Светац и "његови" авиони...

[Милан Ракић]

Замислите ситуацију у којој је наша Црква у диптих светитеља "унела" и Марка Краљевића... Е донекле је такво што са јунаком наше приче, учинила Руска Православна Црква. Помиње га (а и наша то чини тада), првог дана Новог лета по грегоријанском, односно 19. децембра по јулијанском календару. Свети преподобни Илија Муромец.

Свети преподобни Иља Муромец, икона Тараса Шмаљенка, извор за фото: http://toras2011.arts.in.ua/gallery/w/261894/

Епска традиција и народно предање руског народа, као једног од највећих својих јунака помиње Иљу Муромеца, који се уз Добрињу Никитича и Аљошу Поповича, сматра највећим и најхрабријим руским средњевековним витезом, а њих тројица представљају три хероја-Три богатира из богатог наслеђа руске епске књижевности... 

Добриња, Иља и Аљоша на платну Виктора Васнецова, извор за фото: http://www.hudojnik-peredvijnik.ru/wp-content/uploads/2012/08/11vasnezov.jpg

У преко 50 народних прича и песама, проповеда се о чудима и јуначким делима која је Иља чинио. О његовом детињству и болести након које је остао непокретан. И о чудесној посети тројице ходочасника (Исуса са двојицом апостола), који су подигли Иљу са постеље у његовој 33-ћој години и даривали му надљудску снагу, након чега он одлази у Кијев и ставља се на располагање Светом кнезу Владимиру, оцу хришћанске Русије. У служби Великог кнеза, Иља се истиче својом борбом против идолопоклоника, те заштитом граница Кијевске Русије од упада татарских и осталих номадских племена, те "Златне хорде", спремних да униште младу хришћанску нацију. Поред тих обавеза, Иља се успут обрачуна и са понеким змајем и осталим митским чудовиштима, а од једног таквог (чудовишта) је спасао и византисјког цара Константина... Значи, овај славни руски витез је био способан за све

Када се епско наслеђе "очисти" од мита. Када се разне предаје (јер Иља Муромец није познат само у меморији Руског народа, него га као јунака помињу и Германи, Финци,...) анализирају, а временски период смести у један реалан и прихватљив оквир, добијамо приповест, заправо кратко житије монаха Кијево-Печерског манастира над чијим су се моштима дешавала многа чуда, након чега га је РПЦ 1643. године и канонизовала. 

Занимљиво је да је због велике популарности коју је Иља Муромец, додуше не као светитељ, уживао у СССР-у, негде пред распад те творевине, концем 80-их, приређена стручна медицинска експертиза његових нетрулежних моштију, која је само потврдила оно што каже његово кратко житије и понешто епско предање...

Тако се дошло до закључка да је светитељ био веома висок (каквим се и представља у еповима), те да је имао повреду кичме која му је готово онемогућавала кретање (непокретност из епа). Али низ рана од оружја указује да је био покретан и потврђује заправо његово чудесно исцељење са 33 године. Поред те повреде, установљено је још низ повреда, што говори у прилог оном што се из манастирских хагиографија зна, а то је да се витез много истакао храброшћу, али је и настрадао током династичких и борби против идолопоклоника у кијевској Русији, као и у борбама против Татара, те да се након тога повукао у манастир да вида ране и ту се замонашио и уснуо у Господу са 45 лета.

Мошти Светог Иље Муромеца, извор за фото: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Iliya_Muromets_Kiev.jpg

Овакав животопис, био он заснован на наслеђу народних сказки о епском јунаку, или пак утврђен на житију светог ратника и борца за заштиту хришћанске вере, свакако је својом величином био инспирација многима. На десетине и стотине уметничких дела је настало у Царској Русији, потом у Совјетском Савезу и данас у Руској Федерацији.

Слике, илустрације, гравире, споменици, приче и романи, позоришне представе, опере, симфоније, дела за црквене и "грађанске" хорове, филмови, анимирани филмови, видео-игре, фрегате, ледоломци, оклопна возила, оклопни возови, тенкови, пароброди, организације и установе, удружења, географски топоними... и... два авиона...

Када је легендарни Игор Сикорски, без којег данас не би било могуће ваздухопловство каквим га познајемо, а нарочито хеликоптери, почео да пројектује ову летелицу, није ни слутио вероватно да ће са њоме ући у историју и постигнути низ светских рекорда.

