење са личностима Свете Тројице.

 

То је дар сједињења, да божанска природа буде живот нашој природи. Моје је мишљење да ово има значење искључиво есхатолошко.

 

Можемо рећи да то све имамо већ сада кроз Евхаристију (=љубав, како закључује ап.Петар у тој причи). Међутим - што се целе ове теме тиче - не бих рекао да је историја већ у неким од прегршт димензија доживела крај и онај есхатон.

 

Дајте мало да размислимо. О.Зоранов крај историје подразумева да се већ остварило све што се има остварити до краја историје.

 

То би значило да су сви људи кроз историју већ живели и да су сви који су спашени већ у есхатону. Проблем је у томе што наша садашњост док се дописујемо на форуму не би била привилегована, будући да је цела историја већ свршена у есхатону и сви будући светитељи могу да посете прегршт димензија прошлости.

 

Да би превазишли овакву папазјанију можемо претпоставити да се домет есхатолошких тела светих - у посети историји - ограничава на период после њиховог упокојења. Међутим, тако ове светитеље морамо ограничити и у есхатону да не би били у заједници са светитељима који се из перспективе првих нису још родили.

 

Ако допустимо њихово заједништво у есхатону, онда светитељи могу да посећују историју далеко пре њиховог рођења. То би значило да, на пример, свети Ђуровић упокојен 2015. може да посети светог Августина да га избави од манихејства.

 

Због овакве ситуације могли бисмо ограничити есхатон како не би сви свети били тамо заједно. Есхатон тако не би имао смисла јер он подразумева све у свршетку.

 

Постоји један болан филм који се зове Предестинација од браће Коен. Препоручујем тај филм уз чврст стомак.

[Milan Nikolic]

Па баш ти и апсолутизујеш време. Кажеш да је Бог ван времена, али ипак некако подложан неком времену, само је мало моћнији од нас и зна будућност.

 

Само кажем да Бог познаје време као остварење Своје воље. Цела историја може бити као један дан за Господа, међутим, све што се деси подразумева хронологију догађаја кроз остварења воље Божије.