Насиље у породици

[ВИЛМА]

Питање уопште није инфантилно, на основу чега тврдиш да та особа, за коју наводиш да је алкохоличар, није била насилна ? Ретке су будале које се хвале својим насилништвом.

Онај чланак што си ми послао на пп ми не говори ништа осим да је нека будалетина дала себи за право да испали 5 метака у жену. НЕ ПОСТОЈИ оправдање за тако нешто.

Замисли, и кад жена после деценије трпљења злостављања убије свог злостављача, буде осуђена и доживотно робија. То што је трпела бруталност и што више није видела излаз из тога, не пере крв са њених руку. А да неко убије некога због љубоморе или повређене сујете...

[galac68]

А Магдалена како би ти доказала штипкање у аутобусу као сексуално узнемиравање или обавимо посао а ти после кажеш силовање.

Ма ајдете закони су за оне који на то пристају,закони су за робове.Закон је од људи створен да уреди односе међу људима и он нема никакве везе са истином.

Адвокат је особа која вас заступа пред законом у суду. Е,молим лепо а зашта служи судија-он треба да одбрани државу и њене грађане од мене и мене од државе и њених грађана.

У суду се најчешће полемише по ком члану написати пресуду о истини ни речи.

Малтретирање постоји али се сада кад нема морала користи у зле сврхе. Ако човек није човек џабе му закони. Поштеном нетреба закон.

А жена из моје околине и ћерка су у договору отерале очуха у затвор под оптужбом да је силовао пасторку.А човеку није могао ни да се дигне јер је шећераш на инсулину. Ма ....

[ВИЛМА]

А то ће сад да потре милионе примера злостављаних жена ?  dizzy999

[Анастасија]

А Магдалена како би ти доказала штипкање у аутобусу као сексуално узнемиравање или обавимо посао а ти после кажеш силовање.

Ма ајдете закони су за оне који на то пристају,закони су за робове.Закон је од људи створен да уреди односе међу људима и он нема никакве везе са истином.

Адвокат је особа која вас заступа пред законом у суду. Е,молим лепо а зашта служи судија-он треба да одбрани државу и њене грађане од мене и мене од државе и њених грађана.

У суду се најчешће полемише по ком члану написати пресуду о истини ни речи.

Малтретирање постоји али се сада кад нема морала користи у зле сврхе. Ако човек није човек џабе му закони. Поштеном нетреба закон.

А жена из моје околине и ћерка су у договору отерале очуха у затвор под оптужбом да је силовао пасторку.А човеку није могао ни да се дигне јер је шећераш на инсулину. Ма ....

Uopšte ne kapiram šta si hteo da kažeš.

[ВИЛМА]

Анчи, за мене су овакве мушке реакције потпуно очекиване. Табу, тежак...а кад се дирне у "мушке привилегије" онда је тек прст у око...То је онај главни проблем - мит да је увек жена крива за насиље...

[Анастасија]

Da to da je žena UVEK kriva za nasilje je već ustaljeni "izgovor" bar na ovim prostorima.

[Zawisza]

Онај чланак што си ми послао на пп ми не говори ништа осим да је нека будалетина дала себи за право да испали 5 метака у жену. НЕ ПОСТОЈИ оправдање за тако нешто.

Замисли, и кад жена после деценије трпљења злостављања убије свог злостављача, буде осуђена и доживотно робија. То што је трпела бруталност и што више није видела излаз из тога, не пере крв са њених руку. А да неко убије некога због љубоморе или повређене сујете... dizzy999

Eeeee ta budala je njen švaler.

Ponovo su u ljubavi a muža je prijavila za nasilje u porodici, ustvari on se vratio kući sa privremenog rada i bio mučenik manji od makovog zrna. Kad se okupimo a okupljali smo se čest, takav smo komšiluk,  uvek se po malo i popije ali  daleko da je neko od nas agresivan osim što malo više vičemo i ponekad odšrafimo muziku.

U suštini ima nas 5-6 koji smo jedino još "radno sposobni", sve ostalo u komšiluku je staro i bolesno, pa im mi dosta pomažemo. Zato nas neću reći komšiluk trpi, nego  voli.

Praktično je zloupotrebila čl. 197 zakona i otarasila ga se. Naravno da smo se mi konsolidovali, angažovali advokata i sad čekamo šta će biti.

