Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[Guest свештеник Иван]

Наравно да хоћу да пишем, само чекам да и ви кажете неку реч. Преизбиљна тема. Проблем је што некако ми који се помало бавимо теологијом полазимо од тога да сви све знају и да нема потребе за објашњењима. Због тога се јављају сви ови проблеми.

Хајде ви изнесите шта мислите о свему овоме? Верујем да они који се редовно причешћују су у почетку, ако не и сад, имали проблем због тога: оштри погледи на све стране, па питања "како то може, то ниада није било"...

А Ти једино што желиш је да будеш евхаристијски хришћанин. А у томе је највећи подвиг.

[Guest свештеник Иван]

Свети Никола Кавасил у Тумачењу Свете Литургије каже да се "Светиње светима" односи на оне који су свети и на оне који су на путу дапостану свети. Свети Отац као препреку приласка Причешћу види у постојању "смртних грехова". Нема ни речи о неким посебним условима који се данас намећу.

Ацо, треба објаснити шта се мисли под препреком за "седам смртних грехова" (као да остали нису смртни...)

[Guest свештеник Иван]

Eh,u mojoj crkvenoj opstini vlada moto "kakva pricest van posta",tako da se vernima u toku Sluzbe i ne daje prilika da se priceste(ne iznosi se putir).Vecina svestenika mi je rekla da je 4 puta godisnje dovoljno da se pricestimo,uz svaki post.To nesto kao na pokretnoj traci mi dodje...Nisu svacije potrebe i mogucnosti duhovne isti.Ali,tu sam gde sam,tu moram da trpim.

И ово је веома честа пракса. Болна чињеница. не разумем како многи ово превиђају. И шта ту радити? Како са свештеником о овоме разговарати када разговора нема? ја бих имао пар питања за браћу која подржавају овакву праксу, а верујем и знам да не би имали смислене одговоре на питања. На крају се све сведе на клирикализам, на на ОДВАЈАЊЕ а не РАЗЛИКОВАЊЕ свештенства и народа.

[Александар Милојков]

Ствари не треба генерализовати. Ово што говори Свети Кавасила, односи се на ВЕРНИКЕ. Међутим, данас се под тим именом штошта подразумева. Верник, о коме говори Свети Отац и кога позива дасе редовно причешћује, јесте онај човек који живи литургијским животом: пост, молитва, редовно богослужење, хришћански етос - дакле, један активни хришаћнски живот. Такви могу и требају да се што чешће причешћују, испитујући увек својус савест. "Сезонски" верници, за њих ово неможе важити, Проблем је што неки људи у Цркви не праве разлику између верника и сезонских верника.

[Александар Милојков]

Свети Никола Кавасил у Тумачењу Свете Литургије каже да се "Светиње светима" односи на оне који су свети и на оне који су на путу дапостану свети. Свети Отац као препреку приласка Причешћу види у постојању "смртних грехова". Нема ни речи о неким посебним условима који се данас намећу.

Ацо, треба објаснити шта се мисли под препреком за "седам смртних грехова" (као да остали нису смртни...)

То су велики и тешки греси: убиство, прељуба, чедоморство, јерес, богоотпадништво,...

[Mиљан Танић]

Nisu svacije potrebe i mogucnosti duhovne isti.

Kakva preča i veća duhovna potreba jednog hrišćanina može biti od Pričešća?

@Aleksandar:

Mislim da Crkva treba da se bori protiv pojave "sezonskih vernika" (naročito kad ti sezonski krenu nešto da mudruju...). Rekoh već na drugoj temi - ne može hrišćanin da se pravda "ne mogu ja u današnjim uslovima da živim hrišćanski"... ako si hrišćanin, TRUDIŠ se da živiš što hrišćanskije.

[Зорица екс Милева]

Kada sam prvi put vidjela da postoje ljudi koji se skoro svake nedelje pričešćuju, a neki i svaki dan, bilo mi je malo čudno. Ali, sam se raspitivala o tome, objašnjeno mi je zašto i kako i ja sam to prihvatila. Naravno onda je nastupio čitav niz komentara - to nikad nije bilo, šta ti to radiš, kako to može itd. Neki su promijenili svoje mišljenje, a neki i dan danas imaju komentar na sve i svja. Ali mene to ne dotiče, svako fura svoj fazon. Meni je bezveze držati se nečeg kao pijan plota samo zato što je to dosada tako bilo, a ne zato što to treba tako. Čudno mi je to prihvatanje bilo čega zdravo za gotovo. Zdravo je pitati i interesovati se. Neki ljudi se i stide (veliki broj), jer ili neće da se nameću, ili neće da upadaju u oči, ili neće da trpe kad ih drugi prozivaju, i onda ostane 4 puta godišnje i to je to. Čak mi je rečeno da je jedno svešteno lice reklo da su se rani hrišćani češće pričešćivali jer su umirali svaki dan, i stradali za Hrista, pa da ne umru nepričešćeni, kao da danas neko zna kada će da umre.

[Guest свештеник Иван]

Свети Никола Кавасил у Тумачењу Свете Литургије каже да се "Светиње светима" односи на оне који су свети и на оне који су на путу дапостану свети. Свети Отац као препреку приласка Причешћу види у постојању "смртних грехова". Нема ни речи о неким посебним условима који се данас намећу.

Ацо, треба објаснити шта се мисли под препреком за "седам смртних грехова" (као да остали нису смртни...)

