Jump to content

Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ko je Blagi a ko Pravedni?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 567
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Има овде још једна занимљива психолошка појава.

 

Наиме људи се више питају за душу него за спасење.

 

Зашто је то тако?

 

Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе.

Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има овде још једна занимљива психолошка појава.

 

Наиме људи се више питају за душу него за спасење.

 

Зашто је то тако?

 

Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе.

Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

A Petar kaže da je kraj....

 

 Primajući kraj svoje vere, spasenje dušama.

 

Mada Ava kaže da je to pseudo Petar tako da ne mora se uzima za ozbiljno. :D 

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Друго, да омогући човеку да верује у Бога, јер је могуће желети и волети само Бога који је постао човек, у пуном смислу те речи, и поднео искуство људског живљења, равноправно поделио са својим створењем све што "бити човек" носи са собом.

 

Очекујем за пар година следећу генерацију теолога који ће дискутовати да ли уопште Христова жртва има искупитељско дејство на целокупно човечанство а насупрот овом ставу теологе који ће тврдити да је кроз људску природу Христос спасао и све животињске и биљне врсте јер је човек неодвојиви део природе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Богородице дјево,

радуј се благодатна Маријо,

Господ је с тобом;

благословена си ти међу женама,

и благословен је Плод утробе Твоје,

јер си родила Спаситеља душа наших.

и теби славу узносимо Амин.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има овде још једна занимљива психолошка појава.

 

Наиме људи се више питају за душу него за спасење.

 

Зашто је то тако?

 

Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе.

Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

Зато што ако и заглаве у пакао они ће од њега направити рај!:)) Али ако нема душе, ствар је тада зезнута...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A.И.Сидоров" Курс Патрологије"... :.mislise.

Шта је то курс патрологије??

Нисам знала да имамо курсеве...

извините на сметњи,ал ово је најактуелнија тема,па рекох да питам...

Курс је израз за предмет који следиш. На западу је присутан као термин у већини земаља. Имају га и Руси. Код нас има негативан призвук јер смо га ми поистоветили са оним партизанским вечерњим школама. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A Petar kaže da je kraj....

 

 Primajući kraj svoje vere, spasenje dušama.

 

Mada Ava kaže da je to pseudo Petar tako da ne mora se uzima za ozbiljno. :D 

Штеата је што ти се мајка није облизнила:))))))))))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Богородице дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом; благословена си ти међу женама, и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших. и теби славу узносимо Амин.

Спаситељ живота наших. Сигуран сам да би ти покојни владика Данило рекао: Магарац један! Наравно, да то не значи да си животиња магарац него да си интелигентан као магарац. Тако душа овде не значи душу, јер би онда неки други магарац рекао: Нема васкрсења тела јер је писано да је он спаситељ наших душа!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прво, да "технички" омогући да се човечанство спасе, тиме што ће се Богу, Сину Божијем, присајединити и људска природа, те ће човек, захваљујући томе, кроз Њега, добити могућност учествовања у Богу и вечности.

...Jer je posledica neucestvovanja u Bogu - sta? :) Kontas? :) Da, mogao je da odabere drugi nacin, ali to ne relativizuje da je smrt potpuno suprotna Bozijoj volji.

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Drago mi je da smo istrajali ovo je zanimljivo i korisno sa vise aspekata i potpuno se ne slazem sa starim forumasima i njihovim iskustvom ovakvih tema.

 

Tipa sve je obradjeno i ovo je uzaludno, je moglo da prolazi do sada ali samo kod njih.

 

Da ne kazem sada da su oni ti koji su usmeravali te stare teme, ova je nekoliko puta ispala iz koloseka i vracala se jednom vanvremenskom vaskrsenju, takav ce joj biti i kraj.

 

Eto Moglo bi se napisano poistovetiti kao odnos tela i duse, prema dijalogu a ne suvome znanju ili neznanju. Forum nije knjiga.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има овде још једна занимљива психолошка појава.

 

Наиме људи се више питају за душу него за спасење.

 

Зашто је то тако?

 

Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе.

Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

Al' ste ga zakomplikovali vi popovi i teolozi. Ja se brinem za spasenje duse koja je besmrtna (vecna, ne moze da nestane, propadne, necu vecno da se patim :) ). 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Al' ste ga zakomplikovali vi popovi i teolozi. Ja se brinem za spasenje duse koja je besmrtna (vecna, ne moze da nestane, propadne, necu vecno da se patim :) ). 

 

Јесмо хеби га

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Душа и тело су делови људске природе. Тело је паметна, чулствена и покретљива стихија. Душа је разумна, осећајна и реактивна стихија. Једна другу допуњавају и сапокретне су само док су сједињене. Тело и душа имају потенцију и саматрицу раста и развоја. Главне методологије стасавања природе су опажање, учење, памћење, сећање и замишљање. Али и душа и тело су апсолутно неслободне стихије. Природа је апсолутно бесловесна. Природа никада нема могућност слободног избора. Природа увек реагује неслободно, по урођеном, рефексном покрету, а на основу квалитета, својстава које поседује. Природа безусловно реагује стихијски, по унапред кодираним, несловесним начинима реакције. При томе природа увек неслободно саопштава своја својства у зависности од степена узрелости.

Источник слободе је личност. Само личност има моћ избора. Природа мора личност хоће. Јер само као личности људи поседују словесност покрета, слободу воље. И душа и тело тек слепо следују одлуку личности. Личност је господар а тело и душа су робови и слуге. Али што је господар бесловеснији душа и тело су све пониженији. Од јадних слуга постају бедни робови. А тада се догађа прадокс. Личност је само привидни господар. Јер личност све више пада под закон нагона, морања, бесловесих стихија. А то је царство греха, смрти и ђавола. И на крају пута личност постаје најбеднији и сасвим огољени роб рашчовечених стихија. Јер природа изван узрастања у Христу пројављује закон ентропије - апостасију. Христословесна личност пак чини да првобитни робови временом постају узвишене слуге. А и тада се догађа пардокс. Слуге кроз благодат и двиг личности од стања морања бивају узнешене у Царство хтења и вољења. У Царство Благодарења - једино природно стање људи и анђела - у Царство Христове слободе.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Има овде још једна занимљива психолошка појава.

 

Наиме људи се више питају за душу него за спасење.

 

Зашто је то тако?

 

Па зато што им очигледно није толико стало до спасења колико до душе.

Мање им је битно какви ће бити људи него да ли ће баш они вечно постојати.

 

Не знам за остале, али ја се више питам из пуке радозналости, а не због тога што мислим да су питања о души битнија од спасења. Толико нам је знање о материјалном свету и људском телу напредовало да ниједан човек само својом памећу не би могао да сам дође до тога, а да претходно зна само оно што види. Лако је било средњовековном човеку, не зна скоро ништа о материјалном свету, не зна скоро ништа о духовном. Материја је оно што може да види и пипне, дух је оно ваздушасто и невидљиво. Горе небо, доле ад и помири се некако са тиме да те ствари никад неће сазнати. Али данас ми знамо за проклете атоме, знамо да је и ваздух материја иако се не види, знамо колико је високо небо и шта је иза њега, знамо да је Земља зрно песка, знамо да је мозак центар човековог бића а не срце... али, миша му, где је више та душа и шта је она?

 

Мада је и ово знање које имамо недовољно. Рашчанили смо људско тело на хиљаде саставних делова, па мислимо да нам је нешто јасно, али опет суштина промиче. Све нам је јасно, и нерви, и хормони среће и панике, и функционисање центара за бол, али немамо одговор зашто бол боли, зашто срећа није пука хемијска реакција, него је осећамо тако радосно и полетно, зашто сам ја ја, а не неко други и да ли је "ја" од тог другог исто као и моје, само одређено другим хемијским реакцијама? Делујемо да знамо све, а заправо што више сазнајемо, то више остаје оног суштинског што не знамо. Маскирамо незнање ланчаним информацијама на чијем крају је знак питања, само што се многи уморе следећи тај ланац и мислећи да је он коначан и одређен.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...