Ћиров блог о историји

[geronymo]

Hvala mnogo za odgovor, tako sam i sam nešto pretpostavio. 

A mape i jesu neka vrsta puzli, dosta govore. Što se mene tiče volim ih čitati.

A ova verzija zastava za RS entitet je fenomenalan, potpisujem.

[geronymo]

Gledajuci obe mape , Dubica ostaje iza bosanskih i srpskih zemalja. Pošto dolazim iz tog okruženja buni me manastir Mostanica (12 vijek ,Vukanova zadužbina ) znajući da je Dubica (tj. župa dubicka) 90 % rimokatolička pod uticajem Ugarske.

[Ћириличар]

1 hour ago, geronymo рече

Gledajuci obe mape , Dubica ostaje iza bosanskih i srpskih zemalja. Pošto dolazim iz tog okruženja buni me manastir Mostanica (12 vijek ,Vukanova zadužbina ) znajući da je Dubica (tj. župa dubicka) 90 % rimokatolička pod uticajem Ugarske.

И то почетак 12. вијека. То је прије Немањића ( технички говорећи, пошто нису они ниодакле изникли тек тако ), када је Босна и даље била искључиво српска. Бан Кулин, зачетник засебне босанске државности, је савременик Стефана Немање у другој половини 12. вијека. Претпостављам да је Дубица дио тог неухватљивог српско-хрватског етничког граничног појаса, који је био заправо западније мало него што је данас ( умјесто на Неретви гдје је данас, оригинално је био на Цетини како каже Ћоровић, ријеци између Дубровника и Сплита; па није немогуће да су Срби насељавали и те предјеле - или да су само српски властелини ту владали, а нису нешто марили за конфесије јер је Велика Шизма била још свјежа и не довољно озбиљно схваћена као дефинитивна подјела Цркве. А тек гдје је та граница бивала сјеверније, у Босни, то тек Бога питај ).

Још један ниво ироније - Срби су заправо данас ту гдје су од почетка били 

[geronymo]

пре 4 минута, Ћириличар рече

Још један ниво ироније - Срби су заправо данас ту гдје су од почетка били 

Baš tak' ?

Hvala

[Ћириличар]

Одличан канал за учење основне историје. Поготово препоручујем:

 

 

Игнорисати нетачну етничку карту Југославије у првом видеу :D 

[Ћириличар]

On 1.4.2018. at 21:45, geronymo рече

Plavo ,zeleno u crveno okruženi gradovi su?

Пречишћена верзија - уз игнорисање малих властелина, попут Павловића ( који су имали земље и у Херцеговини, као Требиње, и у Босни подно РОманије и у Подрињу ). Хрватска је наравно тада била дио Угарске, но све ванбосанске земље сам овдје ставио чисто као de iure земље, док сам Босну подијелио по фактичкој моћи и зони утицаја Хрвоја, Сандаља и Котроманића.

Није историјски најпрецизнија, али је генерално тачна.

[Ћириличар]

пре 1 сат, Ћириличар рече

Није историјски најпрецизнија, али је генерално тачна.

Занимљиво је када се направи пресјек између ове властеле и гласовне промјене јата. Узевши у обзир само да је жуто ( ијекавица ) у западној БиХ донесена са Србима које су Османлије ту насељавале - поставља се логично питање ко и шта је било прије Срба ијекаваца? Једино је могуће да је то било смеђе - икавица. Зелени дијалекат ( источнобосански ) је, колико знам, историјски био и остао штокавски ијекавски.

Оно што је занимљиво је то да Тузла спада у источнобосансkи ( ијекавски ) дијалекат, али Зеница спада у икавски. Такође, са прелазом ијекавице у икавицу долази и прелазак из штокавице у шћакавицу која се поклапа са икавицом:

 

[Ћириличар]

1 hour ago, Ћириличар рече

Оно што је занимљиво је то да Тузла спада у источнобосансkи ( ијекавски ) дијалекат, али Зеница спада у икавски. Такође, са прелазом ијекавице у икавицу долази и прелазак из штокавице у шћакавицу која се поклапа са икавицом:

Детаљније са Википедије:

Цитат

Zapadnobosanski dijalekt (novoštokavski ikavski) koristi stanovništvo u zapadnoj, srednjoj i južnoj Bosni (Travnik, Bugojno, Zenica, Livno) i na sjeveru Hercegovine. Ovaj dijalekt unutar štokavskog narječja koriste Bošnjaci i Hrvati.

