Колико су пост и Свето Причешће повезани ?

[berđajev bijeli]

Pozdrav raji, bio sam na dužem službenom putu (ne svojom voljom), ali što bi se reklo Šeki's on the road again.

Čitao sam postove na ovoj temi i jednu stvar nikako ne mogu da shvatim, a to je taj termin Liturgijska zajednica...Jutros sam bio na liturgiji i pričestio se, ali mi niko od sveštenika nije spominjao tu liturgijsku zajednicu. Da li je za to potrebno učlanjenje? Da li u svojoj parohiji ili može u bilo kojoj? Da li pripadnost određenoj mjesnoj zajednici povlači za sobom i automatsko članstvo u liturgijskoj? Pokušavam da budem pristojan drug član, ali ipak imam nedoumice. Pomozite.

[Александар Милојков]

Pozdrav raji, bio sam na dužem službenom putu (ne svojom voljom), ali što bi se reklo Šeki's on the road again.

Čitao sam postove na ovoj temi i jednu stvar nikako ne mogu da shvatim, a to je taj termin Liturgijska zajednica...Jutros sam bio na liturgiji i pričestio se, ali mi niko od sveštenika nije spominjao tu liturgijsku zajednicu. Da li je za to potrebno učlanjenje? Da li u svojoj parohiji ili može u bilo kojoj? Da li pripadnost određenoj mjesnoj zajednici povlači za sobom i automatsko članstvo u liturgijskoj? Pokušavam da budem pristojan drug član, ali ipak imam nedoumice. Pomozite.

Литургијска заједница је синоним за Евхаристију, за Цркву. Крштењем постајеш члан те заједнице. Конкретно, у канонско-администартивном и еклисиолошком слислу, литургијска заједница значи сабрање НА ЈЕДНО МЕСТО (у једној епархији) верног народа, свештенства и ђаконства око свог епископа. То је, заправо, Црква. Ваља да будеш послушан и одан тој својој заједници. Човек може да мало и путује па да види како је у другим епархијама. Међутим, не треба да постане скитница. Треба да буде везан и да себе као црквену личност остварује у тој својој литургијској заједници (епархији и парохији).

[berđajev bijeli]

Ваља да будеш послушан и одан тој својој заједници. Човек може да мало и путује па да види како је у другим епархијама. Међутим, не треба да постане скитница.

Šta je sa ljudima koji su po prirodi posla "skitnice". Da li za njih nema spasenja jer nisu dio liturgijske zajednice. Tačnije, da li je liturgijska zajednica u uskom smislu u kom se tumači jedini put spasenja...Iskreno nešto mi tu ne štima. Govori se o nekoj imaginarnoj zajednici i odanosti njoj. Dosta blisko raznim sektaškim tumačenjima. Ako smo već krštenjem članovi Crkve podrazumjeva se valjda da smo svi u zajednici, kako sa svojim parohijanima tako i sa pravoslavnim Gruzinom, Grkom , Amerikancem. Iz ovog gore pisanja stekao sam utisak da neki smatraju da oni koji se ne pričešćuju svake Liturgije, nisu deo Liturgijske zajednice (ma šta to značilo) i samim tim nisu punopravni članovi Crkve. Takvih skretanja je koliko znam bilo i u Rusiji (afera Kočetkov), ali je Ruska Crkva to na vrijeme suzbila. Otac Sisojev je pisao o tome.

[Александар Милојков]

Ваља да будеш послушан и одан тој својој заједници. Човек може да мало и путује па да види како је у другим епархијама. Међутим, не треба да постане скитница.

