Uticaj internet medija u patologizaciji društva ili "Ko je bez greha neka prvi baci kamen"

[Gordana .]

Kao društvo u celini i kao pojedinci postajemo sve više bezosećajni i ravnodušni. Verovatno za sebe mislimo da nismo učesnici u linčovanju i ismevanju drugih.
A da li je to zaista tačno? Koliko kamenja dnevno bacamo samo klikčući na "share" i na "vesti" koje to nisu, koliko učestvujemo u olajavanju i osuđivanju samo mrdajući kažiprstom? Koliko ljudi zapravo dnevno povredimo i ne razmišljajući?
Na ovu temu sam naletela na jedan izuzetan tekst, o posledicama hajke na život žrtve.
Zanima me da li ste nekad razmišljali o tim ljudima čije živote i muku razvlačimo po celom internetu? Kako to utiče lično na vas? Koliko razmišljamo o hrišćanskom aspektu našeg onlajn delovanja?

http://www.heraznanje.com/monica-lewinsky-ne-budite-virtualni-ucesnici-u-kamenovanju/

[Џуманџи]

Procitah. Ne slazem se sa onim u tekstu da je cilj ponizavanje. Prosto, u centru je poriv da "budem bolji od...", iliti individualizam. Taj poriv je lakse hraniti online zato sto se ne suocavamo sa covekom "licem u lice", pa sve to postaje nacin za praznjenje (samim tim se gubi .

"licna nota")

90% napisanog na internetu ljudi ne bi rekli uzivo toj osobi (ovo pisem za one koji se suocavaju sa tom vrstom maltretiranja) zato sto su krhki i kukavicni.

[Џуманџи]

Koliko kamenja dnevno bacamo samo klikčući na "share" i na "vesti" koje to nisu, koliko učestvujemo u olajavanju i osuđivanju samo mrdajući kažiprstom? Koliko ljudi zapravo dnevno povredimo i ne razmišljajući? . . . Zanima me da li ste nekad razmišljali o tim ljudima čije živote i muku razvlačimo po celom internetu? Kako to utiče lično na vas? Koliko razmišljamo o hrišćanskom aspektu našeg onlajn delovanja?

Hm. Mozda... Navikli smo na afere i "prljav ves", a gubimo "liniju" osecaja jer se prema svakoj vesti postavljamo isto. A nije isto. Jedan je slucaj kad starleti "slucajno" ispadne dojka (ili "slucajno" izjavi neku nebulozu), sto novinari "slucajno" zabeleze/uslikaju i tu ne vidim prostor za bilo kakvu zalbu od strane doticnih (sto ne znaci da podrzavam kliktanje na takve "vesti", definitivno sam za ignore). I druga je stvar kad neko zaradjuje na tudjoj nesreci/sramnom cinu. U oba slucaja ne bi trebalo reagovati ispraznim recima. Ne znam, u najkracim crtama: ako nemamo nikakvog dodira sa osobama o kojima ovde govorimo, onda ne treba da se time bavimo komentarisuci.

Posebni slucajevi su oni koji izvlace korist iz tragedije. Slucaj Tijane Juric bi se mogao koristiti kao primer: hajde da URADIMO nesto povodom toga (predlaganje izmene zakona). I svako "bavljenje" necim takvo treba da bude (a ne da se komentarisu suze oca ili neke ucesnice "Parova").

[Давор73]

Ја сам приметио нешто друго код себе кад обратим пажњу на ове несрећнике : задовољство  собом. Мислим да је то и најопасније у свему, ако ћемо са хришћанског аспекта. Срећа у несрећи па стварно не губим време на  ,,вести" и сл.  

[Avocado]

How one tweet can ruin your life

 

For the longest time Jon Ronson reveled in the fact that Twitter gave a voice to the voiceless ... the social media platform gave us all a chance to speak up and hit back at perceived injustice. But somewhere along the way, things took a turn. In this passionate, eloquent talk, Ronson explains how too often we end up behaving like a baying mob — and that it's time to rethink how we interact with others online.

