Заборављени и напуштени јунаци отаџбине

[Иван Ивковић]

За Дарка Станојевића, артиљеријског поручника из Кнића, цео досадашњни живот као да је био борба. Најпре се за отаџбину борио на КиМ у рату 1999, затим против тумора на мозгу, од кога је оболео три године после, а како је после операције којом му је одстрањен тумор оболео од епилепсије, од тада до данас се бори и са том болешћу и у судници за права која још увек није остварио иако у своју корист има две пресуде којима се Република Србија обавезује да му исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде за период од 2002. до 2012. После 13 година, суђење још траје, Дарко за све време ни динар није добио, а повремена помоћ коју прима од људи добре воље ни изблиза не може да покрије трошкове лечења и свакодневних најосновнијих потреба. Поред свега овог, кућа у којој живи, прављена од блата још пре Другог светског рата, оштећена је у земљотресу 2010. и од тада није потпуно санирана.

 

    

 

 

Међутим, поред осећања која човека обузимају када се сусретне са неким кога је задесило толико несрећа за непуних 40 година живота, најјачи утисак при сусрету са Дарком је то што се упркос свему ради о  човеку, који није изгубио веру и наду у будућнст и који, поред свих својих мука, и даље има снаге да се срдачно осмехује и топло прима свакога ко наврати у његов скормни дом. А рећи да се ради о скромном смештају би свакако било претеривање, јер док смо разговарали у кући која је цела величине једне повеће собе, греде на таваници су одавале утисак да би сваког часа могле да попусте и стропоштају се на нас.

 

У кратком разговору са нама- колико је дозвољавало његово здравствено стање, јер када је лоше време напади епилепсије постају болна свакодневица за Дарка- рекао је да се на војнички позив одлучио јер је у томе видео начин да служи својој држави и народу. Није могао ни да замисли да ће се некад са том истом државом спорити више од деценије само да би добио оно што му припада и што је зарадио служећи у њеној униформи. Ипак, каже да не очајава, верује да ће једном бити боље, да ће коначна пресудa бити праведна и нада се да ће му Бог дати снаге да издржи сва искушења, како он храбро назива све недаће кроз које пролази. Замолио је једино да пренесемо позив да уколико је неко од оних до којих допре прича о њему у могућности, помогне на било који начин, иако је свестан да је данас оних којима је потребна нека помоћ све више а оних који могу да помогну све мање.

 

Остаје да се види како ће се судски процес завршити. Остаје и питање колико ће будуће генерације бити вољне да се одлуче за позив бранилаца своје земље уз овакав однос друштва према онима који су га, верни заклетви коју су положили, једном бранили.

 

До тада сви који желе да му помогну то могу учинити новчано путем Пост-Нета или на неки други начин. Његов број телефона је 060/511-2181 а адреса е-поште darko.stanojevic22@gmail.com.

 

Фејсбук профил: https://www.facebook...ic.5437?fref=ts

 

 

Прилог тексту

[Милан Ракић]

 

Без обзира на ову потврду, Дарко није добио нову здравствену књижицу...

[Иван Ивковић]

Ова прича је још увек на снази...

Ratni vojni invalid iz Pančeva: “Više sam gladan nego sit”

 

РВИ Иван Матузовић тренутно има потребе и за храном, гардеробом, средствима за хигијену и лековима.

 

Лекови који су му потребни су:

 

Ciprocinal10 (500mg, 2x1)

OXA BE (ампуле, инјекције)

1х1 Бесандин (ампуле, инјекције)

Рапидол (таблете, 400mg)

 

Зодол (таблете 10mg)

Панадол (500mg)

Бевиплекс или Милгама (таблете)

Кадиопирин (100mg)

Ксалол 0,25mg

Парацетамол (таблете 500mg)

Arcoxia (таблете 120mg)

Ранисан (таблете 50mg)

Неуронит (капсуле 100mg)

Тродон (таблете 100mg)

 

Број телефона је 0611588547. Може се користити и за уплате путем Пост-нета.

[Иван Ивковић]

За Дарка Станојевића

Одговор Министарства одбране... По Дарковом објашњењу ради се о одуговлачењу и пребацивању одговорности.