Istočnobosanski dijalekt (šćakavsko-ijekavski) koriste stanovnici širokog pojasa od Sarajeva na jugu do Tuzle na sjeveru, sa centrima u Sarajevu, Kladnju, Brezi, Srebreniku, Tuzli, Zavidovićima, Olovu, Visokom, Fojnici, Kaknju. Ovaj dijalekt unutar štokavskog narječja koriste Bošnjaci i Hrvati.

Istočnohercegovački dijalekt (novoštokavski ijekavski) koriste Bošnjaci u području srednje i istočne Hercegovine (Čapljina, Stolac, Nevesinje), istočnoj Bosni (Goražde, Višegrad, Rogatica), te u većem dijelu Crne Gore i dijelu Srbije (Nikšić, Pljevlja, Prijepolje), kao i stanovnici većih gradova (uključujući i one protjerane iz gradova kao Teslić, Prijedor, Banja Luka, Doboj, Zvornik, Vlasenica). Ovaj dijalekt unutar štokavskog narječja koriste Bošnjaci, Srbi, Crnogorci i Hrvati.

 

[Ћириличар]

Сама хрватска Википедија каже да је источнобосански дијалекат доказано ијекавски:

Цитат

Istočnobosanski dijalekt je rubni dijalekt zapadnoštokavskog narječja. Dominatan refleks jata je jekavski, a u prošlosti je prvenstveno bio srodan ostalim zapadnoštokavskim dijalektima, prvenstveno [Dubrovački_dijalekt|dubrovačkom štakavskom jekavskom], gdje se nalazila glavna luka za to područje, neretvanskom (ili istočno neretvansko-pelješkom) ikavsko-jekavskom štakavskom, koji se nalazio između Dubrovnika i govornog područja dijalekta, te drugim šćakavskim dijalektima; šćakavskom ikavskom Livanjsko-vrbaškom (koji danas čini dio šćakavskog poddijalekta zapadnog dijalekta ili novoštokavske ikavice) te šćakavskom zatvoreno ekavskom (neizmjenjeni jat) Slavonskom.
U prošlosti je dijalekt vjerojatno obuhvaćao područje istoka starobosanske jezgre, odnosno oko Visokog, Vareša i Kraljeve Sutjeske te do Podrinja, a na sjeveru do Soli.
Migracijama za vrijeme Turaka, takvo se stanje mijenja, smanjuje se doticaj s drugim (staro)šćakavskim dijalektima, a govornici dijalekta se pomiču na zapad.
Postoje značajne enklave govornika ovog dijalekta u Republici Hrvatskoj, prvenstveno oko Virovitice i Hrvatske Kostajnice, te u Mađarskoj, oko grada Pečuha (baranjski Hrvati). Također je vrlo vjerojatan kontakt na području današnjeg Podunavskog (baranjsko-bačkog) ikavsko-jekavskog poddijalekta Slavonskog dijalekta.
Dijalekt je u tim migracijama izgubio i krajnji istok Bosne, odnosno podrinje, ali se proširio na zapad prema porječju rijeke Bosne, kao i na sjever prema rijeci Savi, područja koja su nekad zauzimali drugi, ikavski i zatvoreno ekavski (neizmjenjeni jat) šćakavski dijalekti. Za takve promjene su i bitne povratne migracije muslimanskih Bošnjaka iz Slavonije na nekoć pretežito katolička područja (porječje rijeke Bosne), kao i preseljenja katolika u Slavoniju (npr. migracije pod Eugenom Savojskim krajem 17.stoljeća).

Ovaj dijalekt karakterizira (i)jekavski refleks jata (originalno dvoglas ie, kasnije ijekavski u dugim, jekavski u kratkim slogovima prijelaz poluglasa u a, a samoglasnog -l (originalno dvoglas uo, ponegdje očuvano kao takvo) i stražnjeg nazala u -u.

