Преобразите се - живите нови живот у Христу (видео записи на српском)

[Иван Ивковић]

Разлика између "не могу" и "нећу"

"Мислим да то не значи оно што ти мислиш да значи". Постоји велика разлика имеђу "не могу" и "нећу" те због тога сматрам да је наведени цитат из једног од мојих омиљених филмова прикладан. Ево неколико примера.

Кажеш: "Не могу да долазим у цркву."
Мислиш: "Просто нећу да долазим у цркву јер немам намеру да ми Црква постане нешто најважније. Само ћу ти рећи да не могу доћи и надати се да нећеш питати ништа детаљније."

Кажеш: "Не могу да читам Свето Писмо сваког дана."
Мислиш: "Данас нећу ни покушати да читам Свето Писмо. Имам превише других важних ствари као што је пискарање на Фејсбуку и гледање "Идола"."

Кажеш: "Не могу дати прилог Цркви."
Мислиш: "Нећу се одрећи ничега што тренутно треба да купим само да бих дао Цркви више новца. То је мој новац и могу да чиним с њим шта ми је воља."

Кажеш: "Не могу ићи на тај црквени догађај."
Мислиш: "Нећу ићи али немам храбрости да ти кажем зашто."

Кажеш: "Не могу да постим."
Мислиш: "Не дозвољавам да ми Црква говори шта да једем. Није важно шта улази на уста већ оно што излази..."

Списак се тиме не окончава али суштина је у овом последњем. Када одбијамо да будемо искрени говорећи некоме да не можемо урадити нешто, кад истовремено можемо учинити то а не желимо оно што из наших уста излази није истина. А сви знамо шта је то кад не говоримо истину...

http://www.liveanewlifeinchrist.org/2014/10/it-dont-think-that-means-what-you-think.html

Ова порука се налази на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Ивковић]

Пре извесног времена смо наишли на снимке беседа оца Атанасија Хароса па смо решили да их поделимо.
На нашем форуму је већ покренута тема са овим беседама али у оквиру подфорума на енглеском. Пошто је некима тешко да прате беседе на енглеском нас неколико смо се договорили да их преводимо. Беседе су засноване на Јеванђелским поукама које се читају на Литургији док чланци са сајта, који ће се такође наћи овде, дотичу и неке друге теме наше (светске) свакодневице.

 

 

Ако је неко заинтересован да пружи помоћ у превођењу предлажем да крене одавде: https://www.pouke.org/forum/topic/35284-%D0%BF%D0%B0%D0%B6%D1%9A%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4/page-4#entry1213535.

[Иван Ивковић]

Бог жели да будеш мученик

 

У време када у нашем свету влада грчевита потрага за богатством и чашћу хришћани свакодневно бивају у прилици да бирају између светских приоритета и живота по Богу. Ваша добра воља да живите у Христовој вери кроз животне одлуке показује колико вам је важан Бог и биће сведочанство ваше вере онима око вас. Ви сте живи мученици када допуштате другима да виде вашу посвећеност и ваше мучеништво ће друге привући Христу на исти начин којим су и древни мученици привлачили вернике. Имате ли воље и жеље да ваше одлуке сведоче Христа?

 

Ова порука се налази на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Ивковић]

За Бога су сви добродошли

 

Живимо у свету преплављеном предрасудама. Према нашој деци се понекад у школи односе као према аутсајдерима. Наше пријатеље колеге на послу понекад посматрају као да су им туђи. Наша породица се понекад осећа недобродошлом чак и у суседству где живимо годинама. Осећај да ниси добродошао може бити обогаљујућа стварност која присиљава многе породице да остану изоловане и одвојене и од најближег људског бића. На крају крајева, стални осећај недобродошлице може да нас превари да поверујемо да нас ни Бог неће дочекати добродошлицом у Својој Цркви. Али ми ипак долазимо јер у свом срцу знамо да нам Бог може помоћи, кад би само могао да погледа мимо наших прегрешења.