Игор Сикорски (1889-1972), извор за фото: http://freeclassicimages.com/images/IGOR%20SIKORSKI.jpg

Стваралачки дух овог пионира светске авијације и вероватно највећег конструктора којег су Русија и Америка имале (а човек имао и пољске крви ), није могао да се помири са неким аеродинамичким прорачунима тадашњих његових колега из Британије, који су тврдили да је авијација обзиром на технологију, достигла свој максимум у тој својој првој деценији од првог лета браће Рајт. Сикорском то заправо није било логично и он почиње израду "Руског витеза" четворомоторног авиона, за то време оријашких димензија, на основу којег репројекта, крајем децембра 1913. године, компанија "Руско-Балтички железнички Завод" из Санкт Петерсбурга, обавља први успешан лет и започиње производњу првог серијског путничког четворомоторног авиона на свету. Фабричко име летелице је било Сикорски С-22, али га је Игор, због димензија летелице и њених могућности, без дилеме назвао Иља Муромец.

За оно време, био је то заиста авион "епских" димензија... Дужине 20 метара, са размахом крила од 30 метара. Имао је 7 чланова посаде, и по први пут, одвојен путнички део од кабине посаде. А тај путнички део је био салонског типа са удобним седиштима за 16 путника, салоном, спаваћом собом и купатилом и клозетом . Имао је и осветљење кабине и грејање, а сам Сикорски је управљајући њиме постигао низ светских рекорда за то доба. На висину од 2000 метара, изнео је 1300 килограма. Пут од Санкт Петерсбурга до Кијева је превалио за непуних 14 сати, превозећи 16 путника и са само једним слетањем...

И таман када се јавило интересовање и ван граница Руске Царевине за набавком овог "чудовишта", започео је Први светски рат. Али је Сикорски имао већ спремљен "одговор" и уз мање измене од првобитне путничке верзије, направио тешког бомбардера, који је у својим последњим верзијама, поред неколико митраљеских тачака (8), могао да понесе и 1500 килограма бомби.

И овде су Сикорски као творац летелице и "Иља Муромец" као његово чедо, били први на свету. Прво због количине убојних средстава, затим, са њиме су Руси први пут извели групна бомбардовања немачких положаја, као и појединачне атаке на групе ловаца, што је допринело развоју тактике употребе бомбардера.

Такође, са њиме су први у свету, извели ноћно бомбардовање, што је од тада, па до данас, једна од најнепријатнијих ратних пошасти... Укупно је произведено 73 авиона овог типа, а Руси су током Прве војне изгубили у борбеним дејствима само један авион. Коришћен је 400 пута и на непријатеља је истоварио 65 тона бомби.

Након Првог светског рата, престало се са поризводњом и ремонтима летелица, тако да је већина њих због истека ресурса мотора, "бачена" у старо гвожће. Неколико њих су коришћени за цивилни превоз, два комада у армијским школама за обуку бомбардера и опет неколико комада у рату против Врангела, те против Пољака...

Друга летелица, заправо, други "свечев авион" (из наслова) је руски стратегијски бомбардер Тупољев Ту-160, који носи име "Иља Муромец"...

Крајем 60-их година, када су Амери почели да раде на стратешком бомбардеру Б-1, пред совјетске конструкторе је постављен захтев за израду надзвучног бомбардера, способног да у дубину непријатељске територије испоручи око 50 тона којекаквих бомби и ракета на даљину од 15-ак хиљада километара. Чак три конструкциона бироа су добила тај задатак, али су током година развоја, само инжињери и техничари из Тупољева испуњавали захтеване норме. Како год, 18. децембра 1981. године-„звезда је рођена“.

Ово четворомоторно „чудовиште“ са променљивом геометријом крила, што му омогућава високу анвелопу перформанси при свим режимима лета је према неким прорачунима, спрам корисне носивости и своје економичности и „најкориснији“ авион на свету. Иначе мотори који су уграђени на њега Кузњецов НК-32 су најјачи авионски мотори икада инсталирани на неки серијски авион.

