Вести са Косова и Метохије

[Милошшш]

пре 41 минута, Родољуб Лазић рече

Него, питам се, да ли је наш Бог Жив? Да није можда само неки амблем (Боже опрости), а хришћанство идеологија, а Црква партија? Није? Па ако све то није, што Му се не молимо за Косово и Метохију? Немамо вере или...? 

Vinograd je orezan kad je svaka loza orezana, i voćnjak je okalemljen kad je svaka voćka okalemljena.

I narod će se preporoditi kad se svaka duša preporodi.

A početak preporođaja je POKAJANJE.

Niko da ne govori- Ne mogu !

Nemam moći ! Navikao sam na greh. Greh je jači od mene !

Ko tako govori zaboravlja da je ovde pitanje života ili smrti.

Najveći pokajnik, apostol Pavle, rekao je: "Sve mogu u Isusu Hristu koji mi moć daje. (Fil.4, 13)."

Vaskrsli Hristos daje moć svakome koji hoće da se pokaje.

On može i hoće da pomogne.

Kad je mogao pobediti smrt, zar mu je teško pobediti tvoj greh?

Sveti vladika Nikolaj,

O Vaskrsu 1931. god. 

U Ohridu

Časopis Hrišćanska zajednica

maj 1931.

[Родољуб Лазић]

пре 41 минута, mirko1929 рече

Шта ако је Бог србима окренуо леђа и активно ради против нас? Колико пута је у Старом Завету Господ активно помагао непријатељима Израиља? Кад погледаш, не би ми ни могли да изгубимо Косово да није Бог тако допустио, јер ништа се не дешава мимо Божијем промисла.

Нагађања нам нису од неке велике користи у овом тренутку, да ли "активно ради против нас" или је то Божје  допуштење. Веерујем да се ради о допуштењу, свакако због наших грехова и удаљавања од Њега. Решење је, свакако, у повратку Богу, кроз покајање. Бог је "активно радио" и против Ниниве, послао им пророка Јону, па је све испало другачије кроз свенародни пост и покајање...Често се поводом Косова и Метохије и тога шта нам је чинити сетим речи светог Серафима Вирицког:

"Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ".

Нисам сигуран да ли је свети старац ово рекао поводом бољшевичког терора или поводом страдања у Другом светском рату, јер се и у првом и у другом случају годинама, коленопреклоно, молио Господу за избављење народа и државе. 

"...Prva svedočanstva o starčevoj kolenopreklonoj molitvi datiraju iz 1935., kada su gonitelji opet napali Crkvu. Deset godina je Starac izdržao u ovom podvigu.To je uistinu bilo pravo mučeništvo zarad ljubavi prema bližnjima. Uz mnoge tople suze starac se molio Gospodu tražeći od Njega preporod Ruske pravoslavne crkve i spasenje celog sveta. Ljudi nisu znali kada on uopšte spava. Svaki put kada bi neko otvorio vrata njegove kelije, zatekao bi ga na kolenima, kako plače moleći se ruku uzdignutih ka nebu i ne primećujući ništa drugo oko sebe....

...Кada su nacisti napali Rusiju o.Serafim počeo je da se moli na kamenu u svojoj bašti svakog dana. 1941.godine njemu su bile 72 godine i bio je lošeg zdravlja. Njegovi bližnji su mu pomagali da dođe do kamena, a ponekad bi ga samo preneli tamo. Oni sa kojima je bio blizak molili su ga da prekine ovaj podvig jer su gledali kakav mu je fizički napor bio potreban za tako nešto. Postavili su ikonu na mlado jabukovo drvo u blizini tog kamena. Starac se na kamenu molio koliko god je mogao, nekad sat, nekad dva, a ponekad i više sati. Bilo je gotovo nemoguće gledati to njegovo stradanje bez suza. Tražili su mu da prekine ovaj podvig i nastavi da se moli u svojoj keliji, ali on nije žalio samoga sebe. Sam Gospod mu je pomogao da istraje u ovom podvigu koji je trajao pune 4 godine tj. za vreme trajanja rata u Rusiji."

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=4806

 

[Ćiriličar]

Шта је истина овде: Бокан једно, отац Јован друго?

 

Отац Јован Пламенац: Само одрицањем од Вучића, као на крштењу, можемо до спасења!

Вучић је продро и у Српску православну цркву убризгавајући у њу отров своје мисије.