[ВИЛМА]

ОК, Завиша, ти си дао тај пример. Он свакако не умањује голготу правих жртава насиља, које су у много већем броју од оваквих које си ти навео.

[Zawisza]

ОК, Завиша, ти си дао тај пример. Он свакако не умањује голготу правих жртава насиља, које су у много већем броју од оваквих које си ти навео.

Valjda nisam imao prilike u životu da vidim lično i uverim se u nasilje u porodici.

Živeo sam u Dalmaciji, tamo nisam nikad doživeo da se podigne glas na ženu a kamo li udari žena, onda sam u Poljskoj kod mojih živeo, tamo su žene uvek bile zaštićene mada ima tamo nasilja, čuo sam ali takve pogrdno nazivaju "ženski bokser" i teško njemu ako da povoda da ga izlupetaju.

Uglavnom je uzrok uvek bio alkohol. Uzroke treba lečiti, ja ne znam kako drugačije to rešavati.

[Милан Меденица :)]

Анчи, за мене су овакве мушке реакције потпуно очекиване. Табу, тежак...а кад се дирне у "мушке привилегије" онда је тек прст у око...То је онај главни проблем - мит да је увек жена крива за насиље...

има жртава, ал има и лудака који једни код других развију разне керефеке по глави па просто не желе да престану да бивају малтретирани/доминантни ...

мислим и на жене и мушкарце као учеснике таквих ситуација/живота.

[ВИЛМА]

ЗАШТО ЖЕНА ЖРТВА НАСИЉА ОСТАЈЕ СА НАСИЛНИКОМ :

1. нада у промену - после акта насиља већина насилних партнера испољава кајање, уз обећање супрузи и деци да се тако нешто никада више неће поновити, уз демонстрирање љубави према члановима породице ( и евоцирање "старих добрих времена" са почетка везе) и тражење помоћи да се прекине са таквим начином понашања .Такође, жена се може осећати одговорном за инцидент, и најчешће осећа стид и срамоту, толико карактеристичне за жене које трпе насиље.Додатак свему томе је нада да се насиље више неће поновити и да ће то спречити тако што ће она сама променити своје понашање (избегавати да ради све што зна да мужа нервира, бити крајње послушна и субмисивна...)

2. изолација - многе жене које трпе насиље временом губе своје системе подршке. Насилник их изолује тиме што нпр. ускраћује жени да користи телефон, цензурише њену пошту, проверава мобилни телефон, инсистира да је он довози и одвози са посла, понижава је на породичним скуповима, мери јој време од завршетка посла до стизања кући...Мушкарци који испољавају насиље често су претерано љубоморни и веома посесивни. Потпуно су свесни да, уколико се жена повери некоме и исприча о насиљу које трпи,особа од поверења ће је највероватније саветовати да предузме кораке да би се заштитила, укључујући и пријављивање и напуштање насилника. Због тога, насилници веома успешно и веома брзо изолују жену,да би своју моћ очували нетакнутом.

3. друштвено порицање - жене жртве насиља се најчешће плаше да им нико неће веровати да унутар породице трпе насиље од брачног партнера. Насилници су често веома поштовани и популарни мушкарци који своју агресију испољавају искључиво унутар породице, иза затворених врата. Жене су свесне ове ситуације и то повећава њихов страх да им нико неће веровати. Такође и многе службе којима се жене обраћају за помоћ тривијализују утицај и ефекте насиља ( доктори дају средства за смирење да би се лакше поднело насиље, терапеути саветују бољу комуникацију са насилником, полиција више верује насилнику него жртви...)

4. препреке за одлазак - чак и када жена која скупи довољно храбрости и добије подршку за своју одлуку да изађе из насиља, насилници постављају препреке. Најчешче су то претње да ће тражити старатељство над децом, да ће јој ускратити алиментацију, утицати на њено запослење,покушавају да окрену децу или породицу против ње, прете да ће убити њу или друге чланове породице ако она оде, прете да ће починити самоубиство (што жена може погрешно да протумачи као знак велике љубави, јер "он не може да живи без ње"), ескалирају насиље- да би је задржали у вези.

5. вера у лечење насилника - жена ретко напушта насилника ако се он налази на лечењу (нпр. од алкохолизма) верујући да ће лечење помоћи да насилник промени своје понашање.