Dijalekt se obično ne dijeli na poddijalekte, ali se svojom različitošću mogu istaknuti govorice okolice Virovitice, Kostajnice i Pečuha, koji su nastali za vrijeme zbjegova pred Turcima. Od različitosti u glavnom području dijalekta se ističe područje Tuzle (veća štakavizacija), područja Usore i Fojnice/Lepenice (kao rubna, a po Brozoviću i originalno i drugačiji poddijalekti) u odnosu na ostatak (glavninu) govora.

 

[Zayron]

On 11.2.2017. at 18:50, Ћириличар рече

Великашке породице нашег средњег вијека

Шубић

Веома стара хрватска великашка породица којој се трагови могу наћи још у 11. вијеку. Владали су Брибирском кнежевином која се налазила сјеверозападно од Скрадина, а своју моћ су временом повећавали и успјели се проширити чак у дијелове Хума и Босне, док на крају нису изгубили све посједе у Далмацији и добили нове у данашњој сјеверозападној Хрватској ( Чаковец ). Били су међу главним учесницима угарске унутрашње политике, а поготово у ратовима за мађарски престо између Арпадоваца и Анжујаца гдје су држали равнотежу између двије стране. Један Шубић је успјео и доћи на мјесто босанског бана, но није се дуго одржао на престолу. Имали су повремене контакте са Немањићима, и то у два наврата - током угарских ратова за круну у којима је краљ Драгутин подржавао Арпадовце, и касније у 14. вијеку када се Младен III Шубић оженио сестром цара Душана, Јеленом. Након Младенове смрти, цар Душан је послао одреде својих војника до Сплита како би осигурали земље за Јелену, али она се убрзо морала повући и предати све што је било Младеново угарским магнатима. Главни огранак породице изумире 1456. године, али њено име наставља живјети кроз споредну лозу Зрињских, из које је изашао један од најпознатијих хрватских јунака, Никола Шубић Зрински ( по њему данас носи име почасна "Гарда Зринског" ). Он је остао упамћен по тврдоглавој одбрани угарске тврђаве у Сигету ( Сегедин ) од Османлија 1566. године, гдје је и погинуо заједно са свим браниоцима. Данас у Мађарској стоји споменик Николи и султану Сулејману Величанственом, као споменик на ту битку. Занимљиво је да је Никола био ожењен са Катарином Франкопан, припадницом друге највеће хрватске великашке породице.

Грб Николе Шубића Зринског

Земље Шубића на врхунцу њихове моћи ( 13.-14. вијек )

Занимљиво је да је Никола Зрински познат и у Јапану у задњих 100 година, јер су пјесме и приче о њему донијели хрватски морепловци у аустроугарској морнарици када су доживјели бродолом и насукали се у Јапану. Зато се данас тамо може чути како пјевају пјесму о одбрани Сигета, "У бој, у бој":

 

To su bili austrougarski dezerteri (Česi, Slovaci i Hrvati, pripadnici austrougarske ratne mornarice) koji su u Rusiji osnovali československe legije i ratovali na strani bjelogardejaca, ruske carske vojske protiv boljševika i koji su tu pjesmu na kraju rata poslije potpisivanja mira pri povratku kući u Evropu plovili preko Japana i tako  1919 tu pjesmu donijeli usput u Japan. To su oni, pogledajte taj video ispod i taj drugi dole i objašnjenje na linku:

https://en.wikipedia.org/wiki/U_boj,_u_boj

https://hr.wikipedia.org/wiki/U_boj,_u_boj

Još jedna primjedba! U linku dole (forumski post sa Krstarice) piše ovako.