 

http://srbin.info/wp-content/uploads/2020/11/otac-Jovan-Plamenac-006-640x503-1.jpg

Западњачки глобалистички монструми више неће да чекају Вучића да испуни преузету обавезу: гурнули су му папир о de iure признању Косова за државу под нос да га потпише (de facto је то признање одрадио поодавно, имплементацијом Бриселског и потписивањем Вашингтонског споразума, те игнорисањем Резолуције 1244 Савјета безбједности Уједињених нација). Њима Вучићеви ауто путеви, приче о економском тигру, лидерству у региону, дроновима над Копаоником, повишене борбене готовости, барикаде на Сјеверу Косова, најновији хит злато и et cetera циркуси уопште нијесу забавни.

Није им довољно што је у Србији западњачка новопаганска глобалистичка идеологија имплементирана у медије, школство, социјалне установе, што је већ непромјенљива предсједница Владе јавна лезбијка, што су стране инвестиције у Србији у ствари инвестиције српским новцем из њихових кредита… Они хоће све. Хоће Косово, и са њим Србинов Косовски завјет. Хоће душу Србинову.

*************************************

Они су Вучића учинили српским Лујем XIV. Учинили га државом. Он је и Влада, и Скупштина, и Устав, многима у Србији, али и ван ње, и тата и мама, све и свја. Неће они да се бакћу институцијама. Треба им персона којој ће дати надинституционалну моћ. Њена моћ је – њихова. Та персона мора имати „капацитет“ за судско процесирање у случају да покуша да изигра испуњавање налога оних који су joj „удахнули“ моћ.

Устав Вучићу не допушта да својим потписом од државе Србије одсјече дио њене територије. Али Устав Србије није устава. Он је – решето. Кроз то решето провлаче његов потпис којим би требало српски народ да остане без свог духовног исходишта Косова и Метохије. Био тај чин експлицитан или не, биће правно обавезујући.

Вучић је одавно намамљен, и такав је, техником званом „демократски избори“, инсталиран на мјесто предсједника Србије. Ухватио се у коло са Ђаволом, прецијенивши сопствену лукавост. Сада се замка затегла. Цап-царап. И он се превија и цврчи као цријево на жару. Хвата се за партију, за Владу, за Скупштину…, али као да се у аутобусу умјесто за шипку држи за сопствени брк. И ногу би себи да одгризе, као оно лисица, да се ишчупа из ње али – не дају. Мораће своју кашу да покуса до краја. Још и да погребе ваган. Таква су правила у његових послодаваца. Мафијашки кодекс. (О томе је могао да му исприча Мило Ђукановић. Био је такође држава као и Вучић и у истој замци. И одрадио им што су тражили: одвојио је Црну Гору од Србије, признао Косово за државу, увео Црну Гору у НАТО… Више им није потребан. Ако успије штогод од своје слободе да купи, и то је то.)

Нико не уцјењује Србију, нико јој не поставља ултиматуме да призна Косово за државу. Само су Вучићу издали налог да изврши своју обавезу према њима уз вјероватно посљедње упозорење да више немају стрпљења за његова врдања. Он и вриједни клесачи његове бисте то представљају нападом на Србију. Родољубље његових фанова је – вучићољубље.

У страшном гријеху велеиздаје Вучић није сам. Он је као глава комете која вуче огроман, дуги реп. У том репу уз главу су они који су за њега везани што легалним што нелегалним крупним бенефитима. Низ реп се протежу остали који се каче на његову моћ: они који чине његову власт, од њених полуга до шрафова; власници и уредници медија са којих се он не скида као што се не скида ни сва та булумента његових удворица; они који или побочно заташкавају његова непочинства или их прећуткују, а у прилици су да на њих укажу; па и они који јавно говоре о његовим непочинствима не именујући њега као починиоца…, све до јан-хусовске невине простоте која прилаже свој нарамак дрва на ломачу српског народа, каквих су крцате легије његових гласача.

Вучић је својеврстан лакмус папир духовног и моралног стања српског народа у ово вријеме. Он је усисао лакоме, слабокарактерне, бојажљиве…, одвојио је кукољ од жита. Прилијепили су му се поклоници бога Новца, славољубци, хедонисти…, сви који мигоље кроз земаљски живот избјегавајући личну жртву. Интелектуалци су посрнули, што подржавајући Вучића јавно или у институцијама у којима су упослени, што ћутањем на његово увлачење српског народа у пропаст. САНУ се дави у сопственој срамоти.