Šta je sa ljudima koji su po prirodi posla "skitnice". Da li za njih nema spasenja jer nisu dio liturgijske zajednice. Tačnije, da li je liturgijska zajednica u uskom smislu u kom se tumači jedini put spasenja...Iskreno nešto mi tu ne štima. Govori se o nekoj imaginarnoj zajednici i odanosti njoj. Dosta blisko raznim sektaškim tumačenjima. Ako smo već krštenjem članovi Crkve podrazumjeva se valjda da smo svi u zajednici, kako sa svojim parohijanima tako i sa pravoslavnim Gruzinom, Grkom , Amerikancem. Iz ovog gore pisanja stekao sam utisak da neki smatraju da oni koji se ne pričešćuju svake Liturgije, nisu deo Liturgijske zajednice (ma šta to značilo) i samim tim nisu punopravni članovi Crkve. Takvih skretanja je koliko znam bilo i u Rusiji (afera Kočetkov), ali je Ruska Crkva to na vrijeme suzbila. Otac Sisojev je pisao o tome.

Нисам рекао да за њих нема спасења. Наравно, ако је неко на службеном путу да може и треба да присуствује Литургији у најближем храму.

Литургијска заједница је Црква а не секташки скуп. Не спашава нас заједница као заједница већ обо шта та заједница јесте - евхаристијско сабрање, тело Христово - Црква.

Нараво да се подразумева да смо сви у зајеници - многе епархије. Но, да би смо заједниларили са тим многим заједницама у којима се пројављује једна и иста Црква, морамо да припадамо тој једној, нашој, конкретној а не имагинарној зајендици. Рецимо, ја припадам Архиепископији Београдско-карловачкој. Припадајући тој једној конкретној литургијској заједници (Цркви) ја општим и припадам и свим осталима - јер је један Христос, једно Тело и Крв којима се причешћујемо.

Редовно причешће јесте позив свима нама, дапо савести својој пристушимо. Међутим, не треба претеривати. Ако се човек, по савсети, не причешћује на свакој Литургији то не значи да више не припада Цркви. Но, исто тако онај ко у томе претерује, доводи у питање своје припадање Цркви.

[berđajev bijeli]

Нисам рекао да за њих нема спасења. Наравно, ако је неко на службеном путу да може и треба да присуствује Литургији у најближем храму.

Литургијска заједница је Црква а не секташки скуп. Не спашава нас заједница као заједница већ обо шта та заједница јесте - евхаристијско сабрање, тело Христово - Црква.

Нараво да се подразумева да смо сви у зајеници - многе епархије. Но, да би смо заједниларили са тим многим заједницама у којима се пројављује једна и иста Црква, морамо да припадамо тој једној, нашој, конкретној а не имагинарној зајендици. Рецимо, ја припадам Архиепископији Београдско-карловачкој. Припадајући тој једној конкретној литургијској заједници (Цркви) ја општим и припадам и свим осталима - јер је један Христос, једно Тело и Крв којима се причешћујемо.

Редовно причешће јесте позив свима нама, дапо савести својој пристушимо. Међутим, не треба претеривати. Ако се човек, по савсети, не причешћује на свакој Литургији то не значи да више не припада Цркви. Но, исто тако онај ко у томе претерује, доводи у питање своје припадање Цркви.

Šta sad znači ova zadnja rečenica. Je li pripada ili ne pripada? Koliko puta da se ne pričesti pa nije član Crkve?

I čemu uopšte tolika priča o Liturgijskoj zajednici i čestom pričešćivanju. Svaki vjernik zna da je dobro da se što ćešče pričešćuje, ali ovdje se govori o specifičnoj tvrdnji, da onaj koji se ne pričešćuje svake liturgije ne učestvuje u zajednici tj. njegova lična odluka da li će se pričestiti ili ne se prenosi na neku imaginarnu zajednicu. Pristupanje svetom Pričešću je stvar pojedinca i njegovog odnosa sa Bogom, a ne stvar zajednice. I ko može čovjeka natjerati da se pričesti ako on na to nije spreman. Tu nema nikakvih bogoslovskih opravdanja.

Kao što nisam za to da se onom ko želi da se pričesti Pričešće uskraćuje, isto tako nisam za to da se bilo kome nameće, makar i savjetom, kad će se prićešćivati.

[Александар Милојков]

Šta sad znači ova zadnja rečenica. Je li pripada ili ne pripada? Koliko puta da se ne pričesti pa nije član Crkve?

