Da li verujes?

[Viktor Ljvovic]

Da li verujete da su se Hristova cuda zaista dogodila na onaj nacin na koji su opisana u Evandjelju?

 

Ako je vas odgovor potvrdan, kako objasnjavate neverovanje naroda? Da danas imamo vaskrsitelja mrtvih svi bismo mu  placuci pritrcali, a ne bismo ga ubili.

 

 

[horatio]

Да, верујем! А Јевреји у великом броју нису поверовали, премда су се дивили, јер су очекивали Месију који би обновио Израел у земаљској његовој моћи...Поред тога била су им отврдла срца, па нису ни могли да схвате ко је Исус. Па, чак и сами Апостоли, чини ми се, до самог Васкрсења (па чак и по њему - до силаска Светог Духа) нису били сасвим сигурни, тј. били су маловерни.

 

А убили су га (јер је то била воља Очева) они који си били у Синедриону (фарисеји, законици, иродијани..).

[Дијана.]

Da, vjerujem.

Vjerovvali su i oni koji su bili direktno uključeni, najbliži, a informacije su se tad slabo prenosile. Dirigovana rulja koja je vikala 'raspni ga raspni' je mogla biti grupa bliska zvaničnoj crkvenoj hijerarhiji i nije morala imati ništa sa onima čistog srca koji su čuvši od usta do usta o čudima, vikali 'osana'. Ovi što su ga voljeli plačući su i gledali sa strane 'via dolorosa', kao Sv. Veronika npr. Bili su bespomoćni da išta učine. On nije imao pristalice koji bi se vojno organizovali da ga spasu itd. Sam se usprotivio Petrovom pokušaju itd.

I ja znam za to objašnjenje da su Jevreji očekivali drugačijeg mesiju; čak ali ne sjećam se tačno izvora ove informacije da je i Juda Isk.jedan od tih iz nekog takvog političkog pokreta koji je očekivao mesiju oslobodioca Izrailja i da je bio razočaran Isusom-mesijom zbog nezainteresovanosti za takvu ulogu. 

[Viktor Ljvovic]

@@Muramasa,

 

Zaboravio sam da napisem molbu da odgovaraju samo oni koji veruju u Boga. Ne zanima me misljenje onih koji ne veruju. Hvala.

[Снежана]

@@Дијана.,

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/MitropolitAntonijeHrapovicki/MitropolitAntonijeHrapovicki113.htm

[Фидер]

Верујем да су се заиста догодила, али да су увек остављала простора да појединци могу и ''рационално'' да сагледају тај догађај. Тако да је оставио људима да по њиховој слободној вољи одлуче, да ли је то било чудо или сплет неких околности/случајности.  

Са друге стране, не верујем да би данас сви плачући притрчали. Притрчали би они који и у много мањим стварима виде чудо Божије, који у свему око себе виде Његово деловање. А за оног ко не верује, или још екстремније, противи се чудима, за њега не постоји довољно велико чудо да га разувери. Мислим да се и догоди нешто, што не може рационално да објасни, такав ће цео живот тражити начин да докаже да у томе нема чуда. Сигуран сам да се пред очима оних најзагриженијих сам Христос са небеса спусти, не би имало никаквог ефекта, отишли би код психијатра да траже нешто против халуцинација.

[Vaske]

Da li verujete da su se Hristova cuda zaista dogodila na onaj nacin na koji su opisana u Evandjelju?  

 

Vjerujem, mada se nešto i ne "osvrćem" na većinu tih čuda, ne bih imao problem sa tim da su i izmišljena, domišljena its.

 

 

 

Ako je vas odgovor potvrdan, kako objasnjavate neverovanje naroda? Da danas imamo vaskrsitelja mrtvih svi bismo mu  placuci pritrcali, a ne bismo ga ubili.

 

Što se ondašnjeg nevjerovanja tiče, možda mnogi čuda nisu iskusili, a mnoga nevjerovanja možda i nisu bila nevjerovanja, nego nisu se svačije želje i zahtjevi ispunjavali i to ne u smislu čije su želje, već kakave su (čitaj - "zdrav" čovjek ima hiljadu želja, a "bolestan" samo jednu). Još ako na to dodaš da je za neke želje bio na smetnji, onda raspeće nije " neshvtljivo". Ne mislim da bi danas bilo drugačije.

