Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[emilija]

pokajanje je kod mene sazrevalo srazmerno jacanju volje i zelje za duhovnim saznanjima, objashnjenjima, tu su i knjizice koje su me naucile shta je greh.;;.jer bez tog saznanja i ja sam se ispovedala sa "nishta znacajno"

uporedo sam ishla na pricesca, vrlo retko jer me je izgleda sopsveno neznanje plashilo, secam se samo da sam imala utisak da je to nesto svakako "dobro" (jer svi kazhu-valja se) uz postove gde sam bila skoncentrisana na "izdrzati u gladi":))))

 

Sad, shta prethodi cemu..mislim pricesca da su prethodila tome da mi se otvore zavese pred ocima i shvatim i velicinu pricesca i dubinu greha. Pricesce je bio duhovni lek slepoj meni.

 

A onda se tek pristupilo pravom pokajanju, ispovesti i Pricescu na pravi nacin.

Spolja gledano-sve isto a sushtinski neprepoznatljivo drukcije.

[Иван Недић]

Прожимају се и непрестано следе једно за другим

[Срђан Шијакињић]

Ја покајање доживљавам као жељу да се живи другачије, да се смисао и срећа налазе у Богу а не у греху, не у свакодневици и греховима (ситним, крупним, било каквим) које понављамо...

[Sophrosyne]

pokajanje prethodi, ali pokajanje kao radovanje cijelog ljudskog bića koju je ranila ljubav Hristova, jer Njegovo ranjavanje na neki čudan način zacjeljuje već postojeće rane naše pale prirode, tako što u te iste rane ubrizgava lijek svoje ljubavi, i to jeste bolno - suze su svjedok,a  time nam otkrivajući, nešem umu, veličinu i dostojanstvo ljudske prirode - koja kao svoju punoću ima Ovaploćenog - koga jede i pije.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Нисам баш сигуран да сам похватао...?

Ово прво је занимљиво и одатле бих да наставимо даље, овај остатак бих да појасниш.

Buduci da je Hristos uzrok pokajanju (svojom ljubavlju)isto tako je Casha uzrok ispovesti kako bi se cisti i Blagosloveni oprostom, otvorili slobodnom voljom prema Svetim Darovima tj. samom Spasiocu koji izgleda jedino tako moze da se useli u telo i dushu. (slobodna volja)

Obecanje Carstva Bozjeg nas stalno opominje da se ne druzimo sa grehom i da ga ne zataskavamo sami sebi i pre svih Bogu jer nema greha koji se ne oprasta osim hule na Duha.

Ako se ovo ne slaze teoloski molio bi za pojasnjenje.

[Јанко]

Buduci da je Hristos uzrok pokajanju (svojom ljubavlju)isto tako je Casha uzrok ispovesti kako bi se cisti i Blagosloveni oprostom, otvorili slobodnom voljom prema Svetim Darovima tj. samom Spasiocu koji izgleda jedino tako moze da se useli u telo i dushu. (slobodna volja)

Obecanje Carstva Bozjeg nas stalno opominje da se ne druzimo sa grehom i da ga ne zataskavamo sami sebi i pre svih Bogu jer nema greha koji se ne oprasta osim hule na Duha.

Ako se ovo ne slaze teoloski molio bi za pojasnjenje.

 

Чаша=Христос

 

Христос=>покајање

покајање=>исповест

исповест=>Чаша

Чаша=>исповест

исповест=>покајање

покајање=>Христос...

 

Ако сам добро претворио у шему?

[Јанко]

pokajanje prethodi, ali pokajanje kao radovanje cijelog ljudskog bića koju je ranila ljubav Hristova, jer Njegovo ranjavanje na neki čudan način zacjeljuje već postojeće rane naše pale prirode, tako što u te iste rane ubrizgava lijek svoje ljubavi, i to jeste bolno - suze su svjedok,a  time nam otkrivajući, nešem umu, veličinu i dostojanstvo ljudske prirode - koja kao svoju punoću ima Ovaploćenog - koga jede i pije.

 

Да ли је ово рањавање Христовом љубављу било пре покајања? И ако јесте, да ли је то учињено сједињењем са Њим кроз Чашу или је могуће и на неки други начин ? Јер, овде не говоримо о благодати Духа Светога, него конкретно о другом лицу Свете Тројице. Ја без Христа у себи нисам могао схватити ништа...

[Драган άσημος :)]

Причешћујем се од 2002. године, не често. У задњих 4-5 година 2 пута годишње.

Потпуно покајање схватам као потпуни преокрет у схватању живота и живљењу.

Дакле јуче сам живио животом затвореним у круг овоземаљских дешавања, а данас живим живот чекајући васкрсење мртвих и живот будућег вјека.

Јуче сам живио без појма о Богу, а данас ми је Бог одредница, Онај ка коме управљам кормило свога живота.

Нисам достигао овакво потпуно покајање-преумљење, већ дјеломично.

Дјеломично у смислу да сам престао да чиним нека лоша дјела која сам прије чинио, али још увјек нема оног 100% живота у Христу, већ вазда неко ломатање.

Освјестио сам се за нека лоша дјела која сам чинио и престао да их чиним прије него сам се први пут причестио.

Ако узмем Христа за мјеру, могу за себе рећи да сам велика бједа.

С почетка причешћивао сам се не бивајући свјестан киме се причешћујем.

У ствари, нисам свјестан утицаја причешћа на мене.

