Заљубљеност и љубав

[Снежана]

Zaključak:

 

Ovo su samo neki od mitova odnosno iracionalnih uverenja koja se javljaju u ljubavnom odnosu i koja oštećuju njegov kvalitet. Važno je prepoznati ove paterne u svom ljubavnom odnosu, a nakon toga pokušati promeniti ih. Bila koja od ovih iskrivljenih mentalnih predstava vodi osobu u disfunkcionalne emocije i ponašanja koja samo mogu oštetiti partnerski odnos koji visoko vrednujemo.

 

Klinički psiholog Olivera Novaković

 

Literatura:

Milivojević, Zoran. Formule ljubavi: kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav. Prometej, 2000.

 

http://psihologika.rs/mitovi-o-ljubavi/

[Џуманџи]

"Мени, као хришћанину, ова логика нашег понашања и живљења, где у нужности финкционишемо боље него у слободи, говори једно – да смо ми, као пала природа, изгубили оно највредније што нам је Бог дао – своју слободу. Тачније, изгубили смо храброст да будемо слободни. Зато често и не умемо да волимо." -> Slazem se. Na vise mesta u Svetom Pismu sam naletela na "Буди слободан и храбар", odmah me na to asociralo; sad gledam, pa da navedem - u: Ponz, INav i dva puta u 1dn. :)

[БанеЛ]

Ово сам написао пре пар година у склопу једне приче. Наивно је, као и заљубљеност. 

Чекао сам оне ситне сате када мисли надгласају тишину. Какве ли мисли муче друге људе? Да ли сам само ја несрећан? Како други људи излазе на крај са својим проблемима? Колико је непроспаваних ноћи иза мене? Не могу више овако. Огледало каже да нема оног веселог погледа који је извирао из мојих очију. Из њих сада извире нека сета, нека необјашњива туга. Живот је стварно непредвидив. Чудно је како сплет околности, једна једина особа може да вас подигне у звезде, а следећег трена вама дословце обрише под. Идеализација се скупо плаћа. То лебдење у ваздуху, уобличена стварност као опијум је деловала на мене. Више нисам био чврсто на земљи, гледао сам другим очима,  а кад сам схватио истину, било  је сувише касно. Време је прошло, а ја сам опет сам. Да ли постоји изгубљено време? Да ли свако познанство, сваки догађај има утицај на то каква ћете особа постати?

[БанеЛ]

Ево шта заљубљенко напише:

Кад улицом прођеш, цео свет стане,

уздаси чежње прекидају трен тај.

Да ми с тобом једно јутро сване,

трајао би довека у очима сјај.

 

А кад се разочара:

Другачије

Небо плаче за нас двоје,

тужној причи епилог следи.

Болом почињу муке моје,

самоћа тугом победи.

 

Сада ходаш улицама душе,

бунило ти разум вара.

Кад се твоји снови сруше,

позната је прича стара.

 

Да ли је могло другачије,

да ли има наде још,

гледају нас очи другачије,

можда дан је био лош. 

 

Настало пре 7,8 година због једне Врањанке. Ето, ово сам нашао, а уклапа се у оно прво што је написао Александар. 

 

[Биљана]

4 minutes ago, БанеЛ рече

због једне Врањанке

Пууууусто, пуууууусто, пууууусто ми је свеееееее..............  

[БанеЛ]

2 minutes ago, Биљана рече

Пууууусто, пуууууусто, пууууусто ми је свеееееее..............  

Или, Због тебе моме убава...  

[aliluja]

On Monday, September 21, 2015 at 21:35, Снежана рече

Što je veća ljubav veća je ljubomora

 