Много је разлога због којих људи подржавају Вучића: од политичких до осјећаја стида оних којима је он или његов режим нешто помогао у животу ако му не узврате.

Не треба нам пуно више прстију него нам их је Створитељ на рукама саздао да бисмо побројали српске интелектуалце који јавно показују на Вучића као онога који је spiritus movens не само губитка Косова и Метохије за Србију, него и културолошког, па и духовног урушавања српског народа, који се јавно одупиру вучићезацији Србије. Међу њима су људи које с поносом могу назвати својим пријатељима: водећи српски интелектуалац професор Мило Ломпар; професор међународног јавног права не у ‘ладовини Београда него на врелини Косовске Митровице Дејан Мировић; жена-чо’ек, генерални директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић; човјек чија је душа поезија, она оловна, као Србинов живот, Михаило Меденица; мој брат по путиру протојереј Саша Петровић, парох цркве Светог Николе у Омахи, у Небраски (САД)…

Српска православна црква још од Светог Саве била је притка уз коју се из каљуге ропства, али и посрнућа својих вођа, уздизао српски народ. Српски народ опстао је на ангеоским крилима своје Цркве. Вучић је продро и у Српску православну цркву убризгавајући у њу отров своје мисије.

Планине крупних српских ријечи су прекотрљане преко Косова и Метохије. Крупних, узвишених, али – јалових. Не дам из свога срца Косово, ори се по приредбама и кафанама. Али, не могу ја ријешити проблем Косова, то ће неко други.

Косово неће спасити нико други него ја, и ти, и ти…, као што нико други неће сачувати српски народ од пропасти. Ђед и прађед погинули су за себе. Наравно, и за мене, али не као испуњење мог родољубља.

Косово, себе, своју породицу и свој народ можемо спасити само личним непристајањем на пропаст, непристајањем из којег узраста лични отпор. До спасоносног отпора доћи ћемо једино кроз поправљање самог себе. Управо то – довођење себе у склад са јеванђељским вриједностима – је оно покајање на које ових дана призива и мој такође брат по путиру, пуно млађи од мене по годинама и исто толико старији по мудрости, професор протојереј-ставрофор Дарко Ђого.

Покајање није флоскула, како се према њему обично односимо. Покајање је – живот хришћанина. Не постоји опште, заједничко покајање; постоји само лично покајање. Збир личних покајања чини народно покајање.

Подсјетимо се, посебно ми у Цркви који тако и подучавамо, живот не завршава његовом земаљском кончином. Заиста, сушто у својој души ћемо изаћи пред Господа? Чиме ћемо своју душу откупити из ропства гријеха? Новцем, славом међу људима, положајем у друштву као и у Цркви…? Једино, искључиво, и само – дјелатним покајањем.

И само одрицањем од Вучића и дјела његових, као на крштењу, можемо изаћи на пут спасења свога рода и отаџбине. Ма колико велика била жртва то одрицање…

-----------------------------------

А ево и Бокана о овоме:

 

 

[Родољуб Лазић]

То што говори Бокан о лавирању, Шехерезади, куповини времена итд.итд. имало је (можда) смисла пре 5, 3, 2 године. Сада више нема времена, тј. не дају нам више времена, нема Шехерезаде...(уузгред, док смо/док је изигравао Шехетрезаду потписао је брдо докумената које су били корак по корак одрицање од Косова. Сад је остало да се направи тај последњи корак ). Сада је готово, или узимамо тај француско-немачки предлог или се дешава све оно што је Вучић рекао пре неки дан - визни режим, повлачење инвестиција, прекид разговора о уласку у ЕУ - што он не жели. У том смислу ово што је Бокан причан пола сата је обична промаја. Јер је та прича имала смисла пре много година. А и без обзира на то, човеку који је колумниста "Информера" немам шта да верујем.

 

[Родољуб Лазић]

Видели смо шта каже о. Јован. Ја се питам - шта каже Црква, њен врх? Синод? Каже ли нешто? Има ли неку идеју шта би Црква, свештенство и народ, могли урадити?

