Што нисте остали у манастиру? Da li ste imali želju za monašenjem ili poznajete nekoga ko se zamonašio?

[Зосима]

Само бих имао коментар на оне претензије..."КАД ОСТАРИМ,ОНДА БИ ОТИШАО"...

Мислим,манастирска братства су просто луда од жеље,да буду старачки домови и да се бакћу са новопридошлим старцима...

Чак шта више,мислим да многи манастири и немају благослове за тако нешто,евентуално неки старији прота ,који је остао сам и још понеки ретки случајеви...

А поред тога,све ми то звучи у фазону,сад кад немогу да једем,ј....,трчим,,чујем и видим,одо ја у манастир ,да се подвизавам... 1405_love

[Милан Меденица :)]

Najsavrseniji oblik zivota na zemlji, ali za mali broj ljudi.

мени је то исто брак, само што је далеко популарнији  1405_love

Само бих имао коментар на оне претензије..."КАД ОСТАРИМ,ОНДА БИ ОТИШАО"...

Мислим,манастирска братства су просто луда од жеље,да буду старачки домови и да се бакћу са новопридошлим старцима...

Чак шта више,мислим да многи манастири и немају благослове за тако нешто,евентуално неки старији прота ,који је остао сам и још понеки ретки случајеви...

А поред тога,све ми то звучи у фазону,сад кад немогу да једем,ј....,трчим,,чујем и видим,одо ја у манастир ,да се подвизавам... crvenilo

ја нисам у том фазону, више сам мислио да остајем у дужим периодима у манастиру ради молитве а не да ме неко титра под старост тамо ...

[Dragi]

A bolje je da ostavimo stare ljude da žive i umiru u samoći, a? I danas u manastirima imamo sve mlade junake, lepi i jaki, i pametni, i pravi Bogoslovi... I šta je smisao manastira, da se ljudi kaštiguju, da vrše neke rituale i ostalo? Smisao manastira jeste da se ljudi posvete Bogu i veri. Pa ako neko tako hoće da živi, neka mu je i osamdeset godina kad se zamonaši. Neka svoje zadnje dane provede u službi Bogu i Crkvi, koliko mu to tada bude moguće.

[Guest Evgenik]

Само бих имао коментар на оне претензије..."КАД ОСТАРИМ,ОНДА БИ ОТИШАО"...

Мислим,манастирска братства су просто луда од жеље,да буду старачки домови и да се бакћу са новопридошлим старцима...

Чак шта више,мислим да многи манастири и немају благослове за тако нешто,евентуално неки старији прота ,који је остао сам и још понеки ретки случајеви...

Наравно нико не размишља о томе да иде у манастир када буде немоћан,

чисто примјера ради, кад већ детаљишемо - мој син кад крене на факултет ја ћу имати 42 године,

а онај ко је неспособан да у том добу још барем двадесет година службује не треба ни да иде.

Такође у случају да то некоме и падне на памет, (дакле да се замонаши када му деца стасају)

постоји огроман број манастира који су то само по имену, дакле нико не живи у њима

и нема никакве препреке ни разлога зашто локални Епископ не би дао благослов за поновно оснивање

неког од манастира чија су се братства угасила (јер управо покретање манастира може да привуче и млађе искушенике односно монахе).

А поред тога,све ми то звучи у фазону,сад кад немогу да једем,ј....,трчим,,чујем и видим,одо ја у манастир ,да се подвизавам...

Чуј, свако на ствари гледа из властите перспективе, а сигуран сам да нити један од учесника ове теме није у тако лошем духовном стању нити je иком осим тебе уопште прошло кроз главу тако приземно размишљање.

[Guest srna u izgubljenom raju]

Kad sam bio u Hilandaru, pozelio sam da zuvjek tu ostanem, ali ipak nisam ostao. Sad stupam u brak ,tako da od monasenja za sada nista. 0110_hahaha 0110_hahaha

[vessna]

Јесам, нарочито на почетку мог живота у вери .. било је ту и умишљања да сам оно што нисам, али кратко је трајало.

Narocito sam imala tu zelju kad sam  0110_hahaha na muza.

Odavno me prosla zelja za monasenjem,shvatila sam da ja nisam za takav zivot.

[Милан Меденица :)]

А поред тога,све ми то звучи у фазону,сад кад немогу да једем,ј....,трчим,,чујем и видим,одо ја у манастир ,да се подвизавам...

Чуј, свако на ствари гледа из властите перспективе, а сигуран сам да нити један од учесника ове теме није у тако лошем духовном стању нити je иком осим тебе уопште прошло кроз главу тако приземно размишљање.

добро, свакако да треба обратити пажњу и на негативне појаве.  0110_hahaha

[Rada ex guscije pero]

  Jesam kao i još neki ovde kad je vjera počela da pušta korijenje,mada i danas to poželim

iako to možda nije za mene,to je kako čujem vel podvig i odavde se ne zna kakva sve iskušenja

ima da nas snađu.Ali sve može izdržati srce koje Hristos uzme...

A opet,takva srca su potrebna i ovde među nama.Možda zato neko odlazi neko ostaje.