Наоружавање два пука из совјетске ере је започело крајем 80-их, али је распад СССР-а прекинуо даљу производњу, која је прво Јељциновим, а након тога и Путиновим указом настављена. Иначе, до распада је произведено 35 комада. Пошто је један пук био у Украјини у бази Прилуки, а други у Енгелсу у Русији, након слома СССР-а, у Украјини се затекло 19 летелица овог типа. Према споразуму, нуклеарни пројектили су враћени РФ још почетком 90-их, али су Украјинци током читавог периода последње деценије 20-ог столећа гајили наду да ће моћи да експлоатишу ову летелицу, зашта реално немају потребе. Вероватније је да су то време „дали“ Америма, да се ови мало боље упознају са овим руским „чудом“. Но, тамо 1999-те године, 10 авиона уништавају, један комплетирају за свој Музеј ваздухопловства, док 8 комада враћају Русима, заједно са неколико номера Ту-95, чиме се отписује део дуга за гас...

Тренутно је на располагању руском РВ 16 летелица овог типа. Оно што треба нагласити од летних перформанси је да авион има максималну брзину 2,3 М. Да је максимална носивост нуклеарног и конвенционалног наоружања 45 тона. Да је тактички радијус 6500 километара, који се са допуњавањем горивом у ваздуху „пење“ и на дупло па и три пута веће вредности (зависи од замора четворочлане посаде). Како год, при крстарећој брзини, блиској брзини звука са пуним резервоарима може у ваздуху да проведе 15 сати.

Чест је „гост“ на страницама светских медија, када мало-помало надлети територију САД и Канаде. Северна и Централна Европа су већ опште место. Обзиром на своју брзину и могућност ниског и прикривеног лета, без обзира што није „стелтан“, веома лако и неопажено би могао да се довуче до Њујорка нпр., а то је оно што Амере највише „сврби“.

Иначе, свих 16 авиона тренутно базирају у склопу 22. Гардијске бомбардерске дивизије у бази Енгелс код Саратова. Одатле могу бити размештени и у базе на крајњем северу или пак истоку земље, с` тим што су Руси постигли договоре са Кубом, Алжиром и Венецуелом о базирању авиона-танкера који служе за подршку свакодневним крстарећим летовима од Русије до Америке и назад. А за крајњу сврху и тотално запетљавање односа, постигнут је договор са Венецуелом о пребазирању одређеног броја ових летелица у базу Либертадорес у Каракасу. Са том статешком базом, те новом модификацијом на моторима (која је још у раној фази испитивања, али је већ постигнуто то да је са једним пуњењем авион био у ваздуху више од 24 сата), и већ пословично широким спектром арсенала најразличитијих крстарећих бомби и ракета свакојаког пуњења, Амери заиста имају разлога да се чешкају по глави.

Ово су иначе и прве летелице у РВ РФ, које су крштене и носе имена по руским херојима из свих историјских периода, спортистима, заслужним летачима, а један носи име и по Преподобном Илији Печерском-Иљи Муромецу.

 

Споменик Светом преподобном Иљи Муромцу у Владивостоку

Ликовствует днесь земля Русская, воина и чудотворца своего Илию Муромца прославляюще, яко той в Церкви торжествующей пребывая, соратует сродницем своим и Церкви воинствующей, на враги видимыя и невидимыя Руси Святой испрошая у Господа вспоможение, да невозбранно славят и чтут людие русские Христа Бога. (Тропар 3. глас)

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

[Богдан_]

Одлична прича! Фала, Милане.

 

А Ту-160 је стварно чудовиште.   :shocking:

[Guest]

Милане, поново бриљираш! Свака част на тексту.

[RYLAH]

Феноменалан чланак.

 

Хвала ти на овоме!

[Богдан_]

Занимљиво је како Нато назива Ту-160. Блекџек.

 

 

Едит: А таман размишљам која макета је следећа.

[Богдан_]

Ево како изгледа та промена геометрије крила... Брука фора.

 

Извор: Википедија

[Богдан_]

Шта рећи на ово? Иља Муромец и мали Сухој.

 

Су-30 и Ту-160

 

Извор: Википедија

[obi-wan]

Evo i jedan HD wallpaper, a na linku imate i druge rezoulcije. I to je crtez u pitanju.

 

 

http://www.likehdwallpaper.com/2014/08/tu-160-bombers-wallpapers-02.html

[Милан Ракић]

Шта рећи на ово? Иља Муромец и мали Сухој.

