Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте

[Crveni Baron]

Нисте ви очигледно читали препуцавање +Атанасија и Вука Драшковића у Политици 90.их. Какави парови, какав гранд, оно је био шоу, читала цела Србија...

Zasto sa Draskovicem? On je bio protivnik rezima tada i borac za demokratiju tada?

Bolje bi bilo prepucavanje sa Milosketom u to vreme ...

[Milan Nikolic]

@,

 

Можеш рећи свашта за вл.Атанасија, али да има теолошких спорних детаља, то бих волео да чујем. Које то детаље ти и неки млади теолози примећујете код вл.Атанасија?

 

У ком домену? Тријадолошком, еклисиолошком?

[Лазар Нешић]

Можеш рећи свашта за вл.Атанасија, али да има теолошких спорних детаља, то бих волео да чујем. Које то детаље ти и неки млади теолози примећујете код вл.Атанасија? У ком домену? Тријадолошком, еклисиолошком?

 

Наравно да има. Замисли, чак је и еп. Атанасије само човек. Личност као што је он и теолошко дело као што је његово заслужује текст на високом херменеутичком, теолошком и академском нивоу, а форум није место за то. Као што сам рекао, писаће се о томе. Можда ћу и ја. Мислим да хоћу.

 

Ја са своје стране већ сада могу да обећам да се никада нећу спустити на уличарски и биртијски ниво језика којим барата еп. Атанасије. Моје намере у читању и критици његове теологије ће чисто бити богословске, а никада ад хоминем простаклук.

 

Биће публиковано кад дође време.

[Лазар Нешић]

П.С.

 

Од својих колега теолога не очекујем у скорије време да ураде нешто слично. Неки су додуше и писали већ, али било је тотално полтронски и улизивачки. Било је тужно и смешно - истовремено - за читање.

У теолошком свету Србије еп. Атанасије је мали, неупитни бог.

[Milan Nikolic]

У теолошким аргументацијама никада није било простаклука код вл.Атанасија.

[Juanito]

Да,да...шутирао оца Јулијана док је био у партији али у партији је и осто до дана данашњег.То је шљам и дочовек.

Био сам мали, а можда се нисам ни родио, да бих упознао Савла. Само ми је Павле познат. Ти кажеш да је и даље Савле. Лично се не усуђујем да то тврдим, ал добро.

Јесам чуо од неких пријатеља да је био врло гадни антитеиста-комуњара, а да се после преобратио љубављу госпоје Грешне Милојке. О детаљима нисам питао.

Углавном, искрено се надам да се баш онако покајао за све што је као комуњара радио. И да поновим још једном, за сваки случај - не подржавам његова дела везана за цркву и Артемија. Из авиона је јасно да из те приче нисам. Само разумем те људе. И сам се исповедао код овчараца и каблараца и наслушао савета и савета на разне теме. Велика је трагедија што Милоја комунисту (и гомилу других) није у цркви сачекао неко нормалан и преобратио те његове страсти на прави начин, уместо што је створио новог регрута. Знам много њихове духовне деце. Знам како дишу. Неки су ми блиски пријатељи. И лично сам неколико година био у тој причи. Једва сам се извукао. Овакво Тасино "љубавно" прекоревање ми тада не би помогло, већ би ме још више заковало. Та врста духовности има снагу наркотика.

[Juanito]

П.С.

Од својих колега теолога не очекујем у скорије време да ураде нешто слично. Неки су додуше и писали већ, али било је тотално полтронски и улизивачки. Било је тужно и смешно - истовремено - за читање.

У теолошком свету Србије еп. Атанасије је мали, неупитни бог.

Офф топик, зар се није ава Зоран нешто качио с Тасом?

[Milan Nikolic]

Није теолошки.

[Milan Nikolic]

Дакле, није теолошки.

[Зосима]

Само инфо за неупућене...

Постоји та нека екипа млађих богослова који мисле да су покупили сво знање овога света у више милиона примерака на многим језицима...

Од њихове гордости и  надмености све се пуши,да су надлежни одлучили да на врх богсоловског факса ,поставе димњак...

Наравно, та бунтовна- пубертетско- тинејџ фаза ће проћи,када једног дана навуку мантију на себе...

Ово све знам од мојих пријатеља,који су две -три (школске) генерације старији од ових галамџија...

[зеленизуб]

Та врста духовности има снагу наркотика.

Не знам да ли је сад овако извучено ван контекста реченог, небитно, а јел ти није док си писао на тренутак зазвучало као парафраза Марксовог - религија је опијум (за) народа?

А таман си почео да биваш интересантан са размишљањем. Сад приметим и да инсистираш на некаквој поводљивости, или је бар некад неко покушао да манипулише тобом, имаш нека искуства итсл. Ниси ти мали Juan, а колико видим умеш и озбиљно да анализираш.

[RYLAH]

Био сам мали, а можда се нисам ни родио, да бих упознао Савла. Само ми је Павле познат. Ти кажеш да је и даље Савле. Лично се не усуђујем да то тврдим, ал добро.

Јесам чуо од неких пријатеља да је био врло гадни антитеиста-комуњара, а да се после преобратио љубављу госпоје Грешне Милојке. О детаљима нисам питао.

Углавном, искрено се надам да се баш онако покајао за све што је као комуњара радио. И да поновим још једном, за сваки случај - не подржавам његова дела везана за цркву и Артемија. Из авиона је јасно да из те приче нисам. Само разумем те људе. И сам се исповедао код овчараца и каблараца и наслушао савета и савета на разне теме. Велика је трагедија што Милоја комунисту (и гомилу других) није у цркви сачекао неко нормалан и преобратио те његове страсти на прави начин, уместо што је створио новог регрута. Знам много њихове духовне деце. Знам како дишу. Неки су ми блиски пријатељи. И лично сам неколико година био у тој причи. Једва сам се извукао. Овакво Тасино "љубавно" прекоревање ми тада не би помогло, већ би ме још више заковало. Та врста духовности има снагу наркотика.

И као и многи добри људи, које свако од нас познаје, има проблема са сујетом, и хтео би да буде већи него што јесте. Имамо и заједничког познаника који би и живот дао за другога без размишљања, а знаш да му је највећи понос кад прича како је та групица прекидала Литургије у време +Хризостома и како владика од њих није смео да посети Чачак.

Ово што сада ради не значи да генерално није добар, али се таквима не сме ни снисходити, јер из неког разлога за себе траже простор у Цркви који не би смео да им припадне. И чим добију мало простора постану деструктивни а мисле да раде богоугодно дело. Номинално, може се рећи да је проблем у незнању или неком осећају за правду или праведност, али се мени чини да је проблем у сујети.

Не знам Милоја и не могу да причам, а теби верујем када кажеш да је као човек скроз на месту јер га знаш. Али знам и ја ммого добрих људи који су, попут Милоја, застранили и представљају деструктивни фактор у Цркви, без потенцијала да макар и тим деструкцијом допринесу животу Цркве.

[Лазар Нешић]

Офф топик, зар се није ава Зоран нешто качио с Тасом?

 

Jeste! Sinoć sam legao da spavam i setio se ave - on se ipak jeste pošteno zakačio sa ep. Atanasijem. Bez ulizivanja. Jedini do sad. Ispravljam grešku

[Лазар Нешић]

Evo još jedan info za neupućene i sa moje strane:

 

Postoji ta neka ekipa vernika u Crkvi koji misle da su svi drugi ljudi na svetu sušte budale, slinavci i neznavenci u odnosu na ep. Atanasija, jer je narečeni episkop njihovo neprikosnoveno božanstvo...

Od njihovog idolopoklonstva i kulta ličnosti mogu da uče i artemiti, ni tamo nema tolikog dizanja u nebesa.

Na žalost, ova pred-tinejdžerska faza mnoge od njih nikada ne prođe i traje do kraja života, koliko god im pokazivao da ne valja od ljudi praviti idole; jer ljudi su samo ljudi; da je bolje da se manu istog.

Ovo sve znam iz najbližeg kontakta sa njima, teška je to boljka, gotovo neizlečiva.

[Zoran Đurović]

Нажалост, ја и вл. Атанасије смо се теолошки сукобили најмање 2 пута. Он је један од најзначајнијих српских теолога у другој половини 20 в. Главни његов недостатак, како га ја видим, је у томе што пише навијачки. Некако, његова визија моралног живота често уђе у колизију са фактима, и онад тешко по чињенице! Први озбиљан сукоб имао са са њим око питања шта је јео Јован Крститељ: скакавце или биљке? Синод преводи са биљке и то је потпуно силовање над грчким текстом, јер ниједан православни превод не следи ту интерпретацију, а она се не може подупрети ни византијским оцима. То сам довољно показао у мом тексту о акридама. Нисам поменуо Ат. по имену зато што је Синод потписник тог превода. Само, знамо да је он био тај који је инсистирао да се убаце биљке, нити ће он, данас ако га питате, то порећи. Идеја која стоји у избацивању речи акрис (скакавац) је рођена најпре у евионистичким, јеретичким круговима који су доктринарно избацили употребу меса, а тек касније је она ушла код неких отаца и резонује: Јн. је био образац монаштва и светости, није могао да једе месо. Сл. смо имали код пт. Павла који је говорио за Николаја: Како је он светац, а пушио? То у моју главу не улази.

Тако Ат. није било јасно како је могуће да је Кирило Ал. светац, а корумпирао византијски двор са оном огромном количином злата? Онда Ат. излаз са оригиналним предлогом да је тај документ лажан! Наравно да док. није лажан, али он руши Ат. идеју о духовном животу. Зато, тешко документу. Џаба све што сам му навео друга сведочанства из отаца (Исидор Пелусиот, Теодорит Кирски итд.) о „слатком“ Кириловом карактеру, као и слична сведочанства најеминентнијих прав. научника, он упорно остаје при своме, јер је верно чадо преп. Јустина Ћелијског. Тако, када од Јустина читате житије св. Јн. Златоустог, он ни на једном месту не помиње да је на сабору који је свргао Златоустог тамо био и гласао за његов прогон Кирило. Помиње само његовог стрика, Теофила, кога назива безбожним, среброљубивим итд.

То је моралистичко читање историје (да се зауставим само на овим примерима, да не гушим). То те неће ослободити. Ти се не руководиш предањем него ствараш, мењаш предање. Немаш поверења у Бога, него у своју памет. Морална ригидност показује само недовољну духовну зрелост, стечену слободу у Господу. Нека не дође нико да ми говори о страху Господњем. То нема никакве везе са овим. Ко има страха Божијег, тај ће да се труди да разуме предање цркве, а не по себи да га кроји. Наравно да ове моје речи не треба разумети како говорим из личног искуства; ја сам човек књиге који се труди да критички и објективно преноси оно што оци веле (ево, већ се овде види како не поштујем оце па „о“ пишем малим словом). Наравно да не негирам светост људима који су контаминирани донекле вирусом морализма, јер су различити станови у Хотелу Господњем, што ће другим речима значити да ћемо и у царству бити различити по степену учествовања у блаженом животу у коме никада нећемо доћи, без обзира на непрестано напредовање, до статуса Тројице, која по природи поседује своју суштину.

Неприклањање главе предању доводи до романтизовања историје, идеологизације духовног живота, и онда се зачудиш како ти један Артемије, фрп! искочи из шешира. Ја сам и навео Ат. да су они добрано одговорни за појаву Арт. и сличних њему. Никакав Арт. не би могао да настане испод мог шињела, то би био противприродни блуд! Наравно да и талибани, како их ја називам, не разумеју предање него су као грамофонске плоче (за младе објашњење: то вам је исто што и данашњи цд/двд са музиком) и понављају да ће да држе оно што не разумеју (каноне, Писмо, Оце). И на крају резултат тужне декомпензације личности: Канони не важе у ванредним условима, о. Николај је хиротонисан без икаквог кршења СВЕТИХ КАНОНА!

Ја и Ат. нисмо имали никаквих сукоба по питању Тријадологије или саме Христологије. Наравно да би се увек нешто нашло (мислим да „јустиновци“ нису баш најбоље разумели филиокве; митр. Амфилохије то сигурно није разумео када ме је напао као „дилетанта“ и за кога је ф. само јерес и ништа друго, а налазимо га код Паламе на коме је Амф. докторирао!), али то је ствар само доконих теолога и нема практичних последица на живот обичних хришћана. Њима је довољно да верују у Оца, Сина, Духа Светог и да је Исус богочовек.