 

    

 

 

Један скорашњи извештај о здравственом стању:

 

[Иван Ивковић]

Život sa 5.000 dinara invalidnine

U Srbiji ima oko 17.000 ratnih vojnih invalida, a mnogi od njih teško ostvaruju svoja prava

 

Sa jednog od protesta ratnih veterana u Beogradu Foto Beta

 

Ivan Matuzović je na Svetog Iliju, proslavio 50. godina. On je ratni vojni invalid u kolicima, koji živi u Pančevu, sa suprugom koja je nezaposlena. U Vukovaru je 1991. ranjen, dobio je metak u kičmu, a od države dobija 5.000 dinara invalidnine mesečno.

 

Proletos mu je ustanovljen tumor na mozgu i neko mora da bude stalno sa njim. Zato njegova supruga ne traži posao.

– Živimo u opštinskom stanu. Pristižu nam opomene u vezi Infostana, struje, vode. Samo za komunalije dugujemo više od 100.000 dinara– priča Matuzović.

Prilikom ranjavanja, kaže, ostao je nepokretan. Ležao je na VMA tri i po godine. Do sada je imao devet operacija na kičmi, ali uzalud. Operacije je plaćao iz svog džepa. Kako, još mu nije jasno. Prepušten je na milost i nemilost dobrim ljudima.

 

– Odeću i obuću dobijam od njih. Prijatelji nas pozivaju na ručak, tako se prehranjujemo – objašnjava ovaj ratni veteran.

Za pomoć se obraćao funkcionerima, ali i mnogim drugim ljudima, ustanovama. Odgovora nije bilo.

 

U Savezu ratnih vojnih invalida Srbije, ističu da mnogi ratni veterani imaju probleme zbog nerešenih pitanja invalidnosti.

– Upoznat sam sa Ivanovim slučajem. Nadležno ministarstvo me uputilo na Boračku upravu u Pančevu, jer svaka opština ima upravu koja se bavi problemom invalidnosti. Rekli su nam da Ivan nema validnu dokumentaciju i da nije ostvario pravo kao ratni vojni invalid. Po osnovu invalidnosti bi mogao da dobije veći novčani iznos, ali i da ostvari i druga prava, kao što su tuđa nega i pomoć. Nažalost, savez ne može mnogo da pomogne, jer je reč o ličnoj invalidnini. Nas je takođe zainteresovao njegov problem, jer u Pančevu tvrde da on uopšte nema rešenje da je ratni invalid. Po osnovu ranjavanja, rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na invalidninu prava ratnog invalida ne zastareva, međutim, po osnovu bolesti, zastareva posle pet godina – kaže Predrag Ivanović, predsednik Saveza ratnih vojnih invalida Srbije.

 

Međutim, Ivan Matuzović tvrdi da poseduje uverenje o mobilizaciji, o ranjavanju, zatim, rešenje o priznavanju prava ratnog vojnog invalida, kao i potvrdu o prvom stepenu svojstva teretnog oštećenja u iznosu od 100 odsto.

 

Problem ratnih vojnih invalida je u novoj vladi u nadležnosti Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali juče nadležni u ovom ministarstvu nisu mogli da nam daju odgovore na pitanja o slučaju Matuzovića, ali i drugih ratnih veterana koji teško ostvaruju svoja prava.

Potpredsednik Skupštine Srbije i general-potpukovnik u penziji Konstantin Arsenović, zamenik predsednika PUPS-a, partije čiji je lider Jovan Krkobabić, ističe tradicionalni problem u Srbiji – da ona vodi malo računa o svojim ratnicima.

 

–Država se nije odužila tim ljudima koji su ostali invalidi rata. Nadam se da je došlo vreme da se vrednuje onaj koji je zaslužio poštovanje, a ne ratni profiteri.Većina tih ljudi se odazvala pozivu, jer je verovala svojoj otadžbini. Zato očekujem i nadam se da će ministarstvo detaljno ispitati slučaj Ivana Matuzovića – naglašava zamenik predsednika PUPS-a sa generalskim epoletama.

 

Prema poslednjim procenama, u Srbiji živi oko 17.000 ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, iz ratova devedesetih.

A. Apostolovski

-----------------------------------------------------------

 

Razjedinjena udruženja

U Srbiji postoji desetak republičkih i lokalnih udruženja ratnih vojnih invalida.

–Razlog je nejedinstvo među ratnim veteranima. Malo se tu uplela politika, malo lični interesi, pa je dolazilo do rascepa u udruženjima. Država se, inače, odnosi prema nama tako da bi najviše volela da nas nema. Za razliku od naših kolega iz regiona protiv kojih smo, nažalost, ratovali. Ratne vojne invalide, naročito u Hrvatskoj, tretiraju mnogo bolje – napominje predsednik Saveza ratnih vojnih invalida Srbije.