 

Су-30 и Ту-160

 

Извор: Википедија

Само мала исправка... Ово је "Василије Сењко", Ту-160, који је добио име по легендарном штурману совјетске бомбардерске авијације из Другог рата, пуковнику Василију Василијевичу Сењку, двоструком хероју СССР-а и човеку који је једном приликом н бомбардујући швапски аеродром дубоко у непријатељској позадини, уништио преко 200 комада Јункерс Ју-88

[Богдан_]

Види се... Да. Који си мајстор.

[Милан Ракић]

On 30.11.2014. at 20:44, Милан Ракић рече

Замислите ситуацију у којој је наша Црква у диптих светитеља "унела" и Марка Краљевића... Е донекле је такво што са јунаком наше приче, учинила Руска Православна Црква. Помиње га (а и наша то чини тада), првог дана Новог лета по грегоријанском, односно 19. децембра по јулијанском календару. Свети преподобни Илија Муромец.

Свети преподобни Иља Муромец, икона Тараса Шмаљенка, извор за фото: http://toras2011.arts.in.ua/gallery/w/261894/

Епска традиција и народно предање руског народа, као једног од највећих својих јунака помиње Иљу Муромеца, који се уз Добрињу Никитича и Аљошу Поповича, сматра највећим и најхрабријим руским средњевековним витезом, а њих тројица представљају три хероја-Три богатира из богатог наслеђа руске епске књижевности... 

Добриња, Иља и Аљоша на платну Виктора Васнецова, извор за фото: http://www.hudojnik-peredvijnik.ru/wp-content/uploads/2012/08/11vasnezov.jpg

У преко 50 народних прича и песама, проповеда се о чудима и јуначким делима која је Иља чинио. О његовом детињству и болести након које је остао непокретан. И о чудесној посети тројице ходочасника (Исуса са двојицом апостола), који су подигли Иљу са постеље у његовој 33-ћој години и даривали му надљудску снагу, након чега он одлази у Кијев и ставља се на располагање Светом кнезу Владимиру, оцу хришћанске Русије. У служби Великог кнеза, Иља се истиче својом борбом против идолопоклоника, те заштитом граница Кијевске Русије од упада татарских и осталих номадских племена, те "Златне хорде", спремних да униште младу хришћанску нацију. Поред тих обавеза, Иља се успут обрачуна и са понеким змајем и осталим митским чудовиштима, а од једног таквог (чудовишта) је спасао и византисјког цара Константина... Значи, овај славни руски витез је био способан за све

Када се епско наслеђе "очисти" од мита. Када се разне предаје (јер Иља Муромец није познат само у меморији Руског народа, него га као јунака помињу и Германи, Финци,...) анализирају, а временски период смести у један реалан и прихватљив оквир, добијамо приповест, заправо кратко житије монаха Кијево-Печерског манастира. над чијим су се моштима дешавала многа чуда, након чега га је РПЦ 1643. године и канонизовала. 

Занимљиво је да је због велике популарности коју је Иља Муромец, додуше не као светитељ, уживао у СССР-у, негде пред распад те творевине, концем 80-их, приређена стручна медицинска експертиза његових нетрулежних моштију, која је само потврдила оно што каже његово кратко житије и понешто епско предање... Тако се дошло до закључка да је светитељ био веома висок (каквим се и представља у еповима), те да је имао повреду кичме која му је готово онемогућавала кретање (непокретност из епа). Али низ рана од оружја указује да је био покретан и потврђује заправо његово чудесно исцељење са 33 године. Поред те повреде, установљено је још низ повреда, што говори у прилог оном што се из манастирских хагиографија зна, а то је да се витез много истакао храброшћу, али је и настрадао током династичких и борби против идолопоклоника у кијевској Русији, као и у борбама против Татара, те да се након тога повукао у манастир да вида ране и ту се замонашио и уснуо у Господу са 45 лета.