Канон 80 Петошестог (Трулског) Сабора:

"Ако неки епископ или презвитер или ђакон, или који припада клиру, или лаик, немајући никакву тежу потребу или нужну ствар да за дуже време одсуствује из своје Цркве, него боравећи у своме граду не дође у три Недељна дана током три седмице заједни на Саврање (Литургију), ако је клирик нека буде свргнут а ако је лаик, нека буде удаљен од општења (Причешћа)."

Канон 8, Апостолски:

"Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког каталога, кад бива Принос не прочести се, нека каже узрок, па ако је разложит, нека му буде опроштено, а ако не каже узрок, нека буде одлучен, јер је нанео штету народу и анвео сумњу на онога који је Принос свршио, као да ние правилно принео."

Овај 8. канон, Зонара (познати и признати православни тумач канона) тумачи овако: "Канон хоће да сви свагда буду спремни и достојни Причешћа Светињама, а особито свештена лица."

Но, у вези са овим каноном је наредни, 9. канон Апостолски:

"Све верне који долазе (у Цркву) и слушају Свето Писмо, а не остају за време ,олитве и Светога Причешћа, као такве који узрокују неред у Цркви, треба одлучити."

А да ли треба у мрсу да се причешћујемо? Да ли је мрс у Светлу седмицу? Наравно, јесте. Смемо ли се тада причешћивати? Не само да смемо, већ смо и позвани и онавезни да то чонимо:

Канон 66, Трулски:

"Од Светога дана Васкрсења Христа Бога  нашега па до Нове Недеље (Томине), сву седмису верни треба да и Светим Црквама неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духовним, радујући се у Христу и празнујући, и слушајући читања Божанствених Писама, и наслађујући се Светим Тајнама..."

У светлу наведених канона, погледај сада колико су ове твоје тврдње неосноване и смешне. Наравно, нико не може да те натера да се причешћујеш (таман посла!). Међутим, без причешћа нема припадања Телу Христовом - све је ан твојој вољи, хоћеш или нећеш.

I čemu uopšte tolika priča o Liturgijskoj zajednici i čestom pričešćivanju. Svaki vjernik zna da je dobro da se što ćešče pričešćuje, ali ovdje se govori o specifičnoj tvrdnji, da onaj koji se ne pričešćuje svake liturgije ne učestvuje u zajednici tj. njegova lična odluka da li će se pričestiti ili ne se prenosi na neku imaginarnu zajednicu. Pristupanje svetom Pričešću je stvar pojedinca i njegovog odnosa sa Bogom, a ne stvar zajednice. I ko može čovjeka natjerati da se pričesti ako on na to nije spreman. Tu nema nikakvih bogoslovskih opravdanja.

Kao što nisam za to da se onom ko želi da se pričesti Pričešće uskraćuje, isto tako nisam za to da se bilo kome nameće, makar i savjetom, kad će se prićešćivati.

[nishizawa]

Šta sad znači ova zadnja rečenica. Je li pripada ili ne pripada? Koliko puta da se ne pričesti pa nije član Crkve?

I čemu uopšte tolika priča o Liturgijskoj zajednici i čestom pričešćivanju. Svaki vjernik zna da je dobro da se što ćešče pričešćuje, ali ovdje se govori o specifičnoj tvrdnji, da onaj koji se ne pričešćuje svake liturgije ne učestvuje u zajednici tj. njegova lična odluka da li će se pričestiti ili ne se prenosi na neku imaginarnu zajednicu. Pristupanje svetom Pričešću je stvar pojedinca i njegovog odnosa sa Bogom, a ne stvar zajednice. I ko može čovjeka natjerati da se pričesti ako on na to nije spreman. Tu nema nikakvih bogoslovskih opravdanja.

Kao što nisam za to da se onom ko želi da se pričesti Pričešće uskraćuje, isto tako nisam za to da se bilo kome nameće, makar i savjetom, kad će se prićešćivati.