[Лазар Нешић]

Da li verujete da su se Hristova cuda zaista dogodila na onaj nacin na koji su opisana u Evandjelju?

 

Lično mislim da su (da ukradem Vasketom gornji pojam) domišljena - i to literalno. Književno. Previše je to sve oblikovano tokom vekova. Danas je u novozavetnim istraživanjima poznato da su narativi Hristovih dela i Hristovog života u jevanđeljima najkasniji sloj tih spisa. Dakle, nastali su mnogo posle zbirki Hristovih logija i reči. Kod apostola Pavla, recimo, nema pomena o nikakvim Hristovim delima i čudima; a Pavle je u hronološkom smislu najstariji sloj Novog Zaveta. Pavlove poslanice su - za one koji ne znaju - starije od Jevanđelja. Kod njega ima samo da se Hristos rodio, umro i vaskrsao. I jedino je još tu pomen Poslednje večere. Nema nikakvih Hristovih čuda. Ni u jednoj poslanici koja je sačuvana.

 

Ali, takođe, mislim da je to potpuno nebitno. Bilo čuda ili ne, meni je to sasvim nebitno.

U Jevanđeljima je centar svega reč. Hristova reč. Reč kao Događaj. Logos.

 

Narod ne veruje (kao što i mi imamo samo neku slabu veru) zato što nema uši da čuje reč koja ima silu da već sada oživi iz nekroze onoga ko je čuje. Vera se ne može graditi na čudima. A reč je teško uhvatljiva. Još teže razumljiva. Pravo čudo je ono čudo kada se nekim čudom desi da čuješ i razumeš reč. Tako nekako ja vidim ove stvari; ne eks kadetra teološki, već onako intimno i lično

[horatio]

Lično mislim da su (da ukradem Vasketom gornji pojam) domišljena - i to literalno. Književno. Previše je to sve oblikovano tokom vekova. Danas je u novozavetnim istraživanjima poznato da su narativi Hristovih dela i Hristovog života u jevanđeljima najkasniji sloj tih spisa. Dakle, nastali su mnogo posle zbirki Hristovih logija i reči. Kod apostola Pavla, recimo, nema pomena o nikakvim Hristovim delima i čudima; a Pavle je u hronološkom smislu najstariji sloj Novog Zaveta. Pavlove poslanice su - za one koji ne znaju - starije od Jevanđelja. Kod njega ima samo da se Hristos rodio, umro i vaskrsao. I jedino je još tu pomen Poslednje večere. Nema nikakvih Hristovih čuda. Ni u jednoj poslanici koja je sačuvana.

 

Ali, takođe, mislim da je to potpuno nebitno. Bilo čuda ili ne, meni je to sasvim nebitno.

U Jevanđeljima je centar svega reč. Hristova reč. Reč kao Događaj. Logos.

 

Narod ne veruje (kao što i mi imamo samo neku slabu veru) zato što nema uši da čuje reč koja ima silu da već sada oživi iz nekroze onoga ko je čuje. Vera se ne može graditi na čudima. A reč je teško uhvatljiva. Još teže razumljiva. Pravo čudo je ono čudo kada se nekim čudom desi da čuješ i razumeš reč. Tako nekako ja vidim ove stvari; ne eks kadetra teološki, već onako intimno i lično

Е, брате Лепи имам пар питања: Не мислиш ли да је Марково јевањђеље аутентично, те да је његово ауторство датирано у другу половину првог стољећа? Зар чудо није и оно што се збило апостолу Павлу? Зар васкрсење није чудо над чудима? Зар чудо није то што се Реч оваплотила?

 

Хвала

[Лазар Нешић]

Па ево укратко, у пола ноћи ... моје неко виђење ...

 

Не мислиш ли да је Марково јевањђеље аутентично, те да је његово ауторство датирано у другу половину првог стољећа?

 

Марко је градио на првобитним, изворним логијама такође; сад наравно, има ту пар озбиљних и гомила неозбиљних хипотеза. Нешто је свакако аутентично, нешто је дописивано. Тешко је рећи, макар овако научно прецизно. Мислим да никада нећемо сазнати до краја.

 

Зар чудо није и оно што се збило апостолу Павлу?

