Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[jermel]

...али предање каже после растанка са телом нема покајања, дакле душа не може сама да чини дела преумњења треба јој тело...

 

него, а шта ако надвремено стање није стање потпуне непокретности, непроменљивости... 

[Срђан Шијакињић]

Па не баш.

Јер ако је душа без тела ипак свесна као што је по предању била свака душа у паклу када је Христос сишао да им проповеда Јеванђеље онда може напредовати попут оних који су у паклу прихватили Христа и Јеванђеље те се спасили.

 

Опет везано за твој пост: ако душа после смрти спава или не постоји, да ли би то онда значило да је Христос у паклу проповедао васкрслима који су завршили у паклу на крају историје? То би онда ваљда значило да и тада постоји могућност покајања... 

 

Иначе, ако неко може дми каже где могу да прочитам неко тумачење или нешто више о Христовом силаску у пакао, био бих захвалан.

[jermel]

"Жеља оних који су задобили ово виђење је безгранична, будући да им благодат, која им је већ дарована, даје снагу да још више сазревају, јер је Онај који Се даје безграничан и награђује обилато и издашно. Како онда синови будућег века неће безгранично напредовати у том созерцању, задобијајући благодат за благодаћу и радосно успињући успонима који никада не замарају? " (Одбрана исихаста, 2, 2, 11).

(Св. Григорије Палама)

 

А Свети Григорије Синаит пише: "У будућем животу ангели и светитељи ће вечно узрастати у благодатним даровима и никада се неће умањити њихова чежња за што већим блаженством. У том животу неће доћи ни до застоја ни до промена од врлине ка греху"

[Zoran Đurović]

Кога интересује ова тема о умрлим бебама, нека прочита Гргура Нисенца: https://www.sage.edu/faculty/salomd/nyssa/infants.html

[Баба]

...али предање каже после растанка са телом нема покајања, дакле душа не може сама да чини дела преумњења треба јој тело...

 

него, а шта ако надвремено стање није стање потпуне непокретности, непроменљивости... 

 

 

Онда није ван времена него је временско.

Дакле тече време.

[Zoran Đurović]

Добро је, јадни "аво"... 

Ава је срећан кад и ликове као што си ти успе да испровоцира  на размишљање . Ја бих ти и одговорио неки пут, али мораш да се концентришеш. Не да ти понављам јер не читаш пажљиво текстове и постављаш питања на које већ постоје одговори. А сат-два ти није довољно да би могао да разумеш аву. Узми лепи и поново прочитај текст који је наша тема, а онда погледај мало и питања и одговоре. 

Видиш, упути се мало како је настао Николајев катихизис. Класично стара католичка школа. 

За "Рехабилитацију тела" си најпре тврдио да није његово дело него да га је потписао на самртничкој постељи (карикирам, али је то била та твоја "апокрифна" изјава). Тек после си прочитао да је то младелачко његово дело, што је неучени ава знао још пре 100 година. Вероватно би га прогласио "грехом његове младости"?  . Ти тај проблем овог разномислија у Н. не можеш да решиш јер не знаш како се "прави" теологија. Теби, као сваком секташу, страсти помућују разум и онда не идеш да научиш нешто него да се правиш паметан. Препоручио бих да читаш хиландарско Добротољубље, али ни то није за тебе јер би флипнуо. Не би те нико покрпио. Теби треба неки строги старац да те држи за узду. Да ли прочита шта вам ава на Паламу одговори? Ту можеш наслутити како се бави теологијом. Узми и читај. Нема друге, мада остаје и оно што сам ти рекао за водоинсталатера, помоћног радника на грађевини и сл.

[Nebojš.a]

Видиш, упути се мало како је настао Николајев катихизис. Класично стара католичка школа. 

 

И сад што си ти рекао да је тако ми треба да верујемо да је тако? То што си ти рекао не значи ништа. Да постоји и нешто мање од ништа - толико би значило. 