I pade mi na pamet slučaj SV Jovana Kronštatskog,kojeg je Promisao Gospodnja pored sve želje za monaškim životom ostavila među mirjanima

A za mene je veeeel podvig zivot s mojim mužem  :cheesy2:  

[Баба]

Ово је добра тема.

 

Пуким случајем сам упознао више људи који су били искушеници( искушенице) у манастиру, али из неког разлога нису истрајали.

Тад сам схватио да је баш доста људи из окружења покушало да се замонаши.

Има ли таквих међу форумашима?

Ако има, шта је то што је било пресудно да не останете у манастиру?

[Лидија Миленковић]

Више пута,али не по призиву,него као бег од људи који су ме повређивали.Наравно,то је потпуно погрешно и,зато није ни трајало дуго.Верујем да човек служи Господу и кроз посвећеност  и пожртвовање породици и ближњима.

Оно што из свег срца желим је да са својим "чичом" уживам у нашој деци,унучићима (ако Бог да),у миру и радости. prstgore

То је оно лично ,а подразумева се да желим мир Божји и радост васцелом свету.

[Evdokija]

А, има ли ико, ко није, бар једном, пожелио да се замонаши? Дакле, мој одговор је ДА- ЈЕСАМ!!! Е, сад, са које стране долази помисао о напуштању свијета и одласку у манстир (Божији призив или плотско надимање?) и да ли су мотиви због којих неко пожели да се замонаши, по Богу, одрживи, то већ треба добро, добро, да свако са Богом, и са самим собом, преиспита и ујасни.  Постоје безбројни савјети у вези са тим, како да поступа онај чије се срце приљубило уз ову помисао, али једно је сигурно; није сваки (добар) савјет, свакоме, на душекорист. Из житија сазнајемо да су неки монаси одувијек жељели да оду у манастир, али и то, да се код неких монаха све догодило брзо, неријетко - и у позним годинама. Кога Господ изабира, џаба му се испопријечити на путу остварења ове жеље и зато ми је жао када чујем да, у многим манастирима, нису вољни да примају старе људе у искушеништво (мени је, БАШ, најлогичније, да би највише разумијевања, саосјећања, подршке и утјехе, будући искушеник и монах, требао и да очекује и да добије, баш од оних који су, и сами, уз више или мање пострадања, већ прошли кроз исто. Свако би требао да добије прилику, а свакако је Господ тај који несумњиво покаже, на коме почива Његов благослов. И, коначно, онај ко се од Господа и удостоји монаштва, нипошто не би смио да сметне са ума, да је у најелитнију духовну болницу (манастир), првенствено, призван због исцијељења сопствене душе. Не откривам топлу воду, али наглашавам - монашки живот, то је  ИСТРАЈАВАЊЕ У ПОКАЈАЊУ.

[tara8]

da, jesam., moj brat od ujaka je monah vec 7 godina, sada je u manastiru banjska.,

sebe smatram duhovnom licnoscu, skromna li sam 0110_hahahaосећај неуклапања и неуклопивости у свет ме прати од рођења али....ето...некако сам мислила да ћу се ипак удати и имати децу и још увек се надам и желим то мада је тешко пронаћи некога ко се преумио и преобратио и ко жели да има православни брак и породицу.,, а мислила сам да се бавим и науком, конкретно у мом случају је то историја па ако икада будем себе проценила достојном да будем монахиња нека то буде неки манастир на Приморју, Ћелија Пиперска, волим море, ипак нисам само од духа  0110_hahaha а на Приморју има и архива па могу написати и коју књигу, богоугодну,

не знам шта је ми је Бог одредио, још увек не знам, сачекаћу 0110_hahaha и молити се да ми покаже који је то прави пут за мене

[kirios1]

Pa mislim da jesam, prosto to imala u vidu kao neku mogucu opciju, ali eto, vencah se, mada, nikad se ne zna, svideo mi se i zivot u manastiru(najduze sam bila 29 dana-kao 'gost' (mislim, znamo da u manastiru gosti rade i ucestvuju unekoliko u monaskom zivotu)), i uvek sam mislila, pa kako Bog da, kako bude, i bi brak. I vidim monastvo i dalje kao neku opciju u nekim mogucim zivotnim slucajevima.

A, pa ne mozemo izjednacavati monastvo i brak, monastvo jeste vise (naravno, prvenstveno po devstvenosti-bezbracnosti i tome sto si sve svoje potpuno predao Bogu); ja-sve najlepse o monastvu, neka cveta, daj Boze

[Vesna V. Lalovic]

da jos u predskolskom sam govorila da cu u manastir, jer su i moji pretci bili monasi...a onda me je to pustilo ''kao'', pa je opet postalo dominantno te 2003 - e... kad tada nisam otisla...izgleda da necu nikada... dada

veliki Gogolj je jednom rekao ''manastir moj Rusija cela'''...a ja volim da kazem ''manastir moj Srbija cela''... 319.gif_2.gif' class='bbc_emoticon' alt='8086.gif' />

[Васке]

Да јесам и то ми је жеља коју ћу ако Бог да здравља под старе дане и учинити.