 

[Џуманџи]

Dovoljno je pogledati u "nase dvoriste". Kakve potpise imaju Mladjoni i Baron (mozda i Melhisedek88)? Potpuno neprihvatljivo. Na temi "kritika moderatora" takodje bese svasta...

[Gordana .]

Da, i ja sam mislila prvenstveno na Tijanu, pa onda na porodicu Ognjenović i takve slučajeve.

Ali i namenske " vesti" tog tipa, koje su fabrikovane da se sablažnjavamo, zgražavamo i da, osećamo superiorno su zapravo usmerene protiv nas, a ne aktera. Takve vesti i emisije menjaju naš odnos prema ljudima i čine nas hladnijim i bezosećajnijim.

Prosto nam menjaju moralna načela, postajemo rulja koja ne razmišlja o posledicama po drugog ( sami pali sami se ubili) i učestvujemo iz naših naizgled bezbednih fotelja klikčući mišem. A svi mi imamo fotografije na netu, kojima se natpisima može menjati kontekst, fotomontažom itd.

Znam za slučaj osobe kojoj je hakovan profil na fb dok nije bio tu pa su se fotošopirale slike u ženski donji veš i davale izjave o polnoj opredeljenosti....uglavnom, dočekao ga je uništen realni život

[Џуманџи]

Ali i namenske " vesti" tog tipa, koje su fabrikovane da se sablažnjavamo, zgražavamo i da, osećamo superiorno su zapravo usmerene protiv nas, a ne aktera. Takve vesti i emisije menjaju naš odnos prema ljudima i čine nas hladnijim i bezosećajnijim.

Pre bih rekla da nam je to samo temelj, dobar izgovor i povod da budemo takvi (kako si opisala). Ljudi pocinju da makar ismejavaju i pljuju one koji "jesu" (deluju kao) bitni onda kada: imaju nesto protiv njih ili kada je odredjena osoba trenutno u centru paznje. I to zato sto oni nisu u fokusu, zato sto se njihovo ne vidi. I to nema toliko veze sa medijima, ljudi su takvi bili oduvek. Jevandjelske price su odlicni primeri.

[Gordana .]

Slažem se.

E sad, da li osetimo kada te loše osobine u sebi negujemo konzumiranjem određenih sadržaja i saučestvujemo u " kamenovanju" i koliko mi kao društvo formiramo sadržaj tih medija. Ili je sadržaj medija takav da adresira ono najgore u nama i neguje te vrednosti, tj koliko mediji prevaspitavaju narod u smislu šta je opšteprihvaćeno?

Koliko svako od nas stigne da razmisli o svojoj reakciji na ponuđen sadržaj i uskladi ga sa hrišćanskim vrednostima i da li je to uopšte moguće?

Ako je empatija hrišćanska vrlina, kako je moguće izbegnuti osuđivanje ili ravnodušnost?

[Џуманџи]

1. E sad, da li osetimo kada te loše osobine u sebi negujemo konzumiranjem određenih sadržaja i saučestvujemo u " kamenovanju" i koliko mi kao društvo formiramo sadržaj tih medija. Ili je sadržaj medija takav da adresira ono najgore u nama i neguje te vrednosti, tj koliko mediji prevaspitavaju narod u smislu šta je opšteprihvaćeno?

2. Koliko svako od nas stigne da razmisli o svojoj reakciji na ponuđen sadržaj i uskladi ga sa hrišćanskim vrednostima i da li je to uopšte moguće?

3. Ako je empatija hrišćanska vrlina, kako je moguće izbegnuti osuđivanje ili ravnodušnost?

1. Uvek je najopasnije ono sto se najmanje oseca, ono sto se podmuklo uvlaci pod kozu, ono neprimetno. I mislim da ipak mi kao drustvo formiramo sadrzaj medija (obratno vazi za maloletne-mediji ih prevaspitavaju jer su, kao nezreli, podlozni onome sto im se servira). Neces otici u Egipat da prodajes pesak, dakle, potraznja diktira ponudu. De facto, krivi smo mi.

2. Mozda nije pitanje "stizanja da se razmisli...". Mozda i ne treba "uskladjivati" sa hriscanskim vrednostima. Mislim da se, pre svega, vrednosti (koje god) usvajaju, pa one same vremenom postaju filter kroz koji gledamo svet. Otud podvig (u najsirem smislu te reci).