Pre svega, da bismo mogli osetiti ljubomoru, prvo prema nekome moramo osetiti ljubav. Ljubomora predstavlja osećanje koje se javlja u triangularnoj situaciji, odnosno, kada postoji pretnja da će neka treća osoba narušiti naš odnos sa partnerom. Međutim, važno je znati da i sama ljubomora može biti zdrava – i da osoba može manifestovati ponašanja protektivna po vezu, ali da isto tako može predstavljati bolesno osećanje koje pravi probleme u vezi. Nezdrava ljubomora se javlja kada osoba poseduje iracionalna uverenja da partner mora biti samo njen, da ne sme pogledati drugu osobu, da ga druga osoba ne sme privući, da ne sme obratiti pažnju na drugu osobu i slično. Ipak, važno je znati da suštinski ne postoji nikakva veza između intenziteta ljubomore i intenziteta ljubavi. Bez obzira na to, ljudi koji neguju iskrivljenu predstavu da je intenzitet ljubomore povezan sa intenzitetom ljubavi, verovaće da što je više ljubomore u vezi – ljubav je snažnija. Ljudi koji veruju u ovaj mit traže partnere koji su takvi, i čak iako im to ponekad jako teško pada i zagorčava život, ponekad paradoksalno mogu osetiti i dozu ponosa zbog toga. Stoga ove osobe iako im ponašanja partnera zadaju bol i patnju suštinski ne žele to da menjaju jer im je to ultimativni dokaz da su voljeni. Oni samo žele da se nekome jadaju o tome. Takođe ove osobe su sklone, da kada pomisle da ih partner ne voli, izazivaju partnerovu ljubomoru priređujući mu scenu u kojoj pokazuju naklonost drugoj osobi, te ako partner odreaguje ljubomorom, to doživljavaju kao dokaz ljubavi. Nasuprot ovome, postoje ljudi, za koje je pa čak i najmanji dokaz ljubomore – znak neljubavi. Oni tumače partnerovo manifestovanje ljubomore kao odliku bolesne ličnosti i na njoj zasnovanog bolesnog odnosa. Ovi ljudi na najmanji znak ljubomore osećaju kao da partner pokušava da ih zarobi i izražavaju strašan bunt ka tome.

 

Stoga važno je naučiti razlikovati zdravu od nezdrave ljubomore. Zdrava ljubomora je ona koja doprinosi očuvanju veze. Ovakva ljubomora  najviše liči na “žar” ili strast koja doprinosi očuvanju veze, ali bez da opterećuje samu osobu ili njenog partnera. Ona može biti simpatična i šarmantna i pokazuje da je osoba autentično zainteresovana za svog partnera. Međutim, ona ni na jedan način nije ugrožavajuća. S druge strane, nezdrava ljubomora je emocija koju karakterišu stalne ruminacije (neprestano bavljenje) partnerovom (ne)vernošću i ponašanja koja frustriraju i samu osobu ali i njenog partnera (agresija, proveravanje, praćenje, zabrane…i slično). Zdrava ljubomora sastoji se od brige za svog seksualnog partnera i snažne želje tj preferencije da se partner uzdrži od snažnijeg emocionalnog uplitanja sa drugima. Ova emocija dovodi do emotivno-seksualnih problema, ali ne tolikih da drastično remete kvalitet veze niti život partnera. Suština je u tome da nezdrava ljubomora nije znak ljubavi, već znak straha od gubitka ljubavi. Takođe, što je ljubomora intenzivnija, odnos partnera je lošiji.

Mislim da je u slučajevima patološke ljubomore veoma teško svojom zdravom ljubavi  promeniti nekog... i da upravo taj strah od gubitka ljubavi koji pominješ...na kraju i dovede do gubitka... Patološka ljubomora može dovesti do nerealnih sumnji u partnera i dozivljavanja istog kao neprijateljstva ...do otudjivanja, optuživanja... pa i do agresije... 

To su teške situacije u kojima bi se zajednica mogla održati.. pa čak ni u braku gde bi trebali dati sve od sebe. 

 

 

[Рапсоди]

On 1/29/2015 at 22:58, Александар Милојков рече

 

 

 Љубав је излазак из дијалектике задовољства и бола. У њој и бол задобија смисао, тако да тиме престаје да буде бол, као што је бол у страствености. Љубав је излазак из нужности у слободу. У томе је и основна разлика између заљубљености и љубави. Љубав не стоји на нужности биохемије. Љубав је слобода. Нажалост, данас је тешко појмити аутентичну љубав. Управо се страст често поистовећује са љубављу. Права љубав то никако није. Она нема ништа своје. Ни своју етику, ни естетику, ни логику, ни правила, ни циљеве, ни разлоге, ни објашњења, нема ништа. Она је луда, она је слободна од свега. Она је радовање у лицу другог, од којег се за узврат не тражи ништа (мада љубав не забрањује узвраћање, напротив). Права љубав је Крст. Спремност на крст. Потпуно давање себе другоме. До лудила и крајње нелогичности, до чуђења, до неразумевања околине, до осуде од стране околине, до властите штете и пропасти. Да, то је љубав. Ко онда воли? Само Светитељи. Волети значи бити Свет.
Нажалост, мало је Светитеља, мало је људи који умеју да воле. Мало је људи који су способни да буду слободни. 