[Марио Токовић]

С. Јефрем говори о рају са становишта душе и тела. С. Јефрем је био уведен у виђење раја са становишта, искуственог потенцијала, душе у телу, и тела са душом. Душа и тело имају способност доживљаја. Тело види свет кроз своја својства, душа кроз своја. У том синхроном и симултаном доживљају и познању света и раја, душа и тело обликују и похрањују јединствено искуство. И то искуство прослеђују кроз, ум  и срце, личности. Но и тело и душа су “детињастија” својства човечија и зато виде и свет и рај и Есхатон и Бога са позиција сопствених могућности, датости. Зато када на рај човек гледа очима душе и тела, рај може бити само Еденски врт - стварност ограђеног, дивног Врта. А то је тако зато што су и душа и тело ограђени, лимитирани, сопственим својствима. И управо зато се чини да тело и душа имају “наивну” представу о рају. Не, то је њима Богом дат хоризонт виђења и окушања од Стварности.

С. Јефрем затим појашњава да смрћу раздвојени и душа и тело губе могућност перцепције и света и раја и себе, западају у тврд сан. Сан из кога ће их Дух пробудити у онај Дан. Сходно томе разбојник који бива уведен у рај наставља живот али изван тела и душе. Но Јефрем не именује ту Тајну којом разбојник наставља живот у рају. Значи постоји у човеку моћнија динамис која искуствује, живи дубље, предокушава од дубље Стварности. Постоји динамис који може да позна Царство опричашћено у Логосу Христу. А тај динамис је личност. Но Јефрем своју поему базира и завршава на искуству о свету и рају и Богу које могу имати душа и тело, и то само док су сједињени. 

[Zoran Đurović]

И сад што си ти рекао да је тако ми треба да верујемо да је тако? То што си ти рекао не значи ништа. Да постоји и нешто мање од ништа - толико би значило. 

Па Николај се и причешћивао код старокатолика и шта сад?

[Nebojš.a]

Па Николај се и причешћивао код старокатолика и шта сад?

 

Ништа, и ово си измислио или начуо, па пошто ти је годило (јер ти пошто пото треба неки темељ за твоје бесмислене егзибиције) узео си га као непобитан факт којим упорно машеш. А то, да знаш, много тога говори... ко уме и жели да чита.

[Дидим]

Добро је, јадни "аво". Схватио сам одавно твој метод. Ко ти не одговара, ко доводи у питање твоје сомнамбулне теорије и писанија, или ће добити гомилу презривих увреда или ћеш са висине своје недодирљиве тобожње учености одбити да разговараш, уз констаттацију како онај други не разуме, није за теологују или тако нешто слично. Додуше, није стварно лако разабрати се у  лавиринту разних примисли и помисли које вероватно ни теби самоме нису јасне. Али ето, пошто налазиш за сходно да то објављујеш као некакву врлу нову теологију " на радост васељене", на крају човек ипак мора да покуша да се избори са твојом мисаоном папазјанијом.  

Али сада ми је стварно жао што сам, иако невољно, потрошио сат-два на размишљање над твојим сочињенијем. За то је много потрошити и пет минута. 

 

Зашто себе упорно представљаш као неку већинску групу и вечито (у свим дискусијама) наступаш као гласноговорник неке тихе већине? Да ли вас има више под тим налогом или си неко лице од ауторитета и на некој позицији, па не желиш да се представиш да те се не дочепају медији?

 

Главно оружје су ти сарказам, јеткост и огорченост, никад те нисам видео да и у једној од ових 5-6 тема у којима си активно учествовао користиш аргументе, увек само подбадаш а из дискусије се повлачиш са увређеним тоном. Своје конкретно понашање увек маскираш у неко неутрално лице или групу људи ("када ти неко каже", "када ти људи кажу", "људима смета" итд. а све време си то заправо само ти), а крајњи одговор ти је увек у стилу "ако ти после свега није јасно, немам више шта да ти кажем". Једина прилика када си на форуму стављао смајлије и показивао да некад умеш и да се насмејеш, било је кад некога изнервираш. У репликама се служиш најпрљавијим и најподмуклијим "техникама" где ти је посебна страст исправљање језика који ни сам не познајеш, врхунац гордости твоје јавно објављивање да ћеш се за нечије уразумљавање (или уразумљивање, не знам како се каже, а ти ме стручњаче исправи) Богу молити. Од свих људи на које сам икада виртуелно наишао на интернету, један си од најмрачнијих и најнегативнијих, а брат си православни хришћанин. Не знам шта те привлачи Цркви, колективизам, ауторитарност... историјски нестанак КПЈ и НСДАП? Ово како си се за човека залепио као крпељ и на које си ниске гране пао покушавајући да му скренеш пажњу на себе и да му бар некако его и сујету пробудиш и испровоцираш кад му већ вербално и интелектуално ниси дорастао, тешко је и мучно за гледање. Упоран си као ован на брвну, пун си грозног једа, а его ти је као планина. Глув си на аргументе, глув си на савете, не даш се смирити, а да будеш банован не иде јер би то био пораз духа православља. Да скупимо неки новац да ти платимо да мало искулираш, да објавиш број текућег рачуна? Буде добро и теби и свима које нервираш, али да се држиш договора?

