Христос у лику потребитог: „Када учинисте једноме од ове моје најмање браће мени учинисте“ (Мт.25,40), бескућник - радост Божија

[Дејан]

Творите милостињу. Дајте милостињу. О, када бисте знали!...И Влахуца каже: «милост је свеколико Свето Писмо!» То је нешто највеће могуће. Јер тада значиш да љубиш. И, гле, значи васпитање. Човече, ако каже: «Примићете сто пута онолико», не бој се да ћеш осиромашити. Хоћеш ли да се обогатиш? Дај! Али шта, зар гледамо да се обогатимо? Боли ме срце за убогога. Не боли ли те срце за њега, уопште? Био сам затечен пред једним просјаком, који је био без ногу, на улици. И овај је очекивао да изврнем џепове, без шале. Али ја нисам имао ништа. Десило се да немам ништа. Ишао сам пешице, нисам имао новца ни за такси. И рекао са му: «Брате, немој се љутити, немам ништа, али ти дајем топлу руку!» - «О, оче, тако што ми нико није дао!» И рекох себи: «Снашао сам се! Победио сам!» Е, хоћу да вам кажем: не будите равнодушни. И не чекајте да их сретнете. Тражите их. Тражите их, јер нашавши њих, нашао си себе. Записао си се тамо, горе. Не може те заборавити Спаситељ, не може те заборавити када твориш такву милостињу. И откидајте од себе по сваку цену. Сад, милостиња не значи само да вадиш из торбе; имаш пријатеља који пати, који не знам ти шта, који је тужан: «Што си тужан? Што си тужан?» И тешиш га. И не остављаш га уопште. И значи да си учинио милостињу према њему. И дајеш му корисну реч: «Остави, море, што је умро отац, остави, мили, јер зна Бог. Немој се исцрпљивати. Хајде да будемо спокојни, хајде да га помињемо, да му помогнемо тамо (јер можемо да му помогнемо, сходно свом живљењу)». И пошто сте ми искали корисно слово, испричаћу вам причицу.

Неки ученик је био љут што га његов отац, који је био на самртничкој постељи, није благословио, да би се и он спасао. Речи благослова који беху примила сва остала браћа биле су ове: «Спашавај се!» И рекли су оцу: «Гле, ученику ниси рекао корисно слово». – «Позовите га овамо». И онда му је отац рекао као што вам и ја сада казујем: «Спашавајте се! Спашавајте се!»

IZVOR

[Хелена Вујовић]

U ovom slucaju ruke rastu iz srca :)

[w.a.mozart]

Pedesotogošinji beskućnik Ašim Idić danas zamalo nije promrzo u samom centru Leskovca . U jako lošem stanju su ga pronašle komšije iz okolnih zgrada. U gradu trenutno ne postoji ni jedna ustanova koja služi za stacioniranje beskućnika, kojih i nema baš tako malo.

Ašim je već godinama bez krova nad glavom, ostavljen od porodice i prijatelja. Zatekli smo ga u prolazu između stambene zgrade i trgovine ABC, preko puta Železničke stanice, gotovo promrzlog.

Jedva razumljivo govoreći, kroz plač i suze koje se lede na njegovim obrazima rekao nam je da je sam, da nema nikog i da mu ćerka živi u inostranstvu.

Prvu pomoć,umesto zdravstvenih radnika pokušale su da mu ukažu komšije iz okolnih zgrada. Oni su u nekoliko navrata zvali službu hitne pomoći, i kažu da je ekipa čak i dolazila na lice mesta,ali nije želela da Idiću ukaže prvu pomoć.

„Pozvao sam Hitnu pomoć a oni su mi rekli da beskućnik nije u njihovoj nadležnosti. A u čijoj je onda nadležnosti neko ko je iznemogao od hladnoće i starosti? Zar treba već sutra da čitamo po novinama da je još neko umro od hladnoće?“ pita se naš sugrađanin Zoran Stajić koji je ovremeno obilazio na ulici ovog jadnog čoveka.

Hitna pomoć se na kraju pojavila, ali i oni su nam rekli da ovakva lica „nisu njihov posao, već socijalnih službi. Mi ćemo mu ukazati pšrvu pomoć i on će se vratiti ove, pa će nas opet neko zvati, pa se opet vraćati… Imamo mi dosta drugih paciojenata!“

„Pre sat i po vremena je bila ista ova ekipa koja je došla sad i rekla je da Ašimu ne može da pomogne.Opet sam ih zvao, pa su rekli da ne žele da dođu. Čak i h je zvala i policija, ali ništa. Tek kada ste vi novinari došli, onda su se pojavili i pomogli ovom jadiku“ priča nam drugi leskovčanin iz obližnje stambene zgrade Aleksandar Mitrović.

U Centru za socijalni rad rekli su nam daAšim nije korisnik socijalne pomoći, ali da će učiniti sve, da nakon ukazane prve pomoći ovog čoveka smeste u Geronstološki centar u Leskovcu.

Na našu konstataciju da, ipak, za ovakve osobe to nije trajno rešenje, tamo su konstatovali kako Leskovcu zaista nedostaje jedan stacionar za beskućnike u kojem bi trebalo da budu angažovani socijalni radnici, lekari i mnogobrojno drugo osoblje.

http://web016.rs/2012/02/07/leskovcani-spasili-promrzlog-beskucnika/

[Grizzly Adams]

Хвала Богу и добрим људима.