[Родољуб Лазић]

Пламенчев текст је објављен и на Стању ствари. А објављен је и мој коментар:

"Покајање о којем говори о. Јован јесте суштинска ствар. Али се нема времена за, у овом случају споро, појединачно, лично, „довођење себе у склад са јеванђелским вредностима“, како он вели, јер то може трајати месецима и годинама. До тада ће све бити завршено.
Једино што у овако изнуђено кратком времену (јер се и Вучићу и налогодавцима жури) има смисла јесте позив Цркве на свеопшти пост и усрдну молитву ( укључујући и литије). Зато што се од Ниниве па надаље, кроз хришћанску историју, много пута дешавало да Бог спасе свој народ од неминовне пропасти, ако постоји усрдно покајање и вера у Њега. Давно је прошло време речи, беседа, разних теолошких „стилских фигура“, у које спадају, у крајњој линији, и Ђогово и Пламенчево обраћање. Писање и негодовање и заклињање у Косово „као срце Србије“ је међусобно плакање једних другима на рамену. То не решава проблем суштински. Једино што САДА има смисла јесте да се нешто УРАДИ. Ако ми као Црква, као „око у телу“, свештенство и црквени народ, можемо да урадимо нешто, (а можемо оно горе речено, да завапимо пред Богом) онда то урадимо сада. Мада је то требало и пре две, и пет, и десет година. Али пошто нисмо тада, урадимо макар сада, у последњем тренутку."

 

[Вилер Текс]

Мислим да ово личи на ситуацију из 1999. године. Не нападају они Србију због Милошевића (Вучића) него Милошевића (Вучића) због Србије.

Ко год да је на власти, тај је прво морао да им обећа да ће да игра како они свирају. Само је питање колико је то обећање искрено.

Добро је да постоје критички ставови према власти који држе будност по питању Косова и Метохије. 

Није добро да ти гласови буду србининфо објаве "Ево га вук!"

Ево шта каже врх Цркве, да се неки не брину много.

 

Just a moment...

WWW.KOSOVO-ONLINE.COM

 

Ја лично мислим да власт неће поклекнути пред уценама запада, Црква( од најмањег до највећег) је корективни фактор у Србији и српском свету. Што каже владика, будимо заједно, будимо јединствени. Држмо се Цркве и биће добро на крају, ако Бог да очуваћемо и Косово и Метохију и народ/Цркву и државу.

[Родољуб Лазић]

"U saopštenju se navodi da će SPC uvek podržavati rukovodstvo Srbije u nastojanjima da očuva Kosovo kao neotuđiv deo Srbije, kao i za saživot u miru i međusobnom razumevanju u skladu sa međunarodnim pravom svih građana koji žive na toj teritoriji."

Да, али он то одавно не ради (све што је до сада потписао јесте постепено отуђивање Косова од Србије) а сада је и сам рекао да не можемо да не прихватимо тај француско-немачки план. јер ћемо изгубити безвизни режим, инвестиције, улазак у ЕУ... То је за њега неприхватљиво.

И сада се, као, консултује са свима осталима како да то избегне. То да неће да поклекне власт је пука фраза. Једино што власт хоће је ЗСО, то је све о чему прича. Вучиућ је много пута рекао, још раније, да не могу Шиптари да добију све а ми ништа. То благе везе нема са Косовом као неотууђивим делом Србије. 

Владика Фотије каже да се молимо за Косово, јер је то наша "колевка духовна". Али то смо причали деценијама. Треба нам не уопштена фраза "да се молимо", него конктретно организовано, са операционализацијом - шта кад, како... Јер су се и до сада неки и некако молили за Косово и Метохију, за Србију... Али није исто рећи нешто уопштено и рећи јасно и операционално разрађено.

 

[Вилер Текс]

пре 6 минута, Родољуб Лазић рече

"U saopštenju se navodi da će SPC uvek podržavati rukovodstvo Srbije u nastojanjima da očuva Kosovo kao neotuđiv deo Srbije, kao i za saživot u miru i međusobnom razumevanju u skladu sa međunarodnim pravom svih građana koji žive na toj teritoriji."

Да, али он то одавно не ради (све што је до сада потписао јесте постепено отуђивање Косова од Србије) а сада је и сам рекао да не можемо да не прихватимо тај француско-немачки план. јер ћемо изгубити безвизни режим, инвестиције, улазак у ЕУ... То је за њега неприхватљиво.

