Ditrih Bonhofer - protestantski teolog, zaverenik protiv Hitlera

[Лазар Нешић]

http://www.4shared.com/document/6wDiPhZY/25942922-Prisoner-for-God.html

[marko_13]

klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

[Лазар Нешић]

http://www.mediafire.com/?gi6f4flouz8iyj7

[marko_13]

:bla: :bla: facenew22222222

[Лазар Нешић]

Један одличан блог:

http://bonhoeffer21.blogspot.com/

[Лазар Нешић]

Идемо даље, једна од најбољих књига Д. Б.-а:

(разни формати)

http://www.archive.org/download/http://www.archive.org/details/communionofsaint00bonh

[Лазар Нешић]

Неколико нових адреса:

http://www.bonhoeffer.com/

http://dietrichbonhoeffer.org/index.html

[Дијана.]

Fascinirala me (kao soc.radnika) jedna njegova recenica: "Moralnost jednog drustva poznaje se po brizi koju ono pruza djeci" - pa sam malkice cituckala na wikipedia, pa sam bila skroz fascinirana, najvise zivotom, krstonosnim zivotom i smrcu tog velikana. Istina vodi krstu - on je isao za krstom hrabro i nepokolebljivo. Pojam cojstva i hrabrosti, i mudrosti - mada sam procitala samo citate neke.

[Marjanovic]

Teolog i zaverenik protiv Hitlera

Pre tačno 70 godina su nacisti ubili Ditriha Bonhoefera. Imao je tek 39 godina. Danas važi za jednog od najznačajnijih teologa 20. veka, a neki ga nazivaju i „evangelističkim svecem“.

Biografija koja nudi sirovinu čak i za operu. Komad „O kraju nevinosti“, parabola života i dela teologa Ditriha Bonhoefera, izveden je premijerno tokom Evangelističkog kongresa 2013. u Hamburgu. Bonhoefer kao protagonista opere? Opera kao banalizovanje dobrote? „Ditrih Bonhoefer je, vođen svojom verom, u jednom teškom i pogrešnom vremenu učinio ispravnu stvar. To je čovek koji može da služi za primer“, rekao je tada predsedavajući kongresa Gerhard Robers.

Opera „O kraju nevinosti“

„Evangelistički svetac“

Koncentracioni logor Flosenbirg na samoj današnjoj granici sa Češkom. Tamo je Ditrih Bonhoefer obešen 9. aprila 1945, samo mesec dana pre završetka Drugog svetskog rata. Dok je kročio stepenicama ka vešalima delovao je „pribrano“ i „povezano sa svojim Gospodom Bogom“, pribeležiće jedan lekar u logoru. Teolog osuđen za izdaju države postao je tako jedna od poslednjih žrtava nacističkog režima.

Bonhoefer je uticao na posleratnu teologiju kao malo ko iz njegove generacije. Njegov kredo – da crkva mora biti tu pre svega za druge – radikalno raskida sa starom doktrinom u kojoj se crkva vrti oko sebe i svojih rituala. Zagovarao je drugačiju, natkonfesionalnu crkvu, veru kao naslednicu Hrista. Na to učenje se danas pozivaju kako konzervativni tako i progresivni teolozi. To je ostavština čoveka rođenog 4. februara 1906.

Ditrih Bonhoefer (1906 - 1945)

Danas njegovo delo nije sporno u protestantskoj crkvi. No 1953. je bavarski biskup Hans Majzer odbio da prisustvuje jednom pomenu za Ditriha Bonhoefera. Objašnjenje: teolog nije stradao kao mučenik, već zato što je pripremao rušenje režima. U međuvremenu u evangelističkoj crkvi više nema takvih izgovora i Bonhoeferov konspirativni otpor vrednuje se sasvim drugačije. Bivši predsednik saveta crkve Volfgang Huber nazvao je stradalog teologa „evangelističkim svecem“.

Od teologa do zaverenika

Bonhoefer je rastao u Breslauu kod Berlina, kao šesto od osmoro dece. Otac, renomirani psihijatar, nije bio posebno religiozan. To nije bila ni majka, iako ćerka lokalnog pastora. Zato je bilo iznenađujuće kada se 17-godišnji Bonhoefer 1923. odlučio za studij teologije – i to iz intelektualne znatiželje. Doktorirao je već u 21. godini, sa 25 bio je docent. No tek je 1930. počeo da veruje, tokom jednog teološkog kongresa u Njujorku. „Do njujorških vremena sam bio teolog, ali ne i hrišćanin“, piše on kasnije. Teoretičar je postao aktivni borac za pravdu i slobodu. Govorio je da je crkva obavezna prema svim ljudima, da je odricanje od Jevreja jednako odricanju od Hrista.