 

Ја замишљам да су управо ово била осећања десеторице људи који су пришли Исусу Христу по исцељење. У причи о десет губаваца, сведоци смо деловања Божје бескрајне љубави на животима десеторице одбачених од друштва. Десеторица људи који нису били добродошли код својих суграђана дошли су Богу, молећи за милост, и све их је излечио Исус Христос. Десеторици који су били довољно храбри да „се искључе“ од речи других и приђу Богу дата је нова прилика за живот.

 

Није било важно што су ову десеторицу други „угледнији“ грађани избегавали. Није било важно што су ова десеторица били дошљаци пре него локални и домаћи. Сваког од њих исцелио је Бог. Али из ове приче увиђамо још једну, а важнију поуку. ЈЕДНОГА човека, који се вратио да се поклони Богу, „препородио је“ и поздравио с поштовањем Исус. А он беше странац! Ово само служи да вам покаже – СВИ су за Бога добродошли... али неће сви издвојити времена да Му принесу слављење и хвалу. А од којих си ти?

 

Ова порука се налази на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Ивковић]

Не дозволите да вас бол и патња одвуку од Бога

 

Понекад у животу бол се може учинити неподношљивим. Понекад сте кушани пре да се осврћете на бол и патњу пре него на Божје обећање вечног живота. Заправо, упркос свом болу и патњама које живот носи, Бог је обећао да све док држите пажњу на Њему не само да ћете бити исцељени већ и живети вечно. Јесте ли спремни да поверујете Богу довољно да вас бол и патња не одврате од Његовог обећања?

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Овај отац је толико харизматичан да сам одушевљен са којом позитивношћу преноси реч о Христу.

[Иван Ивковић]

Разлика између "не могу" и "нећу"

"Мислим да то не значи оно што ти мислиш да значи". Постоји велика разлика имеђу "не могу" и "нећу" те због тога сматрам да је наведени цитат из једног од мојих омиљених филмова прикладан. Ево неколико примера.

Кажеш: "Не могу да долазим у цркву."
Мислиш: "Просто нећу да долазим у цркву јер немам намеру да ми Црква постане нешто најважније. Само ћу ти рећи да не могу доћи и надати се да нећеш питати ништа детаљније."

Кажеш: "Не могу да читам Свето Писмо сваког дана."
Мислиш: "Данас нећу ни покушати да читам Свето Писмо. Имам превише других важних ствари као што је пискарање на Фејсбуку и гледање "Идола"."

Кажеш: "Не могу дати прилог Цркви."
Мислиш: "Нећу се одрећи ничега што тренутно треба да купим само да бих дао Цркви више новца. То је мој новац и могу да чиним с њим шта ми је воља."

Кажеш: "Не могу ићи на тај црквени догађај."
Мислиш: "Нећу ићи али немам храбрости да ти кажем зашто."

Кажеш: "Не могу да постим."
Мислиш: "Не дозвољавам да ми Црква говори шта да једем. Није важно шта улази на уста већ оно што излази..."

Списак се тиме не окончава али суштина је у овом последњем. Када одбијамо да будемо искрени говорећи некоме да не можемо урадити нешто, кад истовремено можемо учинити то а не желимо оно што из наших уста излази није истина. А сви знамо шта је то кад не говоримо истину...
 

 

Ова порука се налази на насловној страници Поука. Погледајте!

[Guest]

Иване, добро би било да се раде преводи његових беседа за оне који не говоре енглески, другим речима за ширу јавност код нас.

 

Заиста има много тога да се научи и примени у животу.

[Иван Ивковић]

Иване, добро би било да се раде преводи његових беседа за оне који не говоре енглески, другим речима за ширу јавност код нас.

Заиста има много тога да се научи и примени у животу.

Већ је неких десетак беседа преведено него сад ја кочим са прављењем титлова... Можда бих уз видео линкове могао да поставим текстуалне фајлове за преузимање (да не затрпавамо тему обимним текстовима)... Или некако другачије...

[Guest]

Kako god, interesantno je i jedno i drugo, veoma...

[Adelaida]

:good2: Otac Atanasije je super. 

[Иван Ивковић]

Шта је праведност?

