Дневник за анђеле

Šarl · Фебруар 24, 2015

Jedna od mojih omiljenih tema je tema o andjelima, tako da ću se pridružiti i dati svoj doprinos jednom kratkom epizodom iz svog života koja je u mojoj duši i svesti, ostavila neizbrisiv , nezaboravan utisak koji ću pamtiti dok sam živ. A posle? Posle se nadam da će to biti samo bleda slika onoga što očekuje svakog izabranog za život u Carstvu Nebeskom.

Bila je to moja ispovest u Manastiru Krka u Kistanju u Dalmaciji. Ispovednik je bio mlad monah tek nekoliko godina stariji od mene. Krstio sam se tri meseca ranije i sada sam trebao da se ispovedim po prvi put. Sav uzbudjen i ustreptao ušao sam u kapelu, gde smo bili sami, monah i ja. Znao sam da Gospod čita naša srca i misli i znao sam da za njega nema ništa što je skriveno što se mojih greha tiče, ali sam pokušavao tada da osetim šta treba da kažem. Počeo sam ispovest, i u jednom trenutku imao sam na umu nešto da kažem , a onda sam se zaustavio i pomislio da nije dobro da to izgovorim zbog monaha, imao sam osećaj da bi ga stavio u duhovnu sablazan, pa sam tu misao krenuo da zaobilazim, i tada sam osetio prvo kao snažan eletricitet, ali neverovatno prijatan, sve se to odigravalo u deliću sekunde, a onda, sam postao svestan prisustva nekoga ili nečega iza mojih ledja. To je bilo nešto jako snažno, duhovno i moćno ali puno ljubavi. Šta sam dalje pričao neznam, ali taj osećaj te neverovatne ekstatične ljubavi me je potpuno naelekrisao i u isto vreme rastopio. Monah je sve to primetio i on je bio kao i ja nasmejan i zbunjen. Izašao sam iz kapele sa najvećim i najširim osmehom ikada i bio sam kao pijan od te neverovatne ljubavi. Tada sam verovao da me je Bog lično kao Duh Sveti pomilovao i dodirnuo, a sada sam više sklon da verujem da je to bio andjeo čuvar. Eto...

Снежана · Фебруар 24, 2015

Maslacak_ · Фебруар 24, 2015

"Legoh spati, Boga zvati

i andjele prizivati.

Bog se desi na nebesi,

nebesa se otvorise,

andjeli se poklonise,

Hrista Boga zamolise,

kad ja legnem, kad ja spim,

nikakvo zlo da ne snim.

Amin."

Volim_Sina_Bozjeg · Фебруар 24, 2015

Моја деца су одушевљена Анђелима.

После спајдермена, бетмена, бен тена, супермена, пустио сам им овде нађену поучну причу о бабадроги, где анђео ауторитативно снажно и само јаким речима отера бабадрогу од деце, што их је заиста пуно дојмило, јер за разлику од других суперхероја анђео не мора да се бори и туче, он само прстом покаже и бабадрога одлази сва у страху.

Пошто Милош 4 године воли црвену боју онда је његов анђео чувар наравно црвени а Лазар 3 године воли плаву боју, тако даа је његов анђео чувар плави.

Добро дошла на форум.

Maslacak_ · Фебруар 24, 2015

Моја деца су одушевљена Анђелима.

Пошто Милош 4 године воли црвену боју онда је његов анђео чувар наравно црвени а Лазар 3 године воли плаву боју, тако даа је његов анђео чувар плави.

Ijaoj preslatki su

A djeca to iskreno dozive, a ne kao mi odrasli...pih, ja bih opet da sam dijeteeee

mésange · Фебруар 25, 2015

Све што је искрено и од срца је и прелијепо, па тако и твој текст, једва чекам следећи...

И мој мали допринос са пјесмом - То се Господ уселио у ме

"Legoh spati, Boga zvati

i andjele prizivati.

Bog se desi na nebesi,

nebesa se otvorise,

andjeli se poklonise,

Hrista Boga zamolise,

kad ja legnem, kad ja spim,

nikakvo zlo da ne snim.

Amin."

Овај дневник се претвара у ризницу најдивније музике!

Немам искуства са оваквом музиком, а неопходна ми је...

Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе ...

Нешто оволико лепо одавно нисам прочитала. Једним делићем ме је подсетило на нешто што ми се десило недавно...

Било је то једне хладне децембарске вечери, када смо Н и ја први пут заједно прошетале до Храма Светог Саве. Сам овај одлазак је прича за себе. Дуго смо шетале у круг око Храма смрзавајући се, али ја сам апсолутно хтела да јој испричам целу причу пре него што уђемо (мислим да јој није много сметало ). Слушале смо песму звона и читале одломак из "Библије за децу", са које сам ја отресла прашину само неколико недеља пре тога. Када се прича завршила, ушле смо у Храм. Н ме је научила како да запалим свећу.

Шетале смо натраг, пуне утисака. Последњи део пута решиле смо да пређемо аутобусом, јер је пала ноћ и било је још хладније.

Стајале смо у аутобусу и причале, када се неко ко је седео иза Н-иних леђа огласио љутитим и неразумљивим тоном, успут се ухвативши за њен ранац. Окренуле смо се ка њему. Био је то човек са спољашњошћу бескућника, који је вероватно пио, и чија је једна шака мало крварила. Говорио је гласно и неразумљиво, гледајући у нас. Нису се распознавале речи, али чинило се да се љути и прети нам. Помериле смо се мало у страну и он се утишао. Ускоро сам видела да му девојка која седи преко пута њега, благо се смешећи, даје марамицу. Он је нешто промрмљао у знак захвалности, бришући умрљану руку. У том тренутку ми је изгледао као мало дете. Недуго након тога, поново је кренуо да виче у нашем правцу, на шта сам се окренула. Благо сам питала "Да?", гледајући га у очи. Престао је да виче, а његове очи су засијале неком необичном светлошћу. Онда се окренуо на своју страну, као мало покуњен.