Мошти Светог Иље Муромеца, извор за фото: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Iliya_Muromets_Kiev.jpg

Овакав животопис, био он заснован на наслеђу народних сказки о епском јунаку, или пак утврђен на житију светог ратника и борца за заштиту хришћанске вере, свакако је својом величином био инспирација многима. На десетине и стотине уметничких дела је настало у Царској Русији, потом у Совјетском Савезу и данас у Руској Федерацији. Слике, илустрације, гравире, споменици, приче и романи, позоришне представе, опере, симфоније, дела за црквене и "грађанске" хорове, филмови, анимирани филмови, видео-игре, фрегате, ледоломци, оклопна возила, оклопни возови, тенкови, пароброди, организације и установе, удружења, географски топоними... и... два авиона...

Када је легендарни Игор Сикорски, без којег данас не би било могуће ваздухопловство каквим га познајемо, а нарочито хеликоптери, почео да пројектује ову летелицу, није ни слутио вероватно да ће са њоме ући у историју и потигнути низ светских рекорда.

Игор Сикорски (1889-1972), извор за фото: http://freeclassicimages.com/images/IGOR%20SIKORSKI.jpg

Стваралачки дух овог пионира светске авијације и вероватно највећег конструктора којег су Русија и Америка имале (а човек имао и пољске крви ), није могао да се помири са неким аеродинамичким прорачунима тадашњих његових колега из Британије, који су тврдили да је авијација обзиром на технологију, достигла свој максимум у тој својој првој деценији од првог лета браће Рајт. Сикорском то заправо није било логично и он почиње израду "Руског витеза" четворомоторног авиона, за то време оријашких димензија, на основу којег репројекта, крајем децембра 1913. године, компанија "Руско-Балтички железнички Завод" из Санкт Петерсбурга, обавља први успешан лет и започиње производњу првог серијског путничког четворомоторног авиона на свету. Фабричко име летелице је било Сикорски С-22, али га је Игор, због димензија летелице и њених могућности, без дилеме назвао Иља Муромец.

За оно време, био је то заиста авион "епских" димензија... Дужине 20 метара, са размахом крила од 30 метара. Имао је 7 чланова посаде, и по први пут, одвојен путнички део од кабине посаде. А тај путнички део је био салонског типа са удобним седиштима за 16 путника, салоном, спаваћом собом и купатилом и клозетом . Имао је и осветљење кабине и грејање, а сам Сикорски је управљајући њиме постигао низ светских рекорда за то доба. На висину од 2000 метара, изнео је 1300 килограма. Пут од Санкт Петерсбурга до Кијева је превалио за непуних 14 сати, превозећи 16 путника и са само једним слетањем...

И таман када се јавило интересовање и ван граница Руске Царевине за набавком овог "чудовишта", започео је Први светски рат. Али је Сикорски имао већ спремљен "одговор" и уз мање измене од првобитне путничке верзије, направио тешког бомбардера, који је ус војим последњим верзијама, поред неколико митраљеских тачака (8), могао да понесе и 1500 килограма бомби.

И овде су Сикорски као творац летелице и "Иља Муромец" као његово чедо, били први на свету. Прво због количине убојних средстава, затим, са њиме су Руси први пут извели групна бомбардовања немачких положаја, као и појединачне атаке на групе ловаца, што је допринело развоју тактике употребе бомбардера. Такође, са њиме су први у свету, извели ноћно бомбардовање, што је од тада, па до данас, једна од најнепријатнијих ратних пошасти... Укупно је произведено 73 авиона овог типа, а Руси су током Прве војне изгубили у борбеним дејствима само један авион. Коришћен је 400 пута и на непријатеља је истоварио 65 тона бомби.

Након Првог светског рата, престало се са поризводњом и ремонтима летелица, тако да је већина њих због истека ресурса мотора, "бачена" у старо гвожће. Неколико њих су коришћени за цивилни превоз, два комада у армијским школама за обуку бомбардера и опет неколико комада у рату против Врангела, те против Пољака...

Друга летелица, заправо, други "свечев авион" (из наслова) је руски стратегијски бомбардер Тупољев Ту-160, који носи име "Иља Муромец"...

Крајем 60-их година, када су Амери почели да раде на стратешком бомбардеру Б-1, пред совјетске конструкторе је постављен захтев за израду надзвучног бомбардера, способног да у дубину непријатељске територије испоручи око 50 тона којекаквих бомби и ракета на даљину од 15-ак хиљада километара. Чак три конструкциона бироа су добила тај задатак, али су током година развоја, само инжињери и техничари из Тупољева испуњавали захтеване норме. Како год, 18. децембра 1981. године-„звезда је рођена“.