Nepoznate su, doduše, reči pesme koju su pevali Česi i upravo to je predstavljalo problem da Japanci nađu "original" sve do 1970-tih. Ono što je interesantno jeste da je kompozitor Zajc po narodnosti Čeh i da jedino ta numera u celoj operi, hor "U boj, u boj", nije komponovana prema libretu, već je tekst pisan na postojeću melodiju. Pogađaš - tekst koji su Česi pevali, bio je češki, a Japanci nisu pronašli original, već Zajčevu obradu. Naći će i original, ne sumnjam.

https://tinyurl.com/ycx2nomx

https://tinyurl.com/y9pvn3vp

https://tinyurl.com/ycq9nz3o

Ovo je samo pretpostavka i nije tačna. Česi nemaju nikakve slične vojničke pjesme niti su tu pjesmu ikada prevodili na češki. Pjevali su je dakle isto onako kako su je naučili od tih hrvatskih kolega. Od vojničkih pjesama Česi imaju uglavnom te stare moravske, češke i slezske husarske i verbunjke koje su folklorne a autori su im redovito anonimni, nisu poznati, potom te austrugarske marševe i te novije ili sokolske iz 19. vijeka i doba Prve Republike izmedju dva svjetska rata, ili one još novije takozvane budovatelske graditeljsko-patriotske iz doba socijalizma ili sad te najnovije postsocijalističke stvari, pjesme, koračnice i marševe po uzoru na savremene američke koje su većinom komponovane i znaju im se autori. A nikakav prevod U boj, u boj na češkom ne postoji ni dan danas jer se sve te opere po pravilu ne prevode, ne prepjevavaju tj. izvode se i pjevaju svugdje u onim originalnim jezicima u kojim su napisane, kako Zajčeve tako i Dvořakove ili Smetanove ili Wagnerove itd.,  Gledaoci tj. pozorišni posjetioci samo dobiju skraćeni prevod, kratki rezime sadržaja svakog čina opere da znaju o čemu se radi. Prevodjenjem bi se izgubio originalni ritam i melodija. No, postoji jedna vojnička pjesma koja je kod nas vrlo popularna a porijeklom je ustvari češka, to je ta ispod ove, s tim češkim grbovima. Prepoznaćete svi odmah o kojoj je pjesmi riječ jer je svojataju i Srbi i Hrvati (Bošnjaci i Crnogorci zatim još ne) a ustvari je češka patriotska takozvana buditeljska pjesma (budnica) iz druge polovine 19. vijeka i zove se Sokolici. 

https://vlast.cz/6-cervence-sokolici/ 

https://tinyurl.com/ya262ldt

Pojačajte zvuk desno dole!

Pojačajte zvuk iznad!

 

Evo još par takvih moravskočeških-dalmatinskih pjesama koje su ustvari pjevali regruti češki, moravski, slezski i slovački koji su vojni rok služili u Dalmaciji u austrogarskoj ratnoj mornarici. A medju njima su mogli takodjer biti i mladići sa Charvatského Podluží i Mikulovska, Palavska, Břeclavska, Lednicko-Valtickog areala, Hlohovca, Tvrdonica, Charvatské Nove Vsi itd.  koji su Moravski Hrvati. https://www.dny-slovanske-kultury.cz/palava/

http://www.moravstichorvati.cz/ 

Pojačajte zvuk dole desno!

Pojačajte zvuk iznad!

Te ne treba mješati sa folklorom Moravskih Hrvata, to je nešto drugo!

 

 

Pojačajte zvuk dole desno!

Pojačajte zvuk iznad!

Glavno da su Albanci "ILJIRI"   

https://www.youtube.com/watch?v=b1ouIDlMQLI

A ko ne voli ni Albance ni Iljire evo alternative  

https://www.youtube.com/watch?v=_HhpRPn2D_Y

 

[Срндаћ]

 

[Срндаћ]

Изгледа да оцила која Србија има на свом грбу вуку коријене још до првих дана Рима:

Цитат

Once, when a plague was ravaging the population, a brass shield fell from the sky and was brought to Numa. He declared that Egeria had told him it was a gift from Jupiter to be used for Rome's protection. He ordered ceremonies to give thanks for the gift and quickly brought about an end to the plague. The Ancile became a sacred relic of the Romans^[13]and was placed in the care of the Salii.

A ево како та "анцила" штитови изгледају:

Извори:

Нума Помпилије ( Википедија )

Оцила ( Википедија )

[Срндаћ]

 

[Срндаћ]

 

[Срндаћ]