Што нисте остали у манастиру? Da li ste imali želju za monašenjem ili poznajete nekoga ko se zamonašio?

[Срђан Ранђеловић]

Могу да науче шта не треба да раде

[w.a.mozart]

Могу да науче шта не треба да раде

 

to važi i za neke monahe i vladike tako da.... ispadaš! ajmo dalje

[Лазар Нешић]

Да нема леба без мотике (иако га у манастирима углавном има - лично видео) ...

 

ПС

Једно молим: немојте сад да ми постављате слике калуђера како копају тамо по неким пољима и чукама и слично. То је све маска

 

[Mironosica]

Naravno da mogu 

Npr da siju , strikaju , kuvaju 

[Баба]

Могу да науче много тога.

Рецимо дође добар зидар у намастир и одради нешто игуман му да калуђера за испомоћ и онда после кад мајстор оде а деси се нешто да треба зидар поново игуман лепо зовне калуђера који је помаго мајстору и каже: "Дедер сад оно што си научио од мајстора да примениш."

[Crveni Baron]

A kaludjer udari po 'ladnom pivu ...

[Баба]

Св. Макарије ( мислим египатски ) молио се Богу да му открије на ком је дуовном нивоу. И рече му Бог иди тамо и тамо у тај и тај град у ту и ту кућу наћи ћеш две жене ...

Оде овај тамо и заиста нађе те две жене. Пита он њих какав им је духовни живот. А оне скоро да се засмејаше па веледу : Какав ће нам бити дуовни живот, ево видиш децу да скачу око нас, сваки дан кувај, пери , пеглај итд. а увече брачне обавезе, не стигнемо Бога ни да се сетимо. Него пошто смо жене од два брата а уобичајено је да се таке вазда сваде ми смо се договориле да живимо ко сестре и да једна другу помажемо и да се никад не свадимо и да све трпимо стрпљиво и да се једна за другу молимо Богу.

И оде Макарије и рече: Заиста овај степен трпљења још нисам достигао.

 

Онда могу да се науче сиротовању, економији и вери.

На пример како 4 члана свете обитељи лаичке живе од једне плате месец дана, плаћају све дажбине, хране се, носе стару одећу похабану, трпе понижавање због немаштине, и имају веру у Бога да се неће разболети јер немају здравствено осигурање пошто газда неће то да плаћа.

[Лидија Миленковић]

Могу, наравно.

Дешава се да, живећи дуго у монаштву, и долазећи у контак, углавном, са верујућим људима, мало забораве какав је живот у свету. Забораве којим борбама, искушењима -  психичким и физичким су изложени мирјани.

Пре пар година ми је настојница једног манастира давала строге савете, који су непримењиви у свету, а онда када смо разложиле ствар по ствар, ћутала је добрих десет минута, и онда ми дала за право.

[Рада.]

А за то време ти на форуму показујеш ноге...  :bleh:

imam i selfije iz Crkve sa sveštenikovom ćerkom, smrtni grehovi

 

Moja pokojna majka je bila teško bolesna, molila se Bogu da dobije zdravo dete, rodila je mene kad je već zašla u godine i kad skoro da nije bilo nikakve šanse da se rodim. Nikad mi nije poželela decu i porodicu, želela je da se zamonašim kad nje ne bude, zbog svoje bolesti bila je više okrenuta ka veri i čitala je crkvene knjige u kojima piše da su mnogi koji su dobili  dete kasno i sa dugogodišnjim molitvama, posvetili ga Bogu i poslali u Manastir možda je mislila da to tako mora i treba. Sebe nikad nisam mogla zamisliti u monaštvu, mislim da se neki ljudi rode takvi, da u sebi nose to nešto što ih vuče u pravcu monaštva i da su po prirodi tihi, nenametljivi, smireni. Neki ljudi koji me ne poznaju, zbog moje majke vide u meni nju i njen karakter a ja sam potpuno drugačija od nje. Ti koji bi hteli da me zamonaše procenjuju me po mojoj spoljašnjosti, tako što vide da u Crkvi stojim na jednom mestu i "lepo" se krstim. Drugi razlog zašto žele da me zamonaše je taj, što kažu da se nikad neću udati i da ne bi ostala sama treba da idem u Manastir. I za izbegavanje udaje postoji razlog, a to su teške nasledne bolesti sa mamine strane, u njenoj familiji rađaju se od pre par godina teško bolesna i nepokretna deca i zato sam "za izbegavanje" da nekom ne donesem bolest u kuću.