Дакле, оног правог истинског, потпуног покајања-преумљења код мене још увијек нема.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Чаша=Христос

 

Христос=>покајање

покајање=>исповест

исповест=>Чаша

Чаша=>исповест

исповест=>покајање

 

покајање=>Христос...

 

Ако сам добро претворио у шему?

 

Da tim redosledom Hristos kao Alfa i Omega

[Sophrosyne]

Да ли је ово рањавање Христовом љубављу било пре покајања? И ако јесте, да ли је то учињено сједињењем са Њим кроз Чашу или је могуће и на неки други начин ? Јер, овде не говоримо о благодати Духа Светога, него конкретно о другом лицу Свете Тројице. Ја без Христа у себи нисам могао схватити ништа...

 

BIće se budi za pokajanje blagodaću Božijom, i suštinsko/sadržajno ranjavanje u centar našeg bića cijepa/otvara blagodat Duha Svetoga.

I kako misliš da govorimo konkretno o drugom licu Svete Trojice a da ne uzimamo učešće blagodati Duha Svetoga koji od Oca ishodi i koji se sa Ocem i Sinom slavi?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Да ли је ово рањавање Христовом љубављу било пре покајања? И ако јесте, да ли је то учињено сједињењем са Њим кроз Чашу или је могуће и на неки други начин ? Јер, овде не говоримо о благодати Духа Светога, него конкретно о другом лицу Свете Тројице. Ја без Христа у себи нисам могао схватити ништа...

Bez Hrista u sebi sa upraviteljem i utesiteljem Duhom Svetim sa bezpocetnim Ocem.

Ne mislim da nisi to i tako mislio nego cisto da bude tu.

[Јанко]

BIće se budi za pokajanje blagodaću Božijom, i suštinsko/sadržajno ranjavanje u centar našeg bića cijepa/otvara blagodat Duha Svetoga.

I kako misliš da govorimo konkretno o drugom licu Svete Trojice a da ne uzimamo učešće blagodati Duha Svetoga koji od Oca ishodi i koji se sa Ocem i Sinom slavi?

 

Не спорим, јер ни Дарови се не претварају без благодати Духа Светога. Не сецирамо и не раздвајамо Свету Тројицу, али морамо знати да су улоге у домостроју спасења различите. 

Дакле, ја се ујутру будим за посао, али то још увек не значи да радим. Моје срце бива рањено у центар  љубављу вољене особе, али то не значи да сам схватио шта је права љубав и да волим. 

Благодат нас подстиче на делатни одговор, а тај делатни одговор је покајање. Бивајући рањен Љубављу, и сам покушавам да узвратим. А како да узвратим на Љубав, ако немам Љубави у себи? И тако се враћам на канон:

 

" И ако ипак когод рекне да може штогод без Христа - нека је анатема"

(наравно, подразумева се да знамо да анатема значи одвајање од истине, дакле нека знамо да смо као хришћани у заблуди ако тако мислимо).

[Владан Здравков Меденица]

Дакле, као што написах на теми о Путину:

 

Овде је питање сопственог искуства ПРВОГ причешћа и ПРВОГ ПРАВОГ покајања.

Да ли смо први пут пришли Христу јер смо се кајали или јер смо били беспомоћни? (у ове друге урачунавам и бебе )

Да ли је Причешће узрок или последица истинског покајања?

Први пут јер сам био срећан.

Давно је то било, кроз маглу се сјећам.. баш давно...

Али знам да нисам пришао Христу ни због тога што сам био тужан, нити због тога што сам осјећао да сам грешан, већ једноставно сам осјетио то нешто....

[Драгана Милошевић]

Пошто сам крштена као одрасла, првих пар годинабило је довољно да се сетим Страдања и да то изазове промену.Како је душа отежавала, дангубила та помисао није била довољна. На крају у неком периоду телесног опоравка од нервног слома искамчим епитимију добивши обавезу да читам Псалтир. Тад је сав процес покајања ишао споро временски, али је отрежњење било дубоко. Стварно много блебећем на своју штету.

[Ignjatije]

Mozes li mi objasniti sta ti to znaci pokajanje van crkve. Ja nikako da razumem lepo taj koncept pokajanja? Ja sam iskreno to dozivljavao kada se osecas lose zbog necega. 

 

 

То је било покајање ван Цркве зато што нисам био крштен тада када сам доживео покајање. Али никако није дошло без Цркве и Бога јер сам управо кроз црквене књиге и молитве доживео промену и жељу да раскрстим са предходним животом и започнем нов период живота. Тако да је све то дошло уз помоћ Цркве, међутим ја тада нисам био део Цркве (нисам био крштен) и зато кажем да је то било ван Цркве.

 

Има сада ту разлика између покајања, кајања и раскајања. О томе често говори Јеротић. Имаш овај текст вл. Порфирија о покајању, као и ову емисију о покајању где су гости били Он и Владета Јеротић

 

 

Voleo bih da mi objasnis tvoje (a i ostali ako mogu njihovo ) shvatanje pokajanja.

 

 

Дефиниције и објашњење покајања су одавно дате. Код мене је то било схватање реалности да идем погрешним путем и да живим у греху и огромна жеља да се тога решим једном за сва времена. Подразумева праву промену живота, или одређених ствари из живота, а не само жељу да се то промени без плодних акција и борбе. У томе и јесте разлика у односу на кајање и раскајање.

 

Много више ће ти помоћи онај текст и емисија које сам поставио него моје писање.