И сада се, као, консултује са свима осталима како да то избегне. То да неће да поклекне власт је пука фраза. Једино што власт хоће је ЗСО, то је све о чему прича. Вучиућ је много пута рекао, још раније, да не могу Шиптари да добију све а ми ништа. То благе везе нема са Косовом као неотууђивим делом Србије. 

 

Лепо си рекао мало пре "на корак до признавања" зато што је обећао али мислим да је обећање лажно. Е тај корак је црвена линија коју, по мом личном уверењу, неће прећи. И ту је Црква која стално опомиње. 

 

 

[Родољуб Лазић]

пре 10 минута, Вилер Текс рече

али мислим да је обећање лажно.

Он више не,ма маневарског простора. Остаје му или џа или бу. Једноставно, они хоће ствар да реше. Дошло се до зида. Он сам то говори, не знам да ли ви слушате уопште шта је рекао?

Тај нови план подразумева и наш пристанак за Косово у УН и свим међународни организацијама. А то, као, није признање? 

А што се "опомињања Цркве" тиче, такође је не једном рекао да је чуо шта му је Црква рекла, али да се не слаже с тим. И у вези Косова, а последњи пут и у вези са прајдом, када је рекао да се не слаже " ни са једном речју коју је патријарх рекао". Тако да од "опомињања" нема много вајде. Ствар је потпуно једноставна: Одавде може само Бог да нас извуче, ако му се обратимо као што су Ниневљани.

[Вилер Текс]

пре 5 минута, Родољуб Лазић рече

Он више не,ма маневарског простора. Остаје му или џа или бу. Једноставно, они хоће ствар да реше. Дошло се до зида. Он сам то говори, не знам да ли ви слушате уопште шта је рекао?

Тај нови план подразумева и наш пристанак за Косово у УН и свим међународни организацијама. А то, као, није признање? 

Врло вероватно. Сетимо се да је и Слоба био "фактор мира и стабилности". Мада можда и направи неки маневар. Видећемо.

Углавном, ово би задесило сваког владара у Србији, јер не нападају они Србију због владара него владара због Србије. И то је битно да знамо, да не понављамо исту грешку као са Слободаном.

[Вилер Текс]

пре 14 минута, Родољуб Лазић рече

А што се "опомињања Цркве" тиче, такође је не једном рекао да је чуо шта му је Црква рекла, али да се не слаже с тим. И у вези Косова, а последњи пут и у вези са прајдом, када је рекао да се не слаже " ни са једном речју коју је патријарх рекао". Тако да од "опомињања" нема много вајде. Ствар је потпуно једноставна: Одавде може само Бог да нас извуче, ако му се обратимо као што су Ниневљани.

Да али не обраћа се он само мени и теби, разумеш.

А што се тиче тзв европрајда, да није било Цркве (од најмањег до највећег) уместо шетње по блату од 500 метара би се возили у отвореним аутобусима по граду. Дакле, Црква има утицај велик међ Србима од најмањег до највећег, свидело се то њему или не.

[Родољуб Лазић]

пре 6 минута, Вилер Текс рече

 

[Владимир Владимирович Цар1]

Па Синод није ни овај поп, а ни Бокан који прави каријеру тако што брани Цркву на ТВ пред водитељкама у минићима. Видим овај поп има своју листу добрих и умних Срба, а ту му је и брат. Ја тебе сердаре а ти мене војводом.

Иначе Сабор се опекао са Милошевићем, када су га исмевали као и овај поп да је комуниста, сетимо се да је Патријарх Павле морао да повуче потпис на Дејтон па калуђери што га нису дочекали на Хилнадару.

Научили смо и као народ лекцију, а Сабор се вишче неће брукати.

 

 

[Родољуб Лазић]

пре 18 минута, Вилер Текс рече

Дакле, Црква има утицај велик међ Србима од најмањег до највећег, свидело се то њему или не

Да, али нема утицај на њега и оне иза њега у вези са питањем Косова. А то значи да СТАВ  Цркве није релевантан за решење питања Косова.. Једино што би могло да буде релевантно јесте ДЕЛОВАЊЕ Цркве у смислу позива на пост и покајну молитву Богу да Он реши питање Косова. Не знам како није јасно да само Бог може то решити повољно по нас. А да би нам Он помогао, мора да има коме да помогне. Мора да види да је нама заиста стало. Не у фразама и на речима, него збиља, у срцу.  А то значи да се молимо као да нам је отац или мајка или дете смртно болесно.