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

[aliluja]

On Monday, September 21, 2015 at 21:43, Џуманџи рече

"Мени, као хришћанину, ова логика нашег понашања и живљења, где у нужности финкционишемо боље него у слободи, говори једно – да смо ми, као пала природа, изгубили оно највредније што нам је Бог дао – своју слободу. Тачније, изгубили смо храброст да будемо слободни. Зато често и не умемо да волимо." -> Slazem se. Na vise mesta u Svetom Pismu sam naletela na "Буди слободан и храбар", odmah me na to asociralo; sad gledam, pa da navedem - u: Ponz, INav i dva puta u 1dn.

Ne postoji ništa lepše od pojmova kao što su hrabrost, sloboda,  čestitost i vera.. . da volimo hrabro, slobodno  čestito i sa verom.. . i da kao takvi budemo voljeni .. Sve su to stubovi našeg ljudskog dostojanstva koje nam je od Boga dato. 

... da bi nosili na njemu "Njeno Veličanstvo- Ljubav"

[JESSY]

Evo po čemu se ljubav i zaljubljenost razlikuju!

 

LJUBAV

1. Duboko istražuje osobine karaktera, zajedničke vrijednosti i zajedničke interese

ZALJUBLJENOST

1. Često je zasnovana na besmislenim pridjevima, npr. kako neka osoba hoda ili kako se smije

LJUBAV

2. Promatra i druge čimbenike uz fizičku privlačnost

ZALJUBLJENOST

2. Uglavnom ovisi o fizičkoj privlačnosti – oduševljenje koje osjetite kada dodirnete drugu osobu

LJUBAV

3. Pokreće ono što je najbolje u vama, osobni napredak, samopoštovanje, ambicije i želju za usavršavanjem

ZALJUBLJENOST

3. Često ima destruktivan utjecaj na ličnost, izazivajući vas da zaboravite životnu stvarnost

LJUBAV

4. Potrebno joj je vrijeme da se razvije i sazrije.

ZALJUBLJENOST

4. Često se naglo završava, ako niste seksualno aktivni. Ako ste seksualno uključeni, onda ovo nije pouzdan znak

LJUBAV

5. Prepoznaje vrijednosti, ali i ono što je manje savršeno

ZALJUBLJENOST

5. Čini da često idealizirate drugu osobu i ne želite priznati da u njenom karakteru postoje bilo kakve mane