Био је то само повређени анђео.

Jedna od mojih omiljenih tema je tema o andjelima, tako da ću se pridružiti i dati svoj doprinos jednom kratkom epizodom iz svog života koja je u mojoj duši i svesti, ostavila neizbrisiv , nezaboravan utisak koji ću pamtiti dok sam živ. A posle? Posle se nadam da će to biti samo bleda slika onoga što očekuje svakog izabranog za život u Carstvu Nebeskom.

Bila je to moja ispovest u Manastiru Krka u Kistanju u Dalmaciji. Ispovednik je bio mlad monah tek nekoliko godina stariji od mene. Krstio sam se tri meseca ranije i sada sam trebao da se ispovedim po prvi put. Sav uzbudjen i ustreptao ušao sam u kapelu, gde smo bili sami, monah i ja. Znao sam da Gospod čita naša srca i misli i znao sam da za njega nema ništa što je skriveno što se mojih greha tiče, ali sam pokušavao tada da osetim šta treba da kažem. Počeo sam ispovest, i u jednom trenutku imao sam na umu nešto da kažem , a onda sam se zaustavio i pomislio da nije dobro da to izgovorim zbog monaha, imao sam osećaj da bi ga stavio u duhovnu sablazan, pa sam tu misao krenuo da zaobilazim, i tada sam osetio prvo kao snažan eletricitet, ali neverovatno prijatan, sve se to odigravalo u deliću sekunde, a onda, sam postao svestan prisustva nekoga ili nečega iza mojih ledja. To je bilo nešto jako snažno, duhovno i moćno ali puno ljubavi. Šta sam dalje pričao neznam, ali taj osećaj te neverovatne ekstatične ljubavi me je potpuno naelekrisao i u isto vreme rastopio. Monah je sve to primetio i on je bio kao i ja nasmejan i zbunjen. Izašao sam iz kapele sa najvećim i najširim osmehom ikada i bio sam kao pijan od te neverovatne ljubavi. Tada sam verovao da me je Bog lično kao Duh Sveti pomilovao i dodirnuo, a sada sam više sklon da verujem da je to bio andjeo čuvar. Eto...

Каква прелепа прича... даје ми осећај да имам и на овом свету још много узвишене лепоте да доживим.

Моја деца су одушевљена Анђелима.

После спајдермена, бетмена, бен тена, супермена, пустио сам им овде нађену поучну причу о бабадроги, где анђео ауторитативно снажно и само јаким речима отера бабадрогу од деце, што их је заиста пуно дојмило, јер за разлику од других суперхероја анђео не мора да се бори и туче, он само прстом покаже и бабадрога одлази сва у страху.

Пошто Милош 4 године воли црвену боју онда је његов анђео чувар наравно црвени а Лазар 3 године воли плаву боју, тако даа је његов анђео чувар плави.

Добро дошла на форум.

Хехе, баш ми се допада ово! Мораћу и ја да погледам причу о бабадроги.

Постоји једна јако лепа књига, "Лек од бресквиног лишћа", аутор је Зорица Кубуровић. Ова књига враћа одрасле у детињство, а сигурно се свиђа и деци.

Поздравите своју дечицу! Дивно је што од малих ногу знају ко је прави суперхерој.

Биљана · Фебруар 25, 2015

ΑΗЂΕΟ (гласник, вијесник), невидљиви, бестјелесни и бесмртни дух (биће), посредник између Бога и људи, преносилац Божијих заповијести људима (слика се са крилима); име које означава службу или дужност (Мт 22,30); тајновита бића у духовном свијету који измиче људском поимању.

mésange · Фебруар 25, 2015

ΑΗЂΕΟ (гласник, вијесник), невидљиви, бестјелесни и бесмртни дух (биће), посредник између Бога и људи, преносилац Божијих заповијести људима (слика се са крилима); име које означава службу или дужност (Мт 22,30); тајновита бића у духовном свијету који измиче људском поимању.

Ово ми је било потребно да знам. Ја овде користим реч "анђео" у другачијем контексту, да ли то не смета? Рецимо да ћу, кад мислим на праве Анђеле, писати то великим словом. Мислим да их још увек нисам упознала, знам само "анђеле".

GeniusAtWork · Фебруар 25, 2015

mésange · Фебруар 27, 2015

@@GeniusAtWork

Лепо, тако лепо. Ура за песме о анђелима!

mésange · Фебруар 27, 2015

ΑΗЂΕΟ (гласник, вијесник), невидљиви, бестјелесни и бесмртни дух (биће), посредник између Бога и људи, преносилац Божијих заповијести људима (слика се са крилима); име које означава службу или дужност (Мт 22,30); тајновита бића у духовном свијету који измиче људском поимању.

Ово ми је било потребно да знам. Ја овде користим реч "анђео" у другачијем контексту, да ли то не смета? Рецимо да ћу, кад мислим на праве Анђеле, писати то великим словом. Мислим да их још увек нисам упознала, знам само "анђеле".

Од како сам прочитала ову дефиницију Анђела, почела сам да трагам за њима.

Допада ми се да постајем свесна њиховог постојања. Заиста, нисам размишљала о Анђелима који ме окружују... Само сам осећала Демоне око себе. Време је за Анђеле!

Мислим да успевам на тренутке да угледам понеког, захваљујући Анђеоској музици коју сте поделили са мном.

Не могу вам се довољно захвалити, свима вама.