Imam svoj mir, svoj život, svoj posao i  zahvalna sam Bogu na svemu što mi je dao. Ono što ne mogu imati u životu prihvatila sam bez mnogo kuknjave i pomirila se da tako mora biti. Sad ostvarujem neke svoje planove i želje , život nudi bezbroj mogućnosti a Bog određuje kako će biti u budućnosti. Razmišljam o tome da se jednog dana bavim hraniteljstvom, postoje i dalje načini kako da se ispuni srce i život lepim dešavanjima.

[Иван Ивковић]

@@Manastir Bradaca, неки коментар?

[Ненад Р.]

Могу, наравно.

Дешава се да, живећи дуго у монаштву, и долазећи у контак, углавном, са верујућим људима, мало забораве какав је живот у свету. Забораве којим борбама, искушењима -  психичким и физичким су изложени мирјани.

Пре пар година ми је настојница једног манастира давала строге савете, који су непримењиви у свету, а онда када смо разложиле ствар по ствар, ћутала је добрих десет минута, и онда ми дала за право.

По некада би ја волео мало да заборавим .

[Иван Ивковић]

Naucimo da slusamo roditelje, zenu, muza, svestenika pa ce iz te poslusnosti lako proizici i sve ostale ososbine.

С овим још увек нисам начисто. Често се мешају послушност и потчињавање/покорност, а људи не знају увек шта хоће. Некад не очекују од тебе ништа, траже али ти дају слободу, а некад инсистирају да им будеш покоран јер "тако треба".

Но... "човек је покоран из страха а послушан из љубави", како рече професор Јеротић. Још само да порадимо на искрености...

[Trifke]

Meni je zaista trebalo dosta vremean da shvatim da mnogo toga sto citam nije za meneSvi ti podvizi koji coveka odusevlajvaju su dobri ali svi oni su samo grane korena koji se zove poslusnost. I da znate lakse je raditi po 300 metanija svaki dan i biti zedan ili gladan i moliti se na kolenima i danju i nocu, nego poslusati, Iz poslusnosti proizilazi sve i ljubav i radost i mir i sve ostalo i post i molitva i sto god jos hocemo. Ima jedan lepa recenica kada je poslusnost u pitanju KO HOCE NADJE NACIN KO NECE NADJE RAZLOG!

 

On 8/30/2014 at 22:18, Иван Ивковић рече

С овим још увек нисам начисто. Често се мешају послушност и потчињавање/покорност, а људи не знају увек шта хоће. Некад не очекују од тебе ништа, траже али ти дају слободу, а некад инсистирају да им будеш покоран јер "тако треба".

Но... "човек је покоран из страха а послушан из љубави", како рече професор Јеротић. Још само да порадимо на искрености...

Ima jedna lepa mala knjizica pisana za zapadnjake a li se ne seccam naslova secam se da je samo da se pisac zvao Timotej ili tako nesto. On tu kada opisuje poslusnost recimo kaze ako ti tvoja zena kaze obuci kaput danas obuci ga, ili donesi mi kropir a ti gledas utakmicu donesi joj. Nadam se da ovo malo bolje objasnjava poslusnost.

[Иван Ивковић]

Nadam se da ovo malo bolje objasnjava poslusnost.

То да... А такође је занимљиво и оно кад ти кажу: "Немој да идеш у Цркву! Шта си ти толико грешан па мораш сваке недеље у Цркву и да се молиш и исповедаш а други много гори па не иду?" И ја онда наравно да (не)ћу отићи...

 

Свештенику свакако ваља бити послушан макар ти бранио да се редовно причешћујеш. То је на његову савест и одговорност. Са родитељима је друго, често "не знају шта раде". Са брачним другом компромис... Како год... Тако бар мислим.

[Trifke]

То да... А такође је занимљиво и оно кад ти кажу: "Немој да идеш у Цркву! Шта си ти толико грешан па мораш сваке недеље у Цркву и да се молиш и исповедаш а други много гори па не иду?" И ја онда наравно да (не)ћу отићи...

Bogu se vecma treba pokoravati nego ljudima.

 

Nesto razmisljam svako ko hoce da bude monah neka sebe provo proveri. Koliko je spreman da poslusa u svojoj kuci? Da zrtvuje u svojoj kuci? Toliko je spreman za manastir. Dakle vrlo prosta formula.