У овоме управо и јесте ствар...

У Литургијској заједници (=Цркви) се и учествује управо причешћивањем. Или, простије - сваки пут када се не причестимо - ми не учествујемо у тој заједници (тј Цркви). Сваки пут када се не причестимо ми сами себе одлучујемо од Цркве.

Црква јесте Литургија, и Литургија јесте Црква. Део Цркве се не постаје ни постом, ни метанисањем, ни читањем Светог Писма, ни писањем по форумима, нити на било који други начин него причешћивањем. Причешће и јесте ствар и догађај заједнице, а никако појединачна, приватна ствар...

Наравно, никоме се не може наметати да се причести као што се никоме не може наметати ни да буде хришћанин...

[berđajev bijeli]

У овоме управо и јесте ствар...

У Литургијској заједници (=Цркви) се и учествује управо причешћивањем. Или, простије - сваки пут када се не причестимо - ми не учествујемо у тој заједници (тј Цркви). Сваки пут када се не причестимо ми сами себе одлучујемо од Цркве.

Црква јесте Литургија, и Литургија јесте Црква. Део Цркве се не постаје ни постом, ни метанисањем, ни читањем Светог Писма, ни писањем по форумима, нити на било који други начин него причешћивањем. Причешће и јесте ствар и догађај заједнице, а никако појединачна, приватна ствар...

Наравно, никоме се не може наметати да се причести као што се никоме не може наметати ни да буде хришћанин...

E pa neće biti tako. Pričešće jeste itekako privatna stvar i ne može niko postavljati teoriju: ako se ne pričešćuješ nisi hrišćanin ako pravilno shvatimo ovu tvoju čudnu rečenicu: "Наравно, никоме се не може наметати да се причести као што се никоме не може наметати ни да буде хришћанин..."

Lošu ste nauku učili, neka vam je Bog u pomoći...

[Александар Милојков]

Добро, хајде нас ти онда просветли. Како да будемо хришћани без причешћа Телом и Крвљу Христовом? Наравно, све је то "приватна", односно боље рећи "слободна" ствар. Мене интересује како је могуће бити хришћанин а дато није везано за причешће? Свети Кавасила каже, у тумачењу Свете Литургије, да смисао свих наших радњи и молитава јесте ПРИЧЕШЋЕ. Сад, код тебе видимо да је то нека "приватна", секундарна ствар. Јеси ли прочитао каноне које сам навео?

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ НЕКО НАЗОВЕ ХРИШЋАНИНОМ А ДА СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ.

[Александар Милојков]

E pa neće biti tako. Pričešće jeste itekako privatna stvar i ne može niko postavljati teoriju: ako se ne pričešćuješ nisi hrišćanin ako pravilno shvatimo ovu tvoju čudnu rečenicu: "Наравно, никоме се не може наметати да се причести као што се никоме не може наметати ни да буде хришћанин..."

Lošu ste nauku učili, neka vam je Bog u pomoći...

Овако исто говоре Протестанти. Свака част! И они мисле да тим "исповедањем" вере и личним "осећањима" бивају хришћани.

[berđajev bijeli]

Добро, хајде нас ти онда просветли. Како да будемо хришћани без причешћа Телом и Крвљу Христовом? Наравно, све је то "приватна", односно боље рећи "слободна" ствар. Мене интересује како је могуће бити хришћанин а дато није везано за причешће? Свети Кавасила каже, у тумачењу Свете Литургије, да смисао свих наших радњи и молитава јесте ПРИЧЕШЋЕ. Сад, код тебе видимо да је то нека "приватна", секундарна ствар. Јеси ли прочитао каноне које сам навео?

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ НЕКО НАЗОВЕ ХРИШЋАНИНОМ А ДА СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ.

Ja govorim da pričešće nije uslov da se neko nazove hrišćaninom. Šta je sa svim onim ljudima koji nisu u stanju da prime pričest, što zbog nepostojanja Crkve u mjestu gdje žive, što zbog hiljadu i jedne stvari? Jesu li oni zauvek izgubljeni i da li uopšte mogu da se nazovu hrišćanima.