То су велики и тешки греси: убиство, прељуба, чедоморство, јерес, богоотпадништво,...

Да, они јесу препрека, али докле? Да не испадне на крају да човек који се каје за своја сагрешења не може да приступи Светом Причешћу, разумеш?

Иначе, ја имам обичај да кажем када јемного народа да онај ко мисли да је безгрешан (то многи имају потребу да кажу како "нису грешни") да не прилазе, јер се причешћују на своју пропаст.  

Дакле, поставља се још једно питање: Како да нека жена која је вршила абортус (а и муж- исто је то) може да се причести и да активно учествује у литургијском животу, да се редовно причешћује?

[Александар Милојков]

Nisu svacije potrebe i mogucnosti duhovne isti.

Kakva preča i veća duhovna potreba jednog hrišćanina može biti od Pričešća?

@Aleksandar:

Mislim da Crkva treba da se bori protiv pojave "sezonskih vernika" (naročito kad ti sezonski krenu nešto da mudruju...). Rekoh već na drugoj temi - ne može hrišćanin da se pravda "ne mogu ja u današnjim uslovima da živim hrišćanski"... ako si hrišćanin, TRUDIŠ se da živiš što hrišćanskije.

Трагедија је у томе што се на основу "сезонских верника" ствара "правило" за причешће верника - генерализује се (седам дана на води, једнако за "сезонце" као и за вернике, па иако посте све од Цркве прописане постове; то је фарисејштина и неправда јер се верном народу намеће јарам већи него што га и сами свештеници носе; Свети Јован Златоусти, насупрот данашње пропротестантске светси о прочешћивању, каже да се лаици и свештеници не разлчикују у једном: У ПРИЧЕШЋУ.)

[Александар Милојков]

Свети Никола Кавасил у Тумачењу Свете Литургије каже да се "Светиње светима" односи на оне који су свети и на оне који су на путу дапостану свети. Свети Отац као препреку приласка Причешћу види у постојању "смртних грехова". Нема ни речи о неким посебним условима који се данас намећу.

Ацо, треба објаснити шта се мисли под препреком за "седам смртних грехова" (као да остали нису смртни...)

То су велики и тешки греси: убиство, прељуба, чедоморство, јерес, богоотпадништво,...

Да, они јесу препрека, али докле? Да не испадне на крају да човек који се каје за своја сагрешења не може да приступи Светом Причешћу, разумеш?

Иначе, ја имам обичај да кажем када јемного народа да онај ко мисли да је безгрешан (то многи имају потребу да кажу како "нису грешни") да не прилазе, јер се причешћују на своју пропаст.  

Дакле, поставља се још једно питање: Како да нека жена која је вршила абортус (а и муж- исто је то) може да се причести и да активно учествује у литургијском животу, да се редовно причешћује?

У реду, покајање ако постоји, то се подразумева. Но, за такве "смртне грехе" потребно је издржати одређени епитимију и такви су се извесно време одлучивали од Причешћа.

[Guest свештеник Иван]

Сада нам се намеће једно врло занимљиво питање:

Одакле уопште то да се причешћујемо сваке Литургије или са друге стране да се причешћују једном, два пута или четири пута у току године? Одакле, потиче једна а одакле друга пракса?

[Анастасија]

Мени ова тема много значи,јер ме у исто време збуњује.Толико има различитих мишљења и ни сам акао верник нисам сигурна како је исправно.Тако да бих волела да они који то знају,свештеници а и браћа и сестре који су упућенији,пишу о томе и објашњавају.У цркви у којој ја одлазим на Литургију такође је неко генерално правило причешћивање у сва четири поста,а ван поста и није неопходно.Сада читајући ваш форум видим да то баш и није тако.Дакле нисам само ја доста верника које познајем ни сами не знају и збуњени су опречним мишљењима о посту и причешћивању.

[Guest Evgenik]

Колико знам "правило четири пута" није максимум нити нешто што је "довољно",

него икономијски минимум још из времена комунизма.

Такође не заборавимо да Бања Лука није имала скоро ни један храм након 2 свј рата,

дакле људи су морали ићи и по неколико сати пјешке да стигну на Литургију.

не смијемо икономијске праксе из времена ропства (отоманског, аустроугарског, комунистичког) претварати у данашње "предање". Све треба преиспитати, видјети како се чини на Синају, Јерусалиму, Светој Гори, па тек онда доносити закључке шта је то истинско Предање и етос Православља.

[Guest свештеник Иван]

Мени ова тема много значи,јер ме у исто време збуњује.Толико има различитих мишљења и ни сам акао верник нисам сигурна како је исправно.Тако да бих волела да они који то знају,свештеници а и браћа и сестре који су упућенији,пишу о томе и објашњавају.У цркви у којој ја одлазим на Литургију такође је неко генерално правило причешћивање у сва четири поста,а ван поста и није неопходно.Сада читајући ваш форум видим да то баш и није тако.Дакле нисам само ја доста верника које познајем ни сами не знају и збуњени су опречним мишљењима о посту и причешћивању.

Драго ми је да Ти се допада тема. Ако Бог да, ускоро ће још оваквих тема бити отворено, док ће неке друге полако одлазити у заслужену памзију 0110_hahaha

[Sherlock H.]

...kao npr.ona o besmrtnosti duše... 0110_hahaha