 

Неколико је дана до Божића, Црква нас позива на созерцање Аврамове и Јосифове праведности. Ова два Божја претка живели су животе посвећени и одани Божјем обећању, упркос чињеници да никад нису дочекали његово остварење. Рођење Бога нас уводи у почетак остварења Божанске победе над смрћу и почетак новог и вечног живота у Христу. Пошто Аврам и Јосиф нису посведочили долазак Божјег Царства можда ни ми нећемо у земаљском животу посведочити пуноћу Царства, али смо ипак позвани на праведност. Бог ће испунити Своје обећање и нашадобра воља да прихватимо Аврамову и Јосифову праведност ће нас припремити за примање пуноће вечне Божанске утехе и љубави. Можете ли се и Bи овог Божића назвати праведником?

 

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

tekst.txt

[Иван Ивковић]

Прича о два начина посматрања 

 

 

У  параболи о митару и фарисеју, чујемо причу о две способности виђења. И један и други су имали вид, али је само један имао исправан начин посматрања. И један и други су припадали Цркви, али је само један имао вид да види Бога. И један и други су били грешници, али само је један имао вид да види своје сопствене грехе. Један је могао видети грехе других, али други отиде оправдан. Митар (цариник) је онај који је имао вид да види да његовом сопственом срцу  треба излечење од Бога. Митар је био тај који је имао виђење да моли Бога за милост.

 

У животу је све у начину посматрања; не физички вид, него вид срца. Фарисеј, праведник који се држао закона, користио је своје виђење; али он је једино могао видети грехе других, чак захваљујући Богу што није као сви други грешници. Цариник, човек грешник, исто је користио своје виђење; али он је био у стању да види своју сопствену грешност. Два посматрања; једно спасе грешника, а друго осуди праведника.

 

И ви имате способност виђења? Да ли је користите да видите грехе других, или користите свој вид да видите сопствене грехе? Да ли користите вид да гледате у своје срце и молите Бога за милост, или користите вид да гледате у животе других, и захваљујете Богу што нисте као „сви они други“ грешници? И вама су дата два начина посматрања, један ће вас спасти, а други ће вас осудити.

 

Који начин посматрања ћете одабрати? 

 

[Иван Ивковић]

Хвала Богу што ниси као они грешници...

 

Где год да погледате окружени сте грешницима. Проводите дане постећи и држећи се свих црквених "правила", и сваке ноћи захваљујете Богу што нисте као они грешници по свету. Јесте ли икада застали да размислите да ли сте можда ВИ они који греше? Јесте ли помислили да је ВАМА потребно покајање? Улазећи у период Триода и православни хришћани почињу са припремама за Велики и Часни пост, Црква подсећа на причу о митару и фарисеју. Један оде кући оправдан, а само да знате - то није био онај који је испуњавао сва правила.

 

 

Hvala Bogu sto nisi kao oni gresnici - tekst.txt

[Иван Ивковић]

Не мешај дозволу са пристанком

 

 

Друге недеље Посног триода Црква нам скреће пажњу на причу о блудном сину и на лепоту његовог покајања. Само да се подсетимо, млаћи син је сматрао да свој део имања заслужује раније, пре очеве смрти. Пришао је оцу рекавши: "Оче, дај ми део имања што припада мени. И он им подели имање." (Лк 15,12) Отац је дао дозволу да узме свој део наследства и "у далеку земљу", у којој је протраћио последњу пару живећи грешно. У дубини греха и очајања син увиђа своју грешку, одлучује да се врати оцу и моли за неки посао. Не само да га отац дочекује добродошлицом, "угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби." (Лк 15,20).

Док је син био далеко отац га је чекао и надао му се. Дао је сину допуштење да оде али се заправо никад није сложио с тим. То је љубав оца који зна да су поједине одлуке погрешне и опасне али ипак допушта сину да оде од њега. За то време, син мислећи да је слободан од очеве контроле живи по својој вољи.  Али отац, не мирећи се са синовљевим избором никад није престао да се нада његовом повратку.

Бог нама даје истоветно допуштење да живимо по својој вољи. Не слаже се са свима али их допушта надајући се да ћемо одлучити да Му се вратимо, као што се и блудни син вратио. Са доласком Великог поста дата нам је могућност да одаберемо повратак божанском начину живота повративши своје првобитно достојанство. Али пре тога морамо схватити да се Бог, дајући нам могућност избора, не слаже са сваком нашом одлуком.