 

objavljeno: 04.08.2012.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Zivot-sa-5_000-dinara-invalidnine.lt.html

 

 

 

РВИ Иван Матузовић тренутно има потребе и за храном, гардеробом, средствима за хигијену и лековима.

 

Лекови који су му потребни су:

 

Ciprocinal10 (500mg, 2x1)

OXA BE (ампуле, инјекције)

1х1 Бесандин (ампуле, инјекције)

Рапидол (таблете, 400mg)

Зодол (таблете 10mg)

Панадол (500mg)

Бевиплекс или Милгама (таблете)

Кадиопирин (100mg)

Ксалол 0,25mg

Парацетамол (таблете 500mg)

Arcoxia (таблете 120mg)

Ранисан (таблете 50mg)

Неуронит (капсуле 100mg)

Тродон (таблете 100mg)

 

Број телефона је 0611588547. Може се користити и за уплате путем Пост-нета.

 

[Иван Ивковић]

Ране боле за 5.200 динара

 

 

Извор: Вечерње Новости 06. септембар 2012.

Двадесет година голготе Ивана Матузовића. У ПИО одбрусили: "Нека те издржава онај ко те послао у рат". Рањен код Вуковара дум-дум метком...

Иван Матузовић

ЧЕКАЈУЋИ десету операцију кичме, која ми је током битке код Вуковара 1991. разорена снајперским дум-дум метком, све се чешће питам чији сам ја инвалид - с тешком муком изговара Панчевац Иван Матузовић.

- Мобилисан сам у јуну 1991. у ЈНА. Рекли су нам да идемо да бранимо Југославију - каже Матузовић. - Рањен сам 17. октобра исте године, а кад сам после три и по године изашао из болнице у колицима, те Југославије више није било. Остале су само ране и бол. Војска је рекла да не може да ми да пензију и упутила ме на Републички фонд за пензијско-инвалидско осигурање. У општинској филијали Фонда ПИО су одбрусили: "Нека те издржава онај ко те послао у рат."

Саговорник "Новости" дрхтавим рукама из брда преписке с државним институцијама вади папире који доказују да му је тек 2001. после десет година чекања и девет операција Фонд ПИО признао статус стопостотног ратног војног инвалида. Међутим, прву пензију добио је тек пет година касније, у фебруару 2006. године.

- Добио сам 5.200 динара јер је држава сматрала да толико заслужује стопостотни инвалид с одузетим ногама - горко каже Матузовић. - Годинама шаљем молбе од општине до министарстава да ми повећају пензију, али увек добијам одговор да за то нема законског основа. Где су им били ти закони 28. јуна 1991. године, усред ноћи, кад су дошли по мене, пробудили ме и из кревета одвели у рат. Чији сам ја то војник био? За коју је државу ратовао мој саборац који ми је издахнуо на рукама?

Наш саговорник наглашава да је био припадник диверзантске јединице која је 17. октобра 1991. настрадала због издаје.

- Од нас педесетак, које су рано ујутро послали у акцију, преживело је само дванаест - каже Матузовић. - Зенге су биле обавештене да долазимо и поставили су нам заседу. Наше јединице, које је требало да нам штите одступницу, повучене су и остали смо у клопци. Мене је метак погодио у кичму кад сам покушао да извучем Зорана Цигоја, кога је рафал пресекао преко стомака.

Рањеници су покупљени с бојишта тек дан касније, по закључењу примирја, али наш саговорник се тога не сећа јер је свести дошао тек на ВМА. С болом се сећа три и по године проведене на неурохируршком одељењу и бројних операција.

- Дум-дум метак ми је тешко оштетио шест пршљенова, ноге су остале одузете - каже Матузовић. - Први пут сам сео после четири месеца. Зрно ми је покидало и мишиће па од тада више не могу да контролишем нужду. Обилазила ме је само мајка, а жену сам видео кад сам дошао кући, са другим човеком. Као у причи "Све ће то народ позлатити", никоме нисам био потребан.

Ветеран показује папире по којима је панчевачка филијала ПИО лаконски закључила да му не треба помоћ трећег лица.