[мирођија]

Савест (оно Божије у човеку) још није умрла.

И... јако недостају центри за бескућнике... па макар као и онај аутобус центра ''Милосердие'', из Москве.

Зар треба да настане ледено доба да се коначно покрене нешто и у том смеру...

[gavrosaurus]

...Oвај наслов, ове речи: "Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте." ме разара.

Бог Господ каже - кад најмањем од људи чиниш, мени, Богу, си учинио.

А ми, ја први, вазда нешто снисходимо неким већим и јачим, газимо и презремо обичне мале људе, којима и сами припадамо, да се додворимо шефовима, министрима, тај наш поданички менталитет да се увек плашимо јачег па ма како бедан он уистину био а Бог у кога ми наводно верујемо јасно каже — Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.

Уби ме.

Увек у неку погрешну страну гледам, магаре глупаво.

[Danijela]

Ja sam onaj mali što ima rak

Nedžad Beširević (19) iz Ostrošca kod Cazina već šest godina se bori sa tumorom limfnih žlezda. Ovaj hrabri mladić koji je godine proveo u bolnici, u kojoj je dočekao i punoletstvo, napisao je na svom Fejsbuk profilu priču o teškoj borbi, koja je mnoge rasplakala.

 

 

Šest godina se bori sa teškom bolešću: Nedžad Beširević

 

 

"Ja sam taj, 'onaj mali' što ima rak, ma znaš onaj što se za njega pare skupljaju da preživi. Da, to sam ja. Ja sam ta kasica za dobrovoljni prilog u vašim bankama, žiro račun, humanitarni koncert i humanitarni broj… To je moj broj, to je moj život i moja stvarnost. Da, to sam ja.

 

Al ja sam i taj što je detinjstvo proveo po bolničkim hodnicima, rođendane “slavio” u bolničkoj sobi, svetsko fudbalsko prvenstvo pratio iz bolničkog kreveta (prekidale me medicinske sestre da mi izmere temperaturu)… I ja sam još onaj sto je ispio život iz svojih najmilijih kao sto ga ova 'moja' bolest ispija iz mene.

Voleo bih ja da nije tako, voleo bih da nikad niste čuli za mene i da me poznaju samo familija, prijatelji i komšije, ili da ste čuli za mene ali po nečem lepom! Da sam ,Bog dao, 'onaj mali' što je napustio školu jer ga 'nije išla', a ne zbog bolesti, ma da sam sve samo ne 'onaj što ima rak'.

 

Žao mi je sto sam vam na teretu, što vas svi mole u moje ime da mi pomognete, što vas i ja molim u svoje ime da pomognete, nije meni zbog mene… Meni je da moji ne ostanu bez mene, ne mogu im to nikako napraviti! Video sam kad su moji 'prijatelji po postelji' otišli, video sam koja je tuga iza njih ostala i to moja mama ne bi podnela, kako da joj to uradim?! Ko bi od vas to svojoj majci uradio!

 

Zato sam odlučio da uspem, i kad to sve prođe završiću i fakultet, pa da se i moja mati može 'po kafama' hvaliti sa mnom, a ne samo da priča o receptima koji leče rak, i imaću svoju porodicu i svoju decu i pričaću im, sve ću im reći… Kako im je otac jednom davno bio bolestan, kako se 'izvukao'... Ljudi su mu pomogli!! Svi su bili tu za njega i nikad baš nikad im to nije zaboravio…"

 

http://www.youtube.com/watch?v=DllFU735i2o

 

Izvor:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/400247/Mladic-iz-BiH-potresao-Balkan-Ja-sam-onaj-mali-sto-ima-rak-i-za-kojeg-skupljaju-pare

[Mironosica]

Ufff

[w.a.mozart]

Dižimo ruke a ne nešto drugo LOL

[Ненад Р.]

Ако човеку на јавном месту позли или се повреди или му треба нека друга помоћ , дали смо спремни да приђемо човеку и да му помогнемо?

Ако видимо старог човека који се мучи носећи нешто тешко , дали смо спремни да му приђемо и помогнемо ?

Ако смо у аутобусу и седимо , а поред нас стоји стар човек или нека жена која носи мало дете , дали смо спремни да устанемо и уступимо место?

 

 

[Kolega2357]

Da uvek sam spreman da pomognem bilo kome kome je potrebna pomoć.

[Arsenija]

Spremnija  sam  da  i druge pozovem da mi pomognu u pomaganju.

[Mironosica]

Ако човеку на јавном месту позли или се повреди или му треба нека друга помоћ , дали смо спремни да приђемо човеку и да му помогнемо? Ако видимо старог човека који се мучи носећи нешто тешко , дали смо спремни да му приђемо и помогнемо ? Ако смо у аутобусу и седимо , а поред нас стоји стар човек или нека жена која носи мало дете , дали смо спремни да устанемо и уступимо место?

 

 

ovo nisu iste stvari

[Volim_Sina_Bozjeg]

Obično ne žurim nikad , tako da srećom imam vremena da se osvrnem i vidim da li možda nekome treba pomoć odnosno imam vremena da saslušam čoveka kome treba pomoć. Sve ostalo prepuštam Hristu koji me je vaspitao tako da se pomoć od mene podrazumeva.

[ВИЛМА]

Da. To mi je prirodno i ne razmišljam o tome da li treba ili ne.