LJUBAV

6. Donosi odobravanje roditelja i prijatelja

ZALJUBLJENOST

6. Često izaziva neodobravanje obitelji i prijatelja

LJUBAV

7. Može preživjeti razdvojenost

ZALJUBLJENOST

7. Često brzo „umire“ kada druga osobe ode negdje

LJUBAV

8. Smanjuje napetost u razgovoru oko rješavanja problema

ZALJUBLJENOST

8. Odlikuje se čestim svađama, raspravama i nerazumijevanjem

LJUBAV

9. Spremna je dijeliti i davati radost i sigurnost drugoj osobi

ZALJUBLJENOST

9. Više vas zanima što možete izvući iz te veze

LJUBAV

10. Ostvaruje povjerenje i potpunu sigurnost

ZALJUBLJENOST

10. Često sadrži jake i česte osjećaje ljubomore

LJUBAV

11. Obično se bavi sadašnjim stanjem

ZALJUBLJENOST

11. Obično se koristi za opisivanje prošlih veza

LJUBAV

12. Više je usmjerena prikladnim osobama

ZALJUBLJENOST

12. Često se usmjerava nepoželjnim osobama

LJUBAV

13. Karakteriziraju je osjećaji povjerenja i sigurnosti

ZALJUBLJENOST

13. Često se pojavljuju osjećaji krivice, nesigurnosti i očaja

LJUBAV

14. Raste tijekom vremena i razvija se s emotivnom i biološkom zrelošću

ZALJUBLJENOST

14. Češća je među mladim adolescentima i nezrelim osobama

LJUBAV

15. Neće brzo nastati poslije prekida bivše veze

ZALJUBLJENOST

15. Može se pojaviti lako, odmah poslije prekida prethodne ljubavne veze

LJUBAV

16. Daje trajan smisao zanimanju i radosti vašoj zajednici

ZALJUBLJENOST

16. Kada nestane seksualno uzbuđenje, uglavnom je praćena dosadom

LJUBAV

17. Pojačava obostrano zanimanje i želju za učešćem u zajedničkim aktivnostima

ZALJUBLJENOST

17. Par je zaokupljen vanjskim zabavama i uživanjem

LJUBAV

18.Mijenja se i postaje dublja

ZALJUBLJENOST

18. Malo mijenja oblik vaše veze, iako ste dugo zajedno

LJUBAV

19. Što više svoj život dijelite  s voljenom osobom, razvija se klima dubokih osjećaja i intimnosti

ZALJUBLJENOST

19. Često je prate plitki osjećaji koji vas „uzbuđuju“

LJUBAV

20. Odlikuje se težnjom da dugo traje

ZALJUBLJENOST

20. Često traje jako kratko

LJUBAV

21. Štiti, izgrađuje i brine se za drugu osobu

ZALJUBLJENOST

21. Često iskorištava drugu osobu u vašu korist

LJUBAV

22. Dobra je osnova za brak ako su ispunjeni svi drugi čimbenici

ZALJUBLJENOST

22. Uvijek je loša podloga za brak

 

Autorica: Nancy Van Pelt; iz knjige ”The Compleat Courtship”

Izvor. Novizivot.net

[Broken]

Заљубљеност је дар, љубав је избор.

[Рапсоди]

On 29.1.2015. at 22:58, Александар Милојков рече

Једно моје писаније, тачније мало подуши фејсбук статус, које је изазвало позитивне реакције на друштвеној мрежи. Па да га поделим са вама...

 

Заљубљеност и љубав

 

 