6. опасности одласка - многе жене које трпе насиље убијене су од стране својих партнера након што су их напустиле. Одлазак сам по себи може бити опасан поступак. Велики број насилника повећава насиље да би принудили жртву на помирење или да би се осветили за одлазак. Зато излазак из насиља захтева стратешко планирање и правну интервенцију.

7. економска аутономија - најбољи показатељ да ће жена напустити мужа насилника јесте поседовање економских ресурса за самостално преживљавање - економска независност. Жена која нема где да оде и која је економски потпуно зависна од мужа не одлучује се за излазак из насиља, првенствено због егзистенције своје деце.

8. осуда околине - жена кроз родну улогу учи да доживљава себе на начин на који је околина доживљава. У патријархалном друштву, жена је главни стуб породице, на њој је сва одговорност за очување исте (нарочито су друге жене спремне да брзо осуде и жигошу "распуштеницу",као особу која није била способна да сачува свој брак, без обзира какав је тај брак био). Уз самопотцењивање и мизогину атмосферу,притисак околине може бити превелики, па жена радије пристаје на наметнут став да "жена треба да ћути и трпи,али да се брак мора очувати".

9. одлазак је дуг процес - већина жена које су жртве насиља одлазе и враћају се  неколико пута пре него што дефинитивно напусте насилника. Одлазак је често веома дуг процес. Жена не може изаћи из насиља док сама не осети да је довољно оснажена и да је довољно спремна (жене и даље осећају емотивну припадност према мужу иако трпе насиље).

[Милан Меденица :)]

заборавила си стокхолмски синдром ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Stockholm_syndrome

[ВИЛМА]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=487.msg445754#msg445754 date=1305973698]

заборавила си стокхолмски синдром ...

http://en.wikipedia.org/wiki/Stockholm_syndrome

да, жртве често имају погрешно усмерено саосећање - игноришу бол и више брину за насилника него за себе, брине шта ће се десити са њим ако га она напусти ("па како ће он сам, не зна ни да скува себи да једе, ни да себи опере веш, ни да одржава кућу, па он ће пропасти без мене...").

[ВИЛМА]

Карактеристике психолошког профила жртве насиља :

-губитак капацитета за независност

-губитак самопоштовања и позитивног вредновања себе

-осећај губитка сопственог идентитета

-промене у опажању ситуације

-промене у осећањима,начину размишљања,понашању

-умањена могућност избора и одлучивања

- имају традиционална схватања брака и породице (прихватају стереотипну женску улогу)

-научене су да се понашају сумбисивно (подређено), да су послушне

- имају историју породичног насиља (присуствовале као деца насиљу оца над мајком или и  саме биле жртве насиља као деца, имају већу толеранцију на насиље)

- идеализују или негирају неке назнаке насилништва (контролу виде као љубав)

- патријархални модел породице порекла са порукама " и ми смо трпеле,можеш и ти"

- верују да су одговорне за бес и насиље које насилник испољава

- пристају на нежељени секс да би одобровољиле партнера

-занемарују сопствене здравствене потребе

-стиде се својих проблема и затварају се у себе

-осећају страх,понижење,немоћ и конфузију (не препознају шта им се дешава)

-помишљају на самоубиство као на спас (окрећу бес ка себи уместо ка насилнику)

-сумњају у своју моћ расуђивања

-све мање изражавају своје мишљење

-имају страх од људи и неповерење према њима

-имају страх да изразе или испоље љутњу (или то искаљују на деци,чиме и саме постају злостављачи)

-немају осећај својих граница, не процењују довољно претњу и лако се излажу опасности

-рађају децу надајући се да ће је деца зближити са партнером

-оправдавају понашање свог партнера

-идеализују партнера

-траже узрок за насилно понашање партнера у сопсвеном понашању

-превише времена троше на размишљање о партнеровом расположењу,захтевима и потребама, а о себи скоро и да не мисле

[Зосима]

Вау,како су то психолози лепо анализирали, али по обичају ,само констатују стање , баве се последицама,и праве којекаве психолошке профиле,и за то узимају паре...

Брак је слобода избора,свако баш сам,бира своју срећу ил несрећу,и нико му на овом свету није крив за то...