Ne mogu da vjerujem da čitam ovakve stvari na jednom forumu koji se zove pravoslavnim.

[berđajev bijeli]

Овако исто говоре Протестанти. Свака част! И они мисле да тим "исповедањем" вере и личним "осећањима" бивају хришћани.

Ne znam ja šta govore protestanti, ali znam da kad god ti ponestane argumenata kreneš da lijepiš etikete.

Pitanje je prosto (možda treba prevod): Da li čovjek koji se iz opravdanih razloga (jer je živio na Antarktiku gdje nema Crkve recimo)nije se pričestio dvadeset godina može da se smatra članom Crkve ako je kršten u njoj.

[Александар Милојков]

Добро, хајде нас ти онда просветли. Како да будемо хришћани без причешћа Телом и Крвљу Христовом? Наравно, све је то "приватна", односно боље рећи "слободна" ствар. Мене интересује како је могуће бити хришћанин а дато није везано за причешће? Свети Кавасила каже, у тумачењу Свете Литургије, да смисао свих наших радњи и молитава јесте ПРИЧЕШЋЕ. Сад, код тебе видимо да је то нека "приватна", секундарна ствар. Јеси ли прочитао каноне које сам навео?

НЕМОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ НЕКО НАЗОВЕ ХРИШЋАНИНОМ А ДА СЕ НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ.

Ja govorim da pričešće nije uslov da se neko nazove hrišćaninom. Šta je sa svim onim ljudima koji nisu u stanju da prime pričest, što zbog nepostojanja Crkve u mjestu gdje žive, što zbog hiljadu i jedne stvari? Jesu li oni zauvek izgubljeni i da li uopšte mogu da se nazovu hrišćanima.

Ne mogu da vjerujem da čitam ovakve stvari na jednom forumu koji se zove pravoslavnim.

А зашто екстремне примере узимаш за правило? Који су то људи који не могу да се причесте?

Ни ја не могу да верујем да неко може да размишља о хришћанству где причешће није алфа и омега живота.

[Александар Милојков]

Овако исто говоре Протестанти. Свака част! И они мисле да тим "исповедањем" вере и личним "осећањима" бивају хришћани.

Ne znam ja šta govore protestanti, ali znam da kad god ti ponestane argumenata kreneš da lijepiš etikete.

Pitanje je prosto (možda treba prevod): Da li čovjek koji se iz opravdanih razloga (jer je živio na Antarktiku gdje nema Crkve recimo)nije se pričestio dvadeset godina može da se smatra članom Crkve ako je kršten u njoj.

Протестанти говоре исто ово што и ти. Успут, благосиљају и практикују "причешће" четири пута годишње.

А који то хришћани живе на Антарктику? Која је то хришћанска заједница на Антарктику лишена Литургије? Тамо где има хришћана - тамо има и Цркве и Свете Литургије, па таман и на леденој површини. Лупеташ глупости и причаш непостојеће ствари. Читај каноне које сам навео па мало укључи кефало.

[berđajev bijeli]

U skladu sa tvojom pričom gore, dobro bi bilo da pogledaš potresni film o djelovanju reformatora liturgije, priča o liturgijskim zajednicama i sličnim fantazijama u Rusiji. Sveštenika Dubovickog koji nije htio da služi liturgiju onako kako su oni smatrali da treba su zatvorili u Crkvi, ritualno mu svukli odežde, pozvali psihijatrijsku kliniku i smjestili ga u ludnicu. Kočetkova grupa je poslije tog nemilog događaja rasformirana odlukom patrijarha Alekseja II. A dobro bi bilo da se raspitaš o čemu je Kočetkov poučavao i danas poučava, gdje je magistrirao, ko su mu duhovni uzori. Uostalom otiđi na neki od njegovih sajtova. Pretpostavljam da ćete naći mnogo zajedničkih stvari.

Razoblachenie.DVDRip — на Яндекс.Видео