Заљубљеност и љубав? Има ли разлике? Да, има. То су заиста две фазе живљења, али које су ипак у некаквој вези. Заљубљеност претходи љубави. Она је везана са оним што зовемо „хемијом“, реакција наше природе на особу која нас је привукла, у коју смо се заљубили. Мислим да свако ко је био заљубљен ће се сложити да је то једно дивно, полетно стање. Наш мозак се сасвим другачије понаша, а то понашање је узроковано специфичном можданом биохемијом и функцијом. У фази заљубљености ми смо зграбљени својом природом, својом биoхемијом. Она нас носи. И шта се дешава? Заљубљен човек, под дејством допамина, на пример, добија позитивну, ведру вољу. Почиње да идеализује вољену особу, али и читав свет гледа кроз ту особу, те му све изледа чаробно и лепо. Зато се повећава његова упорност, кретивност, уопште животна енергија. Оно што је посебно интересантно – заљубљен човек нема потребу за другом особом, мимо своје вољене. Мозак не дозвољава да се заљубимо у више од једне особе. То је немогуће. Хемија нас буквално држи у верности. Не подносимо раздвојеност од вољене особе. Њено одсуство изазива код нас анксиозност. Хемија заљубљености жели само једно – контакт, бивање са вољеном особом. Жели да је зграби, да је не испушта ни за тренутак. 
На први поглед, заљубљеност је – дивна. И јесте дивна. Ипак, она није савршена, колико год се таква чинила заљубљенима. Није савршена из једног разлога – стоји на нужности хемије а не на нашој слободи. Зато је веома повезана са страшћу. А страст, колико год и бивала пријатна и водила дужем или краћем уживању, представља патњу. Зашто? Зато што је страсно уживање неодвојиво од бола. Оно је зато у својој основи трагично – што човек не може да окуси задовољство које жели, без бола који не жели. Међутим, страст, задовољство које она носи, је толико снажна да, иако свесни будућег бола, ми о њему не желимо да мислимо. Тада нам постаје битан само тренутак, не желимо да га се одрекнемо, мислећи о будућим последицама. То нужно од нашег живота ствара једну дијалектику задовољства и бола, среће и несреће. Проблем је што бол и несрећа, када је страст у питању, долазе као потоњи, имају последњу реч. Бол је, нажалост, јачи од задовољства када је са њим сједињен. Он трује задовољство, као што је и отров јачи и трује мирисни хлеб. Сједињијући се са њим, од читаве смеше хлеба и отрова, отров ствара отров. Хлеб бива узалудан. Као такав више представља мамац за тровање него хлеб. Дакле, вођени страшћу, задовољство је осуђено да га изгубимо, док бол има завршну реч. Он једино остаје. Тада као бег из несреће видимо у уласку у нову страст, у ново задовољство. И тако, окрећемо круг свог живљења, те клацкалице задовољства и бола. Чини се да је из тог круга немогуће изаћи.
Ипак, може. Љубав је излазак из дијалектике задовољства и бола. У њој и бол задобија смисао, тако да тиме престаје да буде бол, као што је бол у страствености. Љубав је излазак из нужности у слободу. У томе је и основна разлика између заљубљености и љубави. Љубав не стоји на нужности биохемије. Љубав је слобода. Нажалост, данас је тешко појмити аутентичну љубав. Управо се страст често поистовећује са љубављу. Права љубав то никако није. Она нема ништа своје. Ни своју етику, ни естетику, ни логику, ни правила, ни циљеве, ни разлоге, ни објашњења, нема ништа. Она је луда, она је слободна од свега. Она је радовање у лицу другог, од којег се за узврат не тражи ништа (мада љубав не забрањује узвраћање, напротив). Права љубав је Крст. Спремност на крст. Потпуно давање себе другоме. До лудила и крајње нелогичности, до чуђења, до неразумевања околине, до осуде од стране околине, до властите штете и пропасти. Да, то је љубав. Ко онда воли? Само Светитељи. Волети значи бити Свет.
Нажалост, мало је Светитеља, мало је људи који умеју да воле. Мало је људи који су способни да буду слободни. Зашто се дешавају прељубе кад прође заљубљеност и када треба да се препустимо љубави? Па зато што више нема нужности хемије која ће нас робовски држати у загрљају вољене особе. Зато што смо од нужности препуштени слободи, да својом вољом, као личности, чувамо верност другоме – да волимо. Онда када постанемо слободни, кад нас заљубљеност пусти, ми чинимо оно што не ваља – уништавамо оно што је заљубљеност љубоморно чувала. Полако нестаје и онај елан, она животна енергија, она идеалност кроз коју смо гледали свет. Свет постаје суморан, уобичајен, реалан. Уочавамо да постоје недостаци и у свету а и у тој нашој вољеној особи, да постоји зло и зли људи, да свет и није баш тако леп, а да наша вољена особа и није баш нешто. Као заљубљени то нисмо могли да видимо. Као слободни од заљубљености то видимо. Наша трагедија и несрећа живота се своди у томе – што нисмо способни да будемо слободни. Мени, као хришћанину, ова логика нашег понашања и живљења, где у нужности финкционишемо боље него у слободи, говори једно – да смо ми, као пала природа, изгубили оно највредније што нам је Бог дао – своју слободу. Тачније, изгубили смо храброст да будемо слободни. Зато често и не умемо да волимо. Али, једно је сигурно – нећемо заиста бити срећни док не скупимо храбрости да узмемо оно што нам је Бог даровао – своју слободу. То је главни подвиг који стоји пред човеком, то је суштина хришћанске аскетике. Бити слободан. Умети волети – лудо, нелогично... слободно. Мера те хришћанске аксезе, колико у њој заиста успевамо или не успевамо јесте – осмех на лицу другог човека. У том осмеху је и суштина нашег, личног постојања. И ту нам се открива смисао – зашто вреди умрети за другог. Тај смисао љубави нам је скривен све док љубав поистовећијемо са страшћу. Тиме нам је скривена и истинита срећа. Само храбри ће је упознати. Али, слобода и припада храбрима. Љубав се дешава само храбрима

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Ф Е Н О М Е Н А Л Н О 

[Violetta Valery]

пре 58 минута, Broken рече

Заљубљеност је дар, љубав је избор.

Ljubav je dar. Nema je ako Bog ne da čoveku. Bude samo jalova sentimentalnost.