Jump to content

Срећна крсна слава

Оцени ову тему


Guest Настасија

Препоручена порука

 

slava.jpg
 

Слава, српски култ предaka

Каже се да само Срби славе крсну славу, и то само Срби православци. Онај ко никад није чуо за славу, не познаје српски менталитет и душу. Слава представља важан део српске традиције. Слава, српски култ предака се преноси са оца на сина (обично најстаријег сина), а жена мења славу приликом удаје. Свака православна породица има свог свеца заштитника кога слави и у чију славу сече колач. Срби најчешће славе Светог Ђорђа, Светог Николу, Јована Крститеља, Свету Петку и друге свеце.

Иако ово можда звучи контрадикторно, крсна слава нема свој корен у хришћанству и Библији. Она је христијанизован пагански обичај који су Срби сачували до данас. Слава потиче из култа предака, једног од најважнијих прасловенских култова. Наиме, стари Словени су, Срби посебно, веома држали до породице и односа према прецима. Најстарији помен славе у нашим крајевима потиче из 1018. године.

Историчари и етнолози тврде да су Срби усвојили ову традицију у време покрштавања, негде крајем 9. века. Неки верују да се сам дан масовног крштења узимао као дан свеца заштитника, други тврде да је свако племе усвојило свог заједничког заштитника, док остали и даље тврде да слава само представља свеца који је заменио претходног паганског бога-заштитника (види ниже).

slava-2.jpg Сечење колача

Понекад би се десило да се нова слава усвоји када постоји веровање да се неки светац залагао за неку врсту спасења. Нови светац би био усвојен на месту старог, чији дан би се и даље обележавао паљењем свеће, али са много мање славља. Српски архиепископ Сава је у 13. веку канонизовао старе народне обичаје и упутио свештенство да их насилно и узалудно не прогоне, него да им дају хришћанско обележје. Слично су поступиле и друге цркве и једнобожачке религије.

Тако слава, српски култ предака стиже у хришћанско-православне обичаје. Данашњу форму славе је коначно уобличио митрополит Србије Михаило 1862. године. Од бројних имена које је имао овај обред, а има их и данас, остали су само: Слава, Крсна Слава и Свечари.

Традиционална и примерена духовном карактеру српског народа, канонизована и заштићена православним црквеним правилима, слава је континуирано продужила своје постојање посебно у православљу и српском народу. Како год да је мењала и модификовала овај обичај, Српска православна црква је била и остала значајна у његовом чувању.

Породица која слави славу прави славски колач, спрема жито и вино, на дан славе. Верује се да се крсна слава слави три дана, али породица обично слави два дана, јер трећег дана је нови светац, а самим тим и време када друга породица слави славу. Када се слави крсна слава, треба позвати у госте пријатеље и даље рођаке. Слава може бити мрсна или посна, зависи који је светац у питању и да ли пада на посни дан – среда и петак.

Срби неретко, поред славског колача, жита и вина, воле да приреде себи и гостима разна, укусна јела. Слава је породично окупљање и весеље, једе се, пије се, весели… Све до дубоко у ноћ, када ни домаћин, ни гости не могу више да стоје на ногама. Другим речима, ако се крсна слава претвори у „Ивкову славу“ Стевана Сремца, гости су уживали, а своје утиске о томе колико им је било пријатно, препричаваће дуго времена.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.RTS.RS

Родила сам се и одрасла у крају у којем се није ишло у цркву, нису се славили верски празници, а деца...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Срећна виноградарска слава свим нашим Србима у Великој Хочи, тамо где најлепше грожђе зри. 
Нека би Господ молитвама Светога Трифуна дао родну и берићетну годину. 
Живели!

FB_IMG_1644826580202.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 8 months later...
 

Данас су Свети Врачи – постоји веровање да без преке потребе не треба излазити из куће

Српска православна црква обележава празник посвећен Козми и Дамјану, у народу познат као Врачеви или Врачи. Ови свеци се сматрају заштитницима лекарске професије. Данашњи дан је по народном веровању добар за молитву за оздрављење.

 

Према предању, светитељи су помагали и лечили не тражећи заузврат ништа "ради добитка и богаћења, већ Бога ради" па су у народу познати као свети Бесребреници.

Исцелитељи Козма и Дамјан се сматрају заштитницима лекарске професије.  

"Изучивши лекарску уметност, ова света браћа исцељиваху сваку болест, јер им у свему помагаше благодат самога Бога. И на које год болесне људе и стоку полагаху руке своје, ови одмах потпуно оздрављаху. Но добри исцелитељи ни од кога не узимаху награду за исцељења, због чега и бише прозвани: бесплатни лекари", наводи СПЦ.

"Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, родом из Азије, сијали су добрим делима, па добише од Бога дар исцељења и дароваше здравље и душама и телима лечећи сваку слабост и сваку немоћ", записао је владика Николај Велимировић.

Записано је, такође, да је Козма "љуто замерио Дамјану када је од Паладије, жене коју су излечили од тешке болести, узео три јајета и да је чак тражио да га по смрти не сахране поред брата".

Светитељи су ипак сахрањени један поред другога у месту Фереману. Светитељи Козма и Дамјан, у народу познати и као Свети Врачи, представљају се на иконама и фрескама у средњовековној одећи, с ковчежићима у којима су носили лекове.

Једна од најпознатијих фресака с ликовима Светих Козме и Дамјана налази се у Пећкој патријаршији, изнад саркофага архиепископа Данила Другог.

Свети Врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здраве и способне за рад током целе године.  

Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама.  

Постоји и веровање и да без преке потребе не треба излазити из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома

Извор РТС 

1325975_kozmadamjan_ff.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Đurđic

Svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje - 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.

Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica.

Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.

Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.

Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta.

Prema narodnom verovanju zima dolazi sa Đurđicem, a odlazi sa Đurđevdanom.

Izvor RTS 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.RTS.RS

Данас је Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан. Празник је...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.RTS.RS

Српска православна црква и верници славе Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

Обичаји типа: ваља се/ не ваља се, спадају у сујеверје и немају везе са православљем.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...