Ово четворомоторно „чудовиште“ са променљивом геометријом крила, што му омогућава високу анвелопу перформанси при свим режимима лета је према неким прорачунима, спрам корисне носивости и своје економичности и „најкориснији“ авион на свету. Иначе мотори који су уграђени на њега Кузњецов НК-32 су најјачи авионски мотори икада инсталирани на неки серијски авион.

Наоружавање два пука из совјетске ере је започело крајем 80-их, али је распад СССР-а прекинуо даљу производњу, која је прво Јељциновим, а након тога и Путиновим указом настављена. Иначе, до распада је произведено 35 комада. Пошто је један пук био у Украјини у бази Прилуки, а други у Енгелсу у Русији, након слома СССР-а, у Украјини се затекло 19 летелица овог типа. Према споразуму, нуклеарни пројектили су враћени РФ још почетком 90-их, али су Украјинци током читавог периода последње деценије 20-ог столећа гајили наду да ће моћи да експлоатишу ову летелицу, зашта реално немају потребе. Вероватније је да су то време „дали“ Америма, да се ови мало боље упознају са овим руским „чудом“. Но, тамо 1999-те године, 10 авиона уништавају, један комплетирају за свој Музеј ваздухопловства, док 8 комада враћају Русима, заједно са неколико номера Ту-95, чиме се отписује део дуга за гас...

Тренутно је на располагању руском РВ 16 летелица овог типа. Оно што треба нагласити од летних перформанси је да авион има максималну брзину 2,3 М. Да је максимална носивост нуклеарног и конвенционалног наоружања 45 тона. Да је тактички радијус 6500 километара, који се са допуњавањем горивом у ваздуху „пење“ и на дупло па и три пута веће вредности (зависи од замора четворочлане посаде). Како год, при крстарећој брзини, блиској брзини звука са пуним резервоарима може у ваздуху да проведе 15 сати.

Чест је „гост“ на страницама светских медија, када мало-помало надлети територију САД и Канаде. Северна и Централна Европа су већ опште место. Обзиром на своју брзину и могућност ниског и прикривеног лета, без обзира што није „стелтан“, веома лако и неопажено би могао да се довуче до Њујорка нпр., а то је оно што Амере највише „сврби“. Иначе, свих 16 авиона тренутно базирају у склопу 22. Гардијске бомбардерске дивизије у бази Енгелс код Саратова. Одатле могу бити размештени и у базе на крајњем северу или пак истоку земље, с` тим што су Руси постигли договоре са Кубом, Алжиром и Венецуелом о базирању авиона-танкера који служе за подршку свакдневним крстарећим летовима од Русије до Америке и назад. А за крајњу сврху и тотално запетљавање односа, постигнут је договор са Венецуелом о пребазирању одређеног броја ових летелица у базу Либертадорес у Каракасу. Са том статешком базом, те новом модификацијом на моторима (која је још у раној фази испитивања, али је већ постигнуто то да је са једним пуњењем авион био у ваздуху више од 24 сата), и већ пословично широким спектром арсенала најразличитијих крстарећих бомби и ракета свакојаког пуњења, Амери заиста имају разлога да се чешкају по глави.

Ово су иначе и прве летелице у РВ РФ, које су крштене и носе имена по руским херојима из свих историјских периода, спортистима, заслужним летачима, а један носи име и по Преподобном Илији Печерском-Иљи Муромецу.

 

Споменик Светом преподобном Иљи Муромцу у Владивостоку

Ликовствует днесь земля Русская, воина и чудотворца своего Илию Муромца прославляюще, яко той в Церкви торжествующей пребывая, соратует сродницем своим и Церкви воинствующей, на враги видимыя и невидимыя Руси Святой испрошая у Господа вспоможение, да невозбранно славят и чтут людие русские Христа Бога. (Тропар 3. глас)

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

Очеви, јесте ли се "одрешили"

Срећан празник, Свети Иља Муромец!

[Sanja Т.]

Trazim film o Ilji, ali nema sa prevodom. Ako neko nadje, bila bih zahvalna ako postavi link.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Danas sam pročitao tekst, svaka čast Milane pravi novogodišnji poklon.