3. Smatram da je empatija prosto "posledica" visoke emotivne inteligencije, ne smatram je hriscanskom osobinom. Otud ono "ne daj svoj mir". Hriscanin "kapira" stanoviste drugog bez da se sa istim poistovecuje (ili da "oseca"). Tako barem mislim.

[Иван Ивковић]

"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана

[JESSY]

Студентски парламент и Хришћански социолошки центар Православног богословског факултета организовали су 14. децембра, у амфитеатру Богословског факултета, трибину на тему „Приватни живот, личност и интернет“. О овој теми су на претходној трибини говорили г. Родољуб Шабић и отац Оливер Суботић, а овога пута говорили су Лазар Добријевић, студент Електротехничког факултета и вероучитељ Милинко Милићевић, док је модератор била Ранка Маџаревић.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/15/12/23.12.15_zbor_-_tribina_pbf_-_privatni_zivot_licnost_i_internet.mp3

 

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/zbor-zborila-gospoda-hriscanska-tribina-pbf-privatni-zivot-licnost-i-internet

[Иван ♪♫]

[АлександраВ]

Француска полиција отворила је истрагу о случају самоубиства који је једна деветнаестогодишњакиња преносила уживо преко апликације „Перископ”.

Девојка је, према писању француских медија, у уторак по подне скочила под воз на станици око 40 километара јужно од Париза.

Претходно је путем поменуте апликације, која омогућава емитовање снимака преко интернета у реалном времену, снимала себе у стану, најавивши снимак којим ће „послати поруку”, али је упозорила млађе пратиоце да ће бити шокантан.

У снимку је навела да је била силована и поменула име силоватеља.

Апликација, коју је „Твитер” купио пре мало више од годину дана, нашла се за релативно кратко време много пута у вестима због непримереног коришћења.

Овогодишња „Песма Евровизије” почела је скандалом због снимка који је постављен управо на „Перископ”.

Једна чланица руског жирија снимала је како су гласали и емитовала снимак пре званичне објаве резултата, што је забрањено. Због тога је удаљена из жирија.

Тинејџерка из Охаја преносила је уживо пре неколико недеља како јој силују другарицу.

То је видела њена пријатељица из друге државе и позвала полицију. И нападач и девојка која је преносила биће оптужени и следује им казна од 40 и више година затвора уколико буду осуђени.

Тужилац је био запањен јер, како је рекао америчким медијима, никада пре тога није видео случај живог преноса сексуалног напада.

Иако правила „Перископа” забрањују многе ствари, кориснике изгледа привлачи прилика да добију својих 15 минута славе, макар то подразумевало кршење закона.

Једна Американка са Флориде прошлог октобра снимала се 40 минута како вози у алкохолисаном стању.

„Возим кући пијана. Забава, молићу лепо! Хајде да видим хоће ли ме привести”, говорила је на снимку. Међу неколико десетина људи који су је гледали била су и два полицајца, којима је неко претходно скренуо пажњу.

Вожња је трајала довољно дуго да би открили локацију и привели је. На крају је прошла са условном казном од 10 месеци, новчаном од 1.000 долара и 150 сати друштвено корисног рада.

Супарничке групе девојчица у Тотенхему заказале су почетком априла тучу преко „Перископа”.

Гледаоци су чекали када ће да почне окршај, али неко је дојавио полицији. Када су полицајци стигли, туча је већ била у току, а многи су стајали са стране и снимали својим телефонима.

Скотланд јард је после на „Твитеру” објавио да су успели да зауставе „велику борбу” и да су запленили „боксер”.

Америчка полиција у Сакраменту имала је мало тежи посао јер није добила дојаву док су двојица мушкараца уживо преносила како се спремају да повреде трећег. Док су се возили аутомобилом, показивали су оружје, а гледаоци су „лајковали”.

У једном тренутку неко је тражио да докажу да је оружје право, па је један од њих двојице отворио прозор возила и опалио. Снимак се прекида у тренутку када су покуцали на врата човека ког су тражили, а потенцијална жртва није идентификована.