Koncentracioni logor Flosenbirg u kome je ubijen Ditrih Bonhoefer

To se nije uklapalo u crkvu koja se tih godina rapidno prilagođavala potrebama Hitlerove ideologije. Stoga je Bonhoefer 1933. kao sveštenik otišao u London. Od 1935. je ponovo bio u Nemačkoj gde je vodio „opozicionu“ crkvu u Finkenvaldu sve dok je tajna policija nije zatvorila dve godine kasnije. Najpre mu je zabranjeno da podučava, a od 1940. i da drži bilo kakve govore. Iste godine priključio se pokretu otpora koji su vodili generalmajor Hans Oster i Hans fon Dohnanji. Vodio je rizičan dvostruki život i vrbovao ljude crkve za puč protiv Hitlera.

Uhapšen je 5. aprila 1943. zbog „podrivanja vojske“ i u zatvoru je imao vremena da čita i piše. No kada je 20. jula 1944. propao atentat na Hitlera, Gestapo je pronašao dokumente koji dokazuju umešanost Bonhoefera u zaveru. Pola godine kasnije prebačen je u koncentracioni logor Buhenvald, zatim u Flosenbirg iz kojeg više nije izašao. Od jednog prijatelja logoraša oprostio se rečima: „Ovo je kraj – za mene tek početak.“ Telo je spaljeno i grob ne postoji.

http://www.dw.de/teolog-i-zaverenik-protiv-hitlera/a-18371056

 

 

[Milan Nikolic]

Odvažnost u važno vreme.

[Rev.]

Само да вас обавестим да ће у новембру изаћи на српском језику књига Дитриха Бонхефера (чије се презиме код нас неретко преводи као Бонхофер) Цена Христовог следбеништва. Књига ће захваљујући љубитељима његовог дела из Америке бити бесплатна  а ПДФ фајл за бесплатно скидање ће бити постављен и овде на форуму.

[Rev.]

Недавно је изашла из штампе Бонхеферова књига Цена Христовог следбеништва.

Сви они који желе бесплатан примерак могу да наруче у приватној поруци или на е-маил [email protected] 

Књига ће 2017. године бити доступна и за ел. преузимање.

 

[Rev.]

За све оне које занима ова књига, постављам предговор српском издању који је написао др Бранко Бјелајац. 

Пробуђење у животу цркве увек са собом доноси и дубље разумевање Светог писма. До таквог пробуђења ретко када долази, али се код појединаца чешће догађа и то у форми личног просветљења. Доктрине и библијска поучења постају блиска и разумљива таквој особи. Компликована ситуација у нацистичкој Немачкој у којој је Дитрих Бонхефер служио у Лутеранској цркви као пастор и професор теологије, нарочито пошто се црква поделила на две струје, свакако је допринела његовом даљем проучавању не само црквеног и монастичког начина живота, већ и дубљем проучавању заједнице светих, што је била тема његове, претходно одбрањене, докторске дисертације. И уместо да се Бонхефер препусти меланхоличној успорености академског позива и метафизичким дисуксијама са студентима и колегама професорима, да и надаље ужива у похвалама Карла Барта и многих других виђенијих људи, или да остане пастор у Британији или Шпанији, односно професор у Америци, он се одлучио за радикалнији пут. На једном месту Бонхефер коментарише: „Стварни проблем лежи у томе да су Исусове речи прекривене са толико људског баласта - оптерећујућих норми и прописа, лажних нада и лажних утеха - да је постало изузетно напорно да човек донесе искрену одлуку и буде Исусов следбеник. И мада је наш циљ да проповедамо Христа и само Христа, није грешка наших критичара када чују у нашим проповедима толико напорних идеја и тема које су ван додира са менталним стањем наше публике.“

Опет је пред нама коментар на Исусову Проповед на Гори, мада је овај заправо животна филозофија и искуство младог човека који живи и служи у средини где је нацизам постао „оправдање“ у оној познатој протестантској доктрини, у Лутеровом оправдању вером; у средини где су лоши проповедници проповедали по црквама оно што је народ хтео да чује, како су их „уши сврбеле“ а у складу са временом тог доба, Бонхефер се залагао, и то свим силама, за добре проповеднике, за оне који су по Исусовој вољи. А њих није видео много око себе. И није остајао миран.

У таквој ситуацији, у којој се црква као организација предала националистичким и социјалистичким плановима нациста, и почела да затвара очи, уши и уста, пред прогонима Јевреја и других, Бонхефер сукобљава хришћанина као појединца, и као члана локалне заједнице, са тачкама у којима се испољава криза њихове вере: данашњи верници су позвани оној истој послушности коју су чули први следбеници, апостоли, од самог Исуса. Исто важи и данас. То је то „скупоцено“ следбеништво.