[Zoran Đurović]

Ништа, и ово си измислио или начуо, па пошто ти је годило (јер ти пошто пото треба неки темељ за твоје бесмислене егзибиције) узео си га као непобитан факт којим упорно машеш. А то, да знаш, много тога говори... ко уме и жели да чита.

Објављено у научном тексту. Има га и у пдф на нету. Нађи, или мене замоли да ти дам линк. 

[Zoran Đurović]

Нигде нисам рекао за "Рехабилитацију" да није Николајево дело нити било шта од тога што си рекао.

Написао сам ово:

Да је владика Николај написао само ово... Али је написао и Катихизис у којем стоји:

 

Извињавам се ако сам помешао са неким другим одговором. Није ни чудо, многи од вас личе по интелигенцији, тако да је настала ова грешка. А ту тезу је неки од вас пласирао. Но, остаје да не можеш да уклопиш Рехабилитацију са Катихизисом.  

[Vaske]

Онда није ван времена него је временско. Дакле тече време.

 

Čini se da cijela komplikacija i nastaje u samom poimanju vremena. Eshaton, po mom nekom viđenju, nije kraj vremena, već kraj poslepadne istorije. Eshaton ne mora da znači kraj vremena, jer se ni vrijeme ne konstituiše na prolaznom nego na onom postojanom i vječnom spram koga prpoznajemo prolazno. Dakle ono što je vječno sobom omogućava postojanje prolaznog kao takvog, pa samim tim i istorije. U našem istorijskom poimanju prolaznog stoji pečat smrtnog, smrtnosti, međutim, pokret, promjena uopšte ne mora da nosi na sebi taj pečat smrti i propadanja, već rasta i uzdizanja, kakav vjerujem da će biti u eshatonu. Ako vrijeme kao Vrijeme, sačuvamo i za eshaton, ako sve duše ostaju u vječnosti vremena (ne istorije smrtnog) onda povremeni prelasci s ovu i s onu stranu istorijskog ne predstavljaju nikakav problem. Čovjek već na zemlji, tako, može biti jednim djelom svoga bića u eshatonu, baš zahvaljujući Vremenu, unutar kojeg i oni koji su van istorije nisu lišeni pokreta i promjene ali jesu propadanja. Vrijeme omogućava susret smrtnog i besmrtnog.

[Дидим]

Велизаре, извини стварно на онаквом тону али што би рекао Илија Чворовић "Помозите ми да вас не убијем!" Веруј ми да се грозно осећам што тако нешто пишем у Христу брату али ми исто тако веруј да сам овакве и сличне поруке упућене теби већ на пар места раније написао, па одустао од тога да кликнем да се објаве или замолио модерацију да обришу након што је већ изашло. Квариш, брате, разговор. Хипотетички разговор проглашаваш за успостављање нове теологије. Категоричан си у стварима за које не постоји јасан одговор, проглашаваш људе за "фанове" оца Зорана чак и онда када су им његови чланци интересантни јер их подсећају колико заправо не знамо. Упадаш као каква баба љута што се деца играју игром коју она не одобрава или што причају и шале се о темама за које она мисли да су глупост. Заиста не знам зашто ме толико нервираш, видим да су други по том питању мање-више опуштени, можда је до врућине, можда је до не знам чега. Знам и видим да је грозно оно што сам ти написао, али је грозно и оно што ти радиш. Причао си о ријалити програмима, е па тамо бар можеш да окренеш канал и да их не видиш, а ја овде не могу да променим тему јер на свакој искочиш као страшило. Не могу ни да те ставим на листу за игнорисање јер опет видим твоје поруке у туђим цитатима. Пробао сам да те пријавим модерацији, опет не вреди. Једино да угасим цео таб са форумом и одем да радим нешто корисно... што, видиш, и не би била лоша идеја. :.mislise.