Преступници су приведени због низа прекршаја, укључујући махање ватреним оружјем на јавном месту и поседовање марихуане (на снимку је показују).

У свим наведеним случајевима прекршена су правила коришћења овог сервиса која кажу да није дозвољено приказивати непримерене садржаје као што је злостављање деце и животиња, наношење телесних повреда, подстрекивање насиља и претња насиљем.

http://www.politika.rs

[АлександраВ]

Утицај интернет медија у патологизацији друштва - блогери, јутјубери, интернет фрикови, интернет слава, претпостављена зарада која се готово никада не оствари, подстицање веома младих особа на различите врсте интернет проституције (латински Prostituere, што значи "јавно излагати", продавање услуга за новац, не нужно сексуалних). Можемо видети девојчице које редовно снимају сваки свој дан и као веома "запраћене" и популарне јутјуберке додавањем и измишљањем све слободнијих, уврнутијих и "оригиналнијих" снимака покушавају што боље и што већем броју људи да, једноставно речено, продају себе. Клинци више нису задовољни улогом пасивних посматрача, све више се нуде на интернет тржишту својим снимцима и фотографијама водећи свакодневно борбу за лајк више. Инстаграм је постао ружно наличје одрастања. Запање вас снимци и фотографије чија је патологија очигледна. Ми маторци смо се плашили фејсбука, мислећи да ће клинци постати интернет фрикови а они су се тихо повукли са ФБа остављајући га нама маторцима, и док се ми међусобно пљујемо, крвимо и лајкујемо на ФБу, клинци су на јутјубу и инстаграму створили свој свет у који су пренели све оно што су видели од нас, маторих - друштвену патологију. И док се ми бавимо политиком, они снимају договорене туче, док ми анализирамо узроке нашег друштвеног урушавања, они каче клипове где силују једни друге, док ми качимо меде и маце и куце на своје профиле, они се убијају. А ако то не раде, онда то гледају. И лајкују. Да ли су криви интернет медији, медији уопште, или ми матори који смо на неки начин прећутно одобрили најпре патологизацију друштва а затим и њено преношење на интернет медије, и сами увучени у целу ту заврзламу, остаје отворено питање.

Готово сат времена гледам и читам шта се догодило деветнаестогодишњој девојци, која је жртва ове патологизације. Овакви "случајеви" само показују колики је утицај друштва на медије и обрнуто, и како смо заправо на добром путу да сви, макар мало и макар понекад, изгубимо контролу над својим животом, у корист виртуелног света и лажног друштвеног бољитка. Нажалост, последице нису виртуелне, последице су итекако стварне. Ево и вести о деветнаестогодишњој Монализи Перез.

Monaliza Perez, jutjuberka iz Amerike, prilikom snimanja „najopasnijeg klipa ikad“ ubila je momka pištoljem.

Sve je počelo ovako:

„Ja i Pedro snimićemo najverovatnije najopasniji video ikad. Njegova ideja, ne moja“, najavila je Monaliza na svom Tviteru snimak u kom će pucati u svog momka i kolegu jutjubera, Pedra Ruiza Trećeg.

Njih dvoje su početkom godine počeli da prave priloge na vlogu, koji je trebalo da im donese novac i slavu, a na ideju da snime opasan video došli su kako bi povećali broj pratilaca na jutjub kanalu, samim tim i popularnost.

Monaliza je iz pištolja, iz neposredne blizine, pucala u Pedra koji je na grudima rukama držao knjigu debelih korica, koja je trebalo da ga zaštiti od metka. Taj recimo „ogled“, završio se smrću Pedra jer je metak probio knjigu. Snimano je s dve kamere, a scenu je u trenutku tragedije pratilo 30 posmatrača.

Pozvala je policiju nakon što je upucala mladića, ali on je brzo izdahnuo…

 

Њихова трогодишња ћерка је присуствовала овом снимању и била очевидац. Монализа је трудна. Убила је човека којег воли, са којим има дете и који је волео. Има само деветнаест година. Након свега овога, чека је 10 година затвора. За то време, њена деца ће расти без оца и мајке.

Зашто?