Зато се ова књига зове „Цена Христовог следбеништва“, илити цена следовања Христа. Бонхефер нам каже да смо у обавези да следимо Христа, а према његовом позиву, иако не знамо где нас то слеђење води. У предвечерје 500-годишњице Лутерових 95 теза (2017), Бонхеферове речи снажно одјекују у изокренутој црквености тадашњице и данашњице: проповеда се опроштење а да се не тражи и очекује покајање, проповеда се крштење али не и црквена дисциплина, проповеда се учешће у Вечери Господњој али без вероисповедања… проповеда се благодат али без учеништва, милост али без крста свагдашњег, благодат без Исуса Христа, живог и отелотвореног!

Аутор нас позива на преиспитивање, на бескомпромисно слеђење Исуса, а према Проповеди на Гори. Како да испунимо те назиглед немогуће услове који се очекују од Исусовог следбеника? Бонхефер каже да ћемо то постићи кроз послушност, без одустајања, сумње и дугих бесплодних преиспитивања.           

Још од 1932. године Бонхефер је проповедао и писао на ове теме а верује се да је књига настала 1935. и 1936-те године, и први пут је објављена 1937. године. Како су му сви путеви да предаје теологију у Немачкој били затворени, Бонхефер се повукао у мање место Финкенвалд где је основао полутајни теолошки факултет за пасторе такозване „Исповедне цкрве“ односног оног, мањег крила Лутеранске цркве које је било против нацистичког режима. Живот у Финкенвалду одвијао се према монашким правилима. Дан је почињао и завршавао са по пола сата заједничке молитве уз читање Псалама, потом је певана химна дана, онда се читало из Новог завета, заједнички исповедало Оченаш и на крају су биле слободне молитве. Остатак дана је протицао тако што су се држала предавања, заједнички оброци, службе помоћи једних другима и читања Светог писма. Студенти су касније сведочили да су Бонхеферова предавања о учеништву била интензивна, нагонила су студенте на дубоко размишљање о теми дана и понекад на расправу и жестину. Каже се да је увек имао времена за студенте. Можда је занимљиво овде споменути да су у Београду, 1911. и 1912. године, за време предавања Џона Мота на Београдском универзитету, а на теме из Проповеди на Гори, студенти толико дуго дискутовали о његовим речима и објашњењима да су дневне новине забележиле да се кафане нису затварале до дубоко у ноћ. И Толстој је, у своје време, имао огромних проблема са државном црквом због свог тврдог залагања, инсистирања чак, на томе да се хришћани строго придржавају Проповеди на Гори.

Бонхефер је често имао сукобе са нацистичким властима, али и са старешинама у сопственој цркви, поготово због њиховог благонаклоног става према новој власти. Мало је познато да је Бонхефер држао проповед на радију само два дана пошто је Хитлер дошао на власт као канцелар Рајха. У тој проповеди говорио је о опасности да Немачка упадне у идолатрију са фирером (вођом) који, у ствари може да се преокрене у верфирера (зловођу), у оног који се подсмева самом Богу. У том тренутку, радио је прекинуо његову проповед. Касније је Бонхефер ту проповед умножио и поделио пријатељима да не испадне да је хвалио вођу кад није...

„Цена Христовог следбеништва“ нам свима свакако представља добар изазов. Када умремо и суочимо се са Исусом лицем у лице, нећемо му одговарати за чланство у овој или оној цркви, у овој или оној деноминацији, већ ће нас питати шта смо урадили, као верне слуге, са оним што нам је оставио у аманет (Матеј 28,18-20; Дела апостолска 1,8; и друга места). И у нашем времену, као и пре 80 година, хришћанин је онај који је обећао да ће следити Христа чак и ако то значи да ће скончити некавим неславним мучеништвом, јер одбија да прослави бога национализма, социјализма или комунизма, или бога неке неживуће, окоштале и оматеријализоване црквености. Јер када Исус позове некога, он га позива да умре себи и постане његов следбеник, а црква је ту локална заједница верних да помаже себи и другима. За Бонхефера је тај Исусов позив био јасан и гласан, позив саможртвујуће вере на солидарност са онима које је друштво одбацило, што је на крају довело до највишег захтева који вера има - да преда и сам живот.

 

[verum est in beer]

On 14.12.2016. at 8:03, Rev. рече

Књига ће 2017. године бити доступна и за ел. преузимање.

Када ћемо моћи да видимо ел. издање?

[Rev.]

On 1/14/2017 at 9:26, verum est in beer рече

Када ћемо моћи да видимо ел. издање?

Чим добијем одобрење носиоца ауторског права. Уколико желите пошаљите у приватној поруци адресу и књига ће вам бити послата поштом. У сваком случају сумњам да че еекронско издање бити доступно пре Васкрса.