Легенда о магичном таину и испуњеном обећању мајци

[verum est in beer]

Легенда о магичном таину и испуњеном обећању мајци

 

Цртач из Пирота Игор Крстић и сценариста Ненад Пејчић у стрипу су овековечили предање о магичном војничком хлебу - таину, који је храброг Солунца из Пирота Алексу Здравковића, како каже легенда, сачувао од куршума током балканских и Првог светског рата.

Стрип о таину објављен је на српском и француском језику у издању Француског института и издавачке куће „Систем комикс“ у специјалној едицији стрипова на тему Првог светског рата под називом Линије фронта.

 

Ово издање заједнички су радили српски и француски цртачи и сценаристи. Велика је част што је интересантна прича о хлебу таину који се и данас чува у Музеју у Пироту, ушла у прво издање те едиције.

 

Здрав, пун енергије и дуготрајан

У напорним ратним приликама за време Првог светског рата српским војницима је било потребно много енергије како би могли да испуњавају своје обавезе. Здрав, калоричан и изузетно дуготрајан, таин је постао предмет посебног поштовања међу српским војницима.

Име му потиче из турског језика, у ком таин значи следовање, односно приписана храна за војнике.

Правио се од 30 одсто пшеничног и 70 одсто ражаног брашна, соли и воде. Све се то мешало заједно са комином - већ квасним тестом.

 

„У првом броју едиције Линије фронта наш стрип је објављен са радовима чувених српских и европских стрип цртача попут Алексе Гајића, Дражена Ковачевића и других, што је за нас велико признање“, рекао је Крстић Танјугу.

Додао је да је приликом цртања стрипа о хлебу таину, одлучио да стрип буде урађен у техници која подсећа на старе црно-беле фотографије.

„Пуно сам размишљао о томе којом техником да нацртам стрип. На крају сам одлучио да стрип нацртам техником која подсећа на старе црно беле фотографије, а и кадрирање је урађено управо у стилу старих црно-белих фотографија“, истакао је Крстић.

Сценариста Ненад Пејчић каже да је идеја настала у Народној библиотеци у Пироту током прошлогодишњег фестивала стрипа, кога традиционално организује ова институција.

Тада је Игор Марковић из Издавачке куће „Систем комикс“ предложио да се изради едиција стрипова Линије фронта.

Парче таина које се чува у Музеју Понишавља у Пироту

„Одмах сам почео да размишљам шта бих могао да напишем. С обзиром да сам Пироћанац дошао сам на идеју да би стрип требало да има везе с Пиротом тако да ми је брат дао идеју да обрадим причу о солунцу из Пирота Алекси Здравковићу. Стрип прати ратовање Здравковића кроз Балканске ратове и Први светски рат, његов учешће у „албанској голготи“, пут од Крфа до Пирота“, објашњава Пејчић.

Крстић и Пејчић раде и на хумористичком стрипу „Српко“ за Удружење Срба у Француској „Добре виле“. Стрип прати авантуре малог дечака и његовог деде.

Алекса Здравковић са парчетом таина у рукама

Хлеб Солунца Алексе Здравковића, тачније његово прво следовање војничког хлеба које је добио далеке 1912. године приликом поласка у рат и данас се чува у Музеју Понишавља у Пироту и представља један од највреднијих и најинтересантнијих експоната.

Алексу је мајка пред полазак на фронт заветовала да никако не поједе прво следовање војничког хлеба, јер се веровало да управо то прво следовање има магичне моћи и да штити онога ко га носи, али и његове саборце од непријатељских куршума.

Са таином под пазухом Алекса Здравковић је са својим саборцима прошао бројне фронтове и небројене битке.

Легенда о магичном хлебу таину тада се муњевито прочула чак и међу савезничком војском па су Алекси многи нудили велики новац за таин, али он није желео да погази мајчин завет и прода таин.

По завршетку Првог светског рата Алекса Здравковић се у Пирот вратио са многобројним ордењем, али и са таином у рукама.

 

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1770074/%D0%9B%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D0%B0+%D0%BE+%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D1%82%D0%B0%D0%B8%D0%BD%D1%83+%D0%B8+%D0%B8%D1%81%D0%BF%D1%83%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC+%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D1%9A%D1%83+%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B8.html

[Милан Ракић]

Таин-тајно оружје српског војника

 

Да војска заиста маршира на свом желуцу, како је говорио Наполеон, још једном је потврђено у Првом светском рату. Иако је аустроугарска војска имали обилније и богатије оброке, српски војник се захваљујући таину хранио здравије. Зато је био спретнији и покретљивији од непријатеља.

И сит и сигуран! То је таин значио за српског војника. Специфична мешавина раженог и белог брашна, могла је да траје дуго и да даје снагу и гипкост у борби. Реч таин је турског порекла и значи следовање, објашњава Димитрије Вујадиновић, аутор пројекта "Хлеб у Великом рату".

https://www.youtube.com/watch?v=HUE_MYRwC1w

 

"Наша војска је одмах после турско-српских ратова – почела да производи таин, војни хлеб. Он је био здрав и храњив. Његови састојци су: 70 одсто раженог брашна, 30 одсто белог брашна и све се то замеси, не са квасцем већ старим и очврслим, сувим – већ квасним тестом, које се зове комин."

На почетку рата Србија је могла да прехрани и цивиле и војску, која је имала одређено следовање.

"Следовање војника је било 800 грама хлеба. Неспорно је да је тај хлеб, који је конзумирао војник у Првом светском рату, обезбеђивао довољну енергетску вредност да војник може извршавати основне борбене задатке", објашњава Бошко Тешановић, професор агрономије.

 

Прича се да је успеху српске војске у Церској бици допринела и специфична исхрана: таин у комбинацији са јачим, сланијим сиром (пуним беланчевина које доприносе покретљивости), уз лук, паприку и пасуљ (обилују инсулином).

Тада су и суве шљиве подељене војницима, пошто је у Горњем Милановцу остала велика количина шљива, чији су извоз спречили Аустроугари. Енергетска вредност сувог воћа је висока, а хлеб са сувим шљивама се и данас налази на менију војске у ванредним условима.

Војник који се тако храни – није тром, лакше се креће и има енергију за брдовит терен. За разлику од аустроугарских војника који су имали бољу и обилнију али не и здравију исхрану.

 

Умешен и печен 1912. један таин и данас опстаје и чува се у пиротском музеју. Био је прво следовање Алексе Здравковића из Пирота, кога је мајка заветовала још када је кренуо у балканске ратове да прво следовање хлеба, односно таина, сачува и да ће га тај таин чувати од куршума.

Алекса је прошао балканске ратове, војевао је у Првом светском рату и вратио се окићен бројним оредењем и сачуваним таином.

Прича о чудесном Алексином хлебу ширила се међу војницима, нарочито после битке код Битоља, када је метак намењен Алекси погодио његову чутурицу. Алекса није добио ни огреботину, али јесте бројне понуде да прода таин, чак и од савезничких војника.

Чињеница да је обавезни део униформе била управо торбица за хлеб, сведочи о томе да је таин заиста био светиња за војнике.

 

РТС

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2021/01/06/7027185_hleb-7jpg

Таин: најславнији хлеб у војној историји

WWW.RTS.RS

---

Драгана Бандад и Снежана Терзић