 

Јесте. Али, мени је фасцинантније ово што сам поменуо: Павле нигде (баш нигде) не помиње ни једно Христово историјско чудо. Код њега је Исус јеванђељских наратива тотално у другом плану. Зашто? (ја не знам још увек ни сам)

 

Зар васкрсење није чудо над чудима? Зар чудо није то што се Реч оваплотила?

 

Наравно. Али Викторово питање сам разумео у смислу чуда која је Христос чинио над другима, тј. на људима око себе.

Васкрсење и Оваплоћење јесу чуда над чудима. Дакле, чуда другачијег ранга од ових за које пита Виктор. Или сам ја тако разумео

[sss]

Verujem da se cuda dogodila naravno to je najveci razlog zbog cega su ga neprijatelji zeleli ukloniti . Vaskrsenje Lazarevo je kap koja je prelila casu  da oni ubrzaju planiranje njegove smrti

[Дијана.]

Kad čujemo priče o nečemu što je domišljeno, dodato, pedagoški umetnuto, postavlja se logično pitanje: A šta nije domišljeno, izmišljeno? Tj. poriče se  vjerodostojnost Predanja. Iznenadila sam se kad mi je google izbacio neke RKC teološke priče na tu temu;kao i da u skorije vrijeme popularni sofizam o spavanju duše potiče od nekakvvih protestantskih sekti. Dovoljno da se zamislimo otkuda vjetar duva; došlo vrijeme izgleda da jeretici uče nas koji smo sačuvali izvorno učenje (dosad). 

Pavle vjerovatno nije pisao o tome jer to nije smatrao bitnim - za njega je bilo dovoljno njegovvo lično čudo da mu se javio onaj kog je smatrao neprijateljem njegovog Boga. Pavle je hodao, putovao, bio u stalnom kontaktu s ljudima i na trgu, po zatvorima, pa nije imao ni vremena. Sreća da je našao vremena i pisma da napiše. Još možda i jer je Pavle bio učeni farisej (filozof-teolog) tog vremena i vjeru je filozofski obrazlagao, to je smatrao bitnim. I vjerovatno su se čuda tad još uvijek i prepričavala uživo pa nije bilo potrebe da on piše o tome. 

Nije da pretendujem da kažem nešto mjerodavno na ovakve teme, ali i ja učim odavde i sa interneta, pa da upozorim i druge početnike. Duhovni oprez i rasudjivanje.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 

[Arsenija]

Verujem . Verujem da je apsolutno sve tako bilo,citas,pa ti je sve jasnija sustina nekog dogadjaja,a ne dogadjaj sam po sebi koji je puka informacija,bio Hristos u banji i tamo bio neki covek,Hristos ga izleci,a oni mu rekose,sta to cinis kad je danas neradni dan...nije to poenta...Ali cesto to zaboravljam.Onda se setim,pa ponovo zaboravim,pa se setim,pa sve u krug...i tako zivim u tom haosu...koji nema nikakvu organizaciju,a ni smisao...na zalost. Verujem ko nevernik...kao da sam retardirana,sto u neku ruku i nije daleko od istine.

[Arsenija]

P.s.Pavle i ne moze da prica o cudima,jer je on bio Savle.apnstol neznabozaca,on ta cuda nije ni video,ali je posvedocio ona u kojima je ucestvovao...avaj,avaj...Lepi...gde mi gubimo vreme.Tj.ja.

[МилошБГ]

Verujem...naravno mozak je takav,mozda djavolja rabota da u mnogo cemu trazis neki drugi razlog ili neko drugo vidjenje tih cuda,neko naucno objasnjenje,ali to je samo zato sto sam kao covek prljav i sto prljavom coveku nije lako shvatiti da tu nema niceg iza,nikakve "prevarice" i slicno. Medjutim i pored toga verujem.

 

I nisam siguran da se danas svest ljudi puno promenila u odnosu na tada i da bi svi pritrcali i da ga ne bi raspeli,dobro mi sad imamo Zavet pa znamo vise,ali ja sam cvrsto uveren da nekima koji ne veruju u cuda i pre svega Gospoda Boga da im se on pojavi licem u lice,da bi to rastumacili ne znam kako.

 

I pritom,cuda su svuda oko nas i dalje,puno je danas vise obicnih "apostola" koji opisuju cuda koja su se njima licno desila a koja pripisiju Gospodu,njegovim svetiteljima...pa i dalje postoje ljudi koji u Boga ne veruju i jos pride hule na njega,zar ne?