- Иста служба је одбила све препоруке ВМА да ми је неопходно бањско лечење, а ни за инвалидска колица никад се није нашло пара у буџету - каже Матузовић. - Живим, просто речено од милостиња и добре воље људи. Носим половну одећу коју ми поклоне, једем храну коју ми уделе. Месечно ми за лекове треба 3.000 динара, али пошто немам те паре, онда их и не пијем. Тражио сам и да ми дају пелене на рецепт али су ме одбили. Кад се унередим супруга ме одгура у купатило и опере.

Матузовић се оженио други пут 2009, Жаклином, која брине о овом тешком инвалиду.

- Шта да кажем, ја без посла он неспособан, живимо од данас до сутра - каже Жаклина.

- Храна нам је при крају, за лекове нема, дугови се гомилају, за дрва немамо. Не знам како ћемо кад се врати с операције.

Крајем септембра Матузовић очекује нову тешку операцију.

- Пролетос су ми открили тумор кичмене мождине и морају поново да ми отварају кичму и главу. Не знам шта ме чека кад се вратим. Можда ће ми искључити воду и струју. Дугујем више од 100.000 динара, стигла ми је опомена пред утужење. Понекад помислим да су боље прошли моји саборци који су погинули.

БИРОКРАТЕ СУЗАМА НЕ ВЕРУЈУ

У ГОМИЛИ преписке стоји и молба команданта панчевачке Војне поште 2875 Заводу за социјално пензијско и инвалидско осигурање у Панчеву, упућена 1998. године, којом се за бившег војника тражи потврда за бесплатан превоз.
- Матузовић је ратни инвалид 3. категорије са 80 одсто неспособности и оваква потврда му је потребна ради честог одласка с пратиоцем на лечење на ВМА у Београд, а посебно сада кад поново иде на операцију. Молимо вас да издате овакав документ - пише у молби коју је потписао пуковник Зоран Кандић. Међутим, ни овакве ургенције нису омекшале срца бирократа.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:395903-Rane-bole-za-5200-dinara

 

 

РВИ Иван Матузовић тренутно има потребе и за храном, гардеробом, средствима за хигијену и лековима.

 

Лекови који су му потребни су:

 

Ciprocinal10 (500mg, 2x1)

OXA BE (ампуле, инјекције)

1х1 Бесандин (ампуле, инјекције)

Рапидол (таблете, 400mg)

Зодол (таблете 10mg)

Панадол (500mg)

Бевиплекс или Милгама (таблете)

Кадиопирин (100mg)

Ксалол 0,25mg

Парацетамол (таблете 500mg)

Arcoxia (таблете 120mg)

Ранисан (таблете 50mg)

Неуронит (капсуле 100mg)

Тродон (таблете 100mg)

 

Број телефона је 0611588547. Може се користити и за уплате путем Пост-нета.

[Срђан Шијакињић]

Мало да подихнемо тему... Можда види неко ко је у могућности да помогне, сваки динар би добро дошао...

[Иван Ивковић]

Ново Дарково писмо...

 

 

 

[Срђан Шијакињић]

Јуче је Дарко имао рочиште које је одложено за 13. октобар јер позив није достављен Министарству одбране... Агонија- није претерано рећи- се нажалост наставља.

[Иван Ивковић]

Дарко

 

Послао извештај лекара специјалисте.      

[Тања1]

Чудо да у затвору нису или у Хагу!

[Иван Ивковић]

Видим да је много људи присутно, па бих волео да заједно размислимо да ли овим људима можемо и више и боље помоћи осим својим појединачним прилогом.

Било би много добро ако неко од ових 16000+ људи има приступ Министарству одбране, макар посредно...

[Иван Ивковић]

Каже Дарко да је покушао да допре до Вучића. Ево одговора који је добио (нажалост није ми послао ни фотографију ни фотокопију али може му се веровати на реч).

 

 

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

СЛУЖБА ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ И ПРОЈЕКТЕ

 

Булевар Михаила Пупина 2

Палата "Србија"

11070 Београд

+381 11 3111 473

 

Поштовани,

Ради евидентирања Вашег мејла, као и даље комуникације, молимо Вас да нам доставите неопходне контакт податке (пуно име и презиме, адресу и место становања, као и број телефона), да би Ваше обраћање било узето у разматрање.

 

Срдачан поздрав.

[Срђан Шијакињић]

Мало да обновим тему...

[Срђан Шијакињић]

Причао сам са Дарком, изгледа да нажалост и поред све псоећености теме и Форума уопште, њему се нико није јавио ради помоћи нити иначе... 

 

Узгред, упркос свему што му се дешава Дарко је ретко позитиван